ESEJ O ŽENI ODNOSNO O I AKSIOMI ŠTA
BI ONA TREBALO DA BUDE PO DEFINICIJI JEDNOG MUŠKARCA ŠIRE POZNATIJEG ..............?
Elem posle dužeg razmišljanja na postavljene konotacije:
Dama u društvu,
Dobra domaćica...
U svakom slučaju sjajno je biti kompletna ličnost, dobro
obrazovana,zanimljiva, prijatna, uvek doterana, diskretno našminkana uz finu
garderobu i diskretan nakit. Uz Solidno poznavanje francuskog jezika i
perfektno znanje engleskog .Dama drži apsolutno do sebe i postavlja svakog na
svoje mesto u društvu koje je okružuje; malo priča, ne gestikulira, ne
razbacuje se delenjem saveta i ne guši okolinu sa svojim problemima.Postavlja
apsolutno svakog na definisanom odstojanju jer je svesna svojih vrednosti ali
uz to voli da igra fine društvene igrice jer je svesna da je privlačna,
intiligentna i nedodorljiva. U svakom slučaju prava dama je po malo
enigmatična, nepristupačna i na prvi pogled veoma hladna ali kad za to dodje
vreme ona zna i ume da pokaže svoje pravo lice, u pravo vreme i na pravom
mestu.U svakom slučaju da se postigne ovaj nivo koji bi podrazumevala jedna
engleska škola potrebno je vremena , dakle sazrevanje ali i izvesna sumica
novca. Jer dama mora da izgleda lepo te da sebi priušti stvarčice koje će
zaokružiti njen image. Bitna je frizura, izbor parfema, donjeg veša, coiture
koja baš ne mora da bude najskuplja ali u svakom slučaju na njoj bi trebalo da
je sve uskladjeno od cipela pa do haljina- oblačenja koji su u skladu sa njenom
ličnošću odnosno njenim unutrašnjim bićem. Trebalo bi da se oseća udobno u
onome što nosi a ne ko sapeta koza na visokim potpetcima. Dama bi trebalo da
ima negovano telo, gipko i savitljivo, negovane zube, negovane nokte (u svakom
slučaju ne bi trebalo da ih boji crvenim lakom),negovanu kosu; svetle puti
dakle da izbegava sunčanje u svakom pogledu. U današnjem vremenu u principu
moguće je postići neki nivo u kome veliki udeo igra vaspitanje ali i poreklo
ženske persone, jer dama se radja i vaspitava a ne postaje se tek tako što će
sebi priuštiti skupe krpice, svakodnevni odlazak na kvarcovanje i pola kile
zlata a pritom kad otvori usta ne zna da napravi razliku izmedju JAPAJA! Ali
takva su danas vremena, jer više je onih koje sebi mogu da priušte skupe
krpice, visoke potpetice ali stoga nikad nisu čule za Bradenburške ugovore, ne
prave razliku izmedju Hamasa i Hezbolaha, ne razlikuju ametist od ahata, čitaju
Vogue a nemaju predstavu o čemu se radi a još manje da su čule za Koktoa,
Bozara ili da umeju da usklade prepodnevnu i večernju garderobu. U svakom
slučaju dobra obaveštenost o sportu, politici,aktuelnim dogadjajima a ne
naklapanje, ogovaranje i priče o svojoj deci koje nikog ne zanimaju. Ono što
sam primetila je ogavna sklonost u žena je da ogovaraju i to vrlo odvratno! Pričaju
o sebi i privatnim stvarima a to je apsolutno ne prihvatljivo za jednu damu;
privatno je za kod kuće, za porodicu. To je po mom mišljenju dama.
