4/17/2012

ALCHEMY AND PSYCHOLOGY

                                      
William Blake




                                             PSIHOLOŠKI ZNAČAJ ALHEMIJE..
                                                                                           JUNG
„Jedno posle dva, dva postaje tri, a iz trećega postaje ćetvrto“
                                                Marija Proročica

Uglavnom je poznat značaj alhemije za razvoj hemije, farmacije pa i medicine ali ne i njen uticaj na razvoj duhovne povesti. Za današnjeg čoveka će možda značiti po malo komično ili neuverljivo ako kažemo da se u hodnicima dubokog podsvenog skriva psihološka dimenzija koja je sastavni deo alhemihjskog procesa. Alhemija veli Jung:“ Stvara podzenu struju spram hrišćanstva, koje vlada površinom.“ U odnosu na hrišćanstvo ono se odnosi  kao san prema svesti, i kao što san nadoknadjuje sukobe svesti, tako alhemija pokušava da popuni praznine koje hrišćanstvo ostavilo otvoreno medju suprotnostima.

Prema starovekovnoj tradiciji koja se docnije prenosi i u hrišćanstvo neparni brojevi; kao i u Kineza i uopšte tradicionalno; parni brojevi ženski a neparni muški. Tu se izmedju neparnih brojeva tradicionalne dogmatike ubacuju parni brojevi koji znače žensko, zemlju, podzemno, pa i samo zlo. Njihovo oličenje je serpens merucrii, zmaj, koji uništava i stavara samog sebe, a prikazuje onu prima materie. To je esencijalna misao alhemije koja vodi ga matrijarhatu, njegovom prasvetu, Tijamat sa njenom atribucijom zmaja, koju je u teomahiji mita o Marduku, savladao muški svet očeva. [1]Povesna smena matrijahalne dominacije sa patrijahalnom pomera svest prema muškoj strani pa se tako žensko, matrijahalno preseljava u podsvesnoj ženskoj prirodi nesvesnog. Već se dešava da u nekim religijama imamo relacije otac-sin, i ta je promena u hrišćanstvu poprimila najviša značenja. U tom slučaju nesvesno je trebalo prema Jungu da bude komplementarno kao u vezi majka-kćer, za šta je već postojala gradja u mitu o Persefoni i Demetri. Medjutim alhemija ukazuje na to da je dalo primat peima materia i filus-a macocosmi.[2]Odnos svesnog i nesvesnog je dobio kompezacijsku ulogu u relaciji protivnika ili suigrača.Tip sin ne doziva iz podzemnog nesvesnog sveta kao dopunsku sliku kćer, već drugog sina. Izgleda da je to u vezi sa fenomenologijom oteltvorenog Boga , uz pomoć začeća Duha Svetoga u materici Device Marije. U tom svetu se duhovno muško spušta/priklanja donjemu , zemaljskom, ženskom i majka je ta koja prethodi svetu oca, izlazeći u susret muškom načelu, radja uz pomoć čovečijeg načela (filozofije) sina, koji nije suprotnost Isusu, već njegov podzemni ekviavalent, ne Bogočoveka, već raskošno biće koje je u skladu sa bićem pramajke. Zadatak gornjeg sina je otkupljenje čoveka (mikrokosmosa), tako je donji čovek salvator macrososmi*sin mudraca..
To je ukratko burno dešavanje koje se odvijalo u dubinama alhemije. Dva sina nikad se neće i nisu sjedinila; osim u duhu nekolicine mudrih alhemičara. U suštini da je Bog postao čovek trebalo bi da znači približavannje muškog načela ženskom načelu majčinskog sveta, što bi trebalo da ih izjednači.
Ovo gore jeste gnostički mit tj. psihološka sfera u kojima je koren geneze. Poruka hrišćanskog simbola po Jungu je gnoza, a kompenzacija nesvesnog je to u još više. Mitiologem je praskonski jezik tih psihičkih zbivanja, pa ga nikakvo intelektualno oblikovanje ne može prevazići kao što to čini punoća  i espresivna snaga mitske slike . Reč je o praslikama, koje se zbog toga najbolje i najpodesnije mogu reprodkovati slikovitim jezikom.( koji se manifestuje, ovaploćuje u snevanju). Motivi sna se neprestano u odredjenim razmacima, vraćaju odredjenim oblicima koji po svojim znacima stvaraju svoj centar. Snovi jesu ogledalo nesvesnog , uz mnogo arhetipske simbolike..

