Ima dana, eh ima dana
Ima dana kad ste toliko nervozni da ne možete da se kontrolišete. Prag osetljivosti je toliko nizak da je sasvim dovoljno da vam neko ne odgovori ne sms nervoza počinje da guši. Sve je to ono što se gomila u nama danima, nedeljama u satima dok čekamo a ne znamo šta čekamo. Život je zamka sa mnogo prepreka i ne možeš od njega da iščekuješ uvek ono što želiš, što ti je zbilja potrebno ili čak ono što voliš bezuslovno.
Sve je to optička varka u poretku stvari i reči, dogadjaja u vremenu i prostoru ta ludačka relativnost svega i svačega; kao da se vrtimo u beskonačno istom ograničenom prostoru. Tu nema ni slobode volje, ni slobode željenog, nema aposlutno ničega..sve je neki besomučni factum..A to što mi umišljamo da smo slobodni, da možemo da uzimamo od života ono što nam se pruža to je iluzionistička igra reči kojom pristalice teorije slobodne volje misle da mogu „šta im se oće..“ ..Apsolutno je sve to Igra dekonstruktivnog sveta oko nas i u nama bez poretka i to je ono što narušava duševni mir i ekvilibrijum koji bi smo hteli da postignemo..
Ovo je jedan od ovakvih dana, u kojim me nemoć da bili šta odlučim ili uradim u životu konstruktivno a da ne zavisim od drugih ; dana u kojem bih plakala a ne mogu, jer me sve boli i suviše i bol mi sliazi polako do srži kičme da se osećam kao pupet. Lutkica, lutkica, ženica, beskoristan stvor koji ne poseduje ni svoje ja, ni svoje fucken Myself, Iself..Ich..U mojoj samosvesti je sazrela misao da negde treba sa pokrenem u ovom svetu za koji mene izgleda zastrašujuće sirov i bezuslovno simulakrum simulakrua, pun foliranata naučenih da prežive. Ili-Ili; dobiti bitku ili časmo se povući iz nje..
