Confession of one anorexic girl:)

KOMENTAR JEDNE ANOREKSIČARKE U DISKONTINUITETU..

Lako je nagvaždati o Anoreksiji dok je ne iskusiš na svojoj koži; ali teško da neko ko nije prošao kroz to iskustvo može zbilja da kaže nešto praktično.Teorijski ili sa tačke gledišta: psihologa, psihijatra, sociologa, antropologa ili andragoga je bolest današnjice ili bolest bogatog društva, ideal mladosti i lepote koji se manifestuje u liku Lolite i treće različiti mentalni-duševni poremećaji koji se javljaju tokom puberteta, etc.

Današnja medicina leči posledice ali ne i uzroke anoreksije a sa njom povezane bulimije i svakog načina odbijanja ili odbacivanja hrane. Medjutim posledice, efekti ostaju trajni a povraćaji anoreksije su trajni kao i pojava jo jo efekata odnosno:mršanje-gojenje.

Dakle, stavite se u kožu mlade devojke ili devojčice koja je pala na 37 kg. , nakon čega je čeka smrt; lekarima ostaje jedino da je intubiraju; tj. da je hrane na cevčicu. Još jedan od traumatskih doživljaja koji ostavljaju duboke tragove u duši. Život je spašen ali šta je spašeno od zdrave psihe; to neće znati da vam odgovori ni jedan pametan visokostručan psihoterapeut, osim da obavi  biohemijeske analize i kaže da organizmu nedostaje: kalijum, vitamin d u serumu, hemoglobin, vitamin E, vitamin B 12..Sve ono što je potrebno da mozak normalno funcioniše u kognitivnom smislu; da osoba nije dezorijentisana i da joj racio ne funkcioniše ispod morbidnog nivoa. To je ono što se može reći u medicinskom rečniku ali posledice su neizlečive a to kao što rekoh moderna psihijatrija i psihologija pokušava da izleči.

Ako me pitate, anoreksija je neizlečiva bolest i pojavljuje se i napada kad ste najslabiji ; to nije bolest isključivo adolscentkinja već se javlja i u odraslih tako reći midlle age žena a uzroci su različiti. Moj lični primer je da sam obolela od anoreksije po prvi put u petoj godini i da to moja majka nije htela da uvidi; niti da prizna; a bila je lekar. U toku svake noći sam izbacivala hranu, povraćala nekih 8. Meseci..Iskreno rečeno; moja blaženo počivša majka i ja ; nismo imale valjane odnose na relaciji majka-dete. Ona jeste bila požrtvovana majka; ali njen fazon je bio taj da je ona zbilja volela da sebe stavi u ulogu žrtve i da to  naglašava i nabija na nos do besvesti. Što je kod mene, verovatno stvaralo osećaj krivce. Mnogi psihijatri, tvrde da je najčešće loš odnos izmedju majke i ćerke rezultat anoreksije; što je u 50% slučajeva istina. Izvestan udeo unosi i genetika; majka koja je sklona ne unošenju hrane prenosi to na dete iako ga prisiljava da jede; a ono docnije izbacuje tu hranu. Majka, najčešće odbija da to vidi ili da se suoči sa tom činjenicom pa onda okreće samo neki njoj poznati list. Moja majka nije bila gvozdena majka, kao ona majka iz opita sa majmunima; gde u jednom kavezu imate mladunce sa živom majmunicom, plišanom i gvozdenom. Moja majka je bila na prvi pogled kao i sve duge; osećajna i malo više nego druge „žrtva“ svog potomka. Iskreno rečeno pružila mi je mnogo toga ali i oduzela tokom svih godina našeg zajedničkog življenja. Ali ja i danas osećam duboku krivicu prema njoj iako ne vidim objektivne razloge svog greha ili sagrešenja prema njoj i nenim principima koje mi je nametala tokom celog života. Tu je bio izvor našeg konflikta preko koga nije mogao da predje moj nizak prag osetljivosti.