Kurva ili Putana ili Ljubavnica...to je vrlo kompleksno i zahteva puno
umjeća u smislu da joj je partner odgovarajući jer postoji nekoliko vrsta žena
po nekim deobama a to su jelen, kobila i slon u odnosu na veličinu vagine pa
prema tome partner joj može biti zec, bik ili konj prema veličini one
spravice.U svakom slučaju bitno je da ona predjašanja dama nadje svog pravog
partnera ili ti noćnog portira koji joj neće dozvoliti da razmišlja već je
voditi onako vešto kako on zna jer bi trebalo u svakom slučaju da bude
intiligentniji od nje! Ne sme da joj dozvoli ni za trenutak da pomisli da može
da mu podvali sa prenemaganjem i femkanjem
još manje da ga išutira u finoj igrici zavodjenja Sad to u principu
zavisi od njega, da prvo zna da opipa
žicu kod dame, da otkrije ono večno žensko feminino u njoj i da joj udje u kuću
bića a da ona i nije svesna u tom trenutku.Onda može da se poigrava sa njom kao
sa svojim drugim ja ali da se trudi da to bude obostrano a njemu na
zadovoljstvo a njoj još više jer će se onda u svakom slučaju truditi da
zadovolji svog ljubavnika u svakom pogledu. U svakom slučaju bitno je biti iskren
obostrano i kazati svidja mi se ovo ili ono ili hoću ili neću ovako ili onako
Ali su kompromisi uvek mogući kad se dvoje nadju i kad hemija proradi jer je
ona suštinski najvažnija u čulnim igrama jer telo ima sedam otvora pa prema
tome razmena sperme,krvi i vode mora biti na obostrano zadovoljstvo. Mada kad
žena oseti da je on taj pravi, kad to zbilja oseti u stomaku, oseti da joj
sokovi klize kad ga pogleda ma kako on izgledao elem onda će spustiti svoj
štiti pri čemu postaje vrlo osetljiva i senzibilna..Tu bi negde trebalo sa
njene strane i da počne ljubav jer da bi bila zbilja kurva svog ljubavnika i
podčinila mu se mora zbilja da ga voli i poštuje u svakom pogledu.a iznad svega
da mu veruje.; jer jedna fina ženkica traži sigurnost, nežnost i iskrenost. U
svakom slučaju muškarci imaju jegulje koje vole da se mreste u finim
svilenkastim dubinama femine i da se ona savije oko njega kao bršljen oko
stabla pri čemu se ona zaboravlja šta je spolja a šta je iznutra. Aposlutno se
predaje i bezuslovno u bezgraničnog igri koja u suštini život znači. U tom
smislu vrlo je važno da ne bude ništa na brzinu već langzam aber ziher.
S ozirom da nisam imala nikad prilike da se upuštam u takvu ulogu vrlo mi
je zanimljiva ova teza i veoma poznata ali moj skromni izbor da se ne pravim
blesava u pogledu muškaraca je oduvek bio ograničen mojim verskim ubedjenjima
koje sam stekla u jednom sjajnom manastiru blizu La Valete; prvi muškarac koji
mi se dopao bio je naš novi veroučitelj Irac. Zbilja sve devojčice su bile
uzbudjene kad je otišao matori gnjavator u penziju i pojavio se taj Irac pa nam
je onako mladim devojčicama oko trinest godina odzvonilo nešto u glavi. Jadnik,
zadavale smo mu silne nevolje u ispovestima; kad mu kažemo Oče pa sam imala
grešne misli. Tako da je on jednog dana zbilja zgrešio, odbacio mantiju i
otišao sa jednom lepom profesorkom da joj predaje teologiju. Elem raspusti sa
mamom,tatom ili ujakom svodili su se na kupanje i čitanje a nešto docnije kad
sam malo sazrela utuvili su mi u glavu da je najbitnije biti elem kompletno
obrazovan. Moram da priznam da sam iskreno pokušavala da izadjem iz tog kruga
knjiga,muzika,umetnost ali ipak mi je to bili draže nego bilo šta drugo.
