SUŠTINA JE U STILU ŽIVLJENJA
“MODA
PROLAZI ALI STIL NIKAD”
MY MOTHER IN HER GARDEN..
Sredinom
šezdesetih godina kad smo počeli da putujemo…mi iz EX YU..našli smo se po malo
u čudu kad smo ugledali dame u poznim godinama odevene u pastelne boje,
prijatnih tonova. Pamtim da je to moju majku oduvek iznenadjivalo; po prvom
odlasku u U.K. kako se nose pod navodnicima “starije dame”..Po njenim pričama
prvi put , davne’56 bio joj je neuobičajen stil da se sredovečne žene sastaju
po kafeima, a stil joj je takodje bio po malo čudan..u starinskom Oxfordu. Ali
njena tetka joj je lepo objasnila da je to tako mnogo bolje i jednostavnije;
odeš u kafe, ispričaš se a onda svaka ide svojoj kući a glede pastela i šešira
pa to je sasvim uobičajeno.
'68 Mother, grand aunt and Anja
Klasični Barbery, kog ja danas sa ponosom nosim
Tad ja još uvek
nisam bila rodjena a moja majka naučena na oskudnost izbora u tzv. Nami i
bivšem Mitiću , vratila se kući sa punim kuferom stvari koji je izazvao debelu
zavist njenih drugarica i koleginica sa posla. Pri tome kvalitet toga što je
dónela u svom koferu i stil ma koliko bio klasičan je neuporediv sa izborom
onog što se danas može naći u elitnim beogradskim prodavnicama po papreno
skupim cenama. Iskreno rečeno, ja danas još uvek nosim komade njene vintage
garderobe; Barbery mantil, škotske suknje, sole plise suknje, ili oni setovi
polu rolka i džemper od mohera..( koje je gomilala tokom godina, putujući po inozemstvu).Da
ne pričam o kožnim tašnama koje je takodje kupovala i redjala po ormarima; a ja
sam na sve to sa prezirom gledala; danas ih nosim. Imam jednu jaknu, koju nisam
htela ni da pogledam; a dónela mi je iz Pariza, od pure wooll; belu..sad je ne skidam..Mada
debelo moram da vodim računa o njoj..Imala je stila dok je imala volju da se
lepo oblači ali meni je u celoj toj priči smetalo što mi je nametala ono što
ona voli ; kao što je teget boje i košulje; a crvena boja mi je bila zabranjena
kao i nakit. U celoj toj stvari,što je bilo po malo čudna; svoju garderobu je
veoma čuvala, čini mi se po nekad da joj je i bilo žao da nešto tako obuče u
common prilikama ili za posao kad je već bila udata.
Moja majka nije
bila džet seter, već običan lekar; dakle kupovala je sebi ono što može da
priušti u granicama njenih prihoda. Jer lako je imati stila, tj. biti in
fashion kad su ti prihodi u granicama bivše
YU bili iznad 10.ooo maraka; i pripadaš komunističkom establismentu ili
estradi. Drugo oni koji su otišli abroad ; kao i moji roditelji pripadali su soju tehničke
intiligencije; nisu bili manekeni ili stralete da bi sebi mogle da priušte
mesečnu kupovinu u avenijima Pariza ili Londona.
Šta
sam htela da kažem:” Da je danas lako imati stila a da nemaš mašte; pored
tolikih časopisa i fantastičnog izbora
po radnjama; ali je za taj stil potreban je debeli novčanik ili ti prihodi oko
5000 eura mesečno.” (Ili dobar sponsor). Zato je onima koje danas pričaju o
stilu i sole pamet na blogovima o fashion u trendu sa malim budžetom očito
vidik na prilike u osiromašenoj nam zemlji očigledno uvrnut ili su ćoravi tj.slepi.
