Beskonačna
prava
Neke žene sanjaju samo o tome kako da poseduju muškarca.
Dok, one, druge, maštaju kako će da uteknu; pobeći po svaku cenu kao vrsta
anticipiranog ispaštanja. One koje su se
unapred odrekle svoje ženstvenosti koje im ona može dati bez obzira na lepotu predavanja zadovoljstvu.
Bez obzira na seksualnu dispoziciju, poništiće je samo zbog jednog sofisticiranog razloga. Misao koja
uvek dominira svakim sledećim pokretom štiteći mentalnu dominaciju kod
takve žene – ne namerava da menja njen svet, nego u cilju da ukine njenu
senzualnost – goni je kao divljač kroz gustu šumu sumnje gde krešti ptica rugalica. Ova ptica
je oporicanje principa realnosti lepog, opominjući je da je svaki dan realnog
vremena žrtveno vreme. Pa ipak dok ne utekne mušlarcu ona je potpuno animalna,
jogunasta, nežna; ne zna da pokaže muškarcu da ga voli. Prisustvo muškog bića
je izbezumljuje ; čisto prisustvo je za
takvu ženu nepodnošljivo jer kako sanajti o nekom u njegovom prisustvu. Sama
nedokučivost muškarca je predmet melanholije ali nužan znak čednosti!
Verovatnoća susreta ostaje minimalna a želja raste kao beskonačna prava.
Ponekad je dovoljan samo jedan pogled, pokret, izraz lica
I eto ga dovoljan razlog za odlazak; dešava se urušavanje emocije I potpuno
utvrdjuje uverenje da je baš taj sofisticirani razlog nužan razlog. Momenat kad
nestaje čulna emocija, trenutak kad ona
više ne veruje da je voljena da su razlozi za povlačenje suptilniji od realnih
da je zaista voljena. U tome nema ni zrnca ljubomore već čisti cogito; nema
sumnje da postoji neka druga žena; već opsesija forme mišljenja kao što je
tajna zavodljiva forma istine. Istina je skrivena u realnoj distanci
nemogućnosti da se bude zajedno. Postoji
hiljadu razloga; njegovi su su verovatno nužni ali ona ih jednostavno ne
prihvata. Onda njen ljubavnik jednostavno više nije njen, spremnost da ga
odbije u svakom momentu raste sa dužinom čekanja iako bol kao potreba sve više
raste. I tako iznova iz straha da nikom ne pripadne ostaje zatvorena u kući
svog bića.
