What is real meaning of word IDIOT..

EPILEPSIJA STANJE DUHA ILI NEUROLOŠKA BOLEŠTINA

Svi koji su želeli ili hteli da sebe prikažu kao Intelektualce na veliko I su tvrdili da su pročitali „Idiota“Dostojevskog. Da budem iskrena , meni je pošlo za rukom tek posle trećeg ili četvrtog pokušaja da ga iščitam do kraja. Glavni lik boluje od Epilepsije; a od nje su bolovali i Flober, Aleksandar Makedonski..etc..Bilo je mnogo više malo  common people..Današnja medicina , tj.neurologija ima sva sredtsva na raspolaganju od M.R. do skenera da bi otkrila zašto se dešavaju ta čudnovata električna pražnjenja, grčenje tela i u narodu tzv. „padavica“...Ali savremena medicina je u mom slučaju zakazala i u mom slučaju nema objašnjena zašto se to javlja s vremena na vreme. Na skeneru, eeg ili m.r. nema tragova; nema bioloških, fizioloških, prirodnih uslova koji ukazuju da je ta i ta tačka u mozgu aktivna, da je moždano tkivo degenerisano i da ja aposlutno ne bolujem od Epilepsije..ali zapadam u tzv. Epi status..

Prvi put je bilo na Novu Godinu 2010 a sad je 2012..; ponovili se dva put nakon selidbe..Svako zna kao je to seliti se..ali niko ne zna šta sam to sve ja preturila u proteklih desetak godina:Ratove, seobe, strahove i neizvesnosti, gubitak kompletne familije...Mnogo tog je prošlo a ja se i dalje pitam čemu ovo dalje kažnjavanje, da me hvata svaki put panika kad treba da izadjem napolje..čemu..To je kao biti ili ne biti..Ne znaš da li možeš sebe da kontrolišeš jer je to jedina bolest koja podmuklo dolazi i dešava se iznenada pri čemu psihijatri ili neurolozi to rešavaju konjskim dozama lekova.E pa ja ne želim da budem zombi, pa makar me i tramvaj zgazio..

Jednostavno, želim svoj život onakav kakav je..sa svim onim varijantama bašte ...botaničke sa svim mogućim biljkama i davdženjacima u njoj..ne želim da me drogiraju..i uništavaju mi ono malo od života što mi je ostalo. Kad dodje vreme; a ja neću čekati da mi priroda presudi odlučiću sama; kad ću da umrem..Imam ja petlju za to..To da je nešto sasvim drugo okidač u mom slučaju još od ranog detinjstva je sigurno..da sam schizoidna..verovatno da jesam..da mi je mozak pojeden usled golemog prepucavanja sa filozofima još iz antike pa do post moderne sa sve Dao De Dingom jeste..Pojede je i u prepucavanju sa mojom familijom..da pojeli su me kao što skakavci jedu letinu u Africi; ali ja sam to sama sebi dozvolila. E zato ne mogu da plačem niti na grob da im odem jer sam ja jedan panj..

Kad se osvrnem unazad prvi znakovi ludila su se pokazali nakon četredeste godine..Uništavanje skupocenih slika, jedenje žvakanje knjiga, urlikanje..Ranije sam bila plašljiva onda je ta plašljivost prešla u agresivnost..Jedino što me uopšte nije nikad zanimalo to je bio sex i novac..Sad posle kome za tu Novu Godinu ja hoću da živim u ovom svom autističnom svetu.., jer malo je falilo da se sretnem sa Bogovima ili Demonima, ako ih ima..

To be continued..jer još nismo u stanju raspadanja duha, cepanja duše, totalne nihilazicije stvarnosti..Još nam je ostalo vremena, meni i onoj koja je u meni..Nikog ne optužujem od svojih..sama sam odgovorna..i biću odgovorna..ako ..onda..

VOYAGER

                        SATIRIČNA ANATOMIJA LJUDSKE GLUPOSTI

                                                I MIZERIJE

Početak ciklusa čiju fenomenologiju Anja posmatra do kraja treće decenije.