Poslednja anoreksija se pojavila negde u 44 godini nakon njene smrti i potrajala je tri godine iz koje sam se jedva izvukla sa žešćim zdrastvenim posledicama. Osećaj krivice, bol zbog gubitka, strah od neizvesnosti, nemoć orijentacije, a sve povezano sa depresijom.Zvaršila sam u bolnici sa 42 kile..i opet po V put u životu sam doživle da me hrane na cevčice..Strava i užas..Pri tome moj prinadležni psihijatar i dalje ponavlja da je odbijanje hrane samo za klinke; a smatra se jdnim od najboljih u Srbiji za pitanja psihosomatskih oboljenja po pitanju ishrane, dodatnih enzima, etc...Medjutim naš duhovni podsvesni svet je toliko dubok, bogat i raskošan da je teško zaroniti u duboke ponore nesvesnog pa i dokučiti šta ovakvu vrstu anoreksičara;kao što sam „Ja“ koje nemaju ambicija da postanu manekenke ili se ne osvrću na primedbe:“Vidi debelu“..Dakle, to je to..Anoreksija ima svoj arhetipski koren i moguće je da je povezana sa večnim idealom nimfice ili malog deteta koje nikad neće biti oedgovrno niti kažnjavano ni za šta a pri tome čemu se svet uvek diviti baš kao prikazama na slikama Prerafaleita..To je ona vitka, lepršava kćer Demetre Persefone koja bere cveće po poljima i nju se zaljubljuje podzemni Bog Had..Uzima je za ženu i tako neutešna Demetra traga za  i pati za ćerkom; kaznivši majku zemlju da ne radja plodove sve dok joj Had ne pušta kćer na svetlost dana..No to je samo arhetipska slika..Te nimfice, apsolutno nikad ne postaju majke...

Drugo pitanje anoreksije je da li smo spremni /spremne sebe da prihvatimo onako kao izgledamo:“Ugly Betty“ i da se saživimo sa tim; jer današnji tekući ideal žene nije Botičelijev ili Rubensov pa čak ni seks simbol pedesetih Merlin Monro već nešto ulepšana slika kroz photo shop iz eksperimenta DR. Mengelea u konz lagerima; kroz namerno izgladnivanje. Naravno Mengele je to radio iz naučnih razloga da sazna kako ljudsko telo reaguje i koliko može dugo da izdrži bez hrane; a i kakve su posledice kod žena.

 Dok savremena modna industrija; koja nameće ideal večne lepote i mladosti zahteva od manekenki pa i glumica minimalnu kilažu. Devojčice danas vole da prate medije pa se dešava da počnu da slede svoje idole kao što je Kejt Mosse..ili ..Kalista Folharst. Drugo obavezan odlazak u teretanu, bildovanje i nejednje..Treće, što je sad in fashion da slavne majke kao što je Madona ili Sidni Kraford; dozvoljavaju svojim devojčicama da budu objekt i subjekt fotoaparata kao njihove male replike..

Tu i nema baš mnogo filozofije od strane velikih multinacionalnih kompanija ; već je u pitanju samo zarada. U principu i jednih i drugih: Kate Moss..jel..Ali ako uzmemo u obzir i modne kreatore, mnogi će reći da su im inspiracija vitki, gotovo prozračni modeli..Veliki kreatori, zbilja talentovani jesu gej..što znači da i vole dečačku figuru ili male nimfice koje nemaju diferncijalne sekusalne karakeristike. U visokoj modnoj industriji nemate modela u vrhunskim kolekcijama za average women. Eto sad se tu javlja jedna potencijalna armija pacijenata; jer današnja deca su sklona da se povinuju svetu virtualnog ne pitajući se kakve su posledice osim mašte da postanu neko i nešto u svetu show bussines..Neke su pokušale, neke i uspele a neke su i s uma sišle. Ali održati kilažu na 40 kg. Nakon 18 godine je veoma teško; osim da malo ne poludite..ili da ste skloni mazohizmu..

Za svakog psihoterapeuta koji se suoči sa anoreksičarem je bitno da vidi osnovne uzroke, genetske korene anoreksije a onda da se poduhvati lečenja ali da ne insistira na odricanju od umerenog konzumiranja hrane; na koju je njegov pacijent navikao. Prva pomoć je najbitnija a onda se sve ostalo prepušta vremenu i subjektu..jer mu treba pružiti priliku gde ikako da pronadje sebe u svom izgledu..Jeste da je život surov ali mladost je i suviše kratka da bi bilo glupo straćiti je u psihijatriskim klinikama li na kokainu da bi smo izdržali recimo izazove manekenske profesije. U poslednje slučaju mali je broj onih devojaka koje uspeju, da se izleče od anoreksije i  da vode zdrav život.

