SELF VIEW OR ANOREXIC/BULIMIC DISORDER..

MENTALNA ANOREKSIJA U OBIČNOM SVETU...

ILI BULIMIJA.........

ŠTA JE TO U NAMA ŠTO NAS TERA DA BUDEMO SAVRŠENI. TO JE TZV.TREĆI RODITELJ ILI NAŠA MAMA KOJA NAS VASPITAVA DA BUDEMO IDEALNO PERFEKTNI PREMA NJENIM MERILIMA ALI DA NIJE SVESNA KOLIKO GREŠI.

Neki psihijatri ili psiholozi će anoreksiju objasniti kao problem današnjice; kad nam savremeno društvo diktira izgled savršenog kostura kojeg propisuje modna industrija ali nije samo to na stvari..Postoje i druge opcije koje se javljaju kod problema i poremećaja ishrane kod mladih devojaka a da su povezane sa izgladnjivanjem ili preždreravanjem ili relativno normalnim uzimanjem hrane povezanim sa povraćanjem (bulimijom) te korišćenjem različitih laksativnih sredstava. Suština je da kad dodjete do jedne ekstremne granice potrebne su godine da se povratite na neku normalu ali to je ono što morate prvo da debelo rašćišćavate svoj podrum, podsvest; a onda da zbilja krenete u borbu za uravnoteženje ishrane. Nekada se tokom celog repoduktivnog života protegne  pa se dešava da smo hronično debeli ili hronično mršavi..a pod tim mislim na ekstremitete..

Ja spadam u grupu sa devijacijama anoreksija- bulimija-anoreksija-jo-jo efekat i tako u krug; jer moja mama je još uvek vrlo jaka persona u meni i ma koliko trudila da je se oslobodim ne polazi mi za rukom. Za ceo život mi je natovarila kufer pun strahova, tako da i sama ne znam šta bih bez njih; prosto bih bila očajna; možda bi mi u životu bilo dosadno ; kao i bez depresije ili povremenih suicidnih ispada. Anoreksija jeste sklonost ka suicidnosti, težnja kao ocu Hadu; ako bi me neko pitao; to je jedna vrsta kukavičkog samoubistva ; jer se na taj način ubijate sporo ali sigurno. Onog momenta kad padnete na neku kilažu ispod 34.kg.garantovana vam je smrt; a povratak u neko relativno normalno stanje ne garantuje dobro zdravlje; već narušeno...Svi prateći efekti su: depresija, neuroza, psihoza, napadi panike, pored bezvoljnosti, totalne nezaintresovanosti do neba koje je potpuno sivo..Svaki zalogaj koji stavite u usta..ne da je suvišna kalorija već vas podseća na sirotu voćku, sirotu životinjicu, sirotu biljčicu; pri tome sve što unesete u sebe je toliko bljutavo da jedva čekate da ga izbacite...iz sebe.<A TEK DA NE PRIČAMO o griži savesti dok se jede, pa ako je moguće onda i to malo što nam se činilo da treba da uzmemo povratimo i osetimo strašno olakšanje.

