DID TOMORROW BELONGS TO HUMANITY

Tomorrow belongs to me

Ima trenutaka kod još uvek verujem da budućnost pripada meni. Ali kakva je to budućnost kad sam potrošila polovinu svoje zemaljske egzistencije na zemlji ne postigavši ništa što bi bilo za pohvalu. Posipanje popelom nije moja zanimacija a ni kajanje a ni samosažaljenje. Ako sebe strpam u kategoriju Rute ili Sare onda mi je verovatnoća da tomorrrow belongs to me realizujem; ali čisto sumnjam da je Sara živela baš tako dugo i da je uspela da u devedestoj godini rodi Isaka. Ali dešava se jel, takve greške se dogadjaju , možda neka uvrnuta genetika.  Ali bilo je tu još dostignuća ako malo prelistate S.Z.u povesti čovečanstva, prosto neverovatno šta je izabrani narod podneo sasve Holokoaustom.Čemu i onda sad  tolike patnje na ovom svetu; ko uopšte veruje suzama ljudskim kao i glupavo pitanje :“Zašto je Hrist umro na krstu, ako je bio sin Boga.“? To je bio politički interes Pontija Pilata i Kavafe da održe mir u vreme Pashe te je siroti Isus stradao umesto BARABE..Što se danas dešava danas svakom od nas, slučajno jer je ovaj svet sirov i kao što Koen peva da su siromašniji još siromašniji a bogati još bogatiji i da ništa na ovom svetu nemože da uspostavi ravnotežu pa da ama baš svima bude potaman, baš kao u nekoj UTOPIJI.

To je kao u onoj priči kad nemačka podmornica potapa britanski putnički brod ; nekog čudnog naziva Lakonija; zvuči utopistički jel da. Kad se komandant te iste podmornice približi uvidja da su žrtve njegove lovine žene i deca. Nema šta ali postupio je viteški ,pokušao je da ih spase, poslao poziv u pomoć Britancima a oni su sve sjebali tako što su poslali Amere. Oni su po sirotim utopljenicima raspalili  BOMBAMA, kao i svi tipski Ameri..koji umišljaju da su spasili Europu od Nemaca. Pri čemu je nas sa sve Jevrejima poginulo oko 30 miliona a njih oko 40.ooo..Ali objasni ti to njima jer su nakon WWII postali svetska sila a nakon čega je došlo do sinking G.B. Ruje su nagrbosile ko niko ali majčica Rusija je velika zahvaljujući Mariji Tereziji, koja ironija Nemačkoj Carici; a tek Poljaci..Cela zbrka jer je jedan malecki čovek odlučio da pokori ostatak sveta..

U suštini Berlin nikad i nije pao..Nemci su moćna nacija, jel da..

Ono što je umobolno u toj celoj situaciji jesu logori, osmišljeni kao masivne tvornice smrti..Stravično..Roditelji su me odveli prvi put u petoj godini života da to vidim u Birkenau, Aušvic. Ta teorija o rasnim razlikama, o Arijevcima kao uzvišenoj kasti koja jedino zaslužuje da opstane na kuglu zemlajskoj. A Arijevci su Nemci..Osudjeni na smrt su:Jevreji, Cigani, Sloveni..Neverovatno je kako su to samo sjajno organizovali..do detalja..bolesno..sick mind....Ali Mengele je nastavio da radi svoj posao nakon pada IV RAJHA..?

Medjutim ono što mene ždere je da će teorija o rasnoj segergaciji uspostaviti u jednom izvesnom smislu i da na tome uveliko rade genetičari u svojim radionicama, eksperimentišući potajno. Činjenica da mi Zbilja ne znamo šta se dogadja u svim tim laboratorijama a da su 2/3 sveta pretvorene u leglo bolesti, siromaštva, propadanja; gubljenje humanuma. Stoga suze nebeske neće nikog dotaći kao ni suze ljudske..jer je čovek sebično biće..a da toga i nije svestan..Suština je da se ljudi radjaju različiti sa manjim ili većim IQ; a da većinja nema šanse da se iščupa iz situacije I put spell on you..Modernom dr.Mengeleu nije potreba jedan Birkenau da bi pravio eksperimente on ima na raspolaganju Afriku, Aziju, sirotinju vascelog sveta............

Da li Tomorrow belong to HUMANITY..? SUMNJAM..

