PARALELE
Ovi
esencijalno ’’Hodnici gubitka’’ , proroka nauke, mašte i imaginacije, su figure
koje vladaju našim svetom i u nama ; one su naša alhemija podsvesti i kao što
veli poeta Vilijem Blejk
Patrijarh
prirodnog misticizma i alhemije je Hermes Trismegistos. Smatra se da je bio
grčki kolonista u Egiptu koji je identifikovan sa Hermesom alijas Merkurom
alijas egipatskim bogom Thotom – Trojica najvećih. Tresmegistos. Thoth je bio bog pisanja i magije, obožavan kao Hermes
kao vodja kroz podzemne svetove – psyhopompos.
Mitska figura Hermesa Trismegistosa je bila takodje povezana sa legendarnim
faraonom za koga se pretpostavljalo da
ima saznanja o svim Egipćanjima i njihovim znanjima prirodnom i natprirodnom svetu stvari,
uključujući i njihovo znanje i o hjeroglifima. Smatra se da je to bio Amhotep.
Alhemičari su ga videli kao svog Mozesa koji je dobio od boga deset božijih
tablica’’deset metafizičkih zapovesti.’’
’’Istina, istina. Bez ikakave sumnje. Izvesnost:/Gornje je isto kao i
donje, i donje je isto kao gornje, da bi usavršilo celinu jedinstva koje je
samo po sebi čudo./ I kao što sve stvari proizilaze iz jednog, iz meditacije
jednog, tako su sve stvari rodjenje kroz prilagodjavanje iz jednog / Njihov
Otac je Sunce, njihova majka je Mesec;
Vetar ih raznosi po svim dolinama ovog sveta./Ono je otac svih čuda ovog sveukupnog sveta, on je savršena sila koja se
transformiše u Zemlju./ Odvaja
Zemlju od Vatre i sublimira je u celinu, pažljivo uz prosudjivanje./ Ona
transcedira od Zemlje ka Nebu a onda se vraća ka Zemlji, tako da skuplja snagu
i moć donjeg i gornjeg sveta. Ovde se bitak može napojiti i steći svetlost
celog sveta, a onda će ga napustiti sva tama./To je snaga iznad svih snaga,
koja prevazilazi sve sofisticirano i prodire u sve stvari./ Tako je ovaj svet
kreiran./ Kroz ovu fascinatnu adaptaciju koja je uticala na kreaciju i dala im
smisao i značenje na ovom svetu./
Pa je moje ime Hermes Trismegistos, jer ja posedujem tri dela mudrosti čitavog
sveta./’’
Takodje
od Hermesa koji je vesnik Bogova, dolazi termin a docnije u filozofiji
hermenutika, umetnost tekstualne interpetacije i tumačenja i to u četri nivoa:
pridodnom, natpridornom, božanskom, i ljudskom smislu. Tim su se koristili mnogi
poznati umetnici, pisci, književnici, pa i reditelji u kad je nastala filmska
umetnost. Koristeći se sugestivnim jezikom , bogatim alegorijama kao što je
primer Fukovog Klatna - Umberta Eka u XX
veku , često kroz meditaciju Jakoba Bomea i njegovih teozovskih radova te Madam
BH.P.Blavacka; a to je imalo uticaja i na poeziju Vilijama Blejka, Novalisa,
filozofiju nemačkog idealizma:Hegel I Šeling. Moderne literature i
slikarstva:Andre Breton, Džem Džojs,Rembo, Umberto Eko pa i Salman Ruždi; te
slikara kao što je Rene Magrit na koga je direktnio uticao Fuko sa svojim delom Poredak Stvari,
potom Pablo Pikaso (cilus slika o bikoborbama I alhemiji fertiliteta u poetici
erotike), Pol Kle, Piter Modrijan, pa i sam rodonačelnik konceptualne umetnosti
Marsel Dišan.
Mnogi glasovi su se digli protiv
ovakvih tumačenja i interpretacija stvari s obzirom na obskurne idome recimo u
filmovima nadrealista Dali i Bunjuel.
