WINTER IS COMING

KAKO POSTATI POZNAT BLOGER&BLOGERKA

U današnjem vremenu je veoma bitno biti prozvan kao poznati bloger a sad ostaje to cvrc pitanje postavljeno u gornjem naslovu. Ako ste medijska ličnost, novinar, glumac, spisatelj dobićete prostor i za oglašavanje te ćete ukupiti i neku paru od oglašavanja na vašem sajtu. U suštini pitanje koliko nam se zbilja kvalitetnog nudi preko ciber space u verbalnom smislu od nekih tzv. Poznatih blogera; od ozbiljnih ekonomsko političkih analiza do modnih komentara različitih trendesterki. Ima sjajnih blogova o umetnosti sa kojih možete pokupiti sjajne informacije ali ima i onih deja vu koji nam prepričavaju stvari koje se mogu pročitati i u Wiki enciklopedy ili na stranicama Vogue. No comment..To se tiče onog što se u socijalnom smislu može nazvati mnogo buke ni oko čega i da poplava žutila na ovim prostorima; koji bi trebalo ipak da bude neka eksluziva; onemogućava one prave, kvalitetne blogere koji nemaju baš mnogo para i ni sredstava ostaju u zapećku.

Možda se ljudima dopadaju stvari tipa:“Moj ormar i šta je u modi u Londonu ove sezone?“ Komentari o „Siroti Laušević“; „Ugričić vice versus vlada Srbije“; „Blebetanje blogera iz Timesa o Putinovom kraju“- što mu oni priželjkuju..ali nikako da dokuče da je Rujama dobro sa ovom diktatorom i da će ponovo glasati za njega. Za takve zemlje kao što su China i Russia demokratija import from USA ne funkcioniše. Po pravilu Times i Time imaju dobre analitičare ali moram da priznam da zbilja zastranju glede nekih stvari..Možda su moji Britanci u tom smislu najbolji analitičari glede politike i geostradegedije ali s vremena na vremena na vreme daju sebi autogol. Po gotovu kad pod ovakvim temperaturama organizuju demonstracije..dobro finasirane..ali to još uvek nije Ukrajina koja se izgleda vraća na Putinov kurs..Ono abroad nikako da shvate da je mentalitet prosečnog Kineza ili prosečnog žitelja Rusije kvalitativno drugačiji od onog karakterističnog za USA! Ruje su dozvolile da ih Jeljcin sjebe jedanput ali neće i drugi put; ostavio je negde oko dvadeset miliona žrtava iza sebe. Samo što se o tome sad ćuti; a Ruje znaju da im je sa Putinom kao i sa njegovim oligarsima obezbedjeno sve pa i sigurne penzije sa sve zdrastvenim osiguranjem sa čim se najdemokratskija država na svetu ne može pohvaliti. Uprkos naporima njihovog NOBEL dobitnika; a zašto li je dobio price:“ZA MIR“...U JEEEE...

Dok Basaru ubi muka što Ćosić nije dobio Nobelovu nagradu za književnost a ne pita se što npr. Nije to dobio Cvetković za ekonomiju...Srbije kad su mu Ameri uvalili YU USA STILL..sad će Srbija opet da otplaćuje dugove koje nije napravila..

Srbin koji je opčinio svet ovih dana je Novak Djoković, u meču Titana pobedio je Nadala; a fight je trajao gotovo 6 h. Neverovano ali istinito; teniser za koga se verovalo da će ostati večiti drugi prošle godine je počistio i isprašio skoro sve uprkos svojoj astmi..? Prosto da ne poverujete ali mali /veliki je sjajan. Priznajem da sam bila oduvek navijač Nadala ali moje simpatije su bile na strani ovog Srbina, popularnog Noleta; medjutim stvari mi nisu sasvim jasne..Posebno Srbijanska nacija; koja se odjedanput postala zainteresovana za tenis a do juče nisu znali ni za termin gem...

Ono što me nasmejalo poslednjih dana u svom ovom sivilu da je Bekam izabran za najsekepilnijeg muškarca na planeti..Plavi, arijevski ideal, muškarca, nametnut je po ko zna koji put kroz medije. Elem ne samo da nije seksepilan, već je i loš fudbaler ali je Englez sa valjanim body perfromacama ali da je sexy naj na planeti nije. Ima ih; pa osvrnite se na ulici; a tek medju sportistima..Ti koji su glasali ili su slepi ili su u igri jake multinacionalne kompanije koje zaradjuju novac na krpicama i stvarčicama što ih braćni par Bekam reklamira. Od gaćica do food..te Viktorijinih krpica koje tobož ona kreira..Tja danas svako može biti kreator..

Zima je potpuna ovladala ovim prostorom kao i ekonomska kriza..sa sve beskućnicima koji spavaju na ulicama Atine..Ovo me podseća na alegoričnu seriju HBO „DOLAZI ZIMA“ ali i na Tolkinovog „Gospodara Prstenova“..Namrčaniji prognozeri najavljuju krizu još jaču od one tridestih godina XX veka..Mnogi su već osetili njene zub a od oporavka ekonomije ništa..Tako da i ja sebi postavljam pitanje da li ću i ja stati jednog dana u redu za hranu pred nekom javnom kuhinjom..ako ih bude..

