MENTALNA ANOREKSIJA U OBIČNOM SVETU...
ILI BULIMIJA.........
ŠTA JE TO U NAMA ŠTO NAS TERA DA BUDEMO SAVRŠENI. TO JE
TZV.TREĆI RODITELJ ILI NAŠA MAMA KOJA NAS VASPITAVA DA BUDEMO IDEALNO PERFEKTNI
PREMA NJENIM MERILIMA ALI DA NIJE SVESNA KOLIKO GREŠI.
Neki psihijatri ili psiholozi će anoreksiju objasniti kao
problem današnjice; kad nam savremeno društvo diktira izgled savršenog kostura
kojeg propisuje modna industrija ali nije samo to na stvari..Postoje i druge
opcije koje se javljaju kod problema i poremećaja ishrane kod mladih devojaka a
da su povezane sa izgladnjivanjem ili preždreravanjem ili relativno normalnim
uzimanjem hrane povezanim sa povraćanjem (bulimijom) te korišćenjem različitih
laksativnih sredstava. Suština je da kad dodjete do jedne ekstremne granice
potrebne su godine da se povratite na neku normalu ali to je ono što morate prvo
da debelo rašćišćavate svoj podrum, podsvest; a onda da zbilja krenete u borbu
za uravnoteženje ishrane. Nekada se tokom celog repoduktivnog života protegne pa se dešava da smo hronično debeli ili hronično
mršavi..a pod tim mislim na ekstremitete..
Ja spadam u grupu sa devijacijama anoreksija-
bulimija-anoreksija-jo-jo efekat i tako u krug; jer moja mama je još uvek vrlo
jaka persona u meni i ma koliko trudila da je se oslobodim ne polazi mi za
rukom. Za ceo život mi je natovarila kufer pun strahova, tako da i sama ne znam
šta bih bez njih; prosto bih bila očajna; možda bi mi u životu bilo dosadno ; kao
i bez depresije ili povremenih suicidnih ispada. Anoreksija jeste sklonost ka
suicidnosti, težnja kao ocu Hadu; ako bi me neko pitao; to je jedna vrsta
kukavičkog samoubistva ; jer se na taj način ubijate sporo ali sigurno. Onog
momenta kad padnete na neku kilažu ispod 34.kg.garantovana vam je smrt; a
povratak u neko relativno normalno stanje ne garantuje dobro zdravlje; već
narušeno...Svi prateći efekti su: depresija, neuroza, psihoza, napadi panike,
pored bezvoljnosti, totalne nezaintresovanosti do neba koje je potpuno
sivo..Svaki zalogaj koji stavite u usta..ne da je suvišna kalorija već vas
podseća na sirotu voćku, sirotu životinjicu, sirotu biljčicu; pri tome sve što
unesete u sebe je toliko bljutavo da jedva čekate da ga izbacite...iz
sebe.<A TEK DA NE PRIČAMO o griži savesti dok se jede, pa ako je moguće onda
i to malo što nam se činilo da treba da uzmemo povratimo i osetimo strašno
olakšanje.
Drugi primerak je devojaka koja neumereno ždere, i svaki
put kad je pojela kolačić, slatkiš zaklinje se da ga sledeći put neće okusiti.
Onda prolazi pored izloga i gleda sa tugom prelepe pantalone od lana i kupuje
ih iako ih navlači samo do pola kolena. Uspeva da oslabi; dolazi na posao ili
koledž; a da to niko nije primetio i ona razočarano shvata da njena dijeta nije
imala nikakvog efekta i onda počinje krug ponovnog prežderavanja. Jednog
dana kad stane na vagu ona ima oko 160 kila. Naravno u tom telu je zatvoreno
jedno drugo telo; koje bi da izadje napolje ali psiha i metabolizam su krenuli
naopako..Prežderavanje je takodje sucidno i takodje dovodi do mnogih poremećaja
kao i dijeta jer ima jo jo efekat; kilaža
se vraća ako ne uspete da raščistite sa trećim roditeljem, avetinjama i ostalim
stvarima koje držite skrivene u podrumu..Podrum podsvesti je pun odloženih
stvari, pozitivnih i negativnih; kad je reč o poremećajima o ishrani onda su to
negativne stvari! Kad se dogodi neka stvar koja nas uznemiri i baci u situaciju
koju ne možemo da rešimo ili smo prinudjeni da je rešavamo onda se bacamo na
hranu ili je odbacujemo. Treći roditelj ; to jest mama koja je bila previše
brižna pa i previše stroga znala je da odloži zdelicu hrane koju vi ne biste
možda voleli ili nikako niste hteli da jedete pa bi ste ostali gladni ceo dan;
a onda bi ste posegli za tom zdelicom do kraja dana; a tokom noći povratili.
Mama bi Vas kaznila, jer to je bi znak razmaženosti i onda bi vi ste kao malo
dete jeli tu hranu a tokom noći izbacivali. U suprotnom dešavalo ste da budete
mala debeljuca od koje su svi bežali u školi, podsmevali se i nikako niste
uspevali da uhvatite u korak sa svojim vršnjakinjama. Jer hrana; to je bio
porodični obred koji je označavao krug krugova i iznad svega poštovanje prema
Learima, bogovima kućnog praga; te bi se i mrvice sa stola skupljale. Mislim u
metaforičkom smislu, pri čemu je mamina torta ili palačinke uvek bila
zavodljiva nagrada. Debeljuškasta devojčica je rasla, organizam se navikao na
odredjenu vrstu i količinu hrane; ali nije mogla da udje u željenu , fashion
poželjnu odeću...A i nije bila poželjna u društvu; drugo vreme Rubensvih
devojaka je prošlo...Eh...No; ovde je slučaj o ekstremno debelim ženama a ne
elegantno popunjenim.
