LOVE AND MAGIC..

                                             LJUBAVNE INICIJACIJE…

                                                            ‘’Ljubav  je dete ispunjenosti i praznine“

                                                                        Gozba,Platon...

Bolest današnjice je duševna praznina koja opseda bezmalo svakog čoveka; po nekad s vremena na vreme a nekad prerasta u ozbiljne psihosomatske poremećaje: depresiju, neuroze, psihoze, poremećaj strukture ličnosti,etc. U današnjem globalnom poretku pojedinac je nihiliziran i često oseća: prazninu, gubitak vrednosti, tugu, želju za ličnim ispunjenjem, a po nekad i glad za duhovnošću.Duh kao racio i duša , što bi se reklo nešto neuhvatljivo su dve nužne komponente koje ljudskom biću bivaju potrebne da bi se ostvario kao bitak koji zbilja živi punim životom a ne vegetira kao biljka ili simulakrum života. Jasno je da je današnja kultura potrošačka, masovna i da naprosto gura čovela u odredjene šablone; ako ih ne ispuni kako valja dešava se da ga društvo odbacuje. Ali sa druge strane taj savremeni šablon pravi od čoveka klonirano socijalno biće koje mnoge stvari dela pa i one od životnog značaja po automatici, bez osećaja, hronološki kao navijeni programirani kompjuter. Po sebi, čovek ipak ima svoju prirodu i javljaju se itekako negativna raspoloženja jer nisu zadovoljene neke unutrašnje primarne potrebe a to je unutrašnja nega duše. Ljubav spada u jednu od tih dimenzija..naravno ima više vrsta ljubavi:

Prema roditeljima, deci, svom domu, karijeri i poslu kojeg radimo ali i prema malim sitnicama koje život znače. Svakodnevna šetnja po lepom ili ružnom vremenu, iščitana valjana knjiga, sastanak sa prijateljem..igra sa detetom u parku..

Danas se o partnerskoj ljubavi priča u fazonu TV serijala Sex and City ili za one malo manje upućene kao da čitamo romane Mir Jam :“Ranjeni Orao“- tv serijal,  pun patetike i patosa. Dve krajnosti; koje su praktično neostvarljive..jer ljubav izmedju dva ljudska bića je kompleksna relacija izmedju dva tela i dve psihe; koje su u biti strukturalno različite.Da citiramo Junga kao što kaže u svom eseju o braku:“Ljubav uvek uključuje četri osobe: ličnost, zaljubljenu osobu, animu i animusa.“ Anima je po Jungu duša dok je animus duh. Ljubav kao aktivnost podstiče dušu na različite imaginacije te u osobu u koju smo zaljubljeni obično projektujemo svoj ideal. Znamo da je izmedju idealnog i stvarnog suštinska razlika ali osoba u koju se zaljubljujemo poseduje u sebi to nešto, izvestan daimon koji mobiliše naša čula; što i jeste primarno, hemijske reakcije u organizmu a potom i maštarije; sa druge strane reklo bi se da razum odradjuje tu svoj deo posla. U nekadašnjim vremenima; a to je doba Šarlote Bronte ili Džejn Ostin; ljubavi su bile romantične jer je sve bilo tako blisko i tako daleko od nas. Ljubav je mogla biti tek potpuna ispunjena sklapanjem braka pred bogom u crkvi a danas je to mnogo drugačije. Za neke je to kao u novelama Kendas Bushel ili romančićima Isidore Bjelice; Potpeticama do Uspeha ili Moj Ratni ljubavnik; a za neke je to samo video zona, na žalost.Sve više mladog sveta konzumira ljudske odnose preko interneta, sms, mobilnih telefona; kroz simulaciju komunikacije što ih udaljava od prave istinske razmene informacija i osećanja bilo pozitvnih ,bilo negativnih. To je i simulacija ljubavi pa i seksa preko internet seksa; uz mnogo web sajtova za upoznavanje..

