EROS
U Teogonji, rani grčki pesnik Hesiod opisuje poreklo stvari
prema drevnom verovanju. Na početku je nastao HAOS, potom majka Geja, Majka
Zemlja, potom Tartar u utrobi Zemlje i najzad Eros, nalepši medju besmrtnim
bogovima. Eros je taj koji slama snagu racionalnog mišljenja i delanja, te
smanjuje moć drugih večnih faktora u životu: potrebe za opstankom, planiranog
života, nade u uspeh, porodične odanosti, moralne osetljivosti, verskih
uverenja. Erotsko je moćna sila koja rasteže moralni svet koji smo uspostavili
, ako ga sasvim i ne slama.
Hesiodov Eros je praiskonski, što nagoveštava da smo bliski
praskonskom-temeljnom kad god smo u sferi erotskog. Kad nas privuče izvesna
osoba ideja ili predmet to nikada nije jednostavno ili površno. Sva apitanja
ljubavi, ma koliko neznatna ili prolazna bila, nagoveštavaju teme od krajnjeg
značaja. Ljubav je uvek u dodiru sa središtem bića.
U EVOLUCIJI BOGOVA EROS uvek prati Haosa, pukotinu ili
procep , otvor u životu u kom Eris može da se pojavi i da obavlja svoj posao.
Eros je uvek blizak svom izvorištu u haosu, te ugrožava poredak i strukturu. To
srodstvo Erosa i Haosa ukazuje na to šta se dešava u nečijem životu koji sasvim
sredjen, konstruisan i fokusiran kad se Eros iznenada pojavi; tzv.
Zaljubljivanje!Ono može biti moćan pokretač u kome se ruše već izgardjeni
principi življenja, pucaju dragoceni odnosi, propada karijera ili se mrve drugi
cenjeni odnosi. Blizak odnos erosa i haosa, takodje nagoveštava nov poredak u
svetu stvari i dogadjajau u životu pojedinca..koji se sad povodi za jednim
novim osećajem visoko valorizovanim..
Medju prvima ga docnije nakon VII veka p.n.e. napominje
filozof dosokratik Parmenid 400 p.n.e.,
da je Eros prvi bog koji se ovaplotio, postao egzistirajući..
Intersantno
je da ga Homer nije pominjao nego se javlja u orfičkim tekstovima kao Bog ali
ovog puta :kako veli Aristofan:
Orfički Eros ima moć da stvara svetove , kao kosmogonijski
tvorac : „ On leže s mračnim Tartarom prostranom silinom , te izleže koleno
naše i najpre na svetlost izvede ptice . A besmrtnih bogova Roda još ne bi dok
sve dok ne nepomeša Erot; pa kako se jdno mešalo sa drugim i Nebo
i Okean, i Zemlja se rode i svi neprolazni blaženi bozi.“ Aristofan, Ptice..
U oba ova grčka izvora Eros je u sprezi sa mračnim ,
negativnim moćima : haosom, noći i Tartarom – beskrajnom prazninom na dnu
sveta. Dakle, i u ranim izvorima erotsko iskustvo se vezuje za nešto mračno,
uznemirujeće vezano za podzemni svet.
Velika pažnja mu
se poklanja u Eleusinskim misterijama..
No Platon bi
rekao u Gozbi da je ljubav čedo obilja i lišenosti. Ljubav je ispunjena
fantazijama, osećanjima ali pratilac su joj snažna potreba i praznina. Ona je u uglavnom kreativna ali je takodje
i destruktivna i entropijska.
Eros je sin
vetra. Zato što ima zlatna krila, porede ga sa uskovitlanim oblacima koji
porimaju mnogo oblika ali se neprestano okreću i plove. U umetnosti Eros je
prikazan s veličanstvenim krilima, poput andjela ili duha. On uplovljava u
život i isplovljava iz njega kao nošen
vetrom, kao de jeste vetar. Grci su ga ponekad nazivali dajmonionom, ni Bogom
ni čovekom, posrednikom izmedju dve sfere, izaslanikom. Biti ponesen Erosom
znači biti odveden nekuda. A zaljubljenost je već stanje putovanja, bivanje u
nekom metafizičkom transcedentnom tranzitu. Ljubav nas preobaražava, osećamo se kao da
lebdimo, ali i povodi, premešta iz osovine bića.
Eros je uglavnom
prikazan i kao pratilac boginje Afrodite, jedne od tri glavne boginje u antičkoj
mitologiji>Here, Atine i Afrodite * što bismo rekli tzv. Veliko matrijahalno ili feminino
Sveto Trojstvo..Mada bi smo rekli da je Atina ipak tu bila po malo po strani
jer ne samo da je Partenogena već je i asekusalno božanstvo koje čuva tu svoju
osobinu, kažnjavajući žestoko sve ono koje pokušavaju da joj se suprostave. Dok
je Afrodita neumorna..rekli bi neki..danas poput (nimfomanke) no ovde je reč o
Grčkoj mitologji prema kojoj treba da se odnosimo krajne ozbiljno jer je ova
teogonija osnov docnijih monoteističkih religija i arhetipskog gradiva u našem
koletkivnom nesvesnom. Jer Grčki bogovi jesu bili takvi kako ih Hesiod pokazuje
prilično slična bića ljudima sa višim moćima..
Eros
je po drugom izvoru sin boga Areja, boga Rata, koji je ućivao u nestašuclima te
je gadjao ljude pa i bogove i navodio ih na ljubavne muke. Pratilac bogine
Afrodite, oličenja lepote..raskoši i strasnog predmeta idealnog poželjnog
toliko moćnog da izazove katastrofične ratove..Uglavnom Eos je vrlo varijabilna
kategorija u današnjoj valorizaciji vokabulara
pa ga moćemo sagledati kao pozitivni apsekt ili negativan aspekt. No
kako u životu nije sve tako crno i belo..Eros je značajan činilac i pokretač
mnogo toga što nam se zbiva u životu. Po Frojdu to bi bila sirova seksualna
želja dok je po Jungu tu već nešto mnogo dublje..a da se vraćamo u daleku
prošlost „Šta bi tek rekao na sve to Sokrat“!
U
istoriji seksualnosti kroz vekovnu civilizaciju; eros je jedna vrsta i
manifestacije moći prema Fukou. Kroz različite manipulacije unutarnjim
iskonskim potrebama; koje se ne svode samo na produžetak vrste već i na nešto
što ima svesnu psihološku ravan a to je da su naše emocije pozitivne pa da u
tom smislu možemo da volimo..Jer što kaže Niče na jednom mestu:“Voleti pa
propasti to mu dodje isto.“-Nakon svoje platonske veze sa Lu Salome (opet ona).
Voleti do kraja, bezuslovno drugo biće je po malo mazohistički, zar ne!? Nije
na odmet biti po malo sebičan. Ali Eros je tu uvek negde i vreba iz nekog ćoška
te se nekima dešava da pogube razum..E sad paralela izmedju Erosa i
Erotizma..je prilično tanka ako se pozivamo na filozofsko – teleološke –
psihološke relacije ; stoga što je Erotizam nešto sasvim drugo od EROSA..koji
je pojam za sebe i po sebi..Nisu ga Grci za džabe proglasili Bogom, jeste da je
bio najmladji na Olimpu on je taj koji je mogao da kreira..spaja i razdvaja..
Stari
Rimljani su ga nazivali Kupidon..a MI..savremni ljudi..da li uopšte znamo šta
je to iskonski pravi EROS..