Svako
ko se nadje u haotičnom sistemu lingvističke arene biće u čudu od haosa sistema
i njegvih dogovorenih referencijalnih sistema. Ovim probremlom se bavi
semilogija - nauka o simbolima i
znakovima koji su referenti u dogovorenom sistemu komunikacije I imaju
odredjenu validnost. U svakom slučaju to je situacija pomešanih karata koje
mogu značiti ovo ili ono po sistemu pomešanih Malih i Velikih Arkana kao u
knjizi Luisa Kerola Alisa u Zemlji Čuda,
gde su promenjena kodirana imena i u suštini je ovo knjiga za odrasle jednog
matematičara koji se poigrava sa simbolima kao što sličnu referencu ima knjiga:Guliverova putovanja u zemlji Liliputanaca’’
– Džonatana Svifta ili Servantesov Don Kihot!? Švajcarski psihijatar Karl
Jung je pokušao da interpetira
znakove ali i da otkrije odakle dolazi ovaj moćni uticaj koji bi dao ključ za
bogastvo značenja ovih starih -arhetipova sinonima u simbolima. U suštini to je
bio naučni poduhvat koji jeJung objasnio kroz Psihologiju i Alhemiju kroz snove ali je prerastao u filozofski
projekat koji će zauvek provocirati analitačare nesvesnog.
U svakom slučaju Hermes Trisgemistos
je važan beočug kao I Zoroaster, Buda,
Pitagora, Empedoklo, Platon, koji su razvijali heremtiku mita i filozofiju duha
oslonjenu na logos proto – predaka..
Gnoza
i Neoplatonizam
U prvom veku u prvobitmom centru
Grčke kulture zasnovanom na Egipatskim izvorima uz bogat sinkretizam naroda,
kultura, Grka i Rimljana, Helenizma koji je sa Istoka doneo novu mešavinu koja
je imala svoje korene u Vedama i Avestama ,Hindu Farsi civilizacije nastala je
kompleksna filozofija, alhemija, astralna magija i Kabala. Komplementarni
sinkretički sistem , hibird Helenističke filozofije i Orijenatlnih Filozofskih
sistema ; pogrešno nazvanih religijom kao što je Budizam i njegovi pravci(tao
budizam, šinto filozofija, lamaizam, itd.), levantske – orijentalne religije; i
kultovi misterija , postaju poznatiji kao Gnoza ili Neoplatonizam.
Gnoza podrazumeva znanje i
Gnostičari teže ka tome služeći se različitim metodama odnosno sistemima
nasledjenim iz istorijskih izvora; koje smo napomenuli;. Fundamentalna osnova
je znanje – svetlost – iskra u mraku. Shvatanje božanske prirode kao valstite
esencijalne prirode bitka bića i njegove egzistencije na ovom svetu. Ali
spoznaja – gnoza razotrkiva i lošu stranu a to je postojanje dualiteta
andjeoskog i demonskog u ljudskoj prirodi – mikrokosmosa i univerzalnoj pridori
makrkosmosa. Materija je jedna vrsta zatvora za dušu koga se treba osloboditi,
bilo onako kako nas uči Budina nuka da se odreknemo; zloće, pohlepe i zavisti
ili sistematskim vežbama duha koji su upražnjavali docnije Jezuiti koji su
Lojolinu nauku doveli do savršenstva. Zahvaljujući njihovim putovanjima na
Daleki Istok?!
Pod uticajem Zoroastera i nejgovog
dualističkog filozofskog stava o borbi izmedju dobra i zla i svetlosti imraka
odnosno Platonu otvorenaj e Pandorina kutija izmedju objektivnog i subjektivnog
iskustva, izmedju duha i materije. U svakom slučaju kosmologija Aristitela. U
IV veku on je napravio preciznu razliku
izmedju Univerzuma u smislu eternog , eternih nebesa i tranzitne
podlunarna sfera. Ovaj model je malo modifikovao gnostičar Klaudio Ptolomej oko
100 - 178 god.n.e. u toku svog života.
U
GNOSISU ,pleroma, spiritualno mnoštvo
božasnskog sveta svetlosti stoji u
potpunosti nasuprot kenoma – I ,
materijalnom , materijalna praznina zemaljskog fenomena . Nezavalan zadatak kreacije /genezisa pada u
ruke Boga, I koji često nudi despotska
rešenja kao Jehova. On je
demijurg, reč koja podrazumeva umetnika ili zanatliju poput boga egipćana
Ptaha.