KLONOVI I SIMULAKRUMI ĆE VEROVATNO POSTATI NAŠA STVARNOST..KAO ŠTO JE TO DANAS INTEARAKTIVNA TV..

Zašto sam postala MORON

VICE VERSUS PANJ?

                                    „Kad Stavrogin veruje da veruje on ne veruje da veruje

                                    U suprotnom kad ne veruje Stavrogin ne veruje da ne veruje“

                                                            Dostojevski Zli Dusi...

 Taj tip nihilizma ubija onog koji ga nosi u sebi ali ubija i njegove bližnje. Voleti takvu osobu koja nema poverenja ni u svoju senku je totalna UTOPIJA, jedna vrsta tihog samoubistva ili dobrovoljnog priznavanja na nihilizaciju od iste osobe. Možda je Nečajeva ili Ničea bilo moguće voleti, možda i Rilkea, ko zna..ali Stavrogin je oličenje Zlih duhova koji svi mi po malo imamo u sebi..DEMONA..

Dakle, elem, suština je u tome kad nešto nisu uradio a osoba za koju misliš da te voli i poštuje nema poverenja u tebe onda to duboko boli i obrušava se na ego. Jeste da je ta osoba sumnjičava po prirodi i teške naravi ali za godine i dane zajedničkog života ona postavlja pitanje poverenja. Da li si preturao po njegovim ličnim stvarima, a ako jesi onda će se veza nastaviti ali sve što dalje budem izrekla biće prihvaćeno sa rezervom :“Može da bude ovako ili onako“- u mene neće imati nekog poverenja. Za sve ove godine svaki njegov potez me je pogadjao jer ga nisam dovoljno razumela ili sam bila suviše opsednuta sama sobom. Suština je u tome da ne spadam u radoznale osobe da je za mene to deo čovekove privatnosti da ono što želiš da kažeš ili da ispovediš u nekom trenutku neke slabosti reći ćeš. U suštini postoje stvari koje i ne želim da znam o njemu; niti bih se potrudila da da ih saznam.

Uporno insistiranje na tome da priznam da sam preturala po njegovim krpicama me je prvi dan dovelo do ivice ludila i do još jedne suicidne faze; neodoljive želje da na sebe dignem ruku. Ali verovatno, ovi konjski lekovi koji pijem su me sprečili u tome da sprovedem naumljeno delo, jer kao što rekoh  to ću i uraditi jednog dana kad moj život  izgubi smisao. Ali sam zaključila da jedna svadja ne znači početak stormy faze. Sutradan se pojavio, uključeni TV okrenuo je na fudbalski kanal i nakon pola sata ćutanja nakon pitanja:“Da li si još uvek ljut?“- potvrdan odgovor, sa zaključkom diskusije da sam ja to uradila ; nisam se trudila da mu dokazujem kao malo dete da to nisam jer to nikad i ne bih. Prvi dan sam se ponašala kao poslednji moron plačući sa sve krokodilskim suzama; pokušavajući da dokažem da nisam.  Uhvatio me ludački napad panike, kao da me neko tera da udjem reku Kongo, punu krokodila. Osetila sam se kao malo dete koga njegov treći roditelj optužuje za nešto što nije skrivio i zašta se malo dete u meni grčevito pobunilo. Zbilja nisam preturala jer je to deo moje prirode, ali to mučenje i ponižavajuće ispitavanje pokrenulo je u meni lavinu gorkih osećanja  iz proteklih godina, godine i godine lomljenja ..Prethodni slom se dogodio pre dve godine sa epizodom epi napada. Čemu, jer za sve ove godine nisam bila sposobna da sebi pronadjem drugom muškarca ili nisam ni htela da ga tražim. On mi je na neki način imponovao, odgovarao i kad je odlazio i kad je bio samo fantazija ali ne i stvarnost.

Suština je u tome da je negde kvaka i u meni koja ima prilično jaku mazohističku crtu da dozvoljavam sebi da me on tretira kao morona; ponašajući se prema meni kao tipični Turčin. Očigledno  je da zna da me dobro nagazi gde treba kao što čini mačor kad se dočepa mačke. Za sve ove godine ja prelazim preko toga jer ne mogu bez njega; ovako i onako iako se suštinski razlikujemo. Ne znam ni sad da li ću moći bez njega jer sam previše vezana..Znam da možda nikad nećemo doslovno živeti zajedno, znam da ne možemo da imamo više decu u ovim godinama,znam da on ima svoj paralelni život u kome sam ja samo jedan mali delić. U odnosu na mene gde je on vrlo bitan faktor moje egzistencije, emotivne , fizičke, seksualne pa i intelektualne. Uz njega funkcionišem kompletno ovako ne znam kuda..Ali ostaje pitanje dokle idu granice tolerancije i dokle smem sebi da dozvolim da  budem moron.