Treće, bitan je životni partner; kome će te te se dopadati onakvi kakvi ste; sa nekim kilogramom viška ili manjka. Zapamtite, težina je stvar genetike; neko ima brz metabolizam a neko spor..Tako da je vitkost dar prirode, ako čovek nije posebno aktivan, jer ima veoma brz metabolizam.Dok je umereno bavljene sportom i šetnja valjana za dobru figuru. Nemojte se odricati dobrog zalogaja..u umerenim količinama..Sve je to deo životnog  zadovoljstva..Dijeta je veliko mučenje..O la la..

A tek anorekisja..to je ono kad ne možete da progutate hranu. Stoji vam u grlu kao kamen..nema šanse da sklizne dole..ako sklizne onda je izbacite i tako u krug..Jednom kad počnete tako da gladujete tome nema kraja..to je djavolski krug.....Da ne pričam o jo jo efektu, depresiji, dekoncentraciji, padu svih voljnih aktivnosti, depersonalizaciji..takoreći gubitku duše..

Daklem , dok ne prodjete kroz to iskustvo teško da možete reći nešto suvislo osim na osnovu teorije..anoreksija je u današnjem sistemu življenja neizbežna kao što je i glad za žene u Keniji..tako je gladovanje u Zapadnoj kulturi nametnuta filozofija življenja. Genetika ili društvo..nešto će je izazvati..ali naravno ne kod svih.. 

Time Out something about Small things in life

Kako ne biti gejša uz dva muškarca u kućiJ

Dakle, kaže mi moja prijateljica; trula bogatašica za naše uslove:“Tja , zašto si se pretvorila u gejšu?- na moj komentar da moram da ustajem ranije nego obično jer imam dva muškarca u kući. Tj. Tedija I Lakija; jedno je male a drugi je mačor..Obojica imaju svoje prohteve i zahteve ali s vremena na vreme pomislim kako bi bilo strašno biti sam. Elem o Gejšama neki drugi put a i o Jungu i mojoj obuci za psihoterapiju ali sad o malim sitnim zadovoljstvima..

Samo da ubacim komentar Mari Fon Luis; Gejše su te koje se potpuno odriču svoje suštinske anime, svoje female prirode i drže je duboko potisnutu ili na uzdi; one su večite pupets dok jednog dana možda i ne uspeju da ostvare svoju pravu ženstvenu prirodu. Pri tome je valjda mislila na one vrhunske gejše i na davne grčke hetere..O la la a ne na današnje sponzoruše...

Dakle vest dana je da je POBEDIO ČELSI I TO BARSELONU..što me duboko raduje; jer fudbal je ipak nastao u Engleskoj; drugo trener je bio lukaviji, treçe dobili su utakmicu sa igračem manje..Barselona je napadala kao stršljen ali Englezi su se branili kao da su ih napali sami Nemci u WWII ratu; lopte su letele u pravcu gola kao FAU 1 I Fau 2 ali Abramoviceva ekipa je uspela u da udje u Finale...Elem nas troje smo posmatrali utakmicu..što i jeste sastavni deo uživanja..pre toga smo nešto čalabrcnuli..i to je to..

Šta sam htela da kažem život je toliko promenljiv, kratak i varljiv; pa bi trebalo uživati u finim momentima..Sledeće nedelje idemo u Fridu na ples..nas dvoje sredovečnih ljudi i to je sve ono što nisam imala u svojoj mladosti...Pa zašto onda da mu ne pripremim ono što voli da jedeeee mada je puno holesterola..i da budem umiljata kad mi on to uzvraća na svoj način..

Ne želim da se odričem ni jednog svog dragocenog trenutka u životu..jer sam se isuviše odricala, patila i plakala a sad više i ne mogu da plačem..Osim povremeno, kad kiša pada i kad seckam luk...ahaaa..Nemam ništa od toga da izigravam visokog intelektualca, svidja mi se da mu ugadjam..Jednostavno, smisao života je u tome da postoji pozitivna transakcija emocija i prijateljstvo..Zna On da me povremeno naljuti; dodje mi da mu razbijem glavu; no shvatam da i kad bih pokušala da tražim nešto bolje ne bih uspela osim da odem u New Orleans ili Swiss..Šta mislite..A Lakica..pa sve je puno dlaka..no..zna on dobro i da ujede..pa ipak danas sam u altruističkom fazonu..Laki je ipak samo mačor, šta on zna; osim da jede..da se mazi i da kopa tepihe, tj. oštri kandže..