Dok u Platonovom mitu o kreaciji,Timaj, demijurg naziva poetom , on formira kosmos u valjanim
prorporcijama izvan primiordialnog
sveta, u formi organizma koji poseduje dušu koji ‘’ sadrži sve smrtne i
besmrtne stvari’’. Gnostički demijurf produkuje užasan haos, kvareći i naružavajući
perfektnu kreaciju koja, prema mišljenju alhemičara, , mora biti potkrepljena i
upotpunjena kroz njihov ‘’vazduh – eter’’
sa novim vidom organizacije i reorganizacije.
U mnogim gnostičkim mitovima čoveku je data autonomija u aktu kreacije: u
nameri damu se da mogućnost da izleči
bolestan organizam sveta, on mora da prati bižanske stepenice svetlosti
, spiritualno zlato , kroz sedam planetarnih sfera Ptolomejovog sistema kosmosa
I nazad ka svojoj božanskoj kući. Većina sfera Saturna je je u korespodenciji
sa “lementarnom suštinom duše – njenim esencijalnim bitkom , najači materijal
je vodeći. Prolaženje kroz te sfere podrazumeva fizičku smrt I pročišćavaje I gubljenje materijalnog zbog toga što je to nužnost da bi došlo do
purifkikacije I nove artikulacije transformacije. Subsfere kroz koje se prolazi
do Saturna koji je predstavljen zmijom OROROBUS
Jupiter - kalaj, Mars – gvoždje,
Venera – bakar, Merkur – živa, Mesec – srebro, Sunce – Bog.
Da bi se ubrzao i olakša prolaz kroz
sedam kapija planetarnionologe I diajloge demona, gnosičko saznanje I praktikovanje astralne magije olakšava ovaj put.
Neoplatonisti su su uzeli za pimer
nekoliko različitih concepata koji njihov učitelj stavlja u dijalektičke
discource a izliva uh sofisticirani model , pramidalno oblikovanog svetskog
poretka. Kao u u decentnoj skali
krecije, univerzum dolazi usponom do
najvišenog JEDNOG, Boga, u intervalima prateći zakone harmonije koji su
povezani sa filozofom Pitagorom.. Unutrašnja disharmonija je nepoznata
gnostičarima . Izmedju dva pola Platonove filozofije , statičkog I besmrtnog
sveta celestialne forme I pokret I tranzicija sveta od nejgove sličnosti sa
zemljom, koju uneli kao seriju autorativnih posrednika.
U korepsodenciji na tripatritnu
podelu na mali
svet (makrokosmos – čovek), u telu, duša I duh su bili kosmička duša koja je
bila odeljena u relitetu zvezdanih nebesa.
Kosmička duša je gravitirala prema višim idejama , transcedentalnim
sferama božanskog intelekta, I kroz uticaj zvezda božanskog intelekta, I kroz njegove ideje
koje su utiskivale njegove ideje u večne simble viših transparentnih
sfera. Čovek je imao mogućnost da manipuliše dogadjajima u zemaljskim sferama,
koristeći se magičnim sredstvima I praktikovanjem proizvodnje talismana,
čarolija, drugih takvih stvari. Pre pada, prema Gnostičko – Kabalističkom mitu
, sveukupno nebo je bilo jedno jedino biće , celokupna nebesa su bila jedno
ljudsko biće načineno od finog materijala, šti su danas sva ljudska bića, to je
bio primordialni Adam, koji je dans unutar svakog ljudskog bića, u škljki kuće
bića,ćekajući svoj ćas da se vrati unebeske nevidljive sfere.
Za grčkog filozofa Demokrita ,
koji je spekulirao prirodi i atomima, KOJI JE ZAPRAVO TVORAC IDEJE O
MIKROKOSMOSU , svih likova, fenomena, ideja i razmišljanja, , su konkretno
materijal stvari koji se sastoji od
sveta finih atoma. Većina struja u spekulacijama u misticizmu oscilira izmedju
fundamentalnog dualizma duše i materije i forme monizma koja dolazi od
Demokrita.