U prirodi postoji tzv.selekcija na one koji su pasivni i na one koji su aktivni; to je kao jing i jang, desno i levo, crno i crveno. Prema filozofima starog veka žensko je ono što je uvek levo a prema starim Kinezima to je pasivno u cirkulusu Jin Jang kruga. U osovini naše veze ja sam taj pasivni subjekt već godinama koji sedi u iščekivanju toga da će se nešto promeniti za svo ovo vreme ali to ovo se ne menja. Žensko je oduvek bilo definisano u civilizaciji nakon Hrista kao nešto prljavo i nižerazredno biće..E pa tako se i on odnosi prema meni..Objašnjavajući da je žena kokoška koja pati svoja jaja u kući..čekajući svog lovca da dodje i da joj donese lovinu. Prilično zastarelo mišljenje ali po mojoj logici stvari:” Ako misli da je tako, nek misli; onda mu nisu sve daske na broju, ali prihvati čoveka takvog kakav je.” U celoj toj igri ja se pravim blesava kao i svaka kućna mačka i dobijam onoliko koliko mogu da dobijem od njega. Jer od čoveka kao što je on malo se može iščekivati ali su zato ti tako dragoceni i lepi, retki trenuci toliko važni, egzistencijalno. Barem se meni tako čini..mada to ne vodi u dobrom pravcu ni u jednom smislu..Ne želim da ga izgubim, iako mi to nanosi bol; ali ne želim da nastavljam nešto u čemu nema poverenja još od Plavih Horizonata.

Ne bojim se samoće, ne bojim se ni svog ludila, bojim se samo jedne stvari da ću prestati da funkcionišem bez njega..Još uvek..osim ako.. 

BELL JAR LIFE

ŽENA SA ČUKOM ILI BLOG '92 per VIP PERSONALITITY

ONLY IN SERBIA

BEL  JAR ŽIVOT...

http://www.youtube.com/watch?v=KK74G7wDfk4

Šta bi to trebalo da znači da je samo Džoplin Dženis bila personality sa čukom zahvaljujući njenim nezaboravnim pesmama..*? U XX veku ih je bilo mnogo ali mnoge od njih su ostale anonimusi u senci jer nisu bile buntovnici ili stoga što  su jednostavno skončale u azilima za duševno poremećene osobe. Razlika izmedju samoubistva kao čina nihilzacije u ovoj civilzaicji Don Kihota ; gde je vitez na kljusetu zbilja vitez a Sančo Pansa P.R. ; je čin kukavičluka.   Poredenje sa Silvijom Plath je takodje neumesno jer Dženis i Silvija se drastično razlikuju kako generacijski tako i intelektualno. Ono što im je zajedničko je to da su Amerikanke, this is all my dier friend. I tu se svaka dalja sličnost završava. Stoga što se draga mi Dženis ubijala sporo i sa namerom rasipajući se emotivno kroz bluz, džez i sjajni roken rol pred publikom; rasipala se kroz promiskuitet sa stotinama muškaraca i žena; ubijala se heroinom. Sporo ali sigurno..

Silvija se ubila a da je za sobom ostavila dvoje dece , tek započetu karijeru, neshvatanje izdavača i svoj „Život pod Staklenim Zvonom“.Ostavila je za sobom nezaboravnu kolekciju pesama koja na vjeki vjekov priča o onome kakav je život u svim njegovim bojama Pod Koloseumom.