Pisano u maniru Ernsta Bloha, crtano u maniru Georga Grosa ali sa hogartovskom

Moralnom poukom, groteske su potpuno okrenute porocima života, da ukažu na njihovu

Opasnost , da ih ismeju, da im se narugaju, da ih istrebe kao ljudsko zlo.

Ti neobični skeleti u gaćama, s cilindrima, ogrnuti kaputom, predstavljali su za Anju

svojevrsni dans makabr, jedan morbidni svet koji se gubio u dimu, drogi, seksu i ludilu.

Iz takvog ambijenta izrasla je anatomija kao programska slika u kojoj je završen put od moralne pouke do bunta, što je Anju konačno privelo planeti zemlji.

Tačka jedan:

Svaki čovek koji dospe do mladalačke zrelosti duha, počinje da shvata da život nije

farsa; da nije ljudska komedija; da se rascvetava i da daje plodove na osnovu tragičnih

ponora suštinske gladi u koje porinu njegovog subjekta. Prirodno nasledje svakog od vas koji je spreman, GOSPODO, na duhovni život je gusta šuma u kojoj zavija vuk  i krešti bestidna noćna ptica.

Tačka dva:

Podela prostora na dve dimenzije; moderna dvodimenzionalna površinska organizacija prostora redjanjem horizontalnih traka i podizanjem horizonta sa plitkim isečcima svedenim na minimalnu komunikaciju. Okretanje ka vremenu kao unutrašnjoj dimenziji; intimne beleške i svedočanstvo da kroz vreme koje je nešto konkretno i usmereno kao permanentna promena ili hod - napred nazad, Anja dolazi do paradoksalne spoznaje.

Vreme nije nešto izvan nas, niti je nešto što prolazi pored nas kao kazaljke na časovniku; mi sami smo to vreme i nisu godine te koje prolaze već mi. Mi prolazimo kroz ovaj prostor to je naša urbana egzistencija.

Tačka tri:

U želji da duhovne vrednosti iz kojih se tka život ovog grada; koji je sve mnogoljudniji a duhovno sve manji; prenese poruke iz prošlosti! Vrednosti koje su samo ezoterične, apstraktne,Anja pokušava da ih postavi u plan gde su one čiste vrednosti uopšte; vrednosti jasne i apsolutne, u suštastvu svog postojanja i u odnosu prema svemu što postoji. U svojoj suštini one su već mnogo šire kazivane nego što ovaj virtuelni prostor zahteva. Njen greh  je bio u tome što je pokušala da saopšti svoj unutrašnji doživljaj u svoj njegovoj složenoj apsolutnosti. Ni jednog momenta ona nije promenila svoj motiv obznanivši svoj unutrašnji život, to je bila intezivnost s kojom je sagorela sve što može da se sagori u stvaranju i ljubavi i to je ukupna lepota preinačenog i prekaljenog izraza. Sve ranije studije i analize pretvorile su se u iskustvo.Anja je smatrala da je stečeno znanje oslonac  jednoj intimističkoj filozofskoj ispovesti pa je sigurnost pretpostavila riziku, spokojnost nemiru da saopšti i podeli poeziju prostora i vremena sa svima vama koji ćete čitati  epistole ili ste ih možda već čitali. Znam da jeste!

Tačka četri:

Lirska osećajnost Anje razvila se i produbila na Levantu: Atini, Kairu, Aleksandriji, Jerusalimu. To su  njeni duhovni prostori u kojima je ona živela, odrastala; to su gradovi u koje se sa radošću uvek vraća! Levantu duguje koliko i rodnom podneblju, jer sve što nosi u sebi stekla je na obalama Mediterana. Sve što je ponela u svom prtljagu onog koji je osudjen na večite SEOBE dobili je u Atini konačnu dimenziju i oblik. Ta ljubav za patinu, za kamen, za starinu, za antičko doba čini osnovni impuls i pravi podsticaj za živo treperenje svetlosti u potrazi za izgubljenim vremenom. Hodčašća u Delfe, Jerusalim, Memfis i Tebu, vraćaju Smilju da se iznova vraća izglačanim stepenicama ovih svetilišta sa večitim pitanjima: ''Bog, Sloboda, Besmrtnost.'' Ako krenete za Anjom možda ćete je i sresti na nekom od ovih puteva!

                                                                        Anja