Moć da se voli; čini ljudsko biće potpunim; da li je ljubav uzvraćena ili ne to je već drugo pitanje. Ali osoba koja je u stanju da voli ostaje zauvek mladalački tip jer je i ljubav u suštini takva; obnavlja nas kao fontana života. Seksualni čin nije samo biloško parenje , zarad zadovoljstva radi zadovoljstva; kao što se to da videti u USA filmskoj industriji; već medjusobna razmena energija. U prirodi je žene ili čoveka da se sjedini sa željenom osobom u snu ali i na javi.Ono što bi stari rekli osim običnih zemaljskih stvari taj puki telesni odnos jeste u suštini jedna vrsta inicijacije u ljubavi , jer je to dublja staza u korenu duše pa i duha. U danima prve zaljubljenosti ne kaže se :“S uma sašol“..sve je u magli, zavijeno u snove, osećaju se slatki mali leptirići, lebde nam andjeli ispred nosa i to su neke prve mladenačke ljubavi ali kad dodjemo u neko zrelo mature doba kad smo već reproduktivno i misaono sazreli, naša duša će možda ipak isto reagovati. Racio će nas gurati u jednom pravcu; kod izbora patnera ali in majority se dešava da duša i hemija tela prevladaju; osim ako niste ograničeni nekim dublim razlozima: rasnim, političkim, porodičnim. Pa da ste promorani da imate vezu sa nekim ko će vam obezbediti posao; ili će vam ženidba doneti dobar profit, vice/verus; ili vidite vezu isključivo zasnovanu na sexu i ništa više od toga. Jer danas u XXI veku, mnogi se boje vezivanja, jer ljubav i davanje može da povredi pa svoje veze svode isključivo na seksualnost.Žena koja se udaje zarad udaje jer joj je vreme; je promašila život jer će tokom kratkog vremena izgubiti realnog ljubavnog partnera; kad sebi obezbedi sigurno zaledje; radjanje dece I zajednička imovina. Onda ona pokazuje svoje pravo lice; a zaljubljeni muškarac se oseća kao prevarena budala.To su tzv. Strategedije zavodjenja u kojima žena trguje svojim telom da bi zadobila pozitivne poene i dobija u igri koja nije fer jer feremoni su mnogo jači negó racio. Njoj u suštini nije potrebna ljubav već siguran život a kako se onda to zove..?

Pa ipak putenost i jeste čarolija svake veze, seks opisan u Kama Sutri zahteva veštinu ali i medjusobnu ljubav  izmedju partnera. Jer čovek je biće večnosti a delom je biće vremena; ljubav je razapeta izmedju te dve dimenzije dok otvara put da se živi u obe dimenzije. No poigravanje ili pokušaj ulaska u večnost od nas traži, zahteva mnogo; požtrvovanje, odanost, trud i nesebičnost. Jer incijacija podrazumeva i stvaranje zajedničkog potomstva izmedju dvoje ljudi koje se vole; jer nema ničeg normalnijeg nego imati dete sa čovekom koga voliš. Radjanje dece iz ljubavi je kažu stari orfičari put za stvaranje valjanog i zdravog potomstva; deca koja nisu rodjena iz ljubavi celog života će nosti ove ili one traume; arhetipove, senke roditeljske prošlosti.

Postoje momenti razdvanja u vezi, nepotpunosti, nesavršenstva, nemogućnosti. Lepota jedne veze je u privrženosti, raznovrsnosti ličnosti, prisnosti i posebnosti. Svaka od osoba u jednoj čvrstoj vezi trebalo bi da ima svoj životni prostor u kome će disati samo za sebe; u vezi koja neće biti opterećena sumnjama i ljuborom; polaganja prava na vlasništvo ili posedovanje druge osobe; razumevanje za posebnost one druge a istovremeno i prisnost. Onaj kome je ljubav upućena do razotkrivanja je nosilac nečeg misteriznog i nepoznatog ali tu je naša duša da ga razotrkije.Ali bi trebalo da znamo da ljubav neće ispuniti naše vlastite šupljine, da će uspeti da zaceli I zatvori zjapeće rane i rupe nastale u prošlosti. Ne ljubav je otkriće NOVUMA u drugoj osobi ali naši problemi i naši tajni prtljazi iz prošlosti ostaju samo naši; ljubavna veza neće razrešiti naše neurotično/psihotične probleme. Ako pokušamo i da ih rešavamo preko našeg partnera biće to početak kraja veze; ono što moćemo iščekivati od partnera je empatija i podrška u rešavanju problema ali ne opterećivanje medusobne veze i zajedničkog mosta.Stoga je nada i vera za budućnost veze osnova za ispunjenu ljubav bez predrasuda i predubedjenja tako da nam duša bude ispunjena. Tada veza može biti isceljujuća i jedna vrsta magičnog štapića koja nas vraća u svet svetlosti.