Pitam se da li neko ko sebe smatra duševno zdravim zna šta znači živeti pod staklenim zvonom?Pitam se da li neko uopšte zna da mi objasni šta to znači biti normalan; čovek koji ima common sense; a da ne proživljavaš noćne košmare, dnevne tuge, potajne strahove,halucinacije vizije. Senzibilitet koji je ravan čulu sluha jedne  divlje mačke koja oseća mirise , ribica koja predoseća zemljotres, kitova koji se ubijaju jer za njih nema životnog prostora. Senzibilnost isprepletena sa nečujnim nam tokovima života koji nas dovode u bezizlazne granične situacije i strah više nije samo predosećaj već reallity frick show. Onda strahovi nisu više neopravdani napadi sumanutog uma već postojeća stvarnost. Ali onda dolazimo do one tačke kad shvatimo da ljudi oko nas smatraju da mi samo fantaziramo ; da je sve što izgovaramo produkt naše fantazije. Neko će to pretočiti u sjajnu poeziju kao Pesoa ili Silvija, neko u muziku kao Betoven u svojim violinskim kvartetima; kad je već sasvim ogluveo; a neko u sjajan perofmance kao što je to činila Dženis Džoplin. Ali u suštini većina onih koji su osetljivi na sve te vibracije koje život nosi teško da će uspeti da transponuje svoju poruku svetu jer su im čula blokirana; jer nemaju mogućnosti da se eksponiraju ili samo zato što su ispred svog vremena. Neki postaju slavni i poznati tek post mortem; a čovečanstvo im može biti zahvalno na mnogo čemu. Imamo i drugu grupu koj su čula sasvim otupela od različitih savremenih farmakoloških terapeutskih sredstava te ostaju u nekom svom autističnom svetu; to su oni već čija je duša umrla. Strašno je kad Ti duše umire i tu ništa ne možeš da učiniš jer se miriš sa tim samo da bi živeo ...Da bi funkcionisao kao res extensa pristaješ na to da se pretvoriš u bočicu, exprerimentum pharmacium sa sve doktrom MENGELEOM U FAZONU Vudija Alena, u fazonu psihoanalitičara. On te i ne sluša već klima glavom i dok je vreme za terapiju prošlo; ti se vraćaš kući sa novim receptima za gušenje iluzija, samoobmanivanja, halucinacija, epi napada bez pravog uzroka. U suštini uzrok postoji ali jezik je thera brain so nemoguće je pronaći pravi uzrok. A uzroci su uglavnom socio genetskog porekla osim ako se niste namerno gušili u alkoholu ili se navukli na pshoaktivne supstance kao naša draga Dženis Džoplin. Takvi kao ona i njoj slični, uvrek će pronaći valjan izgovor za svoje sporo ali sigurno samoubistvo.

Ne znam da li za takve postoji neko valjano opravdanje, koji to čine na takav način, ali to je pitanje čovekovog izbora.Kad se nadjete u „Sivom Domu“, te spoznate da niste jedina osoba koja ima problema već da ima i drugih; onda shvatite da u ovom svetu nije lako živeti ali da je još teže umreti, kao što reče Jesenjin. U Sivom Domu svako vrti svoju priču, a hospitalizacije se ponavljaju; izlečenja nema već samo produžetak preživljavanja gde će vas farmako terapija do nekle podići na noge. Suština je i da sami morate da idete kao neko teturavo pile kroz svet u kome vas posmatraju oči radoznalaca očekukući zlobno da posrnete, da padnete i da vas za svagda zatvore u ludnicu. Jer u svojoj čuvenoj knjizi  Mišel Fuko lepo objašnjava kako su i zašto nastali azili za duševno obolele persone. Bili su to azili, zapravo azili(zatvori) za siromašne ljude koji su smetali buržuaziji pa ih je trebalo smestiti negde. Docnije su se pojavile i druge manifestacije ludila kao što je to histerija od koje su obolevale žene i one su bile uglavnom pokusni kunići bečkih lekara kad i nastaje psihijatrija te i Frojd kao lekar. On je lečio isključivo bogate kad se proslavio..Što se izgleda i danas dogadja..Onda su u te azile počeli da trpaju i one koji su bili društveno neprilagodjeni, a neke je i familija zakatančila, što se recimo Silviji dogodilo! A neki od nas smo tamo dospeli jer smo zbilja imali pun kufer socio patoloških problema..jer je u jednom momentu sistem otkazao, teret nije bio valjano izbalansiran i dogodilo se eletrično pražnjenje. Epilepsija temporalis. Frick show..Really, ne lažem vas..Ali iskreno rečno ne prija mi ovaj dnevni boravak u sivom domu..baca me u depresiju..kad pogledam sav taj svet oko sebe. 

Živeti sam POD STAKLENIM ZVONOM je daleko bolje, jer u vlastitom svetu čovek nije prinudjen da dodje u komunikaciju sa osobama koje šire negativnu energiju, frkću kao mačke ili plaču kao narikače na sahrani. Jednostavno ne prija, mučno je..boli me, pogotovo što osećam empatiju i proživljavam to a osećam da traćim dragoceno vreme. Jer znam da je moje vreme ograničeno..Sledeći Grand mal će mi skratiti ljudski vek ako ne i pojesti mi još moždanog tkiva. Koje je i onako pojedeno..

