UPOTREBA
ČOVEKA
ALEKSANDAR
TIŠMA,AKADEMSKA KNJIGA 2010
Upotreba
čoveka, je roman koji se otvara kao višestruki dnevnik u paralelnim vremenima i
prostorima, pre, za vrema i nakon WWII rata. U nekoj pravolinijskoj dimeziji
stiče se utisak da će biti reč o dnevniku neke palanačke gospodjice iz
Andrićevih pribeleški; kad pročitamo nekolika prvih stranica; a onda se
susrećemo sa preciznim opisom upotrebe
čoveka paradigmatično obuhvaćenim u krugu. Od početka do kraja živimo sa
glavnim likovima knjige; gradjanima Novog Sada; sredini koja je specifična jer
taj prostor dele :Madjari, Srbi, Nemci i Jevreji. Vezuju ih prijateljstva,
ljubavi, strasti, patetika, na koncu i mržnja.Ova poslednja izlazi na svetlost
dana kad IV Rajh ulazi na vrata Novog Sada. Onda sve postaje nekako drugačije
obojeno izmedju svetlosti i tame; izmedju dobra i zla u Tišminom opisu
psihologiji svesnog i podsvenog u graničnim situacijama spoznajemo do kojih
granica čovek može pasti duboko u blato.
Slobode
izbora nema; čovek je samo lutka koja se batrga na koncima koje poteže neko
drugi. Kroz Turobna vremena provejava
estetika lepote dok jedan od likova čita nemačke klasike momku svoje kćeri;
nadajući se da će uspeti da izbegne sudbinu miliona evropskih Jevreja.Uveren do
apsurda da jedna nacija koja je svetu darovala Getea i Šilera ne čini ono što
čini; kao da će ga sama umetnost izbaviti iz tog vrtloga bezumlja. Njegova kćer
na to sve gleda sasvim drugačije dok jednog dana ne otrkiva da ovozemasljki
svet kao ni očeva kuća nije oaza sigurnosti jer završava u „Kući ljubavi“
koncentracionog logora.Vera Kroner, upečatljiv lik; devojčice koja je naglo
probudjena i prinudjena da se bori za opstanak, podsećajući nas da je životni
kod takav da je instinkt kao „volja za životom“ najači u čoveku. Preživeće
logor i vratiće se u sredinu gde više ne pripada.
Svi
likovi kao pojedinačni i posebni porteti jesu jedna fenomenologija u kojoj
Tišma razvija dosledno psihologiju nasilja nad čovekom u više dimenzija:
fizičkom, duhovnom, materijalnom.Liliteranim koracima; napred nazad; kao u
nekoj simfonijskoj struktri :Adagio, Allegro,Pocco; zatvara slike sa izložbe pred kojim ne možemo
ostati ravnodušni. Čovek je čoveku najveći vuk, pa makar ti to bila i sama
majka, brat ili blizak prijatelj.Neko bi možda rekao da je ovo Tišmino delo
tekst koji se teško čita ali on the contrary..Nasuprot
tome Upotreba Čoveka je epistola za sva vremena, jer istorija pa i
prilike kao i deja vu situacije se ponavljajUu...
www.you tube.com/watch?=rJE_sC!wAGS
n.b. O
umjeću pisanja Aleksandra Tišme, nećemo pisati ništa jer puno toga pisano o
njemu ...kao da je ovo delo njegovo vrhunsko.. umetnost jeste „Čežnja da se
ovaplotimo u večnosti“, pa ako Gutenbergova galaksija opstane, ostavriće se i
želja našeg pisca koji je u rangu sa nekim dobitnicima Nobelove nagrade za
književnost. Jer, na žalost nagrade ne dobijaju oni koji bi trebalo nekad već
neki sasvim drugi..
Tople
preporuke..za čitanje i ne odustajte do kraja poslednje stranice.
Anja
Weber, filozof