U suštini ljubav zbunjuje svoje žrtve jer se njeno delanje u duši ne podudara uvek u svakom detalju s pojavnim ritmom i potrebama veze. Za ljubav je potrebno dvoje pa je onaj drugi partner na svoj način u svom vlastitom ritmu i unekom drugom paralelnom vremenu. Ne bi trebalo da osećamo frustracije ako je tako treba se strpeti i čekati jer ljubav „ništa ne iščekuje i ne traži ništa“..Najstravičnije je biti prazan i ječati kao zvono bez..dobrih vibracija...a takvih je mnogo na ovom svetu...

Lepota u ljubavi je očaravjuća i njena fenomenologija se rascvetava u hiljadu boja prolećnjeg godišnjeg doba. Ali godišnja doba su promenljiva, blaga i oštra, promenljiva i hirovita, hladna i vrela; pa je takva i ljubav. U Baroku, najčešće likovne teme su Eros i pogodjeni izabranik; te pastirski prizori..Dok su u holandskoj Renesansi to vrlo hladni i distantni likovi a u Italijanskoj sve se obrće ka poliateizmu i antičkim bogovima ljubavi, života i smrti. Svako doba ima svoje neke simbole kao što ovo današnje opet ima svoje..vizije...ne mislim u danu Sv. Valentina ili u simbolično u erotičnoj slici Merlin Monro Endija Vorhola koja bi bila moderno oličenje Afrodite XX veka ili magičnim fotogafijama MarijaTestina koji pretvara još uvek decu u odrasle modele koje će postati idela i uzor lepote u XXI veku..baš kao i njihove majke Madona, Cate Moss, Cindy Craford.. u XX, trebalo bi videti njihove devojčice koje samo imitiraju svoje mame, poziraju kao prave male namiguše simulirajući lepotu. Lepota jeste uzvišena ali nemojmo je profanisati a naročito ne dečiju lepotu koja je čista i zaslužuje ljubav svojih roditelja. Ove majke, svakako da ne štite svoju decu. Ali ove devojčice će postati simboli lepote baš kao i njihove majke a time i simboli za mnogo toga; izmedju ostalog i ljubav.

Da li će moderna vremena dozvoliti ljudskim bićima daprolaze kroz inicijaciju ljubavi..Ne znamo…U pitanju je alhemija duše i pitanje opstanka ljudskog roda..Uostalom proleće je..

LOVE TRIANGLE, WIFE..HUSBAND..MISTRESS..

         

Prsten Nibelunga..

   LJUBAVNI TROUGAO SUPRUGA, SUPRUŽNIK I LJUBAVNICA

                                    „Ljubavnica se uvek više voli ali suprug se vraća svojoj ženi

                                    Sa kojom deli dom i ima potomstvo“

                                                                                    Neepoznati

Priča o Martinu i Hani; može biti priča kao i svaka druga priča o ljubavncima; osim što Su oni poznati po tome što su filozofi :Hajdeger i njegova studentkinja Arent. Ova njihova priča ima još još jednu notu a to da je ona Jevrejka a on tvorac , kao što neki kažu nacional-socijalističke ontologije, Bitak I VREME; te prvi dekan u Frajburgu po dolasku nacista na vlast. Odriče se svog prijateljstva i mentora Huserla a Karla Jaspersa zaobilazi u širokom krugu jer mu je žena bila Ne Arijevka-Jevrejka.

http://www.youtube.com/watch?v=kOH3-7KQKhg

O Martinu Hajdegeru je mnogo toga rečeno; pa ćemo nekoliko redova posvetiti Hani Arent, ženi, filozofu i političkom borcu.