Ne žalim se ni na kog jer mislim da sam sama odgovorna za sebe..Za ovo mi nisu krivi ni roditelji, ni moji preci..svako je odgovoran za ono što mu se dešava..Takva sam rodjena..IPAK SU MI PRECI BILI SKLONI INCESTU..

n.b. Teorija A.P.P. me podseća na Plave Horizonte..dva put sma je čula..a pomenula su je dve meni bliske osobe..Ne mogu da oslobodim te fiksacije..

Basara te Svetislav i Ruralna Srbija

MOJA BORBA ILI OPET SHIT O BASARI I OKOLO

Živim u Srbiji, novog kova, gradjanskoj ruralnoj Srbiji koja nije moj Haimat niti će ikad biti ma koliko ja to želela da bude. Svaki dan prolazim pokraj stana nasledjenog od dedova, gledam u prozore, gledam u šalone koje meni više ne pripadaju. Prodala sam stan! Nekoć sam mrzela te zidove i godine jada proživljene u toj rupi od 2007; nakon povratka u narečenu mi domovinu; zbog x razloga. A danas shvatam da je to bilo moje gnezdo u kojem stanuju meni neki neznani mrski stranci; koji su me oterali kao pseto kad sam ih zamolila da samo još jednom pogledam sobu u kojoj mi je umrla majka. Tačno da je nisam volela ali sam shvatila da sam njeno dete  i da drugog roditelja ne poznajem i da su ti poslednji dani bili možda nešto najdragocenije za mene i za nju. Moj otac je bio sasvim druga karika u priči a moja majka link, pupčana vrpca od koje sam se ja otkačila i krenula u svet kao Odiseji 2001..eto došla je i prošla ta godina i te davne godine =1963, počeo je moj „Main Kampf“ za život..For fucking life..in the deep dump..kakva teskoba koja traje iz dana u dan, mada je današnji dan izgleda sunčan i lep sudeći po jutru sa iščekivanjem snega..la..la..la...la.lla

Ti stranci žive u mom stanu koji će u mojoj predstavi zauvek ostati moj dom jer sam izgubila onaj u U.K.; uzela mi ga moja tetkica; a ovaj ću možda jednog dana i povratiti. Samo jednu reč da nadovežem, da nisam verovala da u ovoj zemlji ima toliko gmaza kao što je taj Nikolić Zoran ..Univerzitetski profesor iz Murtenice, sa tri radna mesta..a izgleda kao Rodney from Only for Fool and Horses..Debelo se zajebo...UJEEEEEE...Šta mi je sve obećavao, samo da se što pre iselim  a onda..preko avokata razgovaramo jer sam njeogovOj majci rekla da je „primitivac“. Koji bi normalan čovek koji je zaradio za stan za godinu dana pustio majku da čisti stan? U SRBIJI je lako zaraditi novac ako si član D.S. što je nekad bio K.P.J.Savez KOMUNISTA SRJ. DA..DA..ZARADIO JE STAN ALI TO JE VEĆ DEO NJEGOVE PRIČE..Ali je tipičan školski primer iz psihologije, koji se nikad neće otkačiti od svoje mame.  

Evo me na Bežaniji, Golom Brdu, gde živim u bludu i nemoralu sa Nebojšom, što mi i odgovara sa sve večernjim čajankama. A zašto nemoral, pa zato što bi to moja majka i ujkica ili ti tetak kazali jer nismo venčani. Pa šta vas boli uvo, vi bolesni malogradjanski umovi. Ti vaši skučeni izbeglički, dodjoški mozgovi nikad to i neće shvatiti da nije sve u lovi, sticanju, gradjenu relationship na braku i deci već na nečemu što se zove seksualnost u kome je ulog igra koja se zove „AJDE VOLI ME“- jer nije sve u libidu Cakani- da zadovoljiš svoju seksualnost- izazov koji nadigrava sve moguće. Ta čuvena navlakuša gde provincijalka, čitaj Crnogorka, Bosanka, ili neka dobra ribulja iz Kraljeva ostaje trudna i udaje se za se za dobrostojećeg momka iz Beograda je dobro znana. Još davno, moj pokojni profesor Kron je govorio:“Devojke, ako hoćete da se udate lepo idite na ETF, Mašinac i tamo ščepajte nekog za ruku i gledajte da na vreme ostanete trudne. Od filozofije se ne žive a mladost i lepota prolaze.“ Pokazalo se da je taj profesor bio sasvim u pravu, samo one koje su imale ćaću ili tetka ili tetku u sferama humanističkih nauka su imale šansu da se zaposle a ostale devojke put pod noge.