U Rensensi dolazi do obnavljanja
tradicije antičkom promišljanja koja vuče korene iz Aleksandrijske tradicije I
Plotinove škole te se na Platonovoj Akdemiji u Firenci pod vodjstvom Marsela Fićina
Kosimo Mediči, aristokrata I mecena akademije podržava prevodjenje prevodjenje četrnaest gnostičkih tekstova I
neopatonističkih koji su očuvani još iz ranog hrišćanskog perioda. Neki od
tekstova su bili pripisivani Hermesu Trismegistosu poznati kao Corpus Hermeticum.Ovaj tekst je imao
dosta uticaja na humaniste I intelektualce tog vremena ;kao svojevremeno u
vreme tzv. Karolinške renesanse pojava antičkih rukopisa:”Pseudo - Aeropagita”;
Ovi tekstovi su napravili veliko oznenadjenje ali s obziromna sveopšti okret
intelektualnog korpusa i osamostaljivanjem aristokratije od crkve u slobodnim
itailinaskim gradovima ka antičkim korenima naročito u umetnosti pa se I
filozofija otvorila u tom smislu.
Pa iako su tekstovi imali paganski
karakter, sa dosta mistike i u i konceptuelizovane u duhu magičnog misticizma,
izgleda da su bili ipak pisani u tonu Novog Zaveta , da su bili inspirisani
hrišćanskom. Uz njih je išla još jedna tradicionalna škola starog doba koju je
uveo na mala vrata Piko De la Mirandola
Prema njegovom mišljenju postavio je
ideju da učenja koja su postignuta imaju svoj izvor u Mojsijevim učenjima,
poimanje da su antički Jevreji I Kabala koji su razvili tokom svog boravka u
Španiji tokom XIV veka; što nema veze sa Aleksandrijskom školom Hebreja. Piko dela Mirandola je smatrao da je prima
sapientia daleko od hrišćanskog duha?
Efekti
ili posledice ovakvog shvatanja gnosticizma koje je bilo veoma koherentno i
dominantno da ne kažemo omnipresentno tako da je bilo teško pristupiti
izučavanju, pa ipak: čovek Corpus Hermeticuma., - koji kao da je bio blagosloven
božanskim kretivnim silama,
srasta sa slikom renesansnog čoveka koji se oslobadja slike od lanaca koje su
ga vezivali za srednjovekovni kosmos i shodno tome okreće se ka ka centru
Univerzuma.
Gnostička
iskra svetlosti , koja je prozašla iz božanske spoznaje izvan mraka i tame
materijalnog sveta se reflektovala u individualnoj duši Protestanata; je se
digao glas samosvesnog čoveka, solobodjenog predrasuda koju me je nametala
crkva. U filozofiji, nauci, medicini počeo je duh ponovo da zauzima svoju poziciju
i da razotrkivajući iz davne prošlosti beleške starih filozofa, gnostičara,
mističara, nauke koje su pokupili od Avicene i Averiose – saracenskih filozofa
uticala je da se u centar problemasvih razmatranja postavi čovek i njegovi
ontološki probelmi. Putovanja prema drugim kontinetima, otkriće Indije,
otrkriće Amerike dokazala su Kopernikovu tezu da je zemlja ipak okrugla i da se
zemlja okreće oko sunca ida je sunce centar Univerzuma u kom čovek
egzistira.Sve ovo nije odgovoralo crkvi ali više naučnici kao Leonardo da Vinči
nisu bili proganjani kao što je nesretno završio na lomači Djordano Bruno ili
kažnjavan i proganjan Galilej.
Interesantna
je interpetacija Wiliama Blejka koji je usvojio Deizam kao pogled na svet i
Boga; Deus je stvorio ovaj svet a onda nas je napustio; deistički bog prirode
je inicijator progresa – on je taj koji voli – Prosvetiteljstvo, on je taj koji
odbacuje mašineriju kreacije onog momenta kad ju je postavio u pokret,
ostavljajući je da nastavi
slepo po svom kursu, kao Gnostički demijurg. Na širokom
osnovu moderne nauke je bila jedino u mogućnosti da se otvori na osnovu motiva krecije koja nije bila
perfektna – savršena i kao takvoj joj je
bilo potrebno poboljšanje. Ovaj stav je intrinistično koherentan sa misticizmom
Jakoba Bemea ili Majstera Ehekrata odnosno Paracelzusa koji su predstavili
sliku uhvaćene materije i božanske prirode što će kasnije imati uticaja na
romantičarsko obožavanje prrode.