N.B. Hana Arent je za sebe govorila da nije filozof već politčki teoretičar, što bi rekli današnji filozof politički analitičar; zapravo bavi se pitanjem “banalnosti zla” i “radikalnost upravljanja” (pojmovi koje je ona u filozofiji praktično denotirala kroz definiciju); kroz sisteme upravljanja u totalitarnim sistemima. Studije započinje u Marburgu ali opet po nagoveštajima napušta ovaj univerzitetski centar oko 1925 na zahtev Martina Hajdegera radi zaštite tajnosti njihove veze, jer one je ipak bio oženenjen; da bi otišla u Hajdelberg I docnije habilitirala kod Karla Japersa na temu “Koncept ljubavi I misli u SV.Aurelija” godine 1929.Njena teza nije zvanično objavljena te nije uspela da stekne status profesora na Univerzitetu u Nemačkoj.  Nakon dugog I trnovitog puta; izbeglištva, logora I odlaska u USA postaje prva žena professor u USA. Umrla je od srčanog udara 1975; nekoliko meseci pred smrt videla je svoju veliku; možda i jedinu ljubav Martina Hajdegera. Do kraja života ostaće prijatelj sa Jaspersom i njegovom suprugom; ali nešto što je obeležilo njeno detinjstvo i mladost ostaće zauvek duševni kod njenog bića. Hana je bila i ostala sekularna Jevrejka; zbog čega će trpeti mnoge kritike; naročito nakon napisanog dela “ O banalnosti zla, izveštaj iz Jerusalima sa sudjenja Ajhmanu” (Gde ona uvidja svu paradoksalnost sistema uništavanja i deportacije Jevreja tokom WWII, koji je izvodjena planski, birokratski, bez ikakve psihopatologije; a oličenje te fenomenologije je Ajhman). Ostaje otvoreno pitanje da li je holocaust *na grčkom žrtva( značilo dobrovoljno žrtvovanje Jevreja kao izabranog naroda-pita se Hana); kako  je to sudija pa i tužilac interpretirao… Holokasut nije bio u načelu po njoj delo socipata, već dobro osmišljen  program i plan. Hanin stav je bio da su Jevreji mogli da se brane a ne da čekaju.. Nekada vatreni cionista je doživela žešće kritike , svojih sunarodnika Jevreja i onih koji bi mogli da se nazovu fundamentalnim, ortodoksim Jevrejima.  U suštini; kao što misli i Pisac ovih redova biti Jevrejin, ne znači verovati u Boga; već poistovećivati se sa svojom nacijom. Osećaj identiteta; ali Hana je u izvesnom smislu ostala večiti gubitnik i izbeglica. Rodjena u Kenigsbergu, od roditelja koji su takodje bili sekularni Jevreji; odrasla u biću nemačkog jezika bila je prinudjena jednog dana da napusti Nemačku i da celog života luta..Imala je svoj dom i supruga u New Yorku..ali tamo gde ste rodjeni tamo se uvek i vraćate..

Treća osoba u ovom trouglu je Martinova zakonita surpuga Elfride, Pruskinja sa kojom je imao dva sina..i koja je ostala uz njega ceo život bez obzira na njegovo priznanje o njegovoj vezi sa Hanom Arent. Elfride se udaje za Martina tokom WWI, kao studetkinja ekonomije. Venčanje u u katoličkoj crkvi..na šta pristaje sama Elfride koja je Protestant a većina koja poznaje prilike u toj zemlji, zna koliko je duboka to bila podela izmedju Nemaca Katolika I Priotestanata. Martin Hajdeger je bio katolik, pripreman za službu u crkvi, ali se ipak opredelio za filozofiju; jednog dana..Martin se odrekao te crkve; tako što se odrekao krštenja svojih sinova u katoličkoj crkvi, nakon rodjenja:“Jer Bog je bio mrtav.“ Elfride je u njemu videla budućnost i sigurnost, u čoveku koji po izgledu i poreklu nije bio pruvlačan ali njegov Um je zračio. U braku je bila supruga i odana žena do kosti; starala se celog veka da njen Martin može da stvara iako sve to skupa nije baš osobito razumela.

Interesantno je da neki nagoveštaji iz dalekog nam Frjaburga govore da Hana nije bila jedina studentkinja koju je ovaj profesor izbarao; da je bilo i drugih. Suština je ipak da je odnos ovo dvoje filozofa ostao čudnovato ambivalentan, strastven i prožet intelktualnošću duha..Možda ovde i nije bila u pitanju sama seksualnost već što bi JUNG rekao spajanje Anime i Animusa, Duha i Duše. Verovatno da je mladjana Hana Arent, tada kad su otprilike započeli vezu; imala oko 18/19 godina a Martin četrdeset, oko 1924 godine. Tad otprilike počinje i pisanje opusa Bitak i Vreme; na specifičnom nemačkom jeziku; teško razumljivom ali što bi neki rekli pevljivom kao Helderlinova poezija. Na šta bi Teodor Adorno rekao da je sve to ipak samo „Rečnik žargona“; nemušta tvorevina u kojoj nema nimalo vatre nego samo dima..uostalom kao u svim švapskim imitacijama logorske vatre. Što je Hajdeger praktikovao okupljajuću svoje studente oko svoje kolibe koju je sazidao skupa sa Elfride kao repliku na svoje seljačko poreklo. Reminiscenicju svega što je predstavljalo prošlost.