Drugi primerak je devojaka koja neumereno ždere, i svaki put kad je pojela kolačić, slatkiš zaklinje se da ga sledeći put neće okusiti. Onda prolazi pored izloga i gleda sa tugom prelepe pantalone od lana i kupuje ih iako ih navlači samo do pola kolena. Uspeva da oslabi; dolazi na posao ili koledž; a da to niko nije primetio i ona razočarano shvata da njena dijeta nije imala nikakvog efekta i onda počinje krug ponovnog prežderavanja. Jednog dana kad stane na vagu ona ima oko 160 kila. Naravno u tom telu je zatvoreno jedno drugo telo; koje bi da izadje napolje ali psiha i metabolizam su krenuli naopako..Prežderavanje je takodje sucidno i takodje dovodi do mnogih poremećaja kao i dijeta  jer ima jo jo efekat; kilaža se vraća ako ne uspete da raščistite sa trećim roditeljem, avetinjama i ostalim stvarima koje držite skrivene u podrumu..Podrum podsvesti je pun odloženih stvari, pozitivnih i negativnih; kad je reč o poremećajima o ishrani onda su to negativne stvari! Kad se dogodi neka stvar koja nas uznemiri i baci u situaciju koju ne možemo da rešimo ili smo prinudjeni da je rešavamo onda se bacamo na hranu ili je odbacujemo. Treći roditelj ; to jest mama koja je bila previše brižna pa i previše stroga znala je da odloži zdelicu hrane koju vi ne biste možda voleli ili nikako niste hteli da jedete pa bi ste ostali gladni ceo dan; a onda bi ste posegli za tom zdelicom do kraja dana; a tokom noći povratili. Mama bi Vas kaznila, jer to je bi znak razmaženosti i onda bi vi ste kao malo dete jeli tu hranu a tokom noći izbacivali. U suprotnom dešavalo ste da budete mala debeljuca od koje su svi bežali u školi, podsmevali se i nikako niste uspevali da uhvatite u korak sa svojim vršnjakinjama. Jer hrana; to je bio porodični obred koji je označavao krug krugova i iznad svega poštovanje prema Learima, bogovima kućnog praga; te bi se i mrvice sa stola skupljale. Mislim u metaforičkom smislu, pri čemu je mamina torta ili palačinke uvek bila zavodljiva nagrada. Debeljuškasta devojčica je rasla, organizam se navikao na odredjenu vrstu i količinu hrane; ali nije mogla da udje u željenu , fashion poželjnu odeću...A i nije bila poželjna u društvu; drugo vreme Rubensvih devojaka je prošlo...Eh...No; ovde je slučaj o ekstremno debelim ženama a ne elegantno popunjenim.

I ANOREKSIČNA I DEBELJUCA BI HTELE DA REŠE SVOJ PROBLEM..U POREMEĆAJU ISHRANE..Iz ličnog iskistva, ne znam kako se to radi..jer moji ciklusi se ponavljaju na nekih pet godina iako sam sad već midlle age..female..U nekim periodima života izgledam kao Kalista Folkharts ili ti Ali Mek Bil; a u nekim kao elegatno popunjena damica sve dok ne počne bulimični period..i pražnjene creva a onda gadljivost na hranu jer se užasavam svog izgleda..Jer mi mama iz podsvesti kaže pa @Dušo Ti nisi savršena“-previše –ne jedeš! Porok savršenosti, što bi rekao Jung je nedostižan i za anoreksičnu i za debelu osobu; jer samo bogovi mogu da budu idealni kao što je idalan apstraktan torugao ili beskonačna prava ili arhetipska Afrodita ali mi smo ljudi i možemo samo da težimo ka idealno savšenom, da budemo bolji ali nikad nećemo postići perfekciju. To bi trebalo da znamo, ali ta negativna majka uvek negde proviruje..i šta onda? Jeste da je arhetipski obrazac celovit , potpun u sebi. Ali to je samo jedan vid ljudskosti jer kao što je žena kroz Idealizaciju Device Marije ili Atine Partenos apsolutno nedodirljivo savršenstvo, zemaljska žena od krvi i od mesa to nije. Ona mora i da prihvata svoju seskualnost, bludnicu u sebi; želju da se dopada i da bude voljena kroz put..A  mi postajemo neurotični što tragamo za savršenošću izdvajajući i preuveličavajući svoje sopstvene pojedinačne delove.

Glavno ako ne i dominantno obeležje je opsesivnost, fiksacija isključivo za samo jedan deo ličnosti; umesto da se pozitivna energija disperzivno rasporedi na sve delove ličnosti. To je vrsta katatonije, paničnog straha..kao što je opsesija da se bude večno mlad, savršenog tela, izvajanog i pri tome počinjemo da odbacujemo hranu..Kod gojazne osobe svaki postupak, uglavnom in majority izaziva osećaj krivice i ona poseže za kolačem, slatkišem i eto kilogram po kilogram..Jer to što je uradila nije valjano ma koliko se ona trudila da bude dobra devojčica..Taj osećaj koji je u nama nas stalno podstiče da se trudimo da budemo nešto idealno kao što je idealna  glumica na platnu. Često se iza njihovih sjajnih prikaza na crvenom tepihu kriju tužne priče, sa sucidnim završetkom. Fiksacija jeste sucidna i Felix culpa, ali anoreksičar i debeljko podjednako gaje isti sindrom, hod u praznom; ma koliko valjane rezultate ostvarivali na profesionalnom planu; život im je u duševnom smislu ispunjen patnjom..Pitanje je kako uspostaviti ravnotežu izmedju tela i duha..?