Ovi spsi
se mogu uporediti sa nekom vrstom Tao Budizma naročito Majstera Ehekrata koji
savršeno nesvesno iznosi neke spekulacije bliske Budizmu i jednoj njegovoj
verziji.Prema tvrdjenju D.T.Suzukija izgleda sasvim očigledno da je Ehekrat bio
hrišćanin pa ipak njegove misli su odraz istočnjačkog TAO puta odnosno MAHAJANA
BUDIZMA.”Dan duše i dan Boga su različiti. U njenovom prirodnom danu duša zna
sve stvari u vezi savremenom i mestom; ništa nije tako daleko ili blizu. I zbog
toga ja tvrdim, da su ovih dana sve stvari u jednakom rangu. Reći da će na svet
Bog sutra imati uticaja ili juče bilo bi besmisleno brbljanje. Bog je kreirao
svet i stvari u njemu; ali to je bilo stotinu hiljada godina pre te je svo
vreme svo vreme sabijeno u Carpe – Diem u ovom trenutku sad ono je prisutno u
svakom novom – pokretu. “
“Otac i Sin Božanski nemaju ništa sa
vremenom. Generacija nije u vremenu, već je na kraju i limitirana je vremenom.
U prošlosti i budućnosti okretanje stvari, će osetiti tvoje srce; to je deo
tvog esencijalnog bića ,tvoj pokušaj da spoznaš esencijalne stvari; božanske
stvari kojima bi trebalo da se baviš imtelektom.
Pa ipak Bog voli za svoje dobro, deluje za svoje dobro; to znači da voli iz
ljubavi prema ljubavi i zbog akcije.Nema sumnje da bi Bog izdao ili ostavio
svog sina u večnosti(da je on van njegovog poimanja) Ali je kreacija bila drugačija nego što je ova (njegov čin ) kreacije.Bog
je kreirao svet da bi mogao da nastavlja da stvara. Ali prošlost i budućnost su
daleko od Boga i tudje su njegovim putevima.’”
Ovaj problem možemo shvatit kao poistovećivanje Hrstosa u nama. Ovaj
Hristos ne umire. Možemo se poistoveteti sa Živom odnosno sa Bramasputijem. U
nama su nebo i pakao i svo bogovi. To je suštinska spoznaja indijskih
“Upanišada” iz 9 v.p.n.e. To su samo uveličani arhetipovi u kojima se u vidu slika ispoljavaju energije
tela koje su u sukobu jedna sa rugom. Na neki način to i jeste mitsko i
filozofsko; jer je proces porerstanja mita u filozofiju uvek u ciklusu evoucije
i involucije; manifestacija sukoba organa u mikrokosmosu putem arhetipskih
slika metaforičkih slika Tako su filozofi mističari ovaj sukob pa i mitovi tj.
pisci teogoniji i mizogonisti rešili kao sukob femininog i maskulinog svetlosti
i mraka, dobra i zla; teogonijom i eshatologijom. Otuda biblijska priča
“Adamovog pada” u Had zbog kušanja drveta saznanja; pada u čulni haos, koji
objašnjava spoljašnji svet u dimenzijama okovanimmaterijom. Kao što Budina
nauka utiče nato da se oslobodim neprekidnog lanca radjanja ukoliko se
odreknemo vrednosti materijalnog života i krenemo putem koji osam
linija:.............
Iz ove priče zaključujemo da je ovde Biblijska priča o postanu potpuno
kontradiktorno interpetirana u Ehekrata, njegov Bog nije Bog bog hrišćana bar
ne u onom smislu kako ga oni shvataju.Ideja o Bogu koji kreira svet iz ničega ,
omnipresentan; ali zbot toga sveukupno
izvan kontrole serisjkog vremenskog koncepta ne zvuči strano Budističkim ušima.
S obzirom na to mogu da je uporede kao prihvatljivu sa njihovom teorijom o
praznini ( sunyata ).
To be continued...
N.B. Da li verujete u nesvesno, da li verujete u snove...San DR,Junga:
''Čuang Ce je jednom ispričao kako je sanjao da je leptir . Otada se stalno pita da li je on čovek koje je sanajo da je leptir ili je leptir koji je sanjao da je čovek. Mi nismo u stanju da shvatimo ovaj paradoks. Leptir je simbol siosptsva. Da li smo mi san sopstva ili je sopstvo naš san? Ne znamo i to je sve.