Sve je počelo sa Brother & Limman bankom i hipotekarnim tržištem u USA..a prelilo se na sirotu E.U. koja ama baš ništa nije skrivila..sa ratovima koji su nekiju tamo vodili zbog tudjih demokratija ili golden oil..a..ne mislim na maslinke a sad..

Pitam se hoće li bogati kao Rotštildovi ili Morganovi osetiti krizu, hoće li ona dotaći Sorosa..*Ili će ona opet pogadjati i ubijati isključivo common people..

Hladno mi je..

A to kako postati poznat bloger..pa ne znam..pokušavam ali ne uspevam..možda sam dosadna..

HUGS

http://www.youtube.com/watch?v=Hd_DuEU6Mvg&playnext=1&list=PL981C4EF799029464

VOYAGER

                        SATIRIČNA ANATOMIJA LJUDSKE GLUPOSTI

                                                I MIZERIJE

Početak ciklusa čiju fenomenologiju Anja posmatra do kraja treće decenije.

Pisano u maniru Ernsta Bloha, crtano u maniru Georga Grosa ali sa hogartovskom

Moralnom poukom, groteske su potpuno okrenute porocima života, da ukažu na njihovu

Opasnost , da ih ismeju, da im se narugaju, da ih istrebe kao ljudsko zlo.

Ti neobični skeleti u gaćama, s cilindrima, ogrnuti kaputom, predstavljali su za Anju

svojevrsni dans makabr, jedan morbidni svet koji se gubio u dimu, drogi, seksu i ludilu.

Iz takvog ambijenta izrasla je anatomija kao programska slika u kojoj je završen put od moralne pouke do bunta, što je Anju konačno privelo planeti zemlji.

Tačka jedan:

Svaki čovek koji dospe do mladalačke zrelosti duha, počinje da shvata da život nije

farsa; da nije ljudska komedija; da se rascvetava i da daje plodove na osnovu tragičnih

ponora suštinske gladi u koje porinu njegovog subjekta. Prirodno nasledje svakog od vas koji je spreman, GOSPODO, na duhovni život je gusta šuma u kojoj zavija vuk  i krešti bestidna noćna ptica.

Tačka dva:

Podela prostora na dve dimenzije; moderna dvodimenzionalna površinska organizacija prostora redjanjem horizontalnih traka i podizanjem horizonta sa plitkim isečcima svedenim na minimalnu komunikaciju. Okretanje ka vremenu kao unutrašnjoj dimenziji; intimne beleške i svedočanstvo da kroz vreme koje je nešto konkretno i usmereno kao permanentna promena ili hod - napred nazad, Anja dolazi do paradoksalne spoznaje.

Vreme nije nešto izvan nas, niti je nešto što prolazi pored nas kao kazaljke na časovniku; mi sami smo to vreme i nisu godine te koje prolaze već mi. Mi prolazimo kroz ovaj prostor to je naša urbana egzistencija.

Tačka tri:

U želji da duhovne vrednosti iz kojih se tka život ovog grada; koji je sve mnogoljudniji a duhovno sve manji; prenese poruke iz prošlosti! Vrednosti koje su samo ezoterične, apstraktne,Anja pokušava da ih postavi u plan gde su one čiste vrednosti uopšte; vrednosti jasne i apsolutne, u suštastvu svog postojanja i u odnosu prema svemu što postoji. U svojoj suštini one su već mnogo šire kazivane nego što ovaj virtuelni prostor zahteva. Njen greh  je bio u tome što je pokušala da saopšti svoj unutrašnji doživljaj u svoj njegovoj složenoj apsolutnosti. Ni jednog momenta ona nije promenila svoj motiv obznanivši svoj unutrašnji život, to je bila intezivnost s kojom je sagorela sve što može da se sagori u stvaranju i ljubavi i to je ukupna lepota preinačenog i prekaljenog izraza. Sve ranije studije i analize pretvorile su se u iskustvo.Anja je smatrala da je stečeno znanje oslonac  jednoj intimističkoj filozofskoj ispovesti pa je sigurnost pretpostavila riziku, spokojnost nemiru da saopšti i podeli poeziju prostora i vremena sa svima vama koji ćete čitati  epistole ili ste ih možda već čitali. Znam da jeste!

Tačka četri:

Lirska osećajnost Anje razvila se i produbila na Levantu: Atini, Kairu, Aleksandriji, Jerusalimu. To su  njeni duhovni prostori u kojima je ona živela, odrastala; to su gradovi u koje se sa radošću uvek vraća! Levantu duguje koliko i rodnom podneblju, jer sve što nosi u sebi stekla je na obalama Mediterana. Sve što je ponela u svom prtljagu onog koji je osudjen na večite SEOBE dobili je u Atini konačnu dimenziju i oblik. Ta ljubav za patinu, za kamen, za starinu, za antičko doba čini osnovni impuls i pravi podsticaj za živo treperenje svetlosti u potrazi za izgubljenim vremenom. Hodčašća u Delfe, Jerusalim, Memfis i Tebu, vraćaju Smilju da se iznova vraća izglačanim stepenicama ovih svetilišta sa večitim pitanjima: ''Bog, Sloboda, Besmrtnost.'' Ako krenete za Anjom možda ćete je i sresti na nekom od ovih puteva!

                                                                        Anja