Kad pogledam sebe za sve ove godine u ogledalu, promenila sam se i mislim da je rezultat te promene moj život; koji više nije moj tzv. Život već moj. Polako ali sigurno dopirem do sopstva; možda ću spoznati i svoj identitet ali ne gledajući tarot karte..ha..ha..ili šoljicu..već ću konačno otrkiti samu sebe što mi nisu pomogle tone knjiga.. Ne želim da budem samo senka već da živim..

Treba živeti svoje SNOVE..a ja sam godinama sanjala da budem ono što sad jesam, dok sam živela životom Visokog Intelektualca..umišljajući da sam ne znam ko..a pri tome sam zavidela i ženama na pijaci jer imaju sve ono što ja nemam...A to je common life.. 

LIVE YOUR DREAMS

                                                          

                                                                             SNOVI.....

Snovi pružaju veoma zanimljiva obaveštenje onima koji se potrude da shvate njihove simbole. Rezltati-istina-nemaju mngo veze s tako opipljivim stvarima kao što su kupovina i prodaja. Samo smisao postojanja ne može se do kraja objasniti nečijim poslovnim životom niti se duboka  čežnja ljudskog srca može utažiti bankovnim računom.

                                                                        K.G.Jung...

Da li sanjate, koliko dugo i često sanjate, da li pamtite svoje snove..da li ih zapisujete..?

Čovek bez snova je rekla bih:“Kao zvono kao zveči i kamen koji ječi“...Ako nemate snova onda ste zasigurno negde duboko potisnuli svoje nesvesno ja..svoju animu, animusa, sopstvo i senku..Odrekli ste se možda najbitnijeg dela svoje ličnosti koja u sebi nosi kolektivno arhetipsko nesvesno koje involvira  hiljadugodišnje arhetipske slike duboko ukorenjene u prošlosti homo sapiensa i prenošene genetski stolećima..Čovek ma kakav bio ne bi trebalo da se plaši svojih snova već da ih neguje, da se uči da ih sanja kao što bi podsticao svoje osmo čulo ili treće oko koje će ga načiti da spozna samog sebe Gnothe theuton, što piše ne Delfijskom proročištu..Spoznaj samog sebe..što bi reako Sokrat..Jer ako ne spoznaš sebe kako ćeš znati ko si I kakav je tvoj unutarnji svet u kome živiš. Kako ćeš ostvariti svoje nade, želje, kreativne zamisli ili rešiti neki problem koji se nacrtao baš nasred puta. San jeste izraz unutrašnje drame kao što bi rekla Maria Luiz Fon Franc, Jungova učenica; u kojoj je snevač I autor, I scenarista I režiser I  svi glumci, vola..San u suštini u podsvesnom nivou igra jednu ulogu kompenzacije u pozitivnom smislu I obogaćuje nam emotivni život; kao kad je neko na primer nesiguran u sebe a san ga upućuje na to da bi trebalo da drugačije razmišlja. Ali može biti I duboko opominjući; kad je neko umišljen; pa ga san pošalje u konjsku štalu umesto u prodavnicu sa luksuznim Mon Blanik cipelama. Bitna je ta intezvina emocionalna važnost koju san pridaje nekom dogadjaju iz svakodnevnog života I izvlači ga na površinu ispod slojeva nesvesnog…

Snovi, duboki jesu možda put u ništavilo..ali san je prirodna pojava kao što je i drvo ili sova ; potiče iz istog onog izvora a to je Logos ili Majka Priroda..Tajnovita sila koja stvara sve što postoji..Ljudi se plaše ništavila; kao što se plaše smrti ali zapravo niko od nas ne zna šta se dešava sa nama; tj. Našom svešću kad umremo. To definitvno niko ne može da nam kaže..kuda to putuje naša svest..San je jedna vrsta tihe smrti u toku života; vreme dok čovek spava I u sanja kao I sve životinje za sigurno . San je do danas ostao neobjašnjena stvar u životu svih živih viših životinjskih vrsta. Svi mi sanjamo otprilike do 4 puta u toku noći, a ukoliko čoveka onemogućite da sanja, nastaju ozbiljni duševni I somatski poremećaji.To bi trebalo bi da znamo da svaki od stotine hiljade snove koje sanjamo tokom života jesu jedinstveni. Neki su naizgled lako razumljivi, dok su drugi zamršeni. Svi su ipak samonikli I nepredvidivi.Medjutim, uz jedno iznenadjenje uvidećemo da brojni snovi zapravo poseduju prepoznatljivu strukturu, okvir unutar kog se formiraju. Kad utvrdimo obrise te structure, haotična bujica slika I dogadjaja počinje da dobija smisao..Ali u svakom slučaju tumačenje snova jeste I umetnost ali zahteva korisna praktična pravila I načela nauke. Dakle, odbacite jeftine sanovnike..:)

