Diary...notes

Dnevnicki zapisi

           

Entuzijazam (posvećenost) kao forma ljubavi

Ima ljudi koji svoj život ostvaruju u takvoj čistoti i bistrini da ih čovek obuzet bolnim protivrečjema i haotičnim nagonima teško može zamisliti. Biti upleten u u untrašnje borbe, iscrpljivati se u intimnoj drami i doživeti svoju sudbinu u znaku neizlečivog, znači živeti u predelim gde su svako razjašnjenje i čistota iluzorni. Oni čiji život nesmetano raste, koji žive ritmom, koji žive  ritmom lišenim dramatike, dostižu stanje zadovoljene i uživljavanja kao svet očaravajuće i blistavo. A zar entuzijazam nije stanje koje sve obavija sjajom zavodljivosti i uživanja? Opisati entuzijazam znači spoznati jednu osobitu formu ljubavi, individualizovati neku formu prepuštenosti čoveka svetu. Ljubav ima tako mnogo lica, tako mnogo odraza i varijanti odstupanja da je teško pronači njeno centralno jezgro ili tipičnu formu. Suštinski problem svake erotike je da pokaže prvobitnu pojavnu formu formu ljubavi i kako ona u osnovi nastaje. Kad se govori o ljubavi polova, ljubavi prema božanstvu, prema prirodi ili umetnosti, mislimo na entuzijazam (posvećenost) . Mora postojati jedna od koje sve drugo zavisi ili se čak iz nje izvode. Mnogostrukost erotskih formi ne može se zamisliti bez zračenja, forsfoscencije i žara jedne jedine, koja kao sunce rasipa svoje zrake i prema biću predmeta i prema aspkektu forme.

Mislim da je najbitnija forma ljubavi  ljubav izmedju muškarca i žene. Ona se ne ograničava samo na seksualnost, već uključuje mnoštvo duševnih stanja čija je plodnost očita. Ljubav je žarkija ukoli je vezana za nešto individualno, konkretno i jedinstveno. Neki čovek ili žena su voljeni zbog onog što ih razlikuje od sveta, zbog njihove posebnosti. Ništa je na svetu ne može zameniti, ako je ljubav strasna.Zato se entuzijazam gleda kao na nešto posebno od EROSA dok je u stvarnosti ukorenjen u najdubljem biću ljubavi, mada radja formu koja teži da se oslobodi iz sfere erotskog. Unutrašnja priroda svakog entuzijaste (onaj što se predaje isve što radi radi iskreno-duboko-do kraja) krije kosmiči, univerzalnu osetljivost, sposobnost da sve primi, da se orijentiše u svakom smeru, iz nagona i unutrašnje neumerenosti za nesebično uživanje u uzavrelosti i dinamički kult pokretačke snage ''Ispunjenog trenutka''. Ovakav čovek, biće nema kriterijume, strana su mu planiranja i proračuni, zna samo za samoodricanje, kolebanje i radost.Mnogi propadaju utapajući se u jezivu prosečnu svakodnevnicu kočeći sebe na štetu stvaralaštva i unutrašnje dinamike. Svi oni, živeći u banalnoj svakodnevnici koji kao većina bivaju rodjeni mrtvi, umiru pre vremena.

Dok je entuzijast onaj čovek koji svoj objekat jubavi još nije razvio. Umesto da sve prirodjene sklonosti ka ljubavi prema ženi i slučaju žene prema muškarcu, usmere-one se rasipaju u velikodušnim izjavama, gestovima i radnjama; univerzalnoj osetljivosti, kako se inače ne javljaju u ljubavi doživljenoj na prirodan način. Jer entuzijazam(predanost) je superioran potomak Erosa. Njegova paradoksalnost je u tome što ne voli ženu/muškarca, svoju ljubav ne iscrpljuje u uzajamnom kultu polova već je ispoljava u nesebičnu samopredanost koja entuzijastu pretvara u čisto i nedostupno biće. Od svih vidova ljubavi entuzijazam je najtemeljitije očišćen od polnosti, više nego mistična forma, koja nije kadra da se oslobodi seksualne simbolike, gde je očaravajući paradoks ljubavi kao čistog stanja, gde stalna i potpuna prisutnost koja podstiče da se u svakom trenutku otvoriš svemu do kraja. Duh se ne uzdiže već rastrže. U predavanju i davanju entuzijaste kao i ljjupkosti  i u magiji, duh se nije odvojio od života već u prvobitnoj nepodeljenosti, u nerazdvojnom jedinstvu koja teži organskoj konvergenciji leži tajna sreće.Biti entuzijastičan znači ne biti sposoban za dualizam. Svaki dualizam je otrov, entuzijasta je slobodno biće da uvek kad hoće ode ili ostane, slobodan i spreman na antinomije života tako što živi u strasti bez tragike i voli bez seksulanosti, uzima do kraja , predaje do kraja a onda se oslobadja nemira i neodredjenosti - ostajući u svom individualitetu.

Smilja

Dementia praecox...

Pukovniku nema ko da piše?