I ANOREKSIČNA I DEBELJUCA BI HTELE DA REŠE SVOJ
PROBLEM..U POREMEĆAJU ISHRANE..Iz ličnog iskistva, ne znam kako se to radi..jer
moji ciklusi se ponavljaju na nekih pet godina iako sam sad već midlle
age..female..U nekim periodima života izgledam kao Kalista Folkharts ili ti Ali
Mek Bil; a u nekim kao elegatno popunjena damica sve dok ne počne bulimični
period..i pražnjene creva a onda gadljivost na hranu jer se užasavam svog
izgleda..Jer mi mama iz podsvesti kaže pa @Dušo Ti nisi savršena“-previše –ne
jedeš! Porok savršenosti, što bi rekao Jung je nedostižan i za anoreksičnu i za
debelu osobu; jer samo bogovi mogu da budu idealni kao što je idalan apstraktan
torugao ili beskonačna prava ili arhetipska Afrodita ali mi smo ljudi i možemo
samo da težimo ka idealno savšenom, da budemo bolji ali nikad nećemo postići
perfekciju. To bi trebalo da znamo, ali ta negativna majka uvek negde
proviruje..i šta onda? Jeste da je arhetipski obrazac celovit , potpun u sebi.
Ali to je samo jedan vid ljudskosti jer kao što je žena kroz Idealizaciju
Device Marije ili Atine Partenos apsolutno nedodirljivo savršenstvo, zemaljska
žena od krvi i od mesa to nije. Ona mora i da prihvata svoju seskualnost,
bludnicu u sebi; želju da se dopada i da bude voljena kroz put..A mi postajemo neurotični što tragamo za
savršenošću izdvajajući i preuveličavajući svoje sopstvene pojedinačne delove.
Glavno ako ne i dominantno obeležje je opsesivnost,
fiksacija isključivo za samo jedan deo ličnosti; umesto da se pozitivna
energija disperzivno rasporedi na sve delove ličnosti. To je vrsta katatonije,
paničnog straha..kao što je opsesija da se bude večno mlad, savršenog tela,
izvajanog i pri tome počinjemo da odbacujemo hranu..Kod gojazne osobe svaki
postupak, uglavnom in majority izaziva osećaj krivice i ona poseže za kolačem,
slatkišem i eto kilogram po kilogram..Jer to što je uradila nije valjano ma
koliko se ona trudila da bude dobra devojčica..Taj osećaj koji je u nama nas
stalno podstiče da se trudimo da budemo nešto idealno kao što je idealna glumica na platnu. Često se iza njihovih
sjajnih prikaza na crvenom tepihu kriju tužne priče, sa sucidnim završetkom.
Fiksacija jeste sucidna i Felix culpa, ali anoreksičar i debeljko podjednako
gaje isti sindrom, hod u praznom; ma koliko valjane rezultate ostvarivali na
profesionalnom planu; život im je u duševnom smislu ispunjen patnjom..Pitanje
je kako uspostaviti ravnotežu izmedju tela i duha..?
Bitno je uspostaviti ravnotežu izmedju ega i tela, tako
da hranjenje tela postane briga ega..Ego, sopstvo, se mora naučiti da postavlja
pitanja na koje je telo spremno da odgovori u smislu koje su njegove potrebe,
šta želi da jede, šta bi nahranilo moj duh a ne da žderem čokoladu, želim li ja
da živim svoj stvarni život,etc.Ego je taj koji omalovažava telo i stalno ga
budno prati u ogledalu..kao što nas je mama nekad pratila kritičkim
pogledom..Suština je da sebe prihvatimo onakvi
kakvi jesmo a onda ćemo uspeti da
se izborimo „ „ sa „poješću stotinu kolačića“ ili „ idem u wc da povratim ovo što sam pojela na partiju“-bilo
je ukusno..!Polako ali sigurno moramo da počenmo da volimo sebe..
E sad ako bi ste mene pitali:“Da li sam ja uspela“-
Nisam..ali poslednje izgladnjivanje me je dovelo u vrlo tragičnu situaciju da
ne znam da li ću se kad povratiti pa i trajne posledice na neurološkom planu.
Učim se da volim sebe, kad se pogledam u ogledalu; učim se da zaboravim majčine
reči da izgledam ružno..da sam debela i nezgrapna; učim se da uživam..jer ne
želim više da mi se ponovi ono što mi se desilo poslednji put..Učim se da na
ovom svetu ništa nije tao grešno kao mamino Felix Culpea..pa da Nihil human
alien puto est…
N.B. u prilogu su platna Paule Modershon Becker, nemačke slikarke s kraja XIX veka, kada nije bilo biti lako žena i umetnik...
Literatura: Tomas Mur: NEGA DUŠE
Marion Vudman: Porok savršenosti
K.G.Jung: Aion
K.G.JUNG:Psihološki tipovi
Ingrid Ridel :Majke i Kćeri
