William Blake
PSIHOLOŠKI
ZNAČAJ ALHEMIJE..
JUNG
„Jedno posle dva, dva postaje tri, a iz trećega
postaje ćetvrto“
Marija
Proročica
Uglavnom
je poznat značaj alhemije za razvoj hemije, farmacije pa i medicine ali ne i
njen uticaj na razvoj duhovne povesti. Za današnjeg čoveka će možda značiti po
malo komično ili neuverljivo ako kažemo da se u hodnicima dubokog podsvenog
skriva psihološka dimenzija koja je sastavni deo alhemihjskog procesa. Alhemija
veli Jung:“ Stvara podzenu struju spram hrišćanstva, koje vlada površinom.“ U
odnosu na hrišćanstvo ono se odnosi kao
san prema svesti, i kao što san nadoknadjuje sukobe svesti, tako alhemija
pokušava da popuni praznine koje hrišćanstvo ostavilo otvoreno medju
suprotnostima.
Prema
starovekovnoj tradiciji koja se docnije prenosi i u hrišćanstvo neparni brojevi;
kao i u Kineza i uopšte tradicionalno; parni brojevi ženski a neparni muški. Tu
se izmedju neparnih brojeva tradicionalne dogmatike ubacuju parni brojevi koji
znače žensko, zemlju, podzemno, pa i samo zlo. Njihovo oličenje je serpens
merucrii, zmaj, koji uništava i stavara samog sebe, a prikazuje onu prima
materie. To je esencijalna misao alhemije koja vodi ga matrijarhatu, njegovom
prasvetu, Tijamat sa njenom atribucijom zmaja, koju je u teomahiji mita o
Marduku, savladao muški svet očeva. [1]Povesna
smena matrijahalne dominacije sa patrijahalnom pomera svest prema muškoj strani
pa se tako žensko, matrijahalno preseljava u podsvesnoj ženskoj prirodi
nesvesnog. Već se dešava da u nekim religijama imamo relacije otac-sin, i ta je
promena u hrišćanstvu poprimila najviša značenja. U tom slučaju nesvesno je
trebalo prema Jungu da bude komplementarno kao u vezi majka-kćer, za šta je već
postojala gradja u mitu o Persefoni i Demetri. Medjutim alhemija ukazuje na to
da je dalo primat peima materia i filus-a
macocosmi.[2]Odnos
svesnog i nesvesnog je dobio kompezacijsku ulogu u relaciji protivnika ili
suigrača.Tip sin ne doziva iz podzemnog nesvesnog sveta kao dopunsku sliku
kćer, već drugog sina. Izgleda da je to u vezi sa fenomenologijom oteltvorenog
Boga , uz pomoć začeća Duha Svetoga u materici Device Marije. U tom svetu se
duhovno muško spušta/priklanja donjemu , zemaljskom, ženskom i majka je ta koja
prethodi svetu oca, izlazeći u susret muškom načelu, radja uz pomoć čovečijeg
načela (filozofije) sina, koji nije suprotnost Isusu, već njegov podzemni ekviavalent,
ne Bogočoveka, već raskošno biće koje je u skladu sa bićem pramajke. Zadatak
gornjeg sina je otkupljenje čoveka (mikrokosmosa), tako je donji čovek salvator
macrososmi*sin mudraca..
To je
ukratko burno dešavanje koje se odvijalo u dubinama alhemije. Dva sina nikad se
neće i nisu sjedinila; osim u duhu nekolicine mudrih alhemičara. U suštini da
je Bog postao čovek trebalo bi da znači približavannje muškog načela ženskom
načelu majčinskog sveta, što bi trebalo da ih izjednači.
Ovo
gore jeste gnostički mit tj. psihološka sfera u kojima je koren geneze. Poruka
hrišćanskog simbola po Jungu je gnoza, a kompenzacija nesvesnog je to u još
više. Mitiologem je praskonski jezik tih psihičkih zbivanja, pa ga nikakvo
intelektualno oblikovanje ne može prevazići kao što to čini punoća i espresivna snaga mitske slike . Reč je o
praslikama, koje se zbog toga najbolje i najpodesnije mogu reprodkovati
slikovitim jezikom.( koji se manifestuje, ovaploćuje u snevanju). Motivi sna se
neprestano u odredjenim razmacima, vraćaju odredjenim oblicima koji po svojim
znacima stvaraju svoj centar. Snovi jesu ogledalo nesvesnog , uz mnogo
arhetipske simbolike..
Ne postoji , konačno, nikakvo dobro iz kojeg ne
bi moglo proizaći nekakvo zlo, i nikakvo zlo iz kojeg ne bi moglo proizaći
nekakvo dobro.
JUNG
Snovi
su ti koji razotkrivaju naše nesvesno,dakle svaka figura u snu personifikuje
poneki aspket naše ličnosti u celini. Jung je opisao četri takve figure dajući im imena: anima,
animus, senka i sopstvo.
Senka
je ime koje uglavnom dajemo onoj figuri koja je istog pola kao i snevač. Ona
vrlo često manifestuje blago inferioran pogled ili suprotan kvalitet na
snevačevo ja.Može oličavati i našu manje vrednu stranu ili onu zlu ili EGO I
NJEGOVA SENKA: DON KIHOT I SANČO PANSA...
Anima-Duša/
Animus-Duh..
Od
Vajningera u XX veku pa i pre kaže se da je humana priroda kombinacija muškog i
ženskog principa tj. jinga i janga; kao što je u tao filozofiji ceo univerzm
zasnovan na ovom principu.
Kao
što je naše telo pretežno muško ili žensko tako je i naša psiha takva ali ipak
ona sadrži u sebi suprotan element. Priroda suprotnog pola personifikovana je u
snu figurom suprotnog pola u odnosu na pol snevača; muškarcem u snovima žena i
vice versus.
Prema
Jungu u sedištu psihe je Sopsto..
Sopstvo
je apsolutno nespoznatljivo prema Jungu , ono je nadredjeno, skrovito i mistično.
To je božansko sedište psihe koje moramo istraživati celog života. Snovi jesu
pisma koje nam sopstvo piše svake noći da bi usmerilo naš daimon*sudbinu u
izvesnom/ispravnom pravcu! Kad se osvrnemo unazad na „Kraju životnog puta“
shvatićemo da se on povija prema nekom odredjenom arhetipu koje tiho doktira
sopstvo..
Jungovo
bavljenje psihoterapijom je bavljenje sa snovima pacijenata kojima je potreban
izlaz iz lavirinta:neuroza, psihoza, etc. „Kad čovek kao psihijatar ima posla s
ljudima koji su suočeni sa svojom najcrnjom senkom, on mora objektivno ispitati
i odmeriti mogućnosti ...a da ne ukazuje kao sveštenik na sedam smrtnih
zapovesti.“...Bitno je iskustvo i odnos prema životu jer nesretnik se okrenuo
od sopstva i onda..Teško je čoveka suočiti sa njegovom senkom ili mračnom
polovinom duše a da je on pri tome i svoje snove izgubio..
Arhetipsko,
simboli religije, politeističkih religija utkanih u monoteističke, folklorne
legende sve je to deo kolektivog nesvesnog. Stravični snovi tzv. Night mare..noćne
more ubijaju i najčistiju, pure animu..dušu..a kamo li um...
Kad se
upustimo u simboliku tumačenja snova uvidećemo da u njoj ima mnogo veze sa
alhemijskim , da je bitno pamtiti ih i zapisivati ih tokom života ako za
psihijatra nemamo Junga. Jer je i on sam govorio za sebe da mu je teško da
protumači vlastite snove...
Dakle Alhemja
pokušavala da putem znanja dodje do rešenja mada se ona kao nauka uvek nalazila
na nekoj ekstremnoj granici i da je neki izjednačavaju sa praznoverjem ali..uloga
simbola u tradiciji i povesti humanuma se ne može zanemariti u razvoju
kolektivnog arhetipskog. Alhemija je stoga prisutna u psihoterapiji, tj.
analizi snova jer nas upućuje na odredjena čvorišta.. simbole koji nas opet
upućuku na nešto da bi izašli iz lavirnta...
DA LI VERUJETE U SNOVE..?
William Blake
„ŽELEO BIH DA UZ OVU SLIKU POSTAVIM ČUDESNI
PRIZOR ZVEZDANOG NEBA U NOĆI JER VASIONA IZVAN NAS JEDINO ŠTO SE PO ZNAČAJU
MOŽE MERITI SA VASIONOM U NAMA. I BAŠ KAO ŠTO DO OVE PRVE DOPIREM PUTEM TELA,
DRUGU DOSEŽEM POSREDSTVOM PSIHE.“
[1] Mit o Marduku: Vavilonski mit..Tijamat beše
univerzalna praiskonska majka , simbol uskomešanog okeana koji eje postajao na
početku vremena.Inače bila je oličenje zmaja koji je stvarao haos i kog bogovi
nisu mogli da obuzdaju te je pao izbor na Madrduka da je savlada. Od tela
Tijamat je nastalo nebo i zemlja : nebeski svod i okenasko dno...a potom je
podelio godinu na 12 meseci, storio sazveždja i postavio sunce i mesec na
nebeski svod.[2] Zmija
Merkurova i Prva tvar.
Нема коментара:
Постави коментар