Priželjkivala sam i ja da živim kao sav normalan svet ali to se nije uklpapalo
u softver koji su mi zakuvali Weberovi! Da budem iskrena dva put sam pokušala
da se udam i od toga je ispala čitava komendija. Prvi put su me čekale zvanice
ispred opštine a ja sam otkazala venčanje a drugi put sam verenika izbacila i
poslala nazad u Swiss. Ovo drugo mi i nije baš bilo pametno jer da sam
razmišljaja pragmatično danas bi bila fino udomljena.Taj Patrick Bornoz, ima
sasvim dobre pozicije danas u UBS banci.
Bio je jednostavno dosadan u svakom pogledu, intelektualac, relativno dobar
skijaš, Polu Francuz-Nemac i mekušac. No te godine sam i doktorirala pa sam se
vratila u BGD i rešila da malo proživim. Ne u smislu da imam teranje već jednostavno da se zabavljam. Samo moj andjeo
čuvar tj.moja mama mi nije baš osobito dozvoljavala da se opustim. E tu sam upoznala noćnog portira, koji je
izgledao zbilja kao noćni portir i nije mi padalo na pamet da je nešto više.Sve
je počelo kao bezvezna igrarija u kojoj sam ja bila guska a on je ispao nešto
sasvim drugo. Bilo kako bilo u svemu tome bilo je mnogo lepog i mnogo bolnog
ali pored fiksacije da je filozofija primarna u mom životu izrodila se i druga
fiksacija od koje nije mogao da me izleči ni jedan psihijatar a kamoli neki
drugi muškarac. Uvrtela sam sebi u glavu da je valjda on jedini na svetu. A zašto.?
Sve je bilo nemoguće, totalno uvrnuto, strasno i slasno ali na sve je to moralo
mnogo i dugo da se čeka i da se bude strpljiv. A ja za to nisam imala očigledno
dovoljno pameti ni snage pa je portir jednog dana i otišao.
Na temu razmišljanja šta je to perverzni u seksu setila sam se definicije
da je nije perverzno ono na šta obostrano pristaju oba partnera. E sad kako
prihvatiti neke stvari ako ti se one ama baš ne svidjaju ili na njih nisi
navikao. To zbilja ne znam; verovatno na to pristajem u igri ako se ona može
nazvati ljubav sa moje strane ili da učinim po volji onome koga zbilja želim.
Na neki način fine dame su jednostavno vaspitane da ne čine neke stvari ili da
se ne dodiruju tabu tema a još više da je sex jedna veoma ružna rabota. Šta je
vrhunac e to je kad prestaneš da razmišljaš dok je on sve dublje u tebi...,
polako ali sigurno...dok polako sve više upijaš njegov
miris,ukus,znoj,spermu,skupljaš kao sundjer i dok osećaš da je on srećan.Sad da
se ne lažemo nekad sam zbilja padala u nesvest a sad mi je bilo zbilja dobro
ali je sve nekako drugačije.Jeste isti onaj bekac mlekac ali je malo drugačiji,
pa i ja sam malo drugačija ili sasvim neko drugi. Sećam se jednom davno kako je
to bilo ; pa mislim da je glupo uporedjivati sa ovim sad, bitno je da se
vratio..Koliko je bitno što se vratio je dovoljno da budem sretna sama po sebi
što uživa u meni. To da mogu bar malo da mu pružim zadovoljstvo, da se i ja
osetim opet kao živo biće koje je toliko bilo udaljeno od stvarnosti. Zbilja
prijatno me boli stomak, prijatno i bolno, nisam se oklupala dva dana posle
prvog susreta a drugi put malo duže..To je neko kome verujem ali istovremeno ga
se bojim jer sad leži pored mene zatvoren i tih podseća me na zen ratnika,
samuraja...ŠTO BI SE REKLO, negde je daleko od mene nije mi tako blizu kao
nekad što smo bili ali toliko je reke proteklo ispod mosta pa se nikad i ne
možeš okupati u istoj reci..Kad pomislim koliko sam besanih noći provela ne
