Prsten Nibelunga..
LJUBAVNI TROUGAO SUPRUGA, SUPRUŽNIK
I LJUBAVNICA
„Ljubavnica
se uvek više voli ali suprug se vraća svojoj ženi
Sa
kojom deli dom i ima potomstvo“
Neepoznati
Priča o Martinu i Hani; može biti priča kao i svaka druga
priča o ljubavncima; osim što Su oni poznati po tome što su filozofi :Hajdeger
i njegova studentkinja Arent. Ova njihova priča ima još još jednu notu a to da
je ona Jevrejka a on tvorac , kao što neki kažu nacional-socijalističke
ontologije, Bitak I VREME; te prvi dekan u Frajburgu po dolasku nacista na
vlast. Odriče se svog prijateljstva i mentora Huserla a Karla Jaspersa
zaobilazi u širokom krugu jer mu je žena bila Ne Arijevka-Jevrejka.
O Martinu Hajdegeru je mnogo toga rečeno; pa ćemo nekoliko
redova posvetiti Hani Arent, ženi, filozofu i političkom borcu.
N.B. Hana Arent je za sebe govorila da nije filozof već
politčki teoretičar, što bi rekli današnji filozof politički analitičar;
zapravo bavi se pitanjem “banalnosti zla” i “radikalnost upravljanja” (pojmovi
koje je ona u filozofiji praktično denotirala kroz definiciju); kroz sisteme
upravljanja u totalitarnim sistemima. Studije započinje u Marburgu ali opet po
nagoveštajima napušta ovaj univerzitetski centar oko 1925 na zahtev Martina
Hajdegera radi zaštite tajnosti njihove veze, jer one je ipak bio oženenjen; da
bi otišla u Hajdelberg I docnije habilitirala kod Karla Japersa na temu “Koncept
ljubavi I misli u SV.Aurelija” godine 1929.Njena teza nije zvanično objavljena
te nije uspela da stekne status profesora na Univerzitetu u Nemačkoj. Nakon
dugog I trnovitog puta; izbeglištva, logora I odlaska u USA postaje prva žena professor
u USA. Umrla je od srčanog udara 1975; nekoliko meseci pred smrt videla je
svoju veliku; možda i jedinu ljubav Martina Hajdegera. Do kraja života ostaće
prijatelj sa Jaspersom i njegovom suprugom; ali nešto što je obeležilo njeno
detinjstvo i mladost ostaće zauvek duševni kod njenog bića. Hana je bila i
ostala sekularna Jevrejka; zbog čega će trpeti mnoge kritike; naročito nakon
napisanog dela “ O banalnosti zla, izveštaj iz Jerusalima sa sudjenja Ajhmanu”
(Gde ona uvidja svu paradoksalnost sistema uništavanja i deportacije Jevreja
tokom WWII, koji je izvodjena planski, birokratski, bez ikakve psihopatologije;
a oličenje te fenomenologije je Ajhman). Ostaje otvoreno pitanje da li je
holocaust *na grčkom žrtva( značilo dobrovoljno žrtvovanje Jevreja kao
izabranog naroda-pita se Hana); kako je
to sudija pa i tužilac interpretirao… Holokasut nije bio u načelu po njoj delo
socipata, već dobro osmišljen program i
plan. Hanin stav je bio da su Jevreji mogli da se brane a ne da čekaju.. Nekada
vatreni cionista je doživela žešće kritike , svojih sunarodnika Jevreja i onih
koji bi mogli da se nazovu fundamentalnim, ortodoksim Jevrejima. U suštini; kao što misli i Pisac ovih redova
biti Jevrejin, ne znači verovati u Boga; već poistovećivati se sa svojom
nacijom. Osećaj identiteta; ali Hana je u izvesnom smislu ostala večiti
gubitnik i izbeglica. Rodjena u Kenigsbergu, od roditelja koji su takodje bili
sekularni Jevreji; odrasla u biću nemačkog jezika bila je prinudjena jednog
dana da napusti Nemačku i da celog života luta..Imala je svoj dom i supruga u
New Yorku..ali tamo gde ste rodjeni tamo se uvek i vraćate..
