KUBA
Kuba
je poslednji raj na zemlji……Dakle, kao što Vam je
poznato; poštovana publiko veliku
prosvetiteljski obrat dogodio se
u Raju. Nisu ljudi krivi što su
kušali sa drveta saznanja već Bog koji
nije računao na radoznalost čoveka.
Pa su Eto Adam I Eva zgrešili….
(inače priče o ovom dogadjaju su
različite)*…….Ali ako zamislimo
kako je to moglo da izgleda u Raju
mislim, da je Kuba poslednje
utočište….Znam kazaćete: » KASTRO,
KOMUNIZAM…CRVENE
TAČKICE….ali o tome ćemo drugi put J
Pa da se vratimo na
Kubu, ali ne onu iz mafijaških filmova ili
priča o salsi već o onoj pravoj gde
u noći odzvanja KONGA! Kad se
jednom čuje; zauvek ostaje kao virus
u krvi; dolazi iz stomaka u ušima
odzvanja poziv afričkih demona iz
tame; beli čovek zaključi da ne
živi već samo postoji.
Havana I Santjago si dva
najveća grada; njihove oronule fasade
podsećaju na nekadašnji život
kolonijalnih gradova; fenomenologija
kolonijalnog života koji se odvijao
nekoliko vekova na Karibima; okolni
zalivi još uvek skrivaju u koralnim
sprudovima tajne potonulih ladja ali
i skriveno blago karipskih školjki
!!!
I tamo su se nekad ljudi delili na bele (kreole) i crne.
Uglavnom je crnačko stanovništvo
koncentrisano u regiji grada Santjago de Cuba; dok je glavnina plantaža kafe, šećerne trske, duvana
u ovoj oblasti. U davna Kolonijalna vremena ovaj grad je imao jednu od najvećih
pijaca robova u Latinskoj Americi. Afričkli crnci poneli su sobom osim svojih
predanja SANTERIJU; moć crne rase koja može da opstane, da preživi i da savlada
dekadenciju bele rase ! Mulati i crnci još uvek žive u sirotinjskim četvrtima
Santjaga odakle dopire KONGA i ples robova.
Belci su sa sobom poveli
jezuite koji su se trudili da pokrste crnce prilagodjavajući afrička Božanstva
katoličkim svecima. Davno,
pre Kastra po ukidanju ropstva
,crnci I mulati su hrlili u crkve da bi
odali počast tamnoputom Hristu i svojim svecima koji su zauzeli
počasno mesto na oltaru Katedrale u Santjagu. Dok bi potom u kasna
poslepodneva odlazili na plaže da bi tamo do besvesti neobuzdano
vodili ljubav, opijeni zloduhom orgijastičkih kultova, sve do zore u gustom
od vlage natečenom vazduhu. Naizgled novi početak nedelje, raspršio bi sav taj
svet po ulicama, ali sve je to uticalo na radjanje novog načina života.
Dok su se bele žene povlačile u hladovinu svojih
senovitih-kolonijalnih kuća; njihove ljubavi su bile katoličke, optrećene
grehom praotaca – ognjišta tih dama nikad nisu bila užarena ! Kuće
zavijene u raskošni bršljan, krcate neobaroknim nameštajem odisale su na
usedeličku usamljenost, prašinu, lavandu, neispunjena velika iščekivanja bez
obzira na čopor dece koja su okružavala te dame.
Ali demoni sa drugog kraja grada sa one strane meseca, polako ali sigurno
počeli su da zalaze I u njihove domove; jer muževi tih dama
počeše da odlaze crnkinjama.
Angel heart. Imaginarna
izvesnost postala je fizička prisutnost jer su se izmešale tri svete tečnosti:
krv, sperma i mleko! Bele dame su dalje
zadržale svoju urodjenu oholost ali bunilo je počelo da raste tokom sledećih
decenija. To bunilo je donelo novu enregiju koja je srušila trošnu katoličku
priču o grehu; u predvečerje kad bi vrućina prestala mučkarci i žene krenuše da
se raspojasano predaju ljubavi; tako to biva i danas. Vrelo života koje u njima
podstiče želju, nezajažljivu potrebu….,novi život – nova ljubav…,Kubanci kao
čudnovati spoj energije i odvratne lepljive lenjosti.
Inače da se vratimo na
početak: ŠKOLJKE J
Ispod planine SIERRA
MAESTRA koja se sa svojih 2200.metara
nadmorske visine, strmo spušta u more, živi jedno pleme indijanskog porekla
pomešano sa crnom rasom; zaliv imena Ćiviriko. U ovom zalivu
usred Kariba; koji je još jedan dokaz koliko je priroda uzvišena – kao božanski
oblik forme; stene se obrušavaju u more. Muškarci iz zaliva Ćiviriko se takmiče
u u ronjenju da bi dosegli školjke; veoma duboko
rone dok im je jedina oprema nož oko struka. Po neka školjka ima
u sebi biser, ostale uglavnom intresantnog oblika predmet su naturalne
razmene sa turistima. Školje sa biserom nisu na prodaju, jer njihove
dragane zanimaju biseri ali ne kao ukras već su oni deo ljubavne igre
ovih mladih muško – ženskih demona.
Pošto se zakolje petao u
sumrak i oda poštovanje afričkim bogovima popije se rakija od trske i zapali
jedan vrsta trave počinje
ritual u čast besmrtnosti ! Biser je dar prirode; neka vrsta ulaznice koja
daje pravo onom koji ga je otkrio da učestvuje u ritualu. Biser služi tome da
se otvori put u beskonačnost, podstičući uživanje u zaboravu šta je spolja a
šta iznutra! Ljudsko biće je andjeo I demon – bezgrešan pred licem Bogova
kojima odaje počast nastavljajući život; to više nisu
ljudi koji se samo sećaju nebesa već
u tom ritualu čovek više nije svrgnuti Bog već je obogaćen spoznajom
beskonačnosti ! Nema tog straha ili zakona koji će sprečiti muškarca iz zaliva
Ćiviriko da ponovo zaroni u potrazi za biserom da bi se iznova sjedinio sa
svojim ženskim demonom. O ajkulama ne želimo da pričamo jer Vam je poznat
procenat verovatnoće susreta u ovim morima ali neke stvari
nemaju cene.
U tim njihovim ritualima
nema poroka ili greha to je naprosto EROS, strast kojoj sve pripada; ona noć
pretvara u orgijastički zanos u poklonjenju čulima. Biser ima svoju putanju u
tim igrama; dok nama
Belcima ostaje da samo maštamo o tajanstvenim putevima njegovim !*
Ovaj putopis je deo mojih
uspomena iz godina provedenih na Kubi; ne čini deo nekog mita kao što ni Vudu
ili Santerija nije izmišljotina; sve je to kubanska stvarnost. Jer ono što se
poslednjih godina može čuti o Kubi je samo ružnija strana svakdnevnice a
Kubanci su narod koji zna da uživa i u poslednjoj stvari koju ima, zaista ih je
lepo gledati nedeljom na plaži !
To be continued J
ANJA...
