CORPUS HERMETICUM AND ALCHEMY

PARALELE

            Ovi esencijalno ’’Hodnici gubitka’’ , proroka nauke, mašte i imaginacije, su figure koje vladaju našim svetom i u nama ; one su naša alhemija podsvesti i kao što veli poeta Vilijem Blejk

Patrijarh prirodnog misticizma i alhemije je Hermes Trismegistos. Smatra se da je bio grčki kolonista u Egiptu koji je identifikovan sa Hermesom alijas Merkurom alijas egipatskim bogom Thotom – Trojica najvećih. Tresmegistos. Thoth je bio bog pisanja i magije, obožavan kao Hermes kao vodja kroz podzemne svetove – psyhopompos. Mitska figura Hermesa Trismegistosa je bila takodje povezana sa legendarnim faraonom  za koga se pretpostavljalo da ima saznanja o svim Egipćanjima i njihovim znanjima  prirodnom i natprirodnom svetu stvari, uključujući i njihovo znanje i o hjeroglifima. Smatra se da je to bio Amhotep. Alhemičari su ga videli kao svog Mozesa koji je dobio od boga deset božijih tablica’’deset metafizičkih zapovesti.’’

Tabula Smaragdina                                                         

              Postoji tzv. ’’Tabula Smaragdina’’,  Hermesa Trismesgistosa veruje se da pripada vremenu n.v. oko VIII stoleća. Na njoj je ispisano dvanest teza koji približuju prirodu mističnog u realnost stvarnog.

            ’’Istina, istina. Bez ikakave sumnje. Izvesnost:/Gornje je isto kao i donje, i donje je isto kao gornje, da bi usavršilo celinu jedinstva koje je samo po sebi čudo./ I kao što sve stvari proizilaze iz jednog, iz meditacije jednog, tako su sve stvari rodjenje kroz prilagodjavanje iz jednog / Njihov Otac je Sunce, njihova majka je    Mesec; Vetar ih raznosi po svim dolinama ovog sveta./Ono je otac svih čuda ovog  sveukupnog sveta, on je savršena sila koja se             transformiše u Zemlju./ Odvaja Zemlju od Vatre i sublimira je u celinu, pažljivo uz prosudjivanje./ Ona transcedira od Zemlje ka Nebu a onda se vraća ka Zemlji, tako da skuplja snagu i moć donjeg i gornjeg sveta. Ovde se bitak može napojiti i steći svetlost celog sveta, a onda će ga napustiti sva tama./To je snaga iznad svih snaga, koja prevazilazi sve sofisticirano i prodire u sve stvari./ Tako je ovaj svet kreiran./ Kroz ovu fascinatnu adaptaciju koja je uticala na kreaciju i dala im smisao i značenje na        ovom svetu./ Pa je moje ime Hermes Trismegistos, jer ja posedujem tri dela mudrosti čitavog sveta./’’[1]

            Takodje od Hermesa koji je vesnik Bogova, dolazi termin a docnije u filozofiji hermenutika, umetnost tekstualne interpetacije i tumačenja i to u četri nivoa: pridodnom, natpridornom, božanskom, i ljudskom smislu. Tim su se koristili mnogi poznati umetnici, pisci, književnici, pa i reditelji u kad je nastala filmska umetnost. Koristeći se sugestivnim jezikom , bogatim alegorijama kao što je primer Fukovog Klatna  - Umberta Eka u XX veku , često kroz meditaciju Jakoba Bomea i njegovih teozovskih radova te Madam BH.P.Blavacka; a to je imalo uticaja i na poeziju Vilijama Blejka, Novalisa, filozofiju nemačkog idealizma:Hegel I Šeling. Moderne literature i slikarstva:Andre Breton, Džem Džojs,Rembo, Umberto Eko pa i Salman Ruždi; te slikara kao što je Rene Magrit na koga je direktnio  uticao Fuko sa svojim delom Poredak Stvari, potom Pablo Pikaso (cilus slika o bikoborbama I alhemiji fertiliteta u poetici erotike), Pol Kle, Piter Modrijan, pa i sam rodonačelnik konceptualne umetnosti Marsel Dišan.

            Mnogi glasovi su se digli protiv ovakvih tumačenja i interpretacija stvari s obzirom na obskurne idome recimo u filmovima nadrealista Dali i Bunjuel.