Treća osoba u
ovom trouglu je Martinova zakonita surpuga Elfride, Pruskinja sa kojom je imao
dva sina..i koja je ostala uz njega ceo život bez obzira na njegovo priznanje o
njegovoj vezi sa Hanom Arent. Elfride se udaje za Martina tokom WWI, kao
studetkinja ekonomije. Venčanje u u katoličkoj crkvi..na šta pristaje sama
Elfride koja je Protestant a većina koja poznaje prilike u toj zemlji, zna
koliko je duboka to bila podela izmedju Nemaca Katolika I Priotestanata. Martin
Hajdeger je bio katolik, pripreman za službu u crkvi, ali se ipak opredelio za
filozofiju; jednog dana..Martin se odrekao te crkve; tako što se odrekao
krštenja svojih sinova u katoličkoj crkvi, nakon rodjenja:“Jer Bog je bio mrtav.“
Elfride je u njemu videla budućnost i sigurnost, u čoveku koji po izgledu i
poreklu nije bio pruvlačan ali njegov Um je zračio. U braku je bila supruga i
odana žena do kosti; starala se celog veka da njen Martin može da stvara iako
sve to skupa nije baš osobito razumela.
Interesantno je da neki nagoveštaji iz dalekog nam Frjaburga
govore da Hana nije bila jedina studentkinja koju je ovaj profesor izbarao; da
je bilo i drugih. Suština je ipak da je odnos ovo dvoje filozofa ostao
čudnovato ambivalentan, strastven i prožet intelktualnošću duha..Možda ovde i
nije bila u pitanju sama seksualnost već što bi JUNG rekao spajanje Anime i
Animusa, Duha i Duše. Verovatno da je mladjana Hana Arent, tada kad su
otprilike započeli vezu; imala oko 18/19 godina a Martin četrdeset, oko 1924
godine. Tad otprilike počinje i pisanje opusa Bitak i Vreme; na specifičnom
nemačkom jeziku; teško razumljivom ali što bi neki rekli pevljivom kao
Helderlinova poezija. Na šta bi Teodor Adorno rekao da je sve to ipak samo „Rečnik
žargona“; nemušta tvorevina u kojoj nema nimalo vatre nego samo dima..uostalom
kao u svim švapskim imitacijama logorske vatre. Što je Hajdeger praktikovao
okupljajuću svoje studente oko svoje kolibe koju je sazidao skupa sa Elfride
kao repliku na svoje seljačko poreklo. Reminiscenicju svega što je
predstavljalo prošlost.
Celu priču ili
razbijanje kruga savršene porodice i braka razbija Hana..Martin je odabira za
svoju ljubavnicu jednog dana na hodnicima Univerziteta u Marburgu..malu, sitnu,
prvilačnu Jevrejku, ovalnog lica, neukrotive kose. Kao da je znao da je u prirodi jevrejske žene da
strasno voli i da se predaje beskonačno do kraja. U svakoj vezi jedan uvek voli
uvek više od drugog; jedan uzima ono što mu je potrebno a drugi daje do
beskonačnosti jer mu je duh slobodan a duša andjeoski čista. Takva je bila
Hana, mlada i iskrena kad se predavala u seoskim postajama profesoru Martinu
HAJDEGERU, čekajući na njegov poziv. Veza je potrajala oko četri godine; jednog
dana i to je prestalo jer Martin nije došao na dogovoreni sastanak, tajanstveni
kao i uvek a Hana je shvatila da ne treba više da ga čeka. Nakon toga udaje se
1929 za kolegu..kog joj je sam HAJDEGER sugerisao..
Koliko je strasti
u sebi sagorela Hana tako mlada i koliko je sazrevala u naručju svog profesora
niko u suštini neće nikad saznati ali jasno je da se Martin napajao sa njenih
izvora uzimajući je tokom te četri godine, potčinjavajući je kao i svaku ženku
da bi smogao snage u sebi da se izjutra vrati u svoju kolibu i da piše. Okružen
svoj porodicom i ženom? Dok je Hana ostajala napuštena i budila se sama u
praskozorje..u još uvek pospanom Hajdlebergu. Postavlje se nekoliko pitanja:
1.Subjekt zavodjenja u Bodrijarovskom smislu je
ovde Hana; devojka od nekih osamnest godina; kojoj se nameće božanski profesor,
neprikosnoveni autoritet Martin četdesetogodišnjak. Da li je mogla da odbije.