razmišljajući o sexu već o njemu. Iskreno; nije me mučila ljubomora već me je
bolelo što me nije poveo sa sobom na more; što je po nekad toliko sebičan da me
samo odvede do hotela razmeni rečenicu i uzme,uzme..i onda ode..i nema ga
danima..A onda naravno da se ljutim jer sam se navikla jer mi je potreban..a on
ćuti..Znala sam i nikad nisam pitala zašto menja raspoloženje; ili sam mislila
da znam ali te promene su me dovodile do ludila. U početku, sam pokušavala da
pobegnem ali nije mi polazilo za rukom osim kad bih ga namerno naljutila; jer
sam želela da se otmem samosvesno. Tada u vreme bombardovanja sam potpuno
izgubila razum, ničeg se nisam plašila, apsolutno ničeg i mislim da je u nekim
trenucima i taj neki poslednji zid pao izmedju nas kao i na Zlatiboru...Danas
mi je jasno zašto sam morala da odem posle onog sna letnje noći sutradan tako
naglo ali tad sam bila duboko uvredjena, ponižena..Užasno me je bolelo jer tad
mi se čini da je bilo savršeno, da nigde nije bilo granice a onda ta
rečenica:IDEMO...Zašto...me odbacuješ kao posljedjnu krpu..Zašto,plakala sam od
Čajetine do Beograda..Za Novu godinu 2002 konačno je otišao uz suvoparnu
rečenicu i onda je moj život postao pravi mali pakao. Iskreno rečeno moj
najkretivniji period bio je od dana kad
sam ga upoznala pa sve do tog dana kad smo poslednji put bili zajedno.
Sve ostalo je bilo pusto, čistina i belina slova i hartije kojim sam se
zatrpala, učenje, rad, u meni više nije bilo nikakve potrebe. Potrudila sam se
da ugasim u sebi tu prokletu žedj da me uzme i uništi, da me pretvori u svoju
lutku, da me ponizi i uzvisi da jesam i nisam. Moje dojke nisu bile više moje,
moja put više nije bila moja, moje telo se sasvim otudjilo i sasvim sam umrla
kao žensko biće..Majka je konačno likovala, ujak je bio zadovoljan što sam se
konačno sredila i dovela pameti. Upeli su da me ubede da je on dovljno zao.!
Tad u tu zimu Sotirov je naslikao portet iz koga je ispao vrlo tužan lik;
više nisam imala nikakvu volju da se suprostavljam ni majci ni ujaku već sam
radila ono što se od mene i iščekivalo. Toliko sam zaboravila na sebe da sam se
razbolela od tuge, ugojila, dobila artitis. Onda sam se nekako trgnula i
shvatila da moram da živim..da povratim zdravlje.To što mi je stepski vuk
otkinuo parče mesa i zauvek odneo moju feminu sa sobom nije bilo važno postala
sam sebi važna kao intelektualac, suvoparna i dosadna.
Na koncu i istoj godini umrli su mi ujak i majka; razlika šest meseci;
majku sam poštovala a ujak mi je bio intelektualni ideal. Ali te godine sam
zbilja postala ja ona koja sad jesam; sve je od tada zavisilo od mene. Vratio
se otac, bolestan i slomljen..Izvukla sam ga iz bede i pobedila smrt, to je tek
jedna dobijena partija i poželela sam da ga vidim Stepskog vuka..Došao je na
pet minuta; negde u vreme kad sam se od umora polomila u kadi..Došao je na pet
minuta i moj stomak se probudio..zaboleo me je a on je otišao..vitak i
preplanuo..Vratila sam se kući, tužna, u meni se topila tuga..Ni na jednu
telefonsku poruku mi nije odgovarao..Ugasila se ta poslednja nada da ću se
povratiti..Vratila sam sam se u kolosek..trebalo je preživeti zimu,vratiti
dugove..Na proleće mi je bio potreban..pomoć, morala sam da je potražim i
pomogao mi je..I onda se desilo to što se desilo, ono što sam želela svesno..
