EROTIKON TABOO

  

                                      EROTIKON kao TABU

         

Sve je jasno na početku seksualne igre sa stepskim vukom,  nema tajne, osim one skrivene u magičnoj potrebi za sjedinjavanjem koji se poništava slobodnim padom u kojima se igra drama energije . Dva tela uzimajući ritmičku formu, u pokretu njihanja povezani su kao oscilirajući krug.

          Veliko&Malo uživanje kada se duh izdiše iz tela i ono spaja sa drugim telom u beskonačnom zaboravu bića je nešto sasvim prirodno kao što je uživanje u međusobnom spajanju muško – ženskog.. U tom  momentu klimaksa, on se napaja sa ženskih grudi a ona uzima njegovu energiju. Isprelpeteni kao bršljenj u neznanju ko je animus a ko je anima igraju se, dodirijući se, milujući se rastopljeni kao čokolada u nežnosti čula, predajući se novumu otrkrivanja svake pojedine tačke.

 Muškarac i Žena mešaju tri svete tečnosti a da  nisu svesni toga: vodu, krv i spermu. Stvarajući mali mikrokosmos, u svakoj dinamici pokreta u svakom momentu ekstaze kad sve okolo tone u besmisao jer su samo njih dvoje važni na ovom svetu. Noseći talas erotske enregije koji ih preliva u svakom momentu, napetost u dubokoj nepekidnosti jer voda izaziva žeđ a žeđ izaziva vodu. Leopota je neiskaziva u, a to je ono što čini animu osetljivom na animusa prizivivajući ga da učini ono što bi on želeo da učini; ono što njeno telo bezuslovno zahteva predaujći se u bestidu; a to je da je on na kratko poseduje uzimajući ono što mu se prohtelo. Da sasvim zaroni u beskonačnost u kathazrisu čula u konačnoj formi kao večita potreba maskulinog – želja koju treba ostvariti u vrhunskm nesvesnom umjeću erotikon.Tu je početak i kraj , sadašnjost je veza sa telesnim uzbuđenjem – erotikonom / satirom /svecem. Nakon senzacije ispunjenja nastaje umor animusa, suprotonost više nije suprotnost već iscrpljna anima umornih udova od koje animus instinktivno želi da ode. Sve je iskušano, igra je završena a u ponavljanju nema Novuma, nema Experimentuma,  animus ide dalje u potrazi za odmorom u samoći povrativši svoju nadmoćnu samosvest.

 Kao stepski vuk odlazi napušatjući svoju draganu, zadovoljnih čula , samosvesnog slobodnog duha. On je s njom uživao,  bez obećanja, bez dubokih emocija, slučajno kao u prolazu zgrabivši momenat dok ona ostaje a da nije ostavljena jer je sve bilo jasno bilo već na početku oscilirajućeg kruga sa Erotikonom! Uživanje je svrha kojoj teži Stepski Vuk a  a ne puka igra zavođenja. Stoga je on slobodan....i savršeno lep u spoju duha i tela gde je njegova kuća bića nadmoćna nad svakom animom – ženskom. 

Diary for Saturday

Dnevnicki zapisi

           

Entuzijazam (posvećenost) kao forma ljubavi

Ima ljudi koji svoj život ostvaruju u takvoj čistoti i bistrini da ih čovek obuzet bolnim protivrečjema i haotičnim nagonima teško može zamisliti. Biti upleten u u untrašnje borbe, iscrpljivati se u intimnoj drami i doživeti svoju sudbinu u znaku neizlečivog, znači živeti u predelim gde su svako razjašnjenje i čistota iluzorni. Oni čiji život nesmetano raste, koji žive ritmom, koji žive  ritmom lišenim dramatike, dostižu stanje zadovoljene i uživljavanja kao svet očaravajuće i blistavo. A zar entuzijazam nije stanje koje sve obavija sjajom zavodljivosti i uživanja? Opisati entuzijazam znači spoznati jednu osobitu formu ljubavi, individualizovati neku formu prepuštenosti čoveka svetu. Ljubav ima tako mnogo lica, tako mnogo odraza i varijanti odstupanja da je teško pronači njeno centralno jezgro ili tipičnu formu. Suštinski problem svake erotike je da pokaže prvobitnu pojavnu formu formu ljubavi i kako ona u osnovi nastaje. Kad se govori o ljubavi polova, ljubavi prema božanstvu, prema prirodi ili umetnosti, mislimo na entuzijazam (posvećenost) . Mora postojati jedna od koje sve drugo zavisi ili se čak iz nje izvode. Mnogostrukost erotskih formi ne može se zamisliti bez zračenja, forsfoscencije i žara jedne jedine, koja kao sunce rasipa svoje zrake i prema biću predmeta i prema aspkektu forme.