Bitno je uspostaviti ravnotežu izmedju ega i tela, tako da hranjenje tela postane briga ega..Ego, sopstvo, se mora naučiti da postavlja pitanja na koje je telo spremno da odgovori u smislu koje su njegove potrebe, šta želi da jede, šta bi nahranilo moj duh a ne da žderem čokoladu, želim li ja da živim svoj stvarni život,etc.Ego je taj koji omalovažava telo i stalno ga budno prati u ogledalu..kao što nas je mama nekad pratila kritičkim pogledom..Suština je da sebe prihvatimo onakvi  kakvi  jesmo a onda ćemo uspeti da se izborimo „ „ sa „poješću stotinu kolačića“ ili „ idem u wc  da povratim ovo što sam pojela na partiju“-bilo je ukusno..!Polako ali sigurno moramo da počenmo da volimo sebe..

E sad ako bi ste mene pitali:“Da li sam ja uspela“- Nisam..ali poslednje izgladnjivanje me je dovelo u vrlo tragičnu situaciju da ne znam da li ću se kad povratiti pa i trajne posledice na neurološkom planu. Učim se da volim sebe, kad se pogledam u ogledalu; učim se da zaboravim majčine reči da izgledam ružno..da sam debela i nezgrapna; učim se da uživam..jer ne želim više da mi se ponovi ono što mi se desilo poslednji put..Učim se da na ovom svetu ništa nije tao grešno kao mamino Felix Culpea..pa da Nihil human alien puto est…

N.B. u prilogu su platna Paule Modershon Becker, nemačke slikarke s kraja XIX veka, kada nije bilo biti lako žena i umetnik...

Literatura: Tomas Mur: NEGA DUŠE

                   Marion Vudman: Porok savršenosti

                   K.G.Jung: Aion

                   K.G.JUNG:Psihološki tipovi

                   Ingrid Ridel :Majke i Kćeri

Da li ste ste se ikad uplašili da se ujutru nećete probuditi?

"I don't ask why patients lie, I just assume they all do." [#107]

                                                                DR.HOUSE..!

 Pre neko veče sam preživela jak anafilatički šok, bila sam pirgava kao ćureće jaje a onda sam počela da se gušim.

 Izmedju sna i jave vidle sam moju psihiajtricu kako struže nokte dok me pita:“A jelte da li ste sugurni da je sve to od kada ste se preselili , sav taj stres i uopšte fizički problemi_?“ Opet je moj psihijtar br. X na kvadrat posumnjao da ja ne fantaziram ili da izmišljam svoje probleme izgubio svaki kontakt sa mnom. Obaška što je i uopšte nisam interesovala ni kao bipolarac, ni kao potencijalni epileptičar ni kao potencijalni samoubica..ništa Nicht..Bitno da mi je nagruvala dozu Eftila koja bi ubila i konja i koji me je doveo u situaciju da se gušim...da mi alregija izbija napolje i iznutra..i da se gušim..

 "Pretty much all the drugs I prescribe are addictive and dangerous." [#105]

                                                                                                                                                           Dr. House…!

Elem, smanjili su mi dozu na pola ; za sad dok se ne javim mojoj mučiteljki u ponedeljak..

Zaista sam se uplašila da se ne probudim; šta će biti sa Lakijem; šta će biti sa mojom knjigom..; setila sam se testamenta koji još nisam napisala jer ne želim da ostane mojoj tzv. Familiji koja mi nije ništa, ni komad od moje majušne imovine. Onda sam mi je bilo žao što neću Sa Rašom i Zlatom u leto gledati sunce sa Tornika sa terase na Zlatiboru; jer mi je to svetla tačka da se izvučem iz ove zime..