Ne..nije bilo šanse..Hajdeger, takav kakav je po svom izgledu; a neki bi rekli
da je bio i ružan fizički; je imao to nešto neodljivo privlačno za mladu studentkinju
filozofije koja sve što je mogla da uradi a da ne zgreši je bilo da voli kao
prava žena..bez stida, ponosno i dosledno..Očigledno da je upotrebio sve
stradegedije zavodjena da bi zaštitio sebe i svoju privatnost a da bi stekao
ono što mi je bilo potrebno. Zavodjenje
je u izvesnom smislu, za konzervativnog Hajdegera izazov postojećem poretku
stvari i odnosa. Ishod je jednak „oslobadjanu“ viška energije.
2. Na primarnom nivou ovo je bila seksualna veza;
koja je kod Hane imala intelektualni svesni nivo; dok je Hajdeger živeo svoj
nesvesni animalni deo..Bilo je tu lepih reči, blistavih trenutaka ali
beskonačno mnogo sebičnosti koja je išla dotle da joj on odobrava da pronadje
sebi drugog ljubavnika!? Da li bi to muškarac koji voli učinio?
Sumnjamo..Muškarac koji voli svoju ljubavnicu, ne bi dozvolio takvo što ma
koliko bio veliki intelektualac. Bilo je
to prividno davanje slobode..na reč. Ono što bi rekao Fuko je da nema i da
nikad nije bilo potiskivanja u našoj kulturi. On je nju sa namerom zaveo..ali..seks
je tu nešto kao izlečenje od manjka inspiracije, krativnosti..., izvan neke
posledično-uzročne relacije.
3. Ovde je reč o jednom drugom procesu koji
simultano zasniva psihičko i seksualno, duhovno i erotsko, zasniva drugu scenu
, scenu fantazma i nesvesnog , kao energije koja će stupiti na pozornicu –psihičke
energije koja je u stvari, samo
neposredan efekat scenske halucinacije i potiskivanja i koja će biti halucinirana kao seksualna
supstanca, te metaforisana, te metamonizirana na različitim nivoima.
Halucinacija je najlepše stanje sveta snova u kome je ljubav slavljena kao
boginje :Afrodita, Hera i Demetri. Dok bi se priča o Hajdegeru mogla uklopiti u
onu mitologiju mita o Narcisu...Ljubav je ovde samo energetska i scenska
simulacija , vrsta psihodrame u kome je psiha jednog potčinjena psihi drugog. Izrazita
nadmoć sa svom logikom jednog dana će se preokrenuti u Haninu korist ali možda
će za nju već biti veoma kasno.Dželat u prvom licu će ovde zauvek ostati Martin
Hajdeger, sirov u duši, ponosan na samog sebe..kao što rekosmo pravi nemački
Narcis..koji je gajila još jedna žena, majka njegove dece Elfride. A svi su mu
se divili..bio je harizma sve do pada te ’45.godine. Čak je doživeo i nervni slom..i izvesno vreme je boravio i sanatorijumu..
Hana neće imati
dece; svoje potomstvo ali će iza nje ostati jedno velko humano delo po kome će
je pamtiti generacije. Ali njen odnos prema Hajdegeru nikad neće biti odnos
zasnovan na onome što bi Moravija nazvao porodjena „ravnodušnost“, nakon
ljubavi. Kao dve ugašene zvezde koja jedna prema drugoj zrače; Martin i Hana će
ostati ; bilo kako bilo u nekoj vezi do kraja života. Postoji bogata ljubavna
prepiska izmedju njih dvoje., erotska,filozofska, poetska zasnovana na
Hajdegerovoj pesmi posvećenom bitku. A Hana je itekako znala na to da
odgovori..Bez obzira na svoja dva braka..Drugog supruga je volela..; pa ipak
priznaje mu za prepisku sa Martinom..jedina i prava ljubav, njenog života izgleda
ostaće ipak Martin Hajdeger..