Ako bih se pridržavala “Umjeće Šopinga” kolumnistkinje Ane Stefanović, ELLA, trebalo da izdvojim po
gruboj računici negde oko 200 eura pri
prosečnoj plati od 350 eura u Srbiji. Devojka sjajno piše i ima stila, kao što
je i časopis dobar ali na žalost šetajući se juče po centru pala sam u
iskušenje da kupim sebi nešto u fazonu drvene narukvice i jednih baletanki pa
sam se dosetila da ipak treba da uzmem mačoru hranu, zemlju za cveće, vitamine
i kozmetiku, pa da platim račune u
aprilu mesecu i da ću opet biti brocken. A drugo setila sam se da mi je orman
pun stvari..koje i ja nisam obukla kao i moja majka jer se ne zanimam klabingom
te nisam lokalna džet seterka već običan intelektualac..
Da budem iskrena,
što se više bližim pedesetim, vodim računa o izgledu ali ne posebno da bih
izdvojila novac za botoks ili lifting lica, te drenažu ili liposukciju. Jer
danas je životni vek produžen pa tako i aktuelni seksualni život žena.Pa u tom
smislu, više vodim računa o ishrani, dobroj šetnji i volim sebi da ugadjam u
malim sitnicama kao što su fine knjige i dugačka šetnja, te prirodna kozmetika.
Juče me je zbilja oduševila jedna nova radnja u Bgd. sa prirodnom kozmetikom LUSH :
od sapuna do krema, gelova, parfema prirodnih mirisa..ali cene su ubitačne..Ni
to će biti jedan od malih troškarskih grehova koji ću priuštiti sebi kao što priželjkujem
Krupsov espreso aparat za kafu..neodoljivo..Jesam raspikuća…ali moram da
štedim, mada u sitnicama vredi uživati.
Kad<pogledam
na mačora kako slatko hrska Royal kanin.., srčem Arabiku NES..koja mi prianja..NA
NEPCE, mislim da sam u izvesnom smislu srećna žena, jer imam svog partnera koji
me razume a možda i voli. Pored svih mojih depresivnih problemčića typa anoreksija
bulimija, noćnih mora te patnje što nemam dece spadam u kategoriju relativno
zaštićenih vrsta. To što bih posedovala jednu Luj Vaton tašnu ili Hermes
narukvicu ne bi me učinilo srećnijom negó što jesam…sa sve Šanel parfemom uz
miris pudera..
O čemu je reč u
ovom nagvaždanju: O stilu življenja, načinu razmišljenja i o brizi za dušu. Jer
zapitajte se kad smo poslednji put pogledali neku cool izložbu u Beogradu; gde
nestadoše svi ti slikari koji su danas srednja generacija. Sjajna , vrlo talentovana
generacija; koja više nema kome da prodaje slike jer je nestao srednji sloj.
Zašto “Stubovi Kulture” nisu više u Kulturnom Centru Beograda a jedini su
izadavači domaćih pisaca? Zašto nije moguće naći izdavača koji bi vam objavio
knjigu; pa zato jer narod nema para da kupuje knjige. Ali se nekima ipak
štampaju, jer je tiraž garantovan! Zašto je ikona mladih neka pevaljka sa
splavova dok nas TV smara sa Survivor ,
reallity show..Zašto je moguće ipak na ulicama videti puno mladih devojaka,
zanosnih gracija sa puno stila..a novca je tako malo..U nečemu je kvaka? Jel
DA?
U stilu življenja
i načinu razmišljanja…A moda..nek priušti sebi ko može..sve te divne i slatke
sitnice; a da li će ga to učiniti srećnijim, ne znam. Možda je lepše izdvojiti
novac za divnu knjigu bahti poezije od Tukarama XVI vek ili odlazak na odmor
nekih desetak dana na Zakintos jer toliko košta jedna Mango haljina. Uvek,
imate izbora..ako imate nešto malo para
da sebi priuštite zaovoljstvo i da očuvate zdravlje..A orman dobro pročešljajte
uvek će te nešto pronaći u njemu..
n.b. Volim da
pročitam Vogue jer moda danas jedna vrsta uspešne priminejne umetnosti; ali
daleko od toga da mogu nešto od toga da priuštim sebi osim da živim u Londonu
pa second hand shoop..Umetnost je danas svedena na dizajn, dobru fotografiju,
modnu stilizaciju i koncept revija..modnih..Tu i tamo likovna umetnost uspe da
probije u svom starom sjaju kao nekad u XX veku..
Have a nice
weekend..