Po Jungu san ima dvojake korene: u svesnim sadržajima iz prethodnog dana; odnosno u konstelisanim sadržajima nesvesnog. Ovaj drugi se sastoji od dvaju kategorija:

1.      Konstelacija koje su izazvane svesnim sadržajem..

2.      Konstelacija koje su izazvane produktivnim procesima nesvesnog..

Dakle trebalo bi da znamo da se ljudski Um sastoji iz dva dela : Svesnog i Nesvesnog; nesvesni deo daleko je obuhvatniji. Čovek racionalno prima beskonačno mnogo informacija koje registruje u toku jednog dana; mozak ih skladišti ali dešava se da u nekom momento ne može da se doseti broja vlastitog telefona ili imena knjige ili autora koja nam je štaviše najdraža..Kad se zapitamo,zabrinuto:”Šta se sa mnom dešava?”-mi te informacije pokušavamo da dovedemo iz nesvesnog uma u svest. Jung je govorio da da svest predstavlja “odnos psihičkih sadržaja prema Ja u onoj meri koje Ja opaža taj odnos. Dubinska psihologija je otkrila  da se pet šest puta u toku noći nesvesni deo naše psihe preslikava u snovima i da svest sećajući se snova ima prilike da razgleda sadržaje nesvesnog. Medjutim, čak i kad je san zapamćen, informacija svesnom umu izgleda često besmisleno i teško je lako odgonetnuti..San radije otkriva tajne psihe u simbolima, šiframa, metaforama, jeziku koji je vrlo blizak umetničkom..Jezik snova često predstavlja prefinjenu ekspresiju osećanja i snagu..

Nesvesno jeste čuvar tajne ali ono jeste psihički fenomen koji se manifestuje u obliku snova ali po nekad i u omaškama u govoru, halucinacijama i fantazijama…Znači psihički doživljaji koji se ne odvijaju na planu materijalnog nisu svesni već nesvesni.

Ko komponuje serije slika iz snova?

Jung bi rekao sledeće:

Da je to individualno ili polupersinifikovano biće, jedna vrsta autonomne ličnosti možda čak”ideja povezana sa konaćnom individualnošću”..To bi bila ličnost br.1. a ličnost br.2.:

Je kolektivno nesvesno po Jungu koje je docnije nazvao “objektivnom psihom” zato što ga ne doživljavamo kao nešto što pripada subjetivnom Ja već stoji njemu nasuprot, takoreći poput oka koje dolazi iz “dubine duše”.Kolektivno nesvesno i njegovi sadržaji otvaraju nam se u snovima, i svaki put kad uspemo da razumemo san i njegovu moralnu poruku otvaraju nam se oči..To bi      prema alhemičarima bilo treće oko jer na trenutak sebe vidimo očima nekog drugog bića, očima nečeg objektivnog što nas posmatra spolja. Paracelzus opisuje kako to mnoštvo očiju postepeno prerasta u jednu svetlost koja je za njih božanske prirode i svetlosti.

SVETLOST je božanskog porekla.

Postovećivanje svetlosti li oka iz čovekovog nesvesnog, s božijim okom koje nas, tako reći posmatra iznutra  i u čijoj se svetlosti krije vrelo samospoznaje koje nije subjektvno obojeno, široko je rasprostranjenoa arhetipska slika. Opisuje se kao unutrašnje bestelesno oko u čoveku okruženosvetlošću ili pak kao oko koje i istovremeno i svetlost prema Waldemaru Dona, Le symbolisme de l’oeil,Paris 1965.Platon pa I mnogi hrišćanski mistici nazivaju to okom duše , drugi okom initiligencije, intuicijom vere; i samo tim okom čovek može videti samog sebe i učestvovati u biti božijoj, koja je i sama svetlost.