Poznato je da je
Martin postao rektor univerziteta u Frajburgu, da je izvršio reforme i
centralizovao kompletan univerzitet u Nemačkoj te 1934 godine. Da je žmurio na
proganjanje; pa i učestvovao u pokazivanju i otpuštanju nekih kolega Ne
Arijevaca. Nakon čega se oko oko 1935 …ali nakon pada IV Rajha pogadja ga
lustracija..i ostaje bez profesure i bez penzije..
Medju prvima
kritikovala ga je Hana Arent, krajem rata a onda su se javili i drugi glasovi a
medju njima bio je i Jaspers…koji je svedočio protiv svog nekadašnjeg
prijatelja..On nije odobravao Martinu odbranu Hajdegera..
Ali ta ista Hana
se vratila u Nemačku i vratila se Martinu, nakon rata; pokušavala je na svaki
način da ga odbrani; od njegovih nacističkih tragova. Ono što Hajdeger, nije u duši prihvatao je bio
njen uspeh na filozofskom planu; da je ona postajala sve poznatija i čitanija
kao mislilac. Marljivo je radila na njegovoj rehabililitaciji ali ovaj
tvrdoglavi, patrijahalno vaspitani Nemac nije mogao da se pomiri da su se uloge
promenile. Od 1950 ona pokušava da izbeli njegovu biografiju kao da je Martinov
mentor ili agent ali prekid i ćutanje nastaju negde oko 1952 godine i potrajaće
to u njihovoj vezi sve do 1957..Elfride je na to ćutala jer je znala da je to
način da Martin doživi..svoju filozofsku rehabilitaciju..A kako se Martin
branio na optužbe da je bio u duši odan nacizmu, kao salonski hitlerovac..Ćutanjem..Suština
je u tome da je HAJDEGER verovao u to da su užasi nacizma isključivo
monumentalni zaborav bitka, za koje Nemci ne snose odgovornost. Sve ono što se
desilo je tipično evropski fenomen a ne tipično nemački..HMMM..Možda i jeste
ali kako je moguće da se to ipak samo desilo u Nemačkoj..Hajdeger smatra da u
tome počiva unutrašnja istina i veličina nacionalsocijalizma. Tragediju bi
trebalo tražiti u intelektualnim ograničenjima nacizma. Gde me nadje? Zar je
moguće u “banalnom zlu”; sistematki osmišljenom i programski izvedenom tražiti cum garno salis…A Hana je verovala u
čoveka..u Martina..
U ovom trouglu najduže će poživeti Elfride, Martinova žena,
98 godina…21.03.1992.
Martin umire u 86 godini; 26.06.1976.
Hana umire u 69 godini; 4.09.1975.
Ko je gubitnik u
ovoj priči..Da li je Hana kao treći član kruga..ostala u senci svog velkog
učitelja i ljubavnika..tražeći pomilovanje za njega? Da li je Hajdger uopšte
bio dostojan takve ljubavi ili je to bio Hanin unutrašnji daimon koji ju je
terao da živi životom kojim je živela..Suptilna, dosledna ljubav zahteva i
iziskuje veliku cenu i igri Eosa I Thanatosa. Učenica se nikad ne udaljava od
svog učitelja; ma koliko u suštini bili tazličiti..u toj priči ona do kraja
svog bivstva na zemlji voli bezuslovno..
KADEŠ
“O , Bože ti
nebeski oče, ti koji raspolažeš životom i smrću . Ti koji nam se javljaš kao
Bog ljubavi i milostinje , daj dušama tvojih sluga svetlosti i mir..”
Hana Arent je
umrla od srca, relativno mlada za današnji životni vek..a o ljubavi je napisala
sledeće:
Sentimentalne
uspomene su najbolji način da se zaboravi vlastita sudbina, to predpostavlja da
je sadašnjost već preobraćena u sentimentalnu prošlost... Sadašnost je prva koja se
uzdiže iznad sećanja, i ona nas smesta vodi ka unutrašnjim ponorima, gde je sve
večno prisutno, ili preobraćeno u virtualnost. Tako su moć i autonomnost duše
obezbedjeni. Obezbedjeni po cenu istine, jer treba sve to ponovo spoznati, jer
bez realnosti koju delimo sa drugim ljudskim bićima, istina gubi svako
značenje. Introspekcija otvara prostor prema laži.
Нема коментара:
Постави коментар