Celu priču ili razbijanje kruga savršene porodice i braka razbija Hana..Martin je odabira za svoju ljubavnicu jednog dana na hodnicima Univerziteta u Marburgu..malu, sitnu, prvilačnu Jevrejku, ovalnog lica, neukrotive kose. Kao da je znao da je u prirodi jevrejske žene da strasno voli i da se predaje beskonačno do kraja. U svakoj vezi jedan uvek voli uvek više od drugog; jedan uzima ono što mu je potrebno a drugi daje do beskonačnosti jer mu je duh slobodan a duša andjeoski čista. Takva je bila Hana, mlada i iskrena kad se predavala u seoskim postajama profesoru Martinu HAJDEGERU, čekajući na njegov poziv. Veza je potrajala oko četri godine; jednog dana i to je prestalo jer Martin nije došao na dogovoreni sastanak, tajanstveni kao i uvek a Hana je shvatila da ne treba više da ga čeka. Nakon toga udaje se 1929 za kolegu..kog joj je sam HAJDEGER sugerisao..

Koliko je strasti u sebi sagorela Hana tako mlada i koliko je sazrevala u naručju svog profesora niko u suštini neće nikad saznati ali jasno je da se Martin napajao sa njenih izvora uzimajući je tokom te četri godine, potčinjavajući je kao i svaku ženku da bi smogao snage u sebi da se izjutra vrati u svoju kolibu i da piše. Okružen svoj porodicom i ženom? Dok je Hana ostajala napuštena i budila se sama u praskozorje..u još uvek pospanom Hajdlebergu. Postavlje se nekoliko pitanja:

1.Subjekt zavodjenja u Bodrijarovskom smislu je ovde Hana; devojka od nekih osamnest godina; kojoj se nameće božanski profesor, neprikosnoveni autoritet Martin četdesetogodišnjak. Da li je mogla da odbije. Ne..nije bilo šanse..Hajdeger, takav kakav je po svom izgledu; a neki bi rekli da je bio i ružan fizički; je imao to nešto neodljivo privlačno za mladu studentkinju filozofije koja sve što je mogla da uradi a da ne zgreši je bilo da voli kao prava žena..bez stida, ponosno i dosledno..Očigledno da je upotrebio sve stradegedije zavodjena da bi zaštitio sebe i svoju privatnost a da bi stekao ono što mi je bilo potrebno.  Zavodjenje je u izvesnom smislu, za konzervativnog Hajdegera izazov postojećem poretku stvari i odnosa. Ishod je jednak „oslobadjanu“ viška energije.

2. Na primarnom nivou ovo je bila seksualna veza; koja je kod Hane imala intelektualni svesni nivo; dok je Hajdeger živeo svoj nesvesni animalni deo..Bilo je tu lepih reči, blistavih trenutaka ali beskonačno mnogo sebičnosti koja je išla dotle da joj on odobrava da pronadje sebi drugog ljubavnika!? Da li bi to muškarac koji voli učinio? Sumnjamo..Muškarac koji voli svoju ljubavnicu, ne bi dozvolio takvo što ma koliko bio  veliki intelektualac. Bilo je to prividno davanje slobode..na reč. Ono što bi rekao Fuko je da nema i da nikad nije bilo potiskivanja u našoj kulturi. On je nju sa namerom zaveo..ali..seks je tu nešto kao izlečenje od manjka inspiracije, krativnosti..., izvan neke posledično-uzročne relacije.

3. Ovde je reč o jednom drugom procesu koji simultano zasniva psihičko i seksualno, duhovno i erotsko, zasniva drugu scenu , scenu fantazma i nesvesnog , kao energije koja će stupiti na pozornicu –psihičke energije  koja je u stvari, samo neposredan efekat scenske halucinacije i potiskivanja  i koja će biti halucinirana kao seksualna supstanca, te metaforisana, te metamonizirana na različitim nivoima. Halucinacija je najlepše stanje sveta snova u kome je ljubav slavljena kao boginje :Afrodita, Hera i Demetri. Dok bi se priča o Hajdegeru mogla uklopiti u onu mitologiju mita o Narcisu...Ljubav je ovde samo energetska i scenska simulacija , vrsta psihodrame u kome je psiha jednog potčinjena psihi drugog. Izrazita nadmoć sa svom logikom jednog dana će se preokrenuti u Haninu korist ali možda će za nju već biti veoma kasno.Dželat u prvom licu će ovde zauvek ostati Martin Hajdeger, sirov u duši, ponosan na samog sebe..kao što rekosmo pravi nemački Narcis..koji je gajila još jedna žena, majka njegove dece Elfride. A svi su mu se divili..bio je harizma sve do pada te ’45.godine. Čak je doživeo i nervni slom..i izvesno vreme je boravio i sanatorijumu..