Ne znam šta je bilo jače gušenje ili moj strah; da neću uspeti da učinim mnoštva stvari koje bi želela da uradim a još nisam zato što sam bila moron u svom predjašnjem životu; ali očito je pobedila volja za životom. Te se ja nisam ugušila koa rezulatat medicinskog eksperimenta moje doktorke koja naprosto ne zna šta će sa mnom ili negde u podsvesti oseća da je ne zarezujem ni za smrdljiv sir. U suštini ja i  po nekad želim da umrem i da se ne probudim izjutra, samo da bih okončala tu svoju egzistencijalnu neizvesnost ali za sve to još uvek ima vremena..Ono što me čini žilavom ispočetka je verovatno uobrazilja da je život ipak moguć..u granicama podnošljivog kvaliteta.

Ta tanka granica izmedju Erosa i Thanatosa je kod mene često istanjena da se gubi linija; u stanju sam da sebe ubija do besvesti;  podsvensno; kao što sam to činila u poslednjih desteak godina. Od bulimično anoreksičnih stanja; debljanja i gojenja do vezivanja sa muškarca koji je aposlutni nihilista kao i likovi Dostojevskog Nečajev & Stavrogin..samo u balkanskoj formi..Mada mi u ovim godinama njegov nihilizam i ne pada teško..Boli me uvo..manje više; bitno mi je da je živ i zdrav a to što misli da sam učinila ono što nisam ; nek mu bude. Dovoljno sam sebična, da ga želim uz sebe u umerenim količinama do kraja života..

Opet male digresija o mojoj psihjatrici:“Pa dobro, sad kad su umrli, baš svi koji su trebali da umru, šta Vam je sad?“-Sa čudjednjem sam je pogledala; par zar treba da mi umru i prijatelji..Imam ja prijatelje..koje mi znače..itekako..pa i moje biljke mi znače..I to su mojji prijatelji kao i stablo Bendžamina..Ona stvarno nije normalna..To što sam ja diganostikovana kao bipolarna..ne znači da je moj I.Q. ispod morbidnog nivoa..kako su napisali.

Dakle, žestoko sam se uplašila da se ne probudim jer želim još da poživim, pa jo malo pa će budjenje proleća..jel tako..

http://www.youtube.com/watch?v=q3hEH1M_0kM

n.b. Mada iskreno priznajem, nikad ne bih pristala da me Dr. House leči..A ID OD OVE LUJKE SAM REŠILA DA POBEGNEM, NIŠTA NIJE BOLJA OD ONE PRETHODNE..A MOŽDA SA MNOM NEŠTO IPAK NIJE O.K. AAAAA?

MY FIGHT WITH BIPOLARITY...

Last night, blunted as I was by agony, revolted on food and distant bumbling noise of talk laughter, I ran out of house and walked alone in the park beyond the building. What word blue could get that dazzling drench of blue moonlight  on the flat, luminous field of snow , with the black tries against the sky, each with its particular configuration of branches? I felt shut in, imprisoned, aware that is was fine and shudderingly beatiful, but too gone with pain and aching to respond and become part of it!
The dialogue between me and my Writings  and my Life is always danger of becoming slihltering  shifting of responsability , of evasive rationalizing: in other words:I justified the mess I made of life by saying I'D give it order, form beaty, writing about it: I justified by saying it would so and so, like Lady from Dickens Novel>''Great Expectations''! Now, I have to begin from somewhere , and might be well as well be with life; a belief in me with my limitations, and strong punchy determination to fight to overcome one by one. All this scars, wounds, lust's !
Tomorrow I have meeting with my pshyhitrist and I like him< attractive, calm, considered, well educated. With pleasant felt feeling of age and experience in reservoir : felt; as father..But If I am not ask for help me this agony would kill me; he has helped , to find exit..Now most of the things depends of me..First time on our seance I have burst out in tiers; me calm, so called frigid lady..?! Now we shall run small chat, about food and maybe my walls..Don't know..It sounds refreshing..to speak with somebody..sincerely, without the walls..this bloody feeling that somebody would hurt you if you are sincere..
So this  is all about..
       Anja