Bohemian story..about

  "Anon, who wrote so many poems without signing them, was often a woman."— Virginia Woolf

Šta mislite da je lako živeti sa dijagnozom da imate neku od duševnih bolesti i da ste do kraja neizlečivi od toga. Šta mislite o tome da vas noću progone košmari i da umišljate da će vas jednog  dana zatvoriti u neku od takvih ustanova kao šugavog psa, kao gubavca..Dok čitam Silviju Plath i sve dubljem zalazim u to koliko je to bio jedan tihi bol, duhovni sve više se identifikujem sa njom i njenim strahovima jer sam i ja nailiazila na takav tretman. Pri tome nisu me zatvarali u duševnu bolnicu ili davali šok terapije ali kao i ona sam bila duboko neshvaćena i neprihvaćena.Verovatno nikad neću ni biti.. Neme šanse, ali kad bi iz mene negde duboko izašao taj krik mislim da bi dosegao do beskonačnih bezbrojnih galaksija..Možda bi htele te zvezde, ugašene planete, crne rupe i da me saslušaju o svemu onome što bih imala da ispričam, da kažem o onome što znam i ne znam, što samo nagadjam i predvidjam, što osećam i predvidjam. Možda ću i na leto otići duboko u šumu i poveriti drveću sve svoje ljubavne tajne, filozofske dileme, svoje padove i uspomene jer mi je potrebno da me neko sasluša. Očajnički mi je potreban slušalac, publika..neko ko će zbilja da me ozbiljno shvati..da više ne umišljam da je sav taj toliko rad bio uzaludan a ja sad mislim da jeste.Mislim da su stabla živa bića..koja dišu punim plućima..otvorena da te saslušaju i da će prenosti priču o meni od hrasta do breze od jele do bora od omorike do kleke od jasike do svakog krivog drveta u šumama. Da će me čuti šumski patuljci i vilenjaci i da će mi pomoći da uspem već jednom da se kroz vetar i šum lišća čuje moja reč..Da bih mogla da nastavim da živim..Da se ne bi dogodilo ono najgore kao I Silviji Plath; da gurnem glavu u šporet ..Bojim se da opet ne potegnem ruku na sebe, a to je ono što me poslednjih dana očajnički privlači jer ne mogu da radim kao što sam nekad..Ta teskoba i strah od budućnosti..me psihički ubijaju..taj zastoj u meni..Činjenica je da nisam ono što sam bila nakon Epy napada..me uništava..Eksplodiraću..želim nazad svoju slobodu, želim svoje duhovne galaksije..a bilo ih je mnogo...nemate pojma koliko......Ali život još uvek ide dalje..a ja ne želim da živim sama..

Dok slušam Queen toliko emocija pršti iz mene, sećam se rane mladosti i prve roken rol muzike koje sam slušala..do tada samo klasiku..Svirala sam klavir; kao ne baš neki talenta i živela neki svoj paralelni život van sveta mojih vršnjaka koji su slušali..The Wall..Ali desilo se..Mama mia let me goooJ Da Bohemian rapsody..Sad kad se setim kako je to bilo..Zaljubila sam se u Fredija..bio je gej; pa šta! Oni su zbilja bili nešto posebno..i danas najviše volim da slušam taj glas koji je otišao u večnost..

A ja sad razbijam glavu o zid..misleći..kako je to sve skupa jedna velika nepravda;  o tome kako najbolji odlaze..o tome kako najbolji nikad ne uspeju da dožive taj moment da  su priznati I kako najgori mediokriteti predstavljaju nešto..i nekoga…Paris Hilton..Da li j trebalo da se obesi Branko Miljković ili da se Džoplinka ubije sa predumišljajem..a bila je the best..kao što je the worst trash tzv. Barbika..

Trebalo je imati snage kao Margo Sackwile West; koja je preživela I proživela svoj život kao majka, ljubavnica, kreativac ali ona je bila ta koja je uništavala..Uostalom pročitajte Oralando Virdžinije Vulf..ili pisma Margo Trefjusis..Ovaj svet se deli na pobednike