Hana neće imati dece; svoje potomstvo ali će iza nje ostati jedno velko humano delo po kome će je pamtiti generacije. Ali njen odnos prema Hajdegeru nikad neće biti odnos zasnovan na onome što bi Moravija nazvao porodjena „ravnodušnost“, nakon ljubavi. Kao dve ugašene zvezde koja jedna prema drugoj zrače; Martin i Hana će ostati ; bilo kako bilo u nekoj vezi do kraja života. Postoji bogata ljubavna prepiska izmedju njih dvoje., erotska,filozofska, poetska zasnovana na Hajdegerovoj pesmi posvećenom bitku. A Hana je itekako znala na to da odgovori..Bez obzira na svoja dva braka..Drugog supruga je volela..; pa ipak priznaje mu za prepisku sa Martinom..jedina i prava ljubav, njenog života izgleda ostaće ipak Martin Hajdeger..

Poznato je da je Martin postao rektor univerziteta u Frajburgu, da je izvršio reforme i centralizovao kompletan univerzitet u Nemačkoj te 1934 godine. Da je žmurio na proganjanje; pa i učestvovao u pokazivanju i otpuštanju nekih kolega Ne Arijevaca. Nakon čega se oko oko 1935 …ali nakon pada IV Rajha pogadja ga lustracija..i ostaje bez profesure i bez penzije..

Medju prvima kritikovala ga je Hana Arent, krajem rata a onda su se javili i drugi glasovi a medju njima bio je i Jaspers…koji je svedočio protiv svog nekadašnjeg prijatelja..On nije odobravao Martinu odbranu Hajdegera..

Ali ta ista Hana se vratila u Nemačku i vratila se Martinu, nakon rata; pokušavala je na svaki način da ga odbrani; od njegovih nacističkih tragova. Ono što Hajdeger, nije u duši prihvatao je bio njen uspeh na filozofskom planu; da je ona postajala sve poznatija i čitanija kao mislilac. Marljivo je radila na njegovoj rehabililitaciji ali ovaj tvrdoglavi, patrijahalno vaspitani Nemac nije mogao da se pomiri da su se uloge promenile. Od 1950 ona pokušava da izbeli njegovu biografiju kao da je Martinov mentor ili agent ali prekid i ćutanje nastaju negde oko 1952 godine i potrajaće to u njihovoj vezi sve do 1957..Elfride je na to ćutala jer je znala da je to način da Martin doživi..svoju filozofsku rehabilitaciju..A kako se Martin branio na optužbe da je bio u duši odan nacizmu, kao salonski hitlerovac..Ćutanjem..Suština je u tome da je HAJDEGER verovao u to da su užasi nacizma isključivo monumentalni zaborav bitka, za koje Nemci ne snose odgovornost. Sve ono što se desilo je tipično evropski fenomen a ne tipično nemački..HMMM..Možda i jeste ali kako je moguće da se to ipak samo desilo u Nemačkoj..Hajdeger smatra da u tome počiva unutrašnja istina i veličina nacionalsocijalizma. Tragediju bi trebalo tražiti u intelektualnim ograničenjima nacizma. Gde me nadje? Zar je moguće u “banalnom zlu”; sistematki osmišljenom i programski izvedenom tražiti cum garno salis…A Hana je verovala u čoveka..u Martina..

U ovom trouglu najduže će poživeti Elfride, Martinova žena, 98 godina…21.03.1992.

Martin umire u 86 godini; 26.06.1976.

Hana umire u 69 godini; 4.09.1975.

Ko je gubitnik u ovoj priči..Da li je Hana kao treći član kruga..ostala u senci svog velkog učitelja i ljubavnika..tražeći pomilovanje za njega? Da li je Hajdger uopšte bio dostojan takve ljubavi ili je to bio Hanin unutrašnji daimon koji ju je terao da živi životom kojim je živela..Suptilna, dosledna ljubav zahteva i iziskuje veliku cenu i igri Eosa I Thanatosa. Učenica se nikad ne udaljava od svog učitelja; ma koliko u suštini bili tazličiti..u toj priči ona do kraja svog bivstva na zemlji voli bezuslovno..