Svako ko se nadje u haotičnom sistemu lingvističke arene biće u čudu od haosa sistema i njegvih dogovorenih referencijalnih sistema. Ovim probremlom se bavi semilogija  - nauka o simbolima i znakovima koji su referenti u dogovorenom sistemu komunikacije I imaju odredjenu validnost. U svakom slučaju to je situacija pomešanih karata koje mogu značiti ovo ili ono po sistemu pomešanih Malih i Velikih Arkana kao u knjizi Luisa Kerola Alisa u Zemlji Čuda, gde su promenjena kodirana imena i u suštini je ovo knjiga za odrasle jednog matematičara koji se poigrava sa simbolima kao što sličnu referencu ima knjiga:Guliverova putovanja u zemlji Liliputanaca’’ – Džonatana Svifta ili Servantesov Don Kihot!? Švajcarski psihijatar Karl Jung je pokušao da interpetira znakove ali i da otkrije odakle dolazi ovaj moćni uticaj koji bi dao ključ za bogastvo značenja ovih starih -arhetipova sinonima u simbolima. U suštini to je bio naučni poduhvat koji jeJung objasnio kroz Psihologiju i Alhemiju kroz snove ali je prerastao u filozofski projekat koji će zauvek provocirati analitačare nesvesnog.

U svakom slučaju Hermes Trisgemistos je važan beočug  kao I Zoroaster, Buda, Pitagora, Empedoklo, Platon, koji su razvijali heremtiku mita i filozofiju duha oslonjenu na logos proto – predaka..

Gnoza i Neoplatonizam

            U prvom veku u prvobitmom centru Grčke kulture zasnovanom na Egipatskim izvorima uz bogat sinkretizam naroda, kultura, Grka i Rimljana, Helenizma koji je sa Istoka doneo novu mešavinu koja je imala svoje korene u Vedama i Avestama ,Hindu Farsi civilizacije nastala je kompleksna filozofija, alhemija, astralna magija i Kabala. Komplementarni sinkretički sistem , hibird Helenističke filozofije i Orijenatlnih Filozofskih sistema ; pogrešno nazvanih religijom kao što je Budizam i njegovi pravci(tao budizam, šinto filozofija, lamaizam, itd.), levantske – orijentalne religije; i kultovi misterija , postaju poznatiji kao Gnoza ili Neoplatonizam.

            Gnoza podrazumeva znanje i Gnostičari teže ka tome služeći se različitim metodama odnosno sistemima nasledjenim iz istorijskih izvora; koje smo napomenuli;. Fundamentalna osnova je znanje – svetlost – iskra u mraku. Shvatanje božanske prirode kao valstite esencijalne prirode bitka bića i njegove egzistencije na ovom svetu. Ali spoznaja – gnoza razotrkiva i lošu stranu a to je postojanje dualiteta andjeoskog i demonskog u ljudskoj prirodi – mikrokosmosa i univerzalnoj pridori makrkosmosa. Materija je jedna vrsta zatvora za dušu koga se treba osloboditi, bilo onako kako nas uči Budina nuka da se odreknemo; zloće, pohlepe i zavisti ili sistematskim vežbama duha koji su upražnjavali docnije Jezuiti koji su Lojolinu nauku doveli do savršenstva. Zahvaljujući njihovim putovanjima na Daleki Istok?!

            Pod uticajem Zoroastera i nejgovog dualističkog filozofskog stava o borbi izmedju dobra i zla i svetlosti imraka odnosno Platonu otvorenaj e Pandorina kutija izmedju objektivnog i subjektivnog iskustva, izmedju duha i materije. U svakom slučaju kosmologija Aristitela[2]. U IV veku on je napravio preciznu razliku  izmedju Univerzuma u smislu eternog , eternih nebesa i tranzitne podlunarna sfera. Ovaj model je malo modifikovao gnostičar Klaudio Ptolomej oko 100  - 178 god.n.e. u toku svog života.

U GNOSISU ,pleroma, spiritualno mnoštvo božasnskog sveta svetlosti  stoji u potpunosti nasuprot kenoma – I , materijalnom , materijalna praznina zemaljskog fenomena  . Nezavalan zadatak kreacije /genezisa pada u ruke  Boga, I koji često nudi despotska rešenja kao Jehova.[3] On je demijurg, reč koja podrazumeva umetnika ili zanatliju poput boga egipćana Ptaha.

            Dok u Platonovom mitu o kreaciji,Timaj, demijurg naziva poetom , on formira kosmos u valjanim prorporcijama  izvan primiordialnog sveta, u formi organizma koji poseduje dušu koji ‘’ sadrži sve smrtne i besmrtne stvari’’. Gnostički demijurf produkuje užasan haos, kvareći i naružavajući perfektnu kreaciju koja, prema mišljenju alhemičara, , mora biti potkrepljena i upotpunjena kroz njihov ‘’vazduh – eter’’  sa novim vidom organizacije i reorganizacije.