Ne postoji , konačno, nikakvo dobro iz kojeg ne bi moglo proizaći nekakvo zlo, i nikakvo zlo iz kojeg ne bi moglo proizaći nekakvo dobro.
                                                            JUNG

Snovi su ti koji razotkrivaju naše nesvesno,dakle svaka figura u snu personifikuje poneki aspket naše ličnosti u celini. Jung je opisao četri takve figure  dajući im imena:   anima, animus, senka i sopstvo.
Senka je ime koje uglavnom dajemo onoj figuri koja je istog pola kao i snevač. Ona vrlo često manifestuje blago inferioran pogled ili suprotan kvalitet na snevačevo ja.Može oličavati i našu manje vrednu stranu ili onu zlu ili EGO I NJEGOVA SENKA: DON KIHOT I SANČO PANSA...
Anima-Duša/ Animus-Duh..
Od Vajningera u XX veku pa i pre kaže se da je humana priroda kombinacija muškog i ženskog principa tj. jinga i janga; kao što je u tao filozofiji ceo univerzm zasnovan na ovom principu.
Kao što je naše telo pretežno muško ili žensko tako je i naša psiha takva ali ipak ona sadrži u sebi suprotan element. Priroda suprotnog pola personifikovana je u snu figurom suprotnog pola u odnosu na pol snevača; muškarcem u snovima žena i vice versus.
Prema Jungu u sedištu psihe je Sopsto..
Sopstvo je apsolutno nespoznatljivo prema Jungu , ono je nadredjeno, skrovito i mistično. To je božansko sedište psihe koje moramo istraživati celog života. Snovi jesu pisma koje nam sopstvo piše svake noći da bi usmerilo naš daimon*sudbinu u izvesnom/ispravnom pravcu! Kad se osvrnemo unazad na „Kraju životnog puta“ shvatićemo da se on povija prema nekom odredjenom arhetipu koje tiho doktira sopstvo..

Jungovo bavljenje psihoterapijom je bavljenje sa snovima pacijenata kojima je potreban izlaz iz lavirinta:neuroza, psihoza, etc. „Kad čovek kao psihijatar ima posla s ljudima koji su suočeni sa svojom najcrnjom senkom, on mora objektivno ispitati i odmeriti mogućnosti ...a da ne ukazuje kao sveštenik na sedam smrtnih zapovesti.“...Bitno je iskustvo i odnos prema životu jer nesretnik se okrenuo od sopstva i onda..Teško je čoveka suočiti sa njegovom senkom ili mračnom polovinom duše a da je on pri tome i svoje snove izgubio..

Arhetipsko, simboli religije, politeističkih religija utkanih u monoteističke, folklorne legende sve je to deo kolektivog nesvesnog. Stravični snovi tzv. Night mare..noćne more ubijaju i najčistiju, pure animu..dušu..a kamo li um...
Kad se upustimo u simboliku tumačenja snova uvidećemo da u njoj ima mnogo veze sa alhemijskim , da je bitno pamtiti ih i zapisivati ih tokom života ako za psihijatra nemamo Junga. Jer je i on sam govorio za sebe da mu je teško da protumači vlastite snove...
Dakle Alhemja pokušavala da putem znanja dodje do rešenja mada se ona kao nauka uvek nalazila na nekoj ekstremnoj granici i da je neki izjednačavaju sa praznoverjem ali..uloga simbola u tradiciji i povesti humanuma se ne može zanemariti u razvoju kolektivnog arhetipskog. Alhemija je stoga prisutna u psihoterapiji, tj. analizi snova jer nas upućuje na odredjena čvorišta.. simbole koji nas opet upućuku na nešto da bi izašli iz lavirnta...

DA LI VERUJETE U SNOVE..?


                                                               William Blake

„ŽELEO BIH DA UZ OVU SLIKU POSTAVIM ČUDESNI PRIZOR ZVEZDANOG NEBA U NOĆI JER VASIONA IZVAN NAS JEDINO ŠTO SE PO ZNAČAJU MOŽE MERITI SA VASIONOM U NAMA. I BAŠ KAO ŠTO DO OVE PRVE DOPIREM PUTEM TELA, DRUGU DOSEŽEM POSREDSTVOM PSIHE.“



[1] Mit o Marduku: Vavilonski mit..Tijamat beše univerzalna praiskonska majka , simbol uskomešanog okeana koji eje postajao na početku vremena.Inače bila je oličenje zmaja koji je stvarao haos i kog bogovi nisu mogli da obuzdaju te je pao izbor na Madrduka da je savlada. Od tela Tijamat je nastalo nebo i zemlja : nebeski svod i okenasko dno...a potom je podelio godinu na 12 meseci, storio sazveždja i postavio sunce i mesec na nebeski svod.[2] Zmija Merkurova i Prva tvar. 




Нема коментара: