LJUBAVNE
INICIJACIJE…
‘’Ljubav
je dete ispunjenosti i praznine“
Gozba,Platon...
Bolest današnjice
je duševna praznina koja opseda bezmalo svakog čoveka; po nekad s vremena na
vreme a nekad prerasta u ozbiljne psihosomatske poremećaje: depresiju, neuroze,
psihoze, poremećaj strukture ličnosti,etc. U današnjem globalnom poretku
pojedinac je nihiliziran i često oseća: prazninu, gubitak vrednosti, tugu,
želju za ličnim ispunjenjem, a po nekad i glad za duhovnošću.Duh kao racio i
duša , što bi se reklo nešto neuhvatljivo su dve nužne komponente koje ljudskom
biću bivaju potrebne da bi se ostvario kao bitak koji zbilja živi punim životom
a ne vegetira kao biljka ili simulakrum života. Jasno je da je današnja kultura
potrošačka, masovna i da naprosto gura čovela u odredjene šablone; ako ih ne
ispuni kako valja dešava se da ga društvo odbacuje. Ali sa druge strane taj
savremeni šablon pravi od čoveka klonirano socijalno biće koje mnoge stvari
dela pa i one od životnog značaja po automatici, bez osećaja, hronološki kao
navijeni programirani kompjuter. Po sebi, čovek ipak ima svoju prirodu i javljaju
se itekako negativna raspoloženja jer nisu zadovoljene neke unutrašnje primarne
potrebe a to je unutrašnja nega duše. Ljubav spada u jednu od tih dimenzija..naravno
ima više vrsta ljubavi:
Prema
roditeljima, deci, svom domu, karijeri i poslu kojeg radimo ali i prema malim
sitnicama koje život znače. Svakodnevna šetnja po lepom ili ružnom vremenu, iščitana
valjana knjiga, sastanak sa prijateljem..igra sa detetom u parku..
Danas se o
partnerskoj ljubavi priča u fazonu TV serijala Sex and City ili za one malo
manje upućene kao da čitamo romane Mir Jam :“Ranjeni Orao“- tv serijal, pun patetike i patosa. Dve krajnosti; koje su
praktično neostvarljive..jer ljubav izmedju dva ljudska bića je kompleksna
relacija izmedju dva tela i dve psihe; koje su u biti strukturalno različite.Da
citiramo Junga kao što kaže u svom eseju o braku:“Ljubav uvek uključuje četri
osobe: ličnost, zaljubljenu osobu, animu i animusa.“ Anima je po Jungu duša dok
je animus duh. Ljubav kao aktivnost podstiče dušu na različite imaginacije te u
osobu u koju smo zaljubljeni obično projektujemo svoj ideal. Znamo da je
izmedju idealnog i stvarnog suštinska razlika ali osoba u koju se zaljubljujemo
poseduje u sebi to nešto, izvestan daimon koji mobiliše naša čula; što i jeste
primarno, hemijske reakcije u organizmu a potom i maštarije; sa druge strane
reklo bi se da razum odradjuje tu svoj deo posla. U nekadašnjim vremenima; a to
je doba Šarlote Bronte ili Džejn Ostin; ljubavi su bile romantične jer je sve
bilo tako blisko i tako daleko od nas. Ljubav je mogla biti tek potpuna
ispunjena sklapanjem braka pred bogom u crkvi a danas je to mnogo drugačije. Za
neke je to kao u novelama Kendas Bushel ili romančićima Isidore Bjelice;
Potpeticama do Uspeha ili Moj Ratni ljubavnik; a za neke je to samo video zona,
na žalost.Sve više mladog sveta konzumira ljudske odnose preko interneta, sms,
mobilnih telefona; kroz simulaciju komunikacije što ih udaljava od prave
istinske razmene informacija i osećanja bilo pozitvnih ,bilo negativnih. To je
i simulacija ljubavi pa i seksa preko internet seksa; uz mnogo web sajtova za
upoznavanje..
.jpg)
Moć da se voli; čini ljudsko biće potpunim; da li je ljubav
uzvraćena ili ne to je već drugo pitanje. Ali osoba koja je u stanju da voli
ostaje zauvek mladalački tip jer je i ljubav u suštini takva; obnavlja nas kao
fontana života. Seksualni čin nije samo biloško parenje , zarad zadovoljstva
radi zadovoljstva; kao što se to da videti u USA filmskoj industriji; već
medjusobna razmena energija. U prirodi je žene ili čoveka da se sjedini sa
željenom osobom u snu ali i na javi.Ono što bi stari rekli osim običnih
zemaljskih stvari taj puki telesni odnos jeste u suštini jedna vrsta
inicijacije u ljubavi , jer je to dublja staza u korenu duše pa i duha. U
danima prve zaljubljenosti ne kaže se :“S uma sašol“..sve je u magli, zavijeno
u snove, osećaju se slatki mali leptirići, lebde nam andjeli ispred nosa i to
su neke prve mladenačke ljubavi ali kad dodjemo u neko zrelo mature doba kad
smo već reproduktivno i misaono sazreli, naša duša će možda ipak isto
reagovati. Racio će nas gurati u jednom pravcu; kod izbora patnera ali in
majority se dešava da duša i hemija tela prevladaju; osim ako niste ograničeni
nekim dublim razlozima: rasnim, političkim, porodičnim. Pa da ste promorani da
imate vezu sa nekim ko će vam obezbediti posao; ili će vam ženidba doneti dobar
profit, vice/verus; ili vidite vezu isključivo zasnovanu na sexu i ništa više
od toga. Jer danas u XXI veku, mnogi se boje vezivanja, jer ljubav i davanje
može da povredi pa svoje veze svode isključivo na seksualnost.Žena koja se
udaje zarad udaje jer joj je vreme; je promašila život jer će tokom kratkog
vremena izgubiti realnog ljubavnog partnera; kad sebi obezbedi sigurno zaledje;
radjanje dece I zajednička imovina. Onda ona pokazuje svoje pravo lice; a zaljubljeni muškarac se oseća kao prevarena
budala.To su tzv. Strategedije zavodjenja u kojima žena trguje svojim telom da bi
zadobila pozitivne poene i dobija u igri koja nije fer jer feremoni su mnogo
jači negó racio. Njoj u suštini nije potrebna ljubav već siguran život a kako
se onda to zove..?
