U vakumu, dok iščekujem pokušavam sebe da pronadjem u svom onim izgubljenom vremenu prošlih godina. Ali to je nemoguće iz višestrukih razloga i bilo bi uzaludno jer stvari se ne mogu ispraviti tek tako lako. Pokušavam bar da saberem koliko sam knjiga iščitala u životu da bih o tome ispisala opet jedan besmisleni blog. Prvi besmisleni je onaj o umetnosti, koji nikog i ne zanima, drugi je o tome kao sam ja poludela u fazonu Silvije Plat ali ona je stavila glavu rernu, osim toga udala se za Teda Hjuza. Što je i verovatno dovelo u očajanje da se otruje gasom. Drugo Silvija je uspela da se preseli na onaj svet a ja nisam, mene su izvukli..dali su mi infuziju ne, ne bila je to transfuzija a da bude ironija spasio me moj mačor Buda koji nije više medju živima. Treće posthumno je postala slavna....Možda sam uobrazila da kad Knocking on the heavens door ; tj. Kad zakucam i ja svojom voljom tamo postanem slavna, plemenita, bajkovita Silvija..
Još jedna besmislica, radim-pišem esej o Murakamiju, japanskom novelisti..umesto da proučavam Hajdegerova predavanja o Ničeu. Ali , avaj princeza nema mogućnosti da sebi priušti knjigu. Možda bi bilo ipak najbolje da napišem kuvar o seksualnosti u zrelom dobu. Ali i o tome je sve već napisano i tako ćemo do besvesti. Murakami je otudjeni perverznajk, dobar posmatrač ljudskih naravi i vrlo proračunat pisac. Mislim da nikad neće dobiti Nobela kao ni Paolo Koeljo koji je još komercijalniji ali koga je i briga za tu nagradu.Čemu vrednovanja kad su danas bitne best seler liste..A najvlju da će knjiga nestati i da ćemo čitati samo E books-čista elektronika..
U svakom slučaju izvoditi inkrustrinacije u draguljima na jednoj kornjaći je strašan estetski nihilizam čime se trenutno bavim, čitajući po ko zna koji put detaljno stranice Uismansove knjige NASUPROT..Koji nevidjeni, perverzni nihilizam u esteticizmu jezika a tek sam na početku. Prvo sam se najedila jer mi je omiljene latinske književnike negativno oslikao a onda sam se bacila na proučavanje njegovog istančanog detaljisanog opisivanja opremanja nove jazbine u koju se glavni junak skrio..Glavni i jedini..Videćemo, dalje..da li ću imati snage da je iščitam do kraja..još se družim sa kornjačom a ona je umrla bez obzira na sve dragulje..Možda bi je sam Faberže poklonio nekom potencijalno živom Romanovu..Tako eto mene Snežana stavi na kušanje ali pročitaću to i ja..
Elem dojidila mi je i ova duga zima..A tek ću da poblesavim od ovih do mene što se cerakaju ko ludi na brašno..Trebalo bi da im dodje Nebojša sa onom svojom muzikom:“Dje me nadje.“ Uf....
Sad ću da je pustim....
Нема коментара:
Постави коментар