Приказивање постова са ознаком zena. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком zena. Прикажи све постове

10/02/2011



                                      Beskonačna
                                            prava

         
Neke žene sanjaju samo o tome kako da poseduju muškarca. Dok, one, druge, maštaju kako će da uteknu; pobeći po svaku cenu kao vrsta anticipiranog ispaštanja. One koje su se  unapred odrekle svoje ženstvenosti koje im ona može dati  bez obzira na lepotu predavanja zadovoljstvu. Bez obzira na seksualnu dispoziciju, poništiće je samo zbog jednog  sofisticiranog razloga.  Misao koja  uvek dominira svakim sledećim pokretom štiteći mentalnu dominaciju kod takve žene – ne namerava da menja njen svet, nego u cilju da ukine njenu senzualnost – goni je kao divljač kroz gustu šumu  sumnje gde krešti ptica rugalica. Ova ptica je oporicanje principa realnosti lepog, opominjući je da je svaki dan realnog vremena žrtveno vreme. Pa ipak dok ne utekne mušlarcu ona je potpuno animalna, jogunasta, nežna; ne zna da pokaže muškarcu da ga voli. Prisustvo muškog bića je izbezumljuje ; čisto prisustvo je  za takvu ženu nepodnošljivo jer kako sanajti o nekom u njegovom prisustvu. Sama nedokučivost muškarca je predmet melanholije ali nužan znak čednosti! Verovatnoća susreta ostaje minimalna a želja raste kao beskonačna prava.
Ponekad je dovoljan samo jedan pogled, pokret, izraz lica I eto ga dovoljan razlog za odlazak; dešava se urušavanje emocije I potpuno utvrdjuje uverenje da je baš taj sofisticirani razlog nužan razlog. Momenat kad nestaje čulna emocija,  trenutak kad ona više ne veruje da je voljena da su razlozi za povlačenje suptilniji od realnih da je zaista voljena. U tome nema ni zrnca ljubomore već čisti cogito; nema sumnje da postoji neka druga žena; već opsesija forme mišljenja kao što je tajna zavodljiva forma istine. Istina je skrivena u realnoj distanci nemogućnosti da se bude zajedno.  Postoji hiljadu razloga; njegovi su su verovatno nužni ali ona ih jednostavno ne prihvata. Onda njen ljubavnik jednostavno više nije njen, spremnost da ga odbije u svakom momentu raste sa dužinom čekanja iako bol kao potreba sve više raste. I tako iznova iz straha da nikom ne pripadne ostaje zatvorena u kući svog bića.