Pa ipak putenost i jeste čarolija svake veze, seks opisan u
Kama Sutri zahteva veštinu ali i medjusobnu ljubav izmedju partnera. Jer čovek je biće večnosti
a delom je biće vremena; ljubav je razapeta izmedju te dve dimenzije dok otvara
put da se živi u obe dimenzije. No poigravanje ili pokušaj ulaska u večnost od
nas traži, zahteva mnogo; požtrvovanje, odanost, trud i nesebičnost. Jer
incijacija podrazumeva i stvaranje zajedničkog potomstva izmedju dvoje ljudi
koje se vole; jer nema ničeg normalnijeg nego imati dete sa čovekom koga voliš.
Radjanje dece iz ljubavi je kažu stari orfičari put za stvaranje valjanog i
zdravog potomstva; deca koja nisu rodjena iz ljubavi celog života će nosti ove
ili one traume; arhetipove, senke roditeljske prošlosti.
Postoje momenti razdvanja u vezi, nepotpunosti,
nesavršenstva, nemogućnosti. Lepota jedne veze je u privrženosti, raznovrsnosti
ličnosti, prisnosti i posebnosti. Svaka od osoba u jednoj čvrstoj vezi trebalo
bi da ima svoj životni prostor u kome će disati samo za sebe; u vezi koja neće
biti opterećena sumnjama i ljuborom; polaganja prava na vlasništvo ili
posedovanje druge osobe; razumevanje za posebnost one druge a istovremeno i
prisnost. Onaj kome je ljubav upućena do razotkrivanja je nosilac nečeg
misteriznog i nepoznatog ali tu je naša duša da ga razotrkije.Ali bi trebalo da
znamo da ljubav neće ispuniti naše vlastite šupljine, da će uspeti da zaceli I zatvori zjapeće rane i rupe
nastale u prošlosti. Ne ljubav je otkriće NOVUMA u drugoj osobi ali naši
problemi i naši tajni prtljazi iz prošlosti ostaju samo naši; ljubavna veza
neće razrešiti naše neurotično/psihotične probleme. Ako pokušamo i da ih
rešavamo preko našeg partnera biće to početak kraja veze; ono što moćemo
iščekivati od partnera je empatija i podrška u rešavanju problema ali ne
opterećivanje medusobne veze i zajedničkog mosta.Stoga je nada i vera za
budućnost veze osnova za ispunjenu ljubav bez predrasuda i predubedjenja tako
da nam duša bude ispunjena. Tada veza može biti isceljujuća i jedna vrsta
magičnog štapića koja nas vraća u svet svetlosti.
U
suštini ljubav zbunjuje svoje žrtve jer se njeno delanje u duši ne podudara
uvek u svakom detalju s pojavnim ritmom i potrebama veze. Za ljubav je potrebno
dvoje pa je onaj drugi partner na svoj način u svom vlastitom ritmu i unekom
drugom paralelnom vremenu. Ne bi trebalo da osećamo frustracije ako je tako
treba se strpeti i čekati jer ljubav „ništa ne iščekuje i ne traži ništa“..Najstravičnije
je biti prazan i ječati kao zvono bez..dobrih vibracija...a takvih je mnogo na
ovom svetu...
Lepota u ljubavi je očaravjuća i njena fenomenologija se
rascvetava u hiljadu boja prolećnjeg godišnjeg doba. Ali godišnja doba su promenljiva, blaga i oštra,
promenljiva i hirovita, hladna i vrela; pa je takva i ljubav. U Baroku, najčešće
likovne teme su Eros i pogodjeni izabranik; te pastirski prizori..Dok su u
holandskoj Renesansi to vrlo hladni i distantni likovi a u Italijanskoj sve se
obrće ka poliateizmu i antičkim bogovima ljubavi, života i smrti. Svako doba
ima svoje neke simbole kao što ovo današnje opet ima svoje..vizije...ne mislim
u danu Sv. Valentina ili u simbolično u erotičnoj slici Merlin Monro Endija
Vorhola koja bi bila moderno oličenje Afrodite XX veka ili magičnim
fotogafijama MarijaTestina koji pretvara još uvek decu u odrasle modele koje će
postati idela i uzor lepote u XXI veku..baš kao i njihove majke Madona, Cate Moss,
Cindy Craford.. u XX, trebalo bi videti njihove devojčice koje samo imitiraju
svoje mame, poziraju kao prave male namiguše simulirajući lepotu. Lepota jeste
uzvišena ali nemojmo je profanisati a naročito ne dečiju lepotu koja je čista i
zaslužuje ljubav svojih roditelja. Ove majke, svakako da ne štite svoju decu.
Ali ove devojčice će postati simboli lepote baš kao i njihove majke a time i simboli
za mnogo toga; izmedju ostalog i ljubav.
Da li će moderna
vremena dozvoliti ljudskim bićima daprolaze kroz inicijaciju ljubavi..Ne znamo…U
pitanju je alhemija duše i pitanje opstanka ljudskog roda..Uostalom proleće
je..
Нема коментара:
Постави коментар