Приказивање постова са ознаком dr.house. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком dr.house. Прикажи све постове

2/16/2012






Da li ste ste se ikad uplašili da se ujutru nećete probuditi?

"I don't ask why patients lie, I just assume they all do." [#107]
                                                                DR.HOUSE..!
 Pre neko veče sam preživela jak anafilatički šok, bila sam pirgava kao ćureće jaje a onda sam počela da se gušim.


 Izmedju sna i jave vidle sam moju psihiajtricu kako struže nokte dok me pita:“A jelte da li ste sugurni da je sve to od kada ste se preselili , sav taj stres i uopšte fizički problemi_?“ Opet je moj psihijtar br. X na kvadrat posumnjao da ja ne fantaziram ili da izmišljam svoje probleme izgubio svaki kontakt sa mnom. Obaška što je i uopšte nisam interesovala ni kao bipolarac, ni kao potencijalni epileptičar ni kao potencijalni samoubica..ništa Nicht..Bitno da mi je nagruvala dozu Eftila koja bi ubila i konja i koji me je doveo u situaciju da se gušim...da mi alregija izbija napolje i iznutra..i da se gušim..

 "Pretty much all the drugs I prescribe are addictive and dangerous." [#105]
                                                                                                                                                           Dr. House…!

Elem, smanjili su mi dozu na pola ; za sad dok se ne javim mojoj mučiteljki u ponedeljak..

Zaista sam se uplašila da se ne probudim; šta će biti sa Lakijem; šta će biti sa mojom knjigom..; setila sam se testamenta koji još nisam napisala jer ne želim da ostane mojoj tzv. Familiji koja mi nije ništa, ni komad od moje majušne imovine. Onda sam mi je bilo žao što neću Sa Rašom i Zlatom u leto gledati sunce sa Tornika sa terase na Zlatiboru; jer mi je to svetla tačka da se izvučem iz ove zime..

Ne znam šta je bilo jače gušenje ili moj strah; da neću uspeti da učinim mnoštva stvari koje bi želela da uradim a još nisam zato što sam bila moron u svom predjašnjem životu; ali očito je pobedila volja za životom. Te se ja nisam ugušila koa rezulatat medicinskog eksperimenta moje doktorke koja naprosto ne zna šta će sa mnom ili negde u podsvesti oseća da je ne zarezujem ni za smrdljiv sir. U suštini ja i  po nekad želim da umrem i da se ne probudim izjutra, samo da bih okončala tu svoju egzistencijalnu neizvesnost ali za sve to još uvek ima vremena..Ono što me čini žilavom ispočetka je verovatno uobrazilja da je život ipak moguć..u granicama podnošljivog kvaliteta.

Ta tanka granica izmedju Erosa i Thanatosa je kod mene često istanjena da se gubi linija; u stanju sam da sebe ubija do besvesti;  podsvensno; kao što sam to činila u poslednjih desteak godina. Od bulimično anoreksičnih stanja; debljanja i gojenja do vezivanja sa muškarca koji je aposlutni nihilista kao i likovi Dostojevskog Nečajev & Stavrogin..samo u balkanskoj formi..Mada mi u ovim godinama njegov nihilizam i ne pada teško..Boli me uvo..manje više; bitno mi je da je živ i zdrav a to što misli da sam učinila ono što nisam ; nek mu bude. Dovoljno sam sebična, da ga želim uz sebe u umerenim količinama do kraja života..

Opet male digresija o mojoj psihjatrici:“Pa dobro, sad kad su umrli, baš svi koji su trebali da umru, šta Vam je sad?“-Sa čudjednjem sam je pogledala; par zar treba da mi umru i prijatelji..Imam ja prijatelje..koje mi znače..itekako..pa i moje biljke mi znače..I to su mojji prijatelji kao i stablo Bendžamina..Ona stvarno nije normalna..To što sam ja diganostikovana kao bipolarna..ne znači da je moj I.Q. ispod morbidnog nivoa..kako su napisali.

Dakle, žestoko sam se uplašila da se ne probudim jer želim još da poživim, pa jo malo pa će budjenje proleća..jel tako..


n.b. Mada iskreno priznajem, nikad ne bih pristala da me Dr. House leči..A ID OD OVE LUJKE SAM REŠILA DA POBEGNEM, NIŠTA NIJE BOLJA OD ONE PRETHODNE..A MOŽDA SA MNOM NEŠTO IPAK NIJE O.K. AAAAA?