            U mnogim gnostičkim mitovima  čoveku je data autonomija u aktu kreacije: u nameri damu se da mogućnost da izleči  bolestan organizam sveta, on mora da prati bižanske stepenice svetlosti , spiritualno zlato , kroz sedam planetarnih sfera Ptolomejovog sistema kosmosa I nazad ka svojoj božanskoj kući. Većina sfera Saturna je je u korespodenciji sa “lementarnom suštinom duše – njenim esencijalnim bitkom , najači materijal je vodeći. Prolaženje kroz te sfere podrazumeva fizičku smrt  I pročišćavaje I gubljenje materijalnog  zbog toga što je to nužnost da bi došlo do purifkikacije I nove artikulacije transformacije. Subsfere kroz koje se prolazi do Saturna koji je predstavljen zmijom OROROBUS  Jupiter -  kalaj, Mars – gvoždje, Venera – bakar, Merkur – živa, Mesec – srebro, Sunce – Bog.

            Da bi se ubrzao i olakša prolaz kroz sedam kapija planetarnionologe I diajloge demona, gnosičko saznanje I praktikovanje astralne magije olakšava ovaj put.

            Neoplatonisti su su uzeli za pimer nekoliko različitih concepata koji njihov učitelj stavlja u dijalektičke discource a izliva uh sofisticirani model , pramidalno oblikovanog svetskog poretka.  Kao u u decentnoj skali krecije, univerzum  dolazi usponom do najvišenog JEDNOG, Boga, u intervalima prateći zakone harmonije koji su povezani sa filozofom Pitagorom.. Unutrašnja disharmonija je nepoznata gnostičarima . Izmedju dva pola Platonove filozofije , statičkog I besmrtnog sveta celestialne forme I pokret I tranzicija sveta od nejgove sličnosti sa zemljom, koju uneli kao seriju autorativnih posrednika.

            U korepsodenciji na tripatritnu podelu na mali svet (makrokosmos – čovek), u telu, duša I duh su bili kosmička duša koja je bila odeljena u relitetu zvezdanih nebesa.  Kosmička duša je gravitirala prema višim idejama , transcedentalnim sferama božanskog intelekta, I kroz uticaj zvezda božanskog intelekta, I kroz  njegove ideje  koje su utiskivale njegove ideje u večne simble viših transparentnih sfera. Čovek je imao mogućnost da manipuliše dogadjajima u zemaljskim sferama, koristeći se magičnim sredstvima I praktikovanjem proizvodnje talismana, čarolija, drugih takvih stvari. Pre pada, prema Gnostičko – Kabalističkom mitu , sveukupno nebo je bilo jedno jedino biće , celokupna nebesa su bila jedno ljudsko biće načineno od finog materijala, šti su danas sva ljudska bića, to je bio primordialni Adam, koji je dans unutar svakog ljudskog bića, u škljki kuće bića,ćekajući svoj ćas da se vrati unebeske nevidljive sfere.

            Za grčkog filozofa Demokrita [4], koji je spekulirao prirodi i atomima, KOJI JE ZAPRAVO TVORAC IDEJE O MIKROKOSMOSU , svih likova, fenomena, ideja i razmišljanja, , su konkretno materijal  stvari koji se sastoji od sveta finih atoma. Većina struja u spekulacijama u misticizmu oscilira izmedju fundamentalnog dualizma duše i materije i forme monizma koja dolazi od Demokrita.

            U Rensensi dolazi do obnavljanja tradicije antičkom promišljanja koja vuče korene iz Aleksandrijske tradicije I Plotinove škole te se na Platonovoj Akdemiji u Firenci  pod vodjstvom Marsela Fićina [5] Kosimo Mediči, aristokrata I mecena akademije podržava prevodjenje  prevodjenje četrnaest gnostičkih tekstova I neopatonističkih koji su očuvani još iz ranog hrišćanskog perioda. Neki od tekstova su bili pripisivani Hermesu Trismegistosu poznati kao Corpus Hermeticum.Ovaj tekst je imao dosta uticaja na humaniste I intelektualce tog vremena ;kao svojevremeno u vreme tzv. Karolinške renesanse pojava antičkih rukopisa:”Pseudo - Aeropagita”; Ovi tekstovi su napravili veliko oznenadjenje ali s obziromna sveopšti okret intelektualnog korpusa i osamostaljivanjem aristokratije od crkve u slobodnim itailinaskim gradovima ka antičkim korenima naročito u umetnosti pa se I filozofija otvorila u tom smislu.