Iz moje generacije jedna od uspelijih studenta je Tonja Somović;pamtim da sam joj za jedan rodjendan poklonila Borhesa a onda je odgovrila da joj to ne pasira, ta vrst književnosti. Danas, ona piše o Borhesu; nisam čitala jer mi nije distupno; objavljeno u drugoj državi Nezavisnoj Crnoj Gori od Djukanovića. Ona je kao tamo neki savetnik za religiju...No comment..Kolege koje nisu u delirijum tremensu, jer većina ih radi u Platou, knjižara; tamo vlada taj virus; vele da liči na Lepu Brenu.Pakosno, jel da..*

Kako sam ja poštovala materinske savete i uzdržavala se od bilo kakvih kontakata sa suprotnim polom,a i nije me ni zanimalo, te bilo mi je zabranjeno; n isam stigla da se udam na vreme!Vidjala sam se sa Mirkom; taj je imao tumor na mozgu zapaćen još od detinjstva. Moja majka kao da je to znala; pa je smatrala da mi izlaženje sa istim ne može naškoditi, pa je i tako bilo. Otac mu je bio SIP-ovski kadar, a majka ambasador u senci muža..zic.Kolege sa fakulteta manje više., sve sami pederi..sa profesorima.Ajd da ne tupim više o tome ali ima istine u tome ..Sweet dreams..I travel world all around but someone want to abuse and to use you but somebody want to be abused..Everbody is locking fore something..Zato je Srbija koja je nekad imala elitnu katedru za Filozofiju koja je danas satrta..a filoZofski um  je nestao te nam sudbinu kroje ..nikogovići..

Te je postala  deep dump sa visokim ambicijama da postane član E.U. ali sa tim se ne slaže madam Firer ,<omiljena mi Angela Merkel..lol.

Jjel Lily Marlen bi sigurno mogla da bude danas hit u Atini kao za vreme WWII rata u BGD.

http://www.youtube.com/watch?v=w_6_3Jb7OEE

 Što mi je pričala moja mama, da je odzvanjalo po celom Beogradu..Siroti Grci, zadužili su se baš kao  pravi Grci pa bi sad da ne plate. E pa neće moći da ne prodaju bar jedno ostrvce..kao što su prodali Scorpio Onazisu..No I will survive..beyond all this shit..globalnog i lokalnog sve dok su Nebojša i Lakica pored mene sa svim mojim biljkama.

Dakle, da se vratimo na poslednje sranje-shit od Svetislava Basare; komu dade takvo ime? SVETISLAV? Knjiga koja je štampana u preko 4000 primeraka , kao IV izdanje posle sninavljenja onog ubice Lauševića je dostigla visoke tiraže. Iskreno rećeno Svetislav je su uma sišo ili je previše gledao You tube sa sve mudrostima naših političara ili je u tzv. Početnom stanju Delirijum tremensa. Prilično dobro je potkačio stanje u bolnicama, gde samo izvesni imaju pravo dotIranog boravka; kao moj bivši komšija smor Zoran, gmaz koji iza sebe ostavlja sluz. Ali on ima para da plaća te dotirane boravke..i da truli ali da ne umire od šećera mada mu seckaju parčence, po parčence noge polako! On ima da plati i potplati dok se neki bivši ministri kao i političari snalaze kao i sponzoruše ili kao javne ženske što i jesu. Prodaju se ali zato sebi mogu da priušte mnogo toga što ne može common people a to je da umre ljudski!