Mladalačko ludilo, pa zar nioje malo kasno za to..Mada u izvesnom smislu biti malo uvrnut ili zvrcnut danas i nije tako loše ako umeš dobro da se prodaš na tržištu. Ali u nedostatku socijalne intiligencije onda nisi sposoban ni za to..u svakom slučaju si oštećena stranka.

U svakom slučaju nije to tako lako voditi  život sa podstanarom u glavi..On je s vremena na vreme miran ali kad proradi onda burgija do besvesti..Ako ja imama šizofreniju a niko mi do sad nije potvrdio tu dijagnozu onda imam nešto što bi moglo da se nazove bipolarnost ili poremećaj strukture ličnosti. Kao moj deda Konde de Nast i ja..; cvrc..

Ništa ja ne znam o svom dedi, pradedi po očevoj strani..Ko su oni bili i šta..Ovi drugi jesu bili čvrknuti u mozak.. ali da li je neko od njih zbilja bio poremećen.

Ljudski svet je fenomenologija različitog.. Ono što je različito jer  je nepoznato je i zastrašujuće..jer nije pristupačno i jednostavno. Mudrost savetuje jednostavan put, ali istina nije jednostvna..Malo je onih koji su doprli do tih visina da mogu da spoznaju pravu istinu..To je u svakom slučaju stanje duhe a ne meditacije..U svakom slučaju ta fascinantna igra u duhu, je neverovatna kombinacija istine i neistine. Pa čak bih rekla da postoji i  neka hijerarhija u istinitosti onoga što kažemo; kako se ponašamo; i doza nesevnsog u svemu tome. Da li fantaziramo..ili je to zbilja istina..Da li je važno da nam drugi veruju ili nisu u stanju da razaznaju šta je istina a šta fantazija..Po nekad i ja postajem svesna da moje istine IMAJU SVOJU HIJERARHIJU..pa se davim u suzama jer smatram izvesnih dana da je sve skupa lagarija..

Suočavam se sa činjenicom da ni sama ne znam po nekad šta je realnost..

Da li je dodir realnost..Da li je čulni doživljaj realnost..kao dok vodim ljubav..Onda je to neko drugi..nisam ja..Osećam se fino u svom krevetu, u svojoj kući, mnogo bolje nego nekad..U smislu da se ne osećam pojebano..Osećam se sigurno..fino, ušuškano..Ne mislim..uživam..dok me ne zaboli e onda sam samo ja..Ne fantaziram o sexu, jer nisam nikad ni fantazirala..ali mi prija..jer valjda nisam dugo imala seksualni život. Znači nisam imala jedan deo sebe..To je onaj deo slagalice koji nedostaje..!?  Mada deo seksa je fantaziranje dok vodiš ljubav sa nekim..rekli bi neki..Za mene je to aposlutna tabula rasa..bolje je tako..čemu fantazije..dovoljna je nežnost.., pažnja, osećaj jednog. To mi pomaže da se izborim sa onim mojim drugim JA..Zbilja je ljudski mozak velika zagonetka, ima toliko mnogo lavirinata da je s vremena na vreme ne moguće izaći iz njih.

Taj zastrašujuži osećaj da neko drugi upravlja sa tobom je očajan..kao u trenucima kad ne možeš da kontrolišeš svoju volju..Da li jue u pitanju hemija koja se odvija u mozgu ili nešto drugo. Savremena nauka je utvrdila da je uloga lucenja izvesnih DNA supstanci značajna kao što je dopamin ili sertalinin. E<sad u jednom naučnom spisu kažu da majčinsko ponašanje u velikoj meri utiče na definisanje gena i na hemijske funkcije u mozgu deteta. Tako da neke od negativnih  genetskih predispozicija ne moraju da budu aktivirane ukoliko majka ne repetira taj okidač. Gen za šizofreniju nije pronadjen ali hemijska promena koja se odvija u mozgu za promene koje se mogu definisati kao šizofrene, poremećaj struktrue ličnosti, bipolarnost, psihoze ili fantazme jesu vezane za odredjene hemijske procese. Oni i definišu gene pa tako i podstiču izvor bede po pogodjenu osobu..ako je sklona ovim gore navedenim oscilacijama u personality..Stoga se opet suočavam sa pitanjem :“Ko je bila moja mama.“-Jer je to neki objektivan način da se izadje iz mrtvog ugla…. Suština je da bi ja trebalo da zatvorim taj dnevnik za sobom i duboko ga zakopam u neku kamenu grobnicu da je nikad više nikad ne bih otvarala.

Ono što je zajebano uceloj toj priči je stvarčica što onda neće više imati ko da piše pukovniku ili generalu u moj glavi..Da li žemo tako uspeti da razbucamo glavnog protivnika i potegnemo šah mat ......

The women who has lied her Lap Top..