            Pa iako su tekstovi imali paganski karakter, sa dosta mistike i u i konceptuelizovane u duhu magičnog misticizma, izgleda da su bili ipak pisani u tonu Novog Zaveta , da su bili inspirisani hrišćanskom. Uz njih je išla još jedna tradicionalna škola starog doba koju je uveo na mala vrata Piko De la Mirandola[6] Prema njegovom mišljenju  postavio je ideju da učenja koja su postignuta imaju svoj izvor u Mojsijevim učenjima, poimanje da su antički Jevreji I Kabala koji su razvili tokom svog boravka u Španiji tokom XIV veka; što nema veze sa Aleksandrijskom školom Hebreja. Piko dela Mirandola je smatrao da je prima sapientia daleko od hrišćanskog duha?

            Efekti ili posledice ovakvog shvatanja gnosticizma koje je bilo veoma koherentno i dominantno da ne kažemo omnipresentno tako da je bilo teško pristupiti izučavanju, pa ipak: čovek Corpus Hermeticuma., - koji kao da je bio blagosloven božanskim kretivnim silama[7], srasta sa slikom renesansnog čoveka koji se oslobadja slike od lanaca koje su ga vezivali za srednjovekovni kosmos i shodno tome okreće se ka ka centru Univerzuma.

            Gnostička iskra svetlosti , koja je prozašla iz božanske spoznaje izvan mraka i tame materijalnog sveta se reflektovala u individualnoj duši Protestanata; je se digao glas samosvesnog čoveka, solobodjenog predrasuda koju me je nametala crkva. U filozofiji, nauci, medicini počeo je duh ponovo da zauzima svoju poziciju i da razotrkivajući iz davne prošlosti beleške starih filozofa, gnostičara, mističara, nauke koje su pokupili od Avicene i Averiose – saracenskih filozofa uticala je da se u centar problemasvih razmatranja postavi čovek i njegovi ontološki probelmi. Putovanja prema drugim kontinetima, otkriće Indije, otrkriće Amerike dokazala su Kopernikovu tezu da je zemlja ipak okrugla i da se zemlja okreće oko sunca ida je sunce centar Univerzuma u kom čovek egzistira.Sve ovo nije odgovoralo crkvi ali više naučnici kao Leonardo da Vinči nisu bili proganjani kao što je nesretno završio na lomači Djordano Bruno ili kažnjavan i proganjan Galilej.

            Interesantna je interpetacija Wiliama Blejka koji je usvojio Deizam kao pogled na svet i Boga; Deus je stvorio ovaj svet a onda nas je napustio; deistički bog prirode je inicijator progresa – on je taj koji voli – Prosvetiteljstvo, on je taj koji odbacuje mašineriju kreacije onog momenta kad ju je postavio u pokret, ostavljajući je da nastavi

slepo po svom kursu, kao Gnostički demijurg. Na širokom osnovu moderne nauke je bila jedino u mogućnosti da se otvori  na osnovu motiva krecije koja nije bila perfektna – savršena  i kao takvoj joj je bilo potrebno poboljšanje. Ovaj stav je intrinistično koherentan sa misticizmom Jakoba Bemea ili Majstera Ehekrata odnosno Paracelzusa koji su predstavili sliku uhvaćene materije i božanske prirode što će kasnije imati uticaja na romantičarsko obožavanje prrode.

            Ovi spsi se mogu uporediti sa nekom vrstom Tao Budizma naročito Majstera Ehekrata koji savršeno nesvesno iznosi neke spekulacije bliske Budizmu i jednoj njegovoj verziji.Prema tvrdjenju D.T.Suzukija izgleda sasvim očigledno da je Ehekrat bio hrišćanin pa ipak njegove misli su odraz istočnjačkog TAO puta odnosno MAHAJANA BUDIZMA.”Dan duše i dan Boga su različiti. U njenovom prirodnom danu duša zna sve stvari u vezi savremenom i mestom; ništa nije tako daleko ili blizu. I zbog toga ja tvrdim, da su ovih dana sve stvari u jednakom rangu. Reći da će na svet Bog sutra imati uticaja ili juče bilo bi besmisleno brbljanje. Bog je kreirao svet i stvari u njemu; ali to je bilo stotinu hiljada godina pre te je svo vreme svo vreme sabijeno u Carpe – Diem u ovom trenutku sad ono je prisutno u svakom novom – pokretu. “[8]

            “Otac i Sin Božanski nemaju ništa sa vremenom. Generacija nije u vremenu, već je na kraju i limitirana je vremenom. U prošlosti i budućnosti okretanje stvari, će osetiti tvoje srce; to je deo tvog esencijalnog bića ,tvoj pokušaj da spoznaš esencijalne stvari; božanske stvari kojima bi trebalo da se baviš imtelektom.

