Приказивање постова са ознаком blog.... Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком blog.... Прикажи све постове

2/05/2012

COLD SUNDAY IN WARM ROOM..


JOŠ JEDAN LEDENI WEEKEND…
“Hungry man, reach for the book: it is a weapon.” 
 
Bertolt Brecht


Dok Laky promatra dešavanja kroz prozor sa više perspektive IV sprata..ja lagano ispijam čaj, razmišljajući kud da se udenem danas u nedelju. Vremenska prognoza kaže da nas sutra očekuje ledena oluja a neki astronomi kažu da su se na suncu dešavale promene; što nisam sasvim dobro razumela. Uglavnom napravila sam nekoliko fotografija koje pokazuju moju novu okolinu..medjutim mislim da je ceo grad tako zavejan...Brrrrrrrr....




Iskreno rečeno samoća prija, ma koliko ne verovali na reč ; jer s vremena na vreme prisustvo neke osobe može i te kako da iritira. U poslednje vreme i meni se to dešava da se sve više povlačim u sebe i da u meni više nema predjašnjih strahova koji su mi bili glavna zanimacija. Listajući blogove, naišla sam na jedan rafinirani rukopis koji ima fascinantan Tag a to je mačka i knjige.. Pisac bloga je Francuskinja Monik..Ideja kao refleksija šta jedem..kao mačka i gde spavam..dok moja drugarica piše..te ko mi je omiljen književnik..

Eh kao replika Laky nije jednostavan, ima tešku narav..mada voli knjige..i cveće..a takodje voli da jede ono što i ja jedem s vremena na vreme kao i mućena jaja..Definitvno ga je moj tata mnogo razmazio ali se la vi..(Rado bih ga menjala za pokojnog Budu mačora).Tata je umro sa poslednjom željom da mu čuvam Lakija i da se udam za Teddija..Ovo prvo ću mu ispuniti ali ovo drugo ikad bi to bilo moguće više i ne priželjkujem..Siroti tata umirao je a znao je da me ostavlja samu, bolesnu i neobezbedjenu na ovom svetu ali nije razmišljao o tome ranije..Nije...kad je trebalo onda je odizao tudju decu..Eh tata..niko i ne pita za tebe..da znaš...Niko aposlutno, svi ti tvoji sestrići i sestričine kao i deca koju si školovao..Niko..

Boli to još uvek, boli, ali mora da se oprosti jer tako će mi biti mnogo lakše...Samo ova zima me podseća na onaj period kad sam izašla iz bolnice sa dijagnozom u koju nisam htela da poverujem, a sad se mirim sa njom. Uspevam da živim..kao Floberov papagaj tražeći smisao u ovom lavirintu koji možda za mene i nikad neće imati izlaza. Mislim da i ne treba kriviti nekog drugog osim samog sebe..što je to tako...Možda je i genetika kriva..Ali sve više promišljam o onome što je Mišima uradio..Sylvia Plath..uzroci su bili različiti ali kraj je isti..Nadam se da ću imati dovoljno hrabrosti..da se tako obraćunam sama sa sobom..Mišima jeste bio nihilsta, racionalno je to učinio a Silvia Plath, pabi je to trenutak slabosti..

Dakle, dan bez pisanja je propušteni dan...a bilo ih je mnogo..
Dan bez čitanja je propušteni dan...a bilo ih je mnogo...
Najomiljeniji pisac, pa ne znam za koga bih se opredelila: Barns, Dostojevski, Pesoa, Murakami..Eko..
Mada priznajem Praško Groblje je bilo pravo razočarenje za mene; Eko ili je ostao bez ideja ili je opet rešio da smara čitalačku publiku..ali ko sam ja da ga kritikujem..Njegova replika Cionskih rukopisa u manirističkom, feljtonističkom tonu sa dozom cinizma biće prodata u stotine hiljade primeraka.  Lično mislim da je svetu već to postalo do zla Boga dosadno..ali avaj kad se neko proslavio kao Eko onda je tiraž za svakog njegovog izadavača garantovan...

Sećam se tog Praškog Jevrejskog groblja zatrpanog spomenicima; mrtvi su ležali jedni preko drugih, vekovima..Posetli smo ga u jednom od porodičnih putovanja dok smo još bili porodica..Impresivno..istorija mnogih familija leži dole..ispod zemlje, kosti skrivaju genetski kod koji baš možda dans nekom njihovom potomku pomogao da reši neku svoju zabludu, problem, tajnu..ako je neko preostao iz te loze..


Meni bi verovatno pomoglo da sam na vreme saznala tajne koji su neki izgleda odlučili da ponesu sa sobom u grob; pa bih i ja spoznala tajne koje skriva moj gentski kod duše. Ali ovako ostaje mi da u nedeljni dan, u toplom išekujem još jedan dan..i da pokušam da se ne vrtim u krug kao mačka. Mačka koja lovi svoj rep..


Dakle Laki se sad uzjogunio negde na tepihu jer je Teddy omeo našu privatnost, dok svaki od nas kucka na svom kompjuteru..Zbilja smo manijaci..Ko kaže da moj mačor nije ljubomoran..

Omiljeni slikar..pa..ima ih mnogo..niko posebno, možda Fra Andjeliko..u hodnicima podsvesti a u hodnicima svesti..trenutno Magrit...
Pišite nam...o utiscima...Laki ja želimo da čujemo vaše mišljenje...