KADEŠ

“O , Bože ti nebeski oče, ti koji raspolažeš životom i smrću . Ti koji nam se javljaš kao Bog ljubavi i milostinje , daj dušama tvojih sluga svetlosti i mir..”

http://www.youtube.com/watch?v=an2qn2IJBes&feature=related

Hana Arent je umrla od srca, relativno mlada za današnji životni vek..a o ljubavi je napisala sledeće:

 Sentimentalne uspomene su najbolji način da se zaboravi vlastita sudbina, to predpostavlja da je sadašnjost već preobraćena u sentimentalnu prošlost... Sadašnost je prva koja se uzdiže iznad sećanja, i ona nas smesta vodi ka unutrašnjim ponorima, gde je sve večno prisutno, ili preobraćeno u virtualnost. Tako su moć i autonomnost duše obezbedjeni. Obezbedjeni po cenu istine, jer treba sve to ponovo spoznati, jer bez realnosti koju delimo sa drugim ljudskim bićima, istina gubi svako značenje. Introspekcija otvara prostor prema laži.

Blog about Design and ART

http://www.artinfo.com/news/story/796873/the-craftsman-and-the-rebel-a-paris-show-traces-the-careers-of-louis-vuitton-and-marc-jacobs

FASHION AND CARE OF SOUL..

                                       SUŠTINA JE U STILU ŽIVLJENJA

                                      “MODA PROLAZI ALI STIL NIKAD”

MY MOTHER IN HER GARDEN..

Sredinom šezdesetih godina kad smo počeli da putujemo…mi iz EX YU..našli smo se po malo u čudu kad smo ugledali dame u poznim godinama odevene u pastelne boje, prijatnih tonova. Pamtim da je to moju majku oduvek iznenadjivalo; po prvom odlasku u U.K. kako se nose pod navodnicima “starije dame”..Po njenim pričama prvi put , davne’56 bio joj je neuobičajen stil da se sredovečne žene sastaju po kafeima, a stil joj je takodje bio po malo čudan..u starinskom Oxfordu. Ali njena tetka joj je lepo objasnila da je to tako mnogo bolje i jednostavnije; odeš u kafe, ispričaš se a onda svaka ide svojoj kući a glede pastela i šešira pa to je sasvim uobičajeno.

'68 Mother, grand aunt and Anja 

Klasični Barbery, kog ja danas sa ponosom nosim

Tad ja još uvek nisam bila rodjena a moja majka naučena na oskudnost izbora u tzv. Nami i bivšem Mitiću , vratila se kući sa punim kuferom stvari koji je izazvao debelu zavist njenih drugarica i koleginica sa posla. Pri tome kvalitet toga što je dónela u svom koferu i stil ma koliko bio klasičan je neuporediv sa izborom onog što se danas može naći u elitnim beogradskim prodavnicama po papreno skupim cenama. Iskreno rečeno, ja danas još uvek nosim komade njene vintage garderobe; Barbery mantil, škotske suknje, sole plise suknje, ili oni setovi polu rolka i džemper od mohera..( koje je gomilala tokom godina, putujući po inozemstvu).Da ne pričam o kožnim tašnama koje je takodje kupovala i redjala po ormarima; a ja sam na sve to sa prezirom gledala; danas ih nosim. Imam jednu jaknu, koju nisam htela ni da pogledam; a dónela mi je iz Pariza, od pure wooll; belu..sad je ne skidam..Mada debelo moram da vodim računa o njoj..Imala je stila dok je imala volju da se lepo oblači ali meni je u celoj toj priči smetalo što mi je nametala ono što ona voli ; kao što je teget boje i košulje; a crvena boja mi je bila zabranjena kao i nakit. U celoj toj stvari,što je bilo po malo čudna; svoju garderobu je veoma čuvala, čini mi se po nekad da joj je i bilo žao da nešto tako obuče u common prilikama ili za posao kad je već bila udata.

Moja majka nije bila džet seter, već običan lekar; dakle kupovala je sebi ono što može da priušti u granicama njenih prihoda. Jer lako je imati stila, tj. biti in fashion  kad su ti prihodi u granicama bivše YU bili iznad 10.ooo maraka; i pripadaš komunističkom establismentu ili estradi. Drugo oni koji su otišli abroad ; kao i moji  roditelji pripadali su soju tehničke intiligencije; nisu bili manekeni ili stralete da bi sebi mogle da priušte mesečnu kupovinu u avenijima Pariza ili Londona. 