Pa ipak Bog voli za svoje dobro, deluje za svoje dobro; to znači da voli iz ljubavi prema ljubavi i zbog akcije.Nema sumnje da bi Bog izdao ili ostavio svog sina u večnosti(da je on van njegovog poimanja) Ali je kreacija bila drugačija nego što je ova (njegov čin ) kreacije.Bog je kreirao svet da bi mogao da nastavlja da stvara. Ali prošlost i budućnost su daleko  od Boga i tudje su njegovim putevima.’”[9]

            Ovaj problem možemo shvatit kao poistovećivanje Hrstosa u nama. Ovaj Hristos ne umire. Možemo se poistoveteti sa Živom odnosno sa Bramasputijem. U nama su nebo i pakao i svo bogovi. To je suštinska spoznaja indijskih “Upanišada” iz 9 v.p.n.e. To su samo uveličani arhetipovi  u kojima se u vidu slika ispoljavaju energije tela koje su u sukobu jedna sa rugom. Na neki način to i jeste mitsko i filozofsko; jer je proces porerstanja mita u filozofiju uvek u ciklusu evoucije i involucije; manifestacija sukoba organa u mikrokosmosu putem arhetipskih slika metaforičkih slika Tako su filozofi mističari ovaj sukob pa i mitovi tj. pisci teogoniji i mizogonisti rešili kao sukob femininog i maskulinog svetlosti i mraka, dobra i zla; teogonijom i eshatologijom. Otuda biblijska priča “Adamovog pada” u Had zbog kušanja drveta saznanja; pada u čulni haos, koji objašnjava spoljašnji svet u dimenzijama okovanimmaterijom. Kao što Budina nauka utiče nato da se oslobodim neprekidnog lanca radjanja ukoliko se odreknemo vrednosti materijalnog života i krenemo putem koji osam linija:.............

            Iz ove priče zaključujemo da je ovde Biblijska priča o postanu potpuno kontradiktorno interpetirana u Ehekrata, njegov Bog nije Bog bog hrišćana bar ne u onom smislu kako ga oni shvataju.Ideja o Bogu koji kreira svet iz ničega , omnipresentan;  ali zbot toga sveukupno izvan kontrole serisjkog vremenskog koncepta ne zvuči strano Budističkim ušima. S obzirom na to mogu da je uporede kao prihvatljivu sa njihovom teorijom o praznini ( sunyata ).

To be continued...

N.B. Da li verujete u nesvesno, da li verujete u snove...San  DR,Junga:

''Čuang Ce je jednom ispričao kako  je sanjao da je leptir . Otada se stalno pita da li je on čovek koje je sanajo da je leptir ili je leptir koji je sanjao da je čovek. Mi nismo u stanju da shvatimo ovaj paradoks. Leptir je simbol siosptsva. Da li smo mi san sopstva ili je sopstvo naš san? Ne znamo i to je sve.  

---

[1] Tabula Smaragdina, glavni spomenik ispisan na arapskom koji će docnije poslužiti kao inspiracija svim alhemičarima i mističarima)  

[2] Aristotel iz Stagire,384 – 322; sin lekara, docnije je imao svoju Akademiju u Atini,daleko je više poznat common people kao učitelj Aleksandra Makedonskog/Velikog nego kao tvorac prve filozofije sistema i pokušaja sistematizacije društvenih i prirodnih nauka u Mtafizci i Fizici.

[3] Karl Jung:Knjiga o Jovu, S.Z. Odgovor Jovu, Oxfrod University Press,1968.

[4] Doskratik Demokrit iz ABDERE, 470 – 380 P.N.E. zvani atomista, 

[5] Marsilio Ficino (1433 – 1499) kao dekan Akademije, pod finasijkom podrškom Kosima Medičija, okuplja nove učemike u Firenci početkom perioda srednje renesanse – kvatročenta.

[6] Pico della Mirandola, 1463 – 1494.

[7] Piko della Mirandola...o Corpus Hermeticumu

[8] Suzuki,Mysticizam:Christian and Buddhist,Ruoutledge, ,London,2000.pg.23.

[9] Meister ECHEHART:PUBLISHED by Raymond Blakney, New York,1941. Harper Brothers – publishing house.pg.292.