Glede Gaulajtera Tadića, Vrhovnog Sotone, pa i ostalih oni i ne zaslužuju takve nazive..jel..kao što rekoh Tadić je suviše mali da bi mogao da bude Firer, GAualjter u odnosu na Angelu Merkel..zic...Vrhovni Sotona je u poredjenu sa jednim Raspućinom ili trenutno Srbijanskoj populaciji omiljenim im Putinom sića..a da ne govorimo o Patrijarhu..taJ je partijarh kao što sam ja Marija Magdalena..Ne mogu ni ime da mu zapamtim..Da napravim digresiju, Srbi nikako da zaborave da SU IH Ruje toliko pute sjebale na istorijskim raskrsnicama da im ne treba verovati ali ne..Dakle, šta je bio nacional socijalizam u suštini Basara to ne zna jer je dete koje je nosilo pionirsku maramu..Nacional socijalizam je imao dobar program, što će reći da je izgradio Nemačku u vreme Hitlera sa sve autoputevima; a sad druga priča je bilo to što je dotični imao nameru da pobije 6 miliona Jevreja i ostatak Rusa ,oko 20 miliona i porobi ostatak sveta. Malo ambiciozno za osobu niskog rasta. Ali da nisu napali majčicu Rusiju i ugorzili ambicije Čerčila koji je zastupao interese Velikog Ujedinjenog Kraljevstva , Nemci bi uspeli još onda. Ovako su sad izgleda uspeli..Videćemo...i to uz pomoć Francuza..Srbija je špaiz u kome je jedna bara i u njoj je mnogo davždenjaka sa velikim ambicijama..ali mi gaulajtera nemamo a još manje FIRERA..PRAVOG VODJU..imamo dvorsku budalu u smislu čuvenog eseja Kolakovskog..Pravih intelektualaca nema, kao ni umetnika dostojnih da se kače po zidovima galerija. Kao što rekoh sistematski su uništavani kad je stasala gradjanska Srbija osamdesetih, devdesetih cela jedna Srbija je bila prinudjena da ode u emigraciju ili da pogine frontovima koji nisu bili njeni. Ta generacija ustupila je mesto onima koji su bili jači ali to je Darvinov zakon. Isterali su nas kao što će Indusi i Pakistanci jednog dana isterati Bele Engleze. Ali Englezi plaćaju danak Ujedinjenih Kolonija a zašto smo mi morali da ispaštamo..Žalosno je da je ovoj generaciji idol jedna pevaljka nakaznog izgleda..ali tako je; a da joj je najveća ambicija da položi vozački ispit i vozi tatina kola, te bavi se splavarenjem...Osoba koja se nametnula kao standard visokog ukusa a više je nego primer kiča je Isidora Bjelica, ajde dalje..A on nacionalnoj TV i da ne pričamo..sve pare penzionerske osim na info stan i telefon i struju odoše na državni porez za budale:BINGO I LOTO.A sad dosta o tome..

Engleze, Amere i ostatake neugroženog sveta u toku WWII je bolelo uvo za sudbinu Jevreja na okupiranim teritorijama, spaljene zemlju i unišetena sela sa sve streljanjem dece slovenskog porekla..dok ih nisu opičili po Perl Harburu..Pa i do 1943..niko skoro i nije zvao šta se dogadja sa Jevrejima..u Terezijanštatu su im Nemci priredili neko Potemkinovo selo u vidu raja za internirane Jevreje.. Kao što danas nikog ne boli uvo za nešto što se dogadja iza susednog ugla a kamoli daleko od mene..A ne pada mu na pamet da će se to sutra zlo približiti u njemu.Bopal postaje stvarnost..AAAA....dok zločince i dalje oslobadjaju kad napišu patetičnu knjigu jer su glumci a ko će verovati jednom glumcu koji nije spreman da se suoči sa svojim „Zločinom i Kaznom“...a  one malo veće kao što reče Ernst Bloh i ne vataju...JER SETITE SE SILOGIZMA: „Krićanin kaže da svi Krićani lažu!“Pa kako je onda za poverovati onda jednom glumcu, koji glumi..Zločin je ubiti čoveka kaže zapovest..

Kako sam ja takodje na blago dotiranom boravku u ustanovi za psihijatrijske poremećaje nemojte ovo da uzmete ozbiljno ali zapamtite „Ovo je doba Kuge“..samosvest mi još uvek dela...a i razum..Mada imam povremene gubitke svesti zbog koga sam i na stacionarnom lečenu sa svim mogućim , personama  različitih dementnih manifestacija; te socijalno ugroženih maltretitanih i prebijanih žena mislim da i nisam uopšte duševno bolesna. Floberov papagaj , Dostojevski, Aleksandar Makedonski pa i ja smo bolovali od istog..samo malo različito.

Čitajući ostale blogove zaključila sam da su popularni oni tipa Jana sa sve heklerajem u italijanishe sitlu, ili ona kao Ružna Beti ili opet Sve što je moj tzv. život..