VOYAGER

                        SATIRIČNA ANATOMIJA LJUDSKE GLUPOSTI

                                                I MIZERIJE

Početak ciklusa čiju fenomenologiju Anja posmatra do kraja treće decenije.

Pisano u maniru Ernsta Bloha, crtano u maniru Georga Grosa ali sa hogartovskom

Moralnom poukom, groteske su potpuno okrenute porocima života, da ukažu na njihovu

Opasnost , da ih ismeju, da im se narugaju, da ih istrebe kao ljudsko zlo.

Ti neobični skeleti u gaćama, s cilindrima, ogrnuti kaputom, predstavljali su za Anju

svojevrsni dans makabr, jedan morbidni svet koji se gubio u dimu, drogi, seksu i ludilu.

Iz takvog ambijenta izrasla je anatomija kao programska slika u kojoj je završen put od moralne pouke do bunta, što je Anju konačno privelo planeti zemlji.

Tačka jedan:

Svaki čovek koji dospe do mladalačke zrelosti duha, počinje da shvata da život nije

farsa; da nije ljudska komedija; da se rascvetava i da daje plodove na osnovu tragičnih

ponora suštinske gladi u koje porinu njegovog subjekta. Prirodno nasledje svakog od vas koji je spreman, GOSPODO, na duhovni život je gusta šuma u kojoj zavija vuk  i krešti bestidna noćna ptica.

Tačka dva:

Podela prostora na dve dimenzije; moderna dvodimenzionalna površinska organizacija prostora redjanjem horizontalnih traka i podizanjem horizonta sa plitkim isečcima svedenim na minimalnu komunikaciju. Okretanje ka vremenu kao unutrašnjoj dimenziji; intimne beleške i svedočanstvo da kroz vreme koje je nešto konkretno i usmereno kao permanentna promena ili hod - napred nazad, Anja dolazi do paradoksalne spoznaje.

Vreme nije nešto izvan nas, niti je nešto što prolazi pored nas kao kazaljke na časovniku; mi sami smo to vreme i nisu godine te koje prolaze već mi. Mi prolazimo kroz ovaj prostor to je naša urbana egzistencija.

Tačka tri:

U želji da duhovne vrednosti iz kojih se tka život ovog grada; koji je sve mnogoljudniji a duhovno sve manji; prenese poruke iz prošlosti! Vrednosti koje su samo ezoterične, apstraktne,Anja pokušava da ih postavi u plan gde su one čiste vrednosti uopšte; vrednosti jasne i apsolutne, u suštastvu svog postojanja i u odnosu prema svemu što postoji. U svojoj suštini one su već mnogo šire kazivane nego što ovaj virtuelni prostor zahteva. Njen greh  je bio u tome što je pokušala da saopšti svoj unutrašnji doživljaj u svoj njegovoj složenoj apsolutnosti. Ni jednog momenta ona nije promenila svoj motiv obznanivši svoj unutrašnji život, to je bila intezivnost s kojom je sagorela sve što može da se sagori u stvaranju i ljubavi i to je ukupna lepota preinačenog i prekaljenog izraza. Sve ranije studije i analize pretvorile su se u iskustvo.Anja je smatrala da je stečeno znanje oslonac  jednoj intimističkoj filozofskoj ispovesti pa je sigurnost pretpostavila riziku, spokojnost nemiru da saopšti i podeli poeziju prostora i vremena sa svima vama koji ćete čitati  epistole ili ste ih možda već čitali. Znam da jeste!

Tačka četri:

Lirska osećajnost Anje razvila se i produbila na Levantu: Atini, Kairu, Aleksandriji, Jerusalimu. To su  njeni duhovni prostori u kojima je ona živela, odrastala; to su gradovi u koje se sa radošću uvek vraća! Levantu duguje koliko i rodnom podneblju, jer sve što nosi u sebi stekla je na obalama Mediterana. Sve što je ponela u svom prtljagu onog koji je osudjen na večite SEOBE dobili je u Atini konačnu dimenziju i oblik. Ta ljubav za patinu, za kamen, za starinu, za antičko doba čini osnovni impuls i pravi podsticaj za živo treperenje svetlosti u potrazi za izgubljenim vremenom. Hodčašća u Delfe, Jerusalim, Memfis i Tebu, vraćaju Smilju da se iznova vraća izglačanim stepenicama ovih svetilišta sa večitim pitanjima: ''Bog, Sloboda, Besmrtnost.'' Ako krenete za Anjom možda ćete je i sresti na nekom od ovih puteva!

                                                                        Anja