„Kad Čovek u snu zatvori svoje spoljne , telesne oči, njegova duša u snu vidi istinu“

                                                            ESHIL

No da pogledamo sa tačke gledišta čoveka XXI veka uzimajući u obzir Junga; Motiv oka je u središtu, istovremeno kao lično kao i bezlično ogledalo. Te sve kulture koje involviraju religiju sa personifikovanim ili nepersifikovani božanski poredak sveta (kao što je to Tao) povezane sa činjenicom da se u istorijskim periodima civilizacije unutar iste kulture naglasak stavlja na sliku ličnog Boga a onda se transferiše na nelični princip sveta.Personifikovana pojava Boga razvija osećanja  i etičko ponašanje . Dok je slika neličnog središta duše , mandale , spoznaja ili intuicija čoveka kao velikog božanskog „SVE JEDNOG PORETKA STVARI“...Medjutim ovim se ne daje iskaz oBogu već je o arhetipskim slikama o njemu koje se spontano manifestuju u ljudskoj duši, koje su antropomoforne i ne kazuju ništa definitvno o „metafizičkom“postojanju boga. One su u suštini bitne za ličnost snevača; jer oni ukazuju na duševno zdravlje snevača, te slike su kao ogledala, koje ravnodušno prikazuju odraz-odlsikavaju stanje stvari snevača. Na čoveku je ili analitičaru da ih ispravno protumači i kaže šta je tu po sredi?

Nesvesno je ponekad aktivno posmatranje od nekog personifikovanog bića, a ponekad je kao da gledamo u neku nepersonifikovanu pozadinu, u ogledalo – iako je samo bez odredjene namere- jednostavno odražava našu suštinu. Već samo oko u koje se možemo ogledati ponekad deluje kao nelično , ne kao oko nekog bića. Stoga Jung veli:“Oko ili motiv mandale označava odraz našeg uvida u sebe same.“

U toku života čovek slika snevajući svoju mapu snova koja odražava sve ono sa čim se suočava tokom života. Potiskivanje snova vodi u frustracije i depresije jer je čoveku naprosto potreban taj unutarnji duhovni život; kog izjutra i neće biti svestan. Ali sanjanje ne naš follower tokom čitavog žiovota. U izvesnom smislu neki bi rekli da Snovi mogu imati prekognitvnu funkciju; što je moguća istina; ali to tek znamo kad se to nešto dogodi.Sa druge strane oni jesu podsticajno vrelo koje nam zbilja pomaže da rešavamo na izvestan način svoje živote baš kao Alisa dok se nije probudila u parku izazašavši iz „Zemlje Čuda“..

Snovi nas obaveštavaju gde je energija i u kom pravcu bi trebalo da krenemo.Svaki san predstavlja korisnu poruku koja nam pruža vid u naročito značenje odrednjene situacije.Ako se udubimo u struktrurusnova, koji deluju kao šifre shvatićemo da postoji i ključ za njih, da u njima deluje sila koja svakog od nas vodi svojoj suštinskoj sudbini.

ZA  KRAJ  PRIČE:

ČUANG CE JE  ISPRIČAO  KAKO  JE  JEDNOM  SANJAO  DA JE LEPTIR.OTAD  SE STALNO  PITA  DA  LI  JE ON  ČOVEK KOJI  JE SANJAO DA JE LEPTIR ILI JE SANJAO DA JE ČOVEK. Eto istine ;mi nismo u stanju da shvatimo ovaj paradoks .Leptir je simbol sopstva . Da li smo mi san Sopstva ili je pak, SOPSTVO,Sopstvo je naš san?Ne znamo ; to je sve.  

                                                                                    TO BE CONTINUED

N.B.

http://team-technology.co.uk/myers/blog/_archives/2007/3/13/2799298.html 

ALCHEMY AND PSYCHOLOGY

                                      

William Blake

                                             PSIHOLOŠKI ZNAČAJ ALHEMIJE..