Žena koja je lagala svoj lap top, svog psihijatra i ostatak sveta, nikad nije mogla da prevari svog ljubavnika. Kad bi je čovek pogledao bilo je to zbilja skoro savršeno stvorenje, ljupko, sa manirima dame, valjane figure, bele puti. Pamtim da se o njoj pričalo da je završila velike škole i da je posle toga poludela. Istina je da je zbilja bila obrazovana, znala je mnogo toga kao jedna vrsta eklektika ali od tog sveg njenog zanja nije bilo ozbiljne niti dobre polze po nju. Oduvek je bila sama, barem su tako znali; zatvorena, bez volje za neku komunikaciju. Istina je da nije imala momka, da nije bila popularna u gimnaziji, da se na fakultetu zadržavala samo koliko je bilo potrebno! Ako bi je neko pozvao na kafu, odbijala bi sa osmehom i odgovorom:“Hvala popila sam.“ Naravno da su tokom vremena gotovo svi prestali da je zovu na kafu, na rodjendane, slave jer ona i onako ne bi došla. Naravno da je takva isključivost nepopularna ali izgleda da noj nije bilo stalo do mišljenja drugih o njoj samoj. Izvesno da je joj možda bilo teško u danima nove godine, praznika, rodjendana. Možda ali to bi samo ona mogla da kaže koliko joj je bilo teško i da li je zbilja patila što je bila sama.

Sigurno je da se tokom godina u njoj razvijala ravnodušnost prema svemu onome što je ljudsko, toliko obično i da se sve više okretala ka nekom drugom svetu koji je izgleda samo njoj bio poznat. Kako je izgledalo u tom svetu polomljenih ogledala i uvrnutih sfera niko spolja ne bi znao da kaže jer je žena koja je lagala savoj lap top o tome ćutala. O čemu uopšte ima da se priča sa ljudima koji samo mogu da te povrede. Ako je i pričala trudila se da kaže samo ono što je bilo dovoljno za prostojnu konverzaciju. Iz toga bi se stekao utisak da je osoba koja tako priča sasvim prijatna, zadovoljna, puna samopozdanja i dovoljno odrasla osoba. Ali sve je to samo tako izgledalo u suštini sve je bilo mnogo drugačije.

NASUPROT

U vakumu, dok iščekujem pokušavam sebe da pronadjem u svom onim izgubljenom vremenu prošlih godina. Ali to je nemoguće iz višestrukih razloga i bilo bi uzaludno jer stvari se ne mogu ispraviti tek tako lako. Pokušavam bar da saberem koliko sam knjiga iščitala u životu da bih o tome ispisala opet jedan besmisleni blog. Prvi besmisleni je onaj o umetnosti, koji nikog i ne zanima, drugi je o tome kao sam ja poludela u fazonu Silvije Plat ali ona je stavila glavu rernu, osim toga udala se za Teda Hjuza. Što je i verovatno dovelo u očajanje da se otruje gasom. Drugo Silvija je uspela da se preseli na onaj svet a ja nisam, mene su izvukli..dali su mi infuziju ne, ne bila je to transfuzija a da bude ironija spasio me moj mačor Buda koji nije više medju živima. Treće posthumno je postala slavna....Možda sam uobrazila da kad Knocking on the heavens door ; tj. Kad zakucam i ja svojom voljom tamo postanem slavna, plemenita, bajkovita Silvija..

Još jedna besmislica, radim-pišem esej o Murakamiju, japanskom novelisti..umesto da proučavam Hajdegerova predavanja o Ničeu. Ali , avaj princeza nema mogućnosti da sebi priušti knjigu. Možda bi bilo ipak najbolje da napišem kuvar o seksualnosti u zrelom dobu. Ali i o tome je sve već napisano i tako ćemo do besvesti. Murakami je otudjeni perverznajk, dobar posmatrač ljudskih naravi i vrlo proračunat pisac. Mislim da nikad neće dobiti Nobela kao ni Paolo Koeljo koji je još komercijalniji ali koga je i briga za tu nagradu.Čemu vrednovanja kad su danas bitne best seler liste..A najvlju da će knjiga nestati i da ćemo čitati samo E books-čista elektronika..

U svakom slučaju izvoditi inkrustrinacije u draguljima na jednoj kornjaći je strašan estetski nihilizam čime se trenutno bavim, čitajući po ko zna koji put detaljno stranice Uismansove knjige NASUPROT..Koji nevidjeni, perverzni nihilizam u esteticizmu jezika a tek sam na početku. Prvo sam se najedila jer mi je omiljene latinske književnike negativno oslikao a onda sam se bacila na proučavanje njegovog istančanog detaljisanog opisivanja opremanja nove jazbine u koju se glavni junak skrio..Glavni i jedini..Videćemo, dalje..da li ću imati snage da je iščitam do kraja..još se družim sa kornjačom a ona je umrla bez obzira na sve dragulje..Možda bi je sam Faberže poklonio nekom potencijalno živom Romanovu..Tako eto mene Snežana stavi na kušanje ali pročitaću to i ja..

Elem dojidila mi je i ova duga zima..A tek ću da poblesavim od ovih do mene što se cerakaju ko ludi na brašno..Trebalo bi da im dodje Nebojša sa onom svojom muzikom:“Dje me nadje.“ Uf....

Sad ću da je pustim....