SNOVI.....
Snovi pružaju veoma
zanimljiva obaveštenje onima koji se potrude da shvate njihove simbole.
Rezltati-istina-nemaju mngo veze s tako opipljivim stvarima kao što su kupovina
i prodaja. Samo smisao postojanja ne može se do kraja objasniti nečijim
poslovnim životom niti se duboka čežnja
ljudskog srca može utažiti bankovnim računom.
K.G.Jung...
Da li sanjate, koliko
dugo i često sanjate, da li pamtite svoje snove..da li ih zapisujete..?
Čovek bez snova je rekla bih:“Kao zvono kao zveči i kamen koji ječi“...Ako nemate snova onda
ste zasigurno negde duboko potisnuli svoje nesvesno ja..svoju animu, animusa,
sopstvo i senku..Odrekli ste se možda najbitnijeg dela svoje ličnosti koja u sebi
nosi kolektivno arhetipsko nesvesno koje involvira hiljadugodišnje arhetipske slike duboko
ukorenjene u prošlosti homo sapiensa i prenošene genetski stolećima..Čovek ma
kakav bio ne bi trebalo da se plaši svojih snova već da ih neguje, da se uči da
ih sanja kao što bi podsticao svoje osmo čulo ili treće oko koje će ga načiti
da spozna samog sebe Gnothe theuton, što piše ne Delfijskom proročištu..Spoznaj
samog sebe..što bi reako Sokrat..Jer ako ne spoznaš sebe kako ćeš znati ko si I
kakav je tvoj unutarnji svet u kome živiš. Kako ćeš ostvariti svoje nade,
želje, kreativne zamisli ili rešiti neki problem koji se nacrtao baš nasred
puta. San jeste izraz unutrašnje drame kao što bi rekla Maria Luiz Fon Franc,
Jungova učenica; u kojoj je snevač I autor, I scenarista I režiser I svi glumci, vola..San u suštini u podsvesnom
nivou igra jednu ulogu kompenzacije u pozitivnom smislu I obogaćuje nam
emotivni život; kao kad je neko na primer nesiguran u sebe a san ga upućuje na
to da bi trebalo da drugačije razmišlja. Ali može biti I duboko opominjući; kad
je neko umišljen; pa ga san pošalje u konjsku štalu umesto u prodavnicu sa
luksuznim Mon Blanik cipelama. Bitna je ta intezvina emocionalna važnost koju
san pridaje nekom dogadjaju iz svakodnevnog života I izvlači ga na površinu ispod
slojeva nesvesnog…
Snovi, duboki jesu možda put u ništavilo..ali san je
prirodna pojava kao što je i drvo ili sova ; potiče iz istog onog izvora a to
je Logos ili Majka Priroda..Tajnovita sila koja stvara sve što postoji..Ljudi
se plaše ništavila; kao što se plaše smrti ali zapravo niko od nas ne zna šta
se dešava sa nama; tj. Našom svešću kad umremo. To definitvno niko ne može da
nam kaže..kuda to putuje naša svest..San je jedna vrsta tihe smrti u toku života;
vreme dok čovek spava I u sanja kao I sve životinje za sigurno . San je do
danas ostao neobjašnjena stvar u životu svih živih viših životinjskih vrsta.
Svi mi sanjamo otprilike do 4 puta u toku noći, a ukoliko čoveka onemogućite da
sanja, nastaju ozbiljni duševni I somatski poremećaji.To bi trebalo bi da znamo
da svaki od stotine hiljade snove koje sanjamo tokom života jesu jedinstveni.