                                                                                           JUNG

„Jedno posle dva, dva postaje tri, a iz trećega postaje ćetvrto“

                                                Marija Proročica

Uglavnom je poznat značaj alhemije za razvoj hemije, farmacije pa i medicine ali ne i njen uticaj na razvoj duhovne povesti. Za današnjeg čoveka će možda značiti po malo komično ili neuverljivo ako kažemo da se u hodnicima dubokog podsvenog skriva psihološka dimenzija koja je sastavni deo alhemihjskog procesa. Alhemija veli Jung:“ Stvara podzenu struju spram hrišćanstva, koje vlada površinom.“ U odnosu na hrišćanstvo ono se odnosi  kao san prema svesti, i kao što san nadoknadjuje sukobe svesti, tako alhemija pokušava da popuni praznine koje hrišćanstvo ostavilo otvoreno medju suprotnostima.

Prema starovekovnoj tradiciji koja se docnije prenosi i u hrišćanstvo neparni brojevi; kao i u Kineza i uopšte tradicionalno; parni brojevi ženski a neparni muški. Tu se izmedju neparnih brojeva tradicionalne dogmatike ubacuju parni brojevi koji znače žensko, zemlju, podzemno, pa i samo zlo. Njihovo oličenje je serpens merucrii, zmaj, koji uništava i stavara samog sebe, a prikazuje onu prima materie. To je esencijalna misao alhemije koja vodi ga matrijarhatu, njegovom prasvetu, Tijamat sa njenom atribucijom zmaja, koju je u teomahiji mita o Marduku, savladao muški svet očeva. [1]Povesna smena matrijahalne dominacije sa patrijahalnom pomera svest prema muškoj strani pa se tako žensko, matrijahalno preseljava u podsvesnoj ženskoj prirodi nesvesnog. Već se dešava da u nekim religijama imamo relacije otac-sin, i ta je promena u hrišćanstvu poprimila najviša značenja. U tom slučaju nesvesno je trebalo prema Jungu da bude komplementarno kao u vezi majka-kćer, za šta je već postojala gradja u mitu o Persefoni i Demetri. Medjutim alhemija ukazuje na to da je dalo primat peima materia i filus-a macocosmi.[2]Odnos svesnog i nesvesnog je dobio kompezacijsku ulogu u relaciji protivnika ili suigrača.Tip sin ne doziva iz podzemnog nesvesnog sveta kao dopunsku sliku kćer, već drugog sina. Izgleda da je to u vezi sa fenomenologijom oteltvorenog Boga , uz pomoć začeća Duha Svetoga u materici Device Marije. U tom svetu se duhovno muško spušta/priklanja donjemu , zemaljskom, ženskom i majka je ta koja prethodi svetu oca, izlazeći u susret muškom načelu, radja uz pomoć čovečijeg načela (filozofije) sina, koji nije suprotnost Isusu, već njegov podzemni ekviavalent, ne Bogočoveka, već raskošno biće koje je u skladu sa bićem pramajke. Zadatak gornjeg sina je otkupljenje čoveka (mikrokosmosa), tako je donji čovek salvator macrososmi*sin mudraca..

To je ukratko burno dešavanje koje se odvijalo u dubinama alhemije. Dva sina nikad se neće i nisu sjedinila; osim u duhu nekolicine mudrih alhemičara. U suštini da je Bog postao čovek trebalo bi da znači približavannje muškog načela ženskom načelu majčinskog sveta, što bi trebalo da ih izjednači.

Ovo gore jeste gnostički mit tj. psihološka sfera u kojima je koren geneze. Poruka hrišćanskog simbola po Jungu je gnoza, a kompenzacija nesvesnog je to u još više. Mitiologem je praskonski jezik tih psihičkih zbivanja, pa ga nikakvo intelektualno oblikovanje ne može prevazići kao što to čini punoća  i espresivna snaga mitske slike . Reč je o praslikama, koje se zbog toga najbolje i najpodesnije mogu reprodkovati slikovitim jezikom.( koji se manifestuje, ovaploćuje u snevanju). Motivi sna se neprestano u odredjenim razmacima, vraćaju odredjenim oblicima koji po svojim znacima stvaraju svoj centar. Snovi jesu ogledalo nesvesnog , uz mnogo arhetipske simbolike..

Ne postoji , konačno, nikakvo dobro iz kojeg ne bi moglo proizaći nekakvo zlo, i nikakvo zlo iz kojeg ne bi moglo proizaći nekakvo dobro.

                                                            JUNG

Snovi su ti koji razotkrivaju naše nesvesno,dakle svaka figura u snu personifikuje poneki aspket naše ličnosti u celini. Jung je opisao četri takve figure  dajući im imena:   anima, animus, senka i sopstvo.