 Šta sam htela da kažem:” Da je danas lako imati stila a da nemaš mašte; pored tolikih časopisa i fantastičnog  izbora po radnjama; ali je za taj stil potreban je debeli novčanik ili ti prihodi oko 5000 eura mesečno.” (Ili dobar sponsor). Zato je onima koje danas pričaju o stilu i sole pamet na blogovima o fashion u trendu sa malim budžetom očito vidik na prilike u osiromašenoj nam zemlji očigledno uvrnut ili su ćoravi tj.slepi. Ako bih se pridržavala “Umjeće Šopinga” kolumnistkinje  Ane Stefanović, ELLA, trebalo da izdvojim po gruboj računici  negde oko 200 eura pri prosečnoj plati od 350 eura u Srbiji. Devojka sjajno piše i ima stila, kao što je i časopis dobar ali na žalost šetajući se juče po centru pala sam u iskušenje da kupim sebi nešto u fazonu drvene narukvice i jednih baletanki pa sam se dosetila da ipak treba da uzmem mačoru hranu, zemlju za cveće, vitamine i kozmetiku,  pa da platim račune u aprilu mesecu i da ću opet biti brocken. A drugo setila sam se da mi je orman pun stvari..koje i ja nisam obukla kao i moja majka jer se ne zanimam klabingom te nisam lokalna džet seterka već običan intelektualac..

Da budem iskrena, što se više bližim pedesetim, vodim računa o izgledu ali ne posebno da bih izdvojila novac za botoks ili lifting lica, te drenažu ili liposukciju. Jer danas je životni vek produžen pa tako i aktuelni seksualni život žena.Pa u tom smislu, više vodim računa o ishrani, dobroj šetnji i volim sebi da ugadjam u malim sitnicama kao što su fine knjige i dugačka šetnja, te prirodna kozmetika. Juče me je zbilja oduševila jedna nova radnja u Bgd. sa prirodnom kozmetikom LUSH : od sapuna do krema, gelova, parfema prirodnih mirisa..ali cene su ubitačne..Ni to će biti jedan od malih troškarskih grehova koji ću priuštiti sebi kao što priželjkujem Krupsov espreso aparat za kafu..neodoljivo..Jesam raspikuća…ali moram da štedim, mada u sitnicama vredi uživati. 

Kad<pogledam na mačora kako slatko hrska Royal kanin.., srčem Arabiku NES..koja mi prianja..NA NEPCE, mislim da sam u izvesnom smislu srećna žena, jer imam svog partnera koji me razume a možda i voli. Pored svih mojih depresivnih problemčića typa anoreksija bulimija, noćnih mora te patnje što nemam dece spadam u kategoriju relativno zaštićenih vrsta. To što bih posedovala jednu Luj Vaton tašnu ili Hermes narukvicu ne bi me učinilo srećnijom negó što jesam…sa sve Šanel parfemom uz miris pudera..

O čemu je reč u ovom nagvaždanju: O stilu življenja, načinu razmišljenja i o brizi za dušu. Jer zapitajte se kad smo poslednji put pogledali neku cool izložbu u Beogradu; gde nestadoše svi ti slikari koji su danas srednja generacija. Sjajna , vrlo talentovana generacija; koja više nema kome da prodaje slike jer je nestao srednji sloj. Zašto “Stubovi Kulture” nisu više u Kulturnom Centru Beograda a jedini su izadavači domaćih pisaca? Zašto nije moguće naći izdavača koji bi vam objavio knjigu; pa zato jer narod nema para da kupuje knjige. Ali se nekima ipak štampaju, jer je tiraž garantovan! Zašto je ikona mladih neka pevaljka sa splavova dok  nas TV smara sa Survivor , reallity show..Zašto je moguće ipak na ulicama videti puno mladih devojaka, zanosnih gracija sa puno stila..a novca je tako malo..U nečemu je kvaka? Jel DA?

U stilu življenja i načinu razmišljanja…A moda..nek priušti sebi ko može..sve te divne i slatke sitnice; a da li će ga to učiniti srećnijim, ne znam. Možda je lepše izdvojiti novac za divnu knjigu bahti poezije od Tukarama XVI vek ili odlazak na odmor nekih desetak dana na Zakintos jer toliko košta jedna Mango haljina. Uvek, imate izbora..ako imate nešto malo  para da sebi priuštite zaovoljstvo i da očuvate zdravlje..A orman dobro pročešljajte uvek će te nešto pronaći u njemu..

n.b. Volim da pročitam Vogue jer moda danas jedna vrsta uspešne priminejne umetnosti; ali daleko od toga da mogu nešto od toga da priuštim sebi osim da živim u Londonu pa second hand shoop..Umetnost je danas svedena na dizajn, dobru fotografiju, modnu stilizaciju i koncept revija..modnih..Tu i tamo likovna umetnost uspe da probije u svom starom sjaju kao nekad u XX veku..

Have a nice weekend..