TAG:ISKRENOST,POVERENJE,ODANOST,DAIMON
AGAPE
* ALTRUISTIČKA LJUBAV
PRAGMA* SEKSUALNO PARTNERSTVO
EORS* EROTSKA INTIMNOST,ETC...ALI..
Ljubavno ponašanje human beings je daleko od njihovih
kodova nasledjenih genetski od roditelja, dedova, čukundedova...Ljubavna strast
je nešto sasvim drugo..i hajde da vidimo šta je to toliko specifično u njoj..
„Mapa Ljubavi“ je nešto čiji je tvorac psihologija ,
način na koji ona pokušava da objasni misteriju ljubavnog zanosa. Odrastajući u
specifičnom porodičnom okruženju mi usvajamo i odedjena pravila i vrednosti, to
je jedan vrsta klišea koji bi trebalo da nas uvede u vezu sa osobom koja je
naša druga polovina (po Platonu) – idelan srodna duša..? No tu se dešava kratki
spoj i ono što bi rekli, izuzetak potvrdjuje pravilo?
MedjitIm mapa ljubavi je toliko slojevita, čak i
promenljiva da to što mi imamo u sebi predstavu idealnog dragog ili idelane
dragane , to nije ipak to; pogotovu ne u mladalačkom dobu*_?
E sad kolektivni nivo: muškarci gledaju na široka
bedra, lepe grudi; materijalne pa i druge osobine njihove dragane..a opet u muškaraca žena gleda na sigurnost, maskulinost pa i na valjanog oca budućeg potomstva. Ali to su
sve projekcije dok se stvarno ne zaljubimo do guše i zavaramo sva pravila
društvene prihvatljivosti , kao što veli španski filozof Ortega i Gaset da se s
obzirom na dužinu života retko zaljubljujemo..?
Jung bi rekao da je to projekcija, visoko individualizovanih
crta; jedna vrsta fenomenologije ljubavnog osećanja koje samo po sebi izgleda
kao zov sudbine.Što je predstava lika u kojeg smo se zaćorili što opsesivnija,
ludo, neodoljiva to tzv. Zov sudbine prima facie osnovni uzrok..Ko zna šta je
sve naša glava isprojektovala u tu predstavu ali osećamo se kao da lebdimo na „sedmom
nebu“- prema Jungu to su Anima i Animus. Možda i jesu neke od crta mapa ljubavi
ali ne i dominatne, rekli bi neki..Šta sad?
Anima je duša dok je Animus Duh..- dakle ako nam se i
srce zaljubi u neku složenu predstavu našeg detinjstva u to je upleteno čudo i tajna..HMMMM.U tome je
neodoljiva LJUBAV..jer nas trasncedira u druge svetove, što bi rekao Jung. Da
li to moguće, voleti se kao Tristan i Izolda? Pa sumnjam..Ali ajde..
Iskustvo takve ljubavi traži od nas bezgraničnu
odanost a to je slika baš romantične ljubavi. Pa baš ništa u životu se ne može
meriti sa onim trenucima ljubavne strasti i zanosa koja dostiže svoj akme..kome
se uvek iznova vraćamo sa voljenom osobom! Ovo nema veze sa genetikom i
okruženjem tu je u igri hemija; jel tzv. Feremoni; Voljena osoba nas privlači
jer ima u sebi što nema milion drugih osoba ili 100.000 drugih sa kojim smo u
prilici da se susrtenemo i ako smo te sreće da to proživimo onda smo zbilja
odabrani. Nije to romantika; to je nešto što izmiče svakom objašnjenju kao i
ona teorija o jednoj jajnoj ćeliji i stoinu hiljadu spermatozoida; koje radjaju
baš tog i tog čoveka. Pa nam se dogodi da se sretnemo van svih pravila..u nekom
paralelnom svetu i ispostavi se da mama i tata nisu baš bili u pravu već da je
nešto drugo u pitanju. Naravno da tu projekcija i mašta igraju veliku ulogu, pa
i idelizacija partnera ali iskonsko prirodno je mnogo jače u ljubavnim
relacijama.
Ako želimo da se uverimo u Heraklitove reči:“Karakter
(daimon) je čovekova sudbina.“- dovoljno je da se samo jednaput zaljubimo, pa
ćemo videti da u sebi nosimo neki unutrašnji demon koji će nas podstaknuti da krenemo
putem slobode.U ćelji da se izborimo za svoju individualnost dok se borimo za
ljubav onog drugog..koji ispada iz šablona koji su nam nametali u familiji,
školi, okruženju. Taj drugi, naravno mora da bude nešto što bi se nazvalo“
jedinstvena ljubavna priča“. Koja u sebi sadrži snagu onog drugog ; ne zato što
sam ja slab već što je to tako po sebi predodredjeno u prirodi..Moju mapu
ljubavi cepa dajmon na komadiće i ja više nisam ja već neko sasvim treći.. Ali
u to sve ulazi deljenje, briga, solidarnost,erotizam...Medjutim jasno je da se
mi ne zaljubljujemo u nekog zbog njegovog bankovnog računa ili lepog torzoa već
zato što je ona ta osoba ili on jedinstvena po sebi za nas na ovom svetu i naše
srce ga bira..
To je možda jedini momenat u životu kad stojimo
ogoljeni sami pred sobom; bez imalo sebičnosti spremni na sve; spremni da
pokažemo ko smo i šta smo zaista; da budemi iskreni..