Senka je ime koje uglavnom dajemo onoj figuri koja je istog pola kao i snevač. Ona vrlo često manifestuje blago inferioran pogled ili suprotan kvalitet na snevačevo ja.Može oličavati i našu manje vrednu stranu ili onu zlu ili EGO I NJEGOVA SENKA: DON KIHOT I SANČO PANSA...

Anima-Duša/ Animus-Duh..

Od Vajningera u XX veku pa i pre kaže se da je humana priroda kombinacija muškog i ženskog principa tj. jinga i janga; kao što je u tao filozofiji ceo univerzm zasnovan na ovom principu.

Kao što je naše telo pretežno muško ili žensko tako je i naša psiha takva ali ipak ona sadrži u sebi suprotan element. Priroda suprotnog pola personifikovana je u snu figurom suprotnog pola u odnosu na pol snevača; muškarcem u snovima žena i vice versus.

Prema Jungu u sedištu psihe je Sopsto..

Sopstvo je apsolutno nespoznatljivo prema Jungu , ono je nadredjeno, skrovito i mistično. To je božansko sedište psihe koje moramo istraživati celog života. Snovi jesu pisma koje nam sopstvo piše svake noći da bi usmerilo naš daimon*sudbinu u izvesnom/ispravnom pravcu! Kad se osvrnemo unazad na „Kraju životnog puta“ shvatićemo da se on povija prema nekom odredjenom arhetipu koje tiho doktira sopstvo..

Jungovo bavljenje psihoterapijom je bavljenje sa snovima pacijenata kojima je potreban izlaz iz lavirinta:neuroza, psihoza, etc. „Kad čovek kao psihijatar ima posla s ljudima koji su suočeni sa svojom najcrnjom senkom, on mora objektivno ispitati i odmeriti mogućnosti ...a da ne ukazuje kao sveštenik na sedam smrtnih zapovesti.“...Bitno je iskustvo i odnos prema životu jer nesretnik se okrenuo od sopstva i onda..Teško je čoveka suočiti sa njegovom senkom ili mračnom polovinom duše a da je on pri tome i svoje snove izgubio..

Arhetipsko, simboli religije, politeističkih religija utkanih u monoteističke, folklorne legende sve je to deo kolektivog nesvesnog. Stravični snovi tzv. Night mare..noćne more ubijaju i najčistiju, pure animu..dušu..a kamo li um...

Kad se upustimo u simboliku tumačenja snova uvidećemo da u njoj ima mnogo veze sa alhemijskim , da je bitno pamtiti ih i zapisivati ih tokom života ako za psihijatra nemamo Junga. Jer je i on sam govorio za sebe da mu je teško da protumači vlastite snove...

Dakle Alhemja pokušavala da putem znanja dodje do rešenja mada se ona kao nauka uvek nalazila na nekoj ekstremnoj granici i da je neki izjednačavaju sa praznoverjem ali..uloga simbola u tradiciji i povesti humanuma se ne može zanemariti u razvoju kolektivnog arhetipskog. Alhemija je stoga prisutna u psihoterapiji, tj. analizi snova jer nas upućuje na odredjena čvorišta.. simbole koji nas opet upućuku na nešto da bi izašli iz lavirnta...

DA LI VERUJETE U SNOVE..?

                                                               William Blake

„ŽELEO BIH DA UZ OVU SLIKU POSTAVIM ČUDESNI PRIZOR ZVEZDANOG NEBA U NOĆI JER VASIONA IZVAN NAS JEDINO ŠTO SE PO ZNAČAJU MOŽE MERITI SA VASIONOM U NAMA. I BAŠ KAO ŠTO DO OVE PRVE DOPIREM PUTEM TELA, DRUGU DOSEŽEM POSREDSTVOM PSIHE.“

---

[1] Mit o Marduku: Vavilonski mit..Tijamat beše univerzalna praiskonska majka , simbol uskomešanog okeana koji eje postajao na početku vremena.Inače bila je oličenje zmaja koji je stvarao haos i kog bogovi nisu mogli da obuzdaju te je pao izbor na Madrduka da je savlada. Od tela Tijamat je nastalo nebo i zemlja : nebeski svod i okenasko dno...a potom je podelio godinu na 12 meseci, storio sazveždja i postavio sunce i mesec na nebeski svod.[2] Zmija Merkurova i Prva tvar.