Mislim da je najbitnija forma ljubavi  ljubav izmedju muškarca i žene. Ona se ne ograničava samo na seksualnost, već uključuje mnoštvo duševnih stanja čija je plodnost očita. Ljubav je žarkija ukoli je vezana za nešto individualno, konkretno i jedinstveno. Neki čovek ili žena su voljeni zbog onog što ih razlikuje od sveta, zbog njihove posebnosti. Ništa je na svetu ne može zameniti, ako je ljubav strasna.Zato se entuzijazam gleda kao na nešto posebno od EROSA dok je u stvarnosti ukorenjen u najdubljem biću ljubavi, mada radja formu koja teži da se oslobodi iz sfere erotskog. Unutrašnja priroda svakog entuzijaste (onaj što se predaje isve što radi radi iskreno-duboko-do kraja) krije kosmiči, univerzalnu osetljivost, sposobnost da sve primi, da se orijentiše u svakom smeru, iz nagona i unutrašnje neumerenosti za nesebično uživanje u uzavrelosti i dinamički kult pokretačke snage ''Ispunjenog trenutka''. Ovakav čovek, biće nema kriterijume, strana su mu planiranja i proračuni, zna samo za samoodricanje, kolebanje i radost.Mnogi propadaju utapajući se u jezivu prosečnu svakodnevnicu kočeći sebe na štetu stvaralaštva i unutrašnje dinamike. Svi oni, živeći u banalnoj svakodnevnici koji kao većina bivaju rodjeni mrtvi, umiru pre vremena.

Dok je entuzijast onaj čovek koji svoj objekat jubavi još nije razvio. Umesto da sve prirodjene sklonosti ka ljubavi prema ženi i slučaju žene prema muškarcu, usmere-one se rasipaju u velikodušnim izjavama, gestovima i radnjama; univerzalnoj osetljivosti, kako se inače ne javljaju u ljubavi doživljenoj na prirodan način. Jer entuzijazam(predanost) je superioran potomak Erosa. Njegova paradoksalnost je u tome što ne voli ženu/muškarca, svoju ljubav ne iscrpljuje u uzajamnom kultu polova već je ispoljava u nesebičnu samopredanost koja entuzijastu pretvara u čisto i nedostupno biće. Od svih vidova ljubavi entuzijazam je najtemeljitije očišćen od polnosti, više nego mistična forma, koja nije kadra da se oslobodi seksualne simbolike, gde je očaravajući paradoks ljubavi kao čistog stanja, gde stalna i potpuna prisutnost koja podstiče da se u svakom trenutku otvoriš svemu do kraja. Duh se ne uzdiže već rastrže. U predavanju i davanju entuzijaste kao i ljjupkosti  i u magiji, duh se nije odvojio od života već u prvobitnoj nepodeljenosti, u nerazdvojnom jedinstvu koja teži organskoj konvergenciji leži tajna sreće.Biti entuzijastičan znači ne biti sposoban za dualizam. Svaki dualizam je otrov, entuzijasta je slobodno biće da uvek kad hoće ode ili ostane, slobodan i spreman na antinomije života tako što živi u strasti bez tragike i voli bez seksulanosti, uzima do kraja , predaje do kraja a onda se oslobadja nemira i neodredjenosti - ostajući u svom individualitetu.