Neki su naizgled lako razumljivi, dok su drugi zamršeni. Svi su ipak samonikli
I nepredvidivi.Medjutim, uz jedno iznenadjenje uvidećemo da brojni snovi
zapravo poseduju prepoznatljivu strukturu, okvir unutar kog se formiraju. Kad
utvrdimo obrise te structure, haotična bujica slika I dogadjaja počinje da
dobija smisao..Ali u svakom slučaju tumačenje snova jeste I umetnost ali
zahteva korisna praktična pravila I načela nauke. Dakle, odbacite jeftine
sanovnike..:)
Po Jungu san ima dvojake korene: u svesnim sadržajima iz
prethodnog dana; odnosno u konstelisanim sadržajima nesvesnog. Ovaj drugi se
sastoji od dvaju kategorija:
1. Konstelacija koje su izazvane svesnim
sadržajem..
2. Konstelacija koje su izazvane produktivnim
procesima nesvesnog..
Dakle trebalo bi
da znamo da se ljudski Um sastoji iz dva dela : Svesnog i Nesvesnog; nesvesni
deo daleko je obuhvatniji. Čovek racionalno prima beskonačno mnogo informacija
koje registruje u toku jednog dana; mozak ih skladišti ali dešava se da u nekom
momento ne može da se doseti broja vlastitog telefona ili imena knjige ili
autora koja nam je štaviše najdraža..Kad se zapitamo,zabrinuto:”Šta se sa mnom
dešava?”-mi te informacije pokušavamo da dovedemo iz nesvesnog uma u svest.
Jung je govorio da da svest predstavlja “odnos psihičkih sadržaja prema Ja u
onoj meri koje Ja opaža taj odnos. Dubinska psihologija je otkrila da se pet šest puta u toku noći nesvesni deo
naše psihe preslikava u snovima i da svest sećajući se snova ima prilike da
razgleda sadržaje nesvesnog. Medjutim, čak i kad je san zapamćen, informacija
svesnom umu izgleda često besmisleno i teško je lako odgonetnuti..San radije
otkriva tajne psihe u simbolima, šiframa, metaforama, jeziku koji je vrlo
blizak umetničkom..Jezik snova često predstavlja prefinjenu ekspresiju osećanja
i snagu..
Nesvesno jeste
čuvar tajne ali ono jeste psihički fenomen koji se manifestuje u obliku snova
ali po nekad i u omaškama u govoru, halucinacijama i fantazijama…Znači psihički
doživljaji koji se ne odvijaju na planu materijalnog nisu svesni već nesvesni.
Ko komponuje
serije slika iz snova?
Jung bi rekao
sledeće:
Da je to individualno
ili polupersinifikovano biće, jedna vrsta autonomne ličnosti možda čak”ideja
povezana sa konaćnom individualnošću”..To bi bila ličnost br.1. a ličnost
br.2.:
Je kolektivno
nesvesno po Jungu koje je docnije nazvao “objektivnom psihom” zato što ga ne
doživljavamo kao nešto što pripada subjetivnom Ja već stoji njemu nasuprot,
takoreći poput oka koje dolazi iz “dubine duše”.Kolektivno nesvesno i njegovi
sadržaji otvaraju nam se u snovima, i svaki put kad uspemo da razumemo san i
njegovu moralnu poruku otvaraju nam se oči..To bi prema
alhemičarima bilo treće oko jer na trenutak sebe vidimo očima nekog drugog
bića, očima nečeg objektivnog što nas posmatra spolja. Paracelzus opisuje kako
to mnoštvo očiju postepeno prerasta u jednu svetlost koja je za njih božanske
prirode i svetlosti.
SVETLOST je božanskog
porekla.
Postovećivanje
svetlosti li oka iz čovekovog nesvesnog, s božijim okom koje nas, tako reći posmatra
iznutra i u čijoj se svetlosti krije
vrelo samospoznaje koje nije subjektvno obojeno, široko je rasprostranjenoa
arhetipska slika. Opisuje se kao unutrašnje bestelesno oko u čoveku
okruženosvetlošću ili pak kao oko koje i istovremeno i svetlost prema Waldemaru
Dona, Le symbolisme de l’oeil,Paris
1965.Platon pa I mnogi hrišćanski mistici
nazivaju to okom duše , drugi okom initiligencije, intuicijom vere; i samo tim
okom čovek može videti samog sebe i učestvovati u biti božijoj, koja je i sama
svetlost.
„Kad Čovek u snu
zatvori svoje spoljne , telesne oči, njegova duša u snu vidi istinu“
ESHIL
No da pogledamo sa tačke gledišta čoveka XXI
veka uzimajući u obzir Junga; Motiv oka je u središtu, istovremeno kao lično
kao i bezlično ogledalo. Te sve kulture koje involviraju religiju sa
personifikovanim ili nepersifikovani božanski poredak sveta (kao što je to Tao)
povezane sa činjenicom da se u istorijskim periodima civilizacije unutar iste
kulture naglasak stavlja na sliku ličnog Boga a onda se transferiše na nelični
princip sveta.Personifikovana pojava Boga razvija osećanja i etičko ponašanje . Dok je slika neličnog
središta duše , mandale , spoznaja ili intuicija čoveka kao velikog božanskog „SVE
JEDNOG PORETKA STVARI“...Medjutim ovim se ne daje iskaz oBogu već je o
arhetipskim slikama o njemu koje se spontano manifestuju u ljudskoj duši, koje
su antropomoforne i ne kazuju ništa definitvno o „metafizičkom“postojanju boga.
One su u suštini bitne za ličnost snevača; jer oni ukazuju na duševno zdravlje
snevača, te slike su kao ogledala, koje ravnodušno prikazuju odraz-odlsikavaju
stanje stvari snevača. Na čoveku je ili analitičaru da ih ispravno protumači i
kaže šta je tu po sredi?
Nesvesno je ponekad aktivno posmatranje od
nekog personifikovanog bića, a ponekad je kao da gledamo u neku
nepersonifikovanu pozadinu, u ogledalo – iako je samo bez odredjene namere-
jednostavno odražava našu suštinu. Već samo oko u koje se možemo ogledati
ponekad deluje kao nelično , ne kao oko nekog bića. Stoga Jung veli:“Oko ili
motiv mandale označava odraz našeg uvida u sebe same.“
U toku života čovek slika snevajući svoju mapu
snova koja odražava sve ono sa čim se suočava tokom života. Potiskivanje snova
vodi u frustracije i depresije jer je čoveku naprosto potreban taj unutarnji
duhovni život; kog izjutra i neće biti svestan. Ali sanjanje ne naš follower
tokom čitavog žiovota. U izvesnom smislu neki bi rekli da Snovi mogu imati
prekognitvnu funkciju; što je moguća istina; ali to tek znamo kad se to nešto
dogodi.Sa druge strane oni jesu podsticajno vrelo koje nam zbilja pomaže da
rešavamo na izvestan način svoje živote baš kao Alisa dok se nije probudila u
parku izazašavši iz „Zemlje Čuda“..
Snovi nas obaveštavaju gde je energija i u kom
pravcu bi trebalo da krenemo.Svaki san predstavlja korisnu poruku koja nam
pruža vid u naročito značenje odrednjene situacije.Ako se udubimo u
struktrurusnova, koji deluju kao šifre shvatićemo da postoji i ključ za njih,
da u njima deluje sila koja svakog od nas vodi svojoj suštinskoj sudbini.
ZA KRAJ PRIČE:
ČUANG CE JE ISPRIČAO KAKO JE
JEDNOM SANJAO DA JE LEPTIR.OTAD SE STALNO PITA DA
LI JE ON ČOVEK KOJI JE SANJAO DA JE LEPTIR ILI JE SANJAO DA JE
ČOVEK. Eto istine ;mi nismo u stanju da shvatimo ovaj paradoks .Leptir je simbol
sopstva . Da li smo mi san Sopstva ili je pak, SOPSTVO,Sopstvo je naš san?Ne
znamo ; to je sve.
TO BE CONTINUED
N.B.
