Kad ti se u životu kaže: „ne shataj stvari ozbiljno“; a život je itekako ozbiljan onda si zbilja u blesavoj situaciji. Kako da shvataš stvari koje ti se dešavaju a dodiruju je te i bezmalo zavisiš od njih je pitanje koje ćeš sasvim normalno da postaviš samom sebi; pa onda i onom ko ti saopštava tako nešto.To nije kao kad Magritte naslika lulu pa kaže :“Ceci n 'est pas e pipe.“ – pogravajući se svetom jezika i image već nešto stvarno što se tiče našeg postojanja. Postojanje nije samo slika, image, izrečena reč, već je to život koji ima svoje različite oblike. To onda nije situacija u kojoj tragamo za krokodilom ispod kreveta znajući da ga nema; ali smo uplašeni od samog življenja u svetu; već je zbilja vrsta egzistencije. Uz to vezujemo se za takvu osobu; emotivno, seksualno, materijalno, jednostavno zavisimo od nje..A ona vam neprekidno odgovara:“Ne shvataj stvari ozbiljno!“- Ko ovde beži od realnog ili ko je konfuzan a ko zbunjen?
Naravoučenije:
1. pokušaj da ne shvatiš bukvalno ono što je rečeno kako je rečeno ili pokušaj da ne shvatiš osobu ozbiljno osobu koja ti kaže „tako nešto“!
2. pokušaj da pronadješ smisao u besmislu kao Lewis Carol pa ćeš možda zeca i uhvatiti za rep da se izvučeš iz rupe u koju si upala a pri tome da u svemu tome vidiš i nešto lepo.
3. Pokušaj da se praviš lud ...i dalje igraj ulogu dvorske budale..
TO BI BILA ONDA AN ART QUANTUM...O LA LA...
Pa ipak kad kažem :“Da volim, to i mislim“..ako osećam da mi je uzvraćeno..ako kažem da mi se nešto svidja onda tako i mislim..Samo kako da izadjem na kraj sa osobom koja celog života cunja kao Stepski Vuk..a čak ni pri tome nije dosledna O LA LA..