Ta teza o ženi kao kurvi je vrlo odomaćena ali to dušo moja moraš ti da
napraviš od mene jer sam isuviše iskrena i ranjiva da ja ne mogu da se
pretvaram..andejele i demone moj to moraš ti da učiniš od mene kao
Pigmalion..Ja samo mogu da se ponašam prirodno onako kako sam se ponašala
poslednji put...u kolibi..bilo me je stid od onih ljudi ali prošao me je stid
jer je pobedila želja da ti se dopadnem, da te privučem..da te zadovoljim..Ništa
drugo..jer mi je ostalo malo vremena da
biološki budem žena..A toliko to želim..sa tobom..nikad i nisam mogla sa nekim
drugim a pokušala sam..Nije išlo..Hemija, daimon, sudbina,karakter ne znam ali
sve je drugačije..bitno je da smo bili zajedno da sam osetila tebe u
sebi..osetila sam toplinu a onda si se zatvorio..kao čovek..a ja sam ostala
objekt pored tebe..Pa ipak taj blesak nežnosti na rastanku, poverenje da mi daš
email..da Ti pišem..o maštarijama, o svemu i o ničemu kako sam to nekad
činila..Pa ako me želiš uzmi me onakvu kava jesam pa učini šta hoćeš samio budi
iskren i reci mi :’’Mala danas nemam vremena, slušaj ne davi..’’! I nemoj me
izlagati tudjim pogledima jer me je stid, duboko..ne mogu...mada te toliko
želim..zato..što si takav kakav si i sa tim sam se pomirila..
Domaćica, pa to nije isključivo osoba koja kuva,pere pegla i ono poslednje
kao u vicu..To je žena koja će svom čoveku napraviti dobru atmosferu u
zajedničkoj kući..Da kad umoran dodje sa puta ne postavlja pitanja, ako je
zatvoren i ćutljiv povuče se i ne zapitkuje ako je pozove k sebi da mu ode i da
mu se poda..Da ga okupa u kadi, izmasira dobro i pusti ga onda samog da
spava..A onda da mu spremi neko valjano jelo..da pojed nešto kad se probudi..da
mu kaže ono što on očekuje od nje..i da ne gnjavi..Sve ostalo je stvar
kompromisa i dogovora..Ako je on kao Stepski vuk, ako su mu čizme stalno na
putu onda neka bude spremna na to da je on takav..Nema pitanja, iščekivanja
odgovora, bitno je da se vrati kad tad živ i zdrav..Ni manje ni više...Dobra
domaćica bi trebalo da se diskretno postara o zdravlju svog čoveka, da to učini
nenametljivo i diskretno i da se potrudi da mu uvek bude prijatno kad navrati u
kuću ako je svesna da je on Stepski vuk..
N.B. To je sve ili malo previše..Ali iskreno razmišljanje..
Za vreme posdoktorantskih studija po želji mog ujaka u izučavanje budizma
spadalo je čitanje i Kamasutre, od koje zapad ama baš nije shvatio ništa ali u
njoj ima dosta istine..o sexu..o ljubavi i o životu kao i o promenama..o kojima
sam govorila jer vreme ne potoji već samo fenomenologija dogadjaja koji prolaze
kroz prostor. Tako da je trenutak spajanja dvoje u jednu celinu kao mali
kosmički prasak koji se rastače i stvara nove svetove obojene bojama duge. Malo
je takvih susreta u životu a ja sam ih imala sa mojim noćnim čuvarem. Možda
zato što se biološki nisam dovoljno ispraznila kao žene mojih godina pa sam
sklona da verujem u čuda..da je moguće još jedno Miholjsko leto jedinog
preostalog Webera..sa Stepskim vukom koje će se odužiti u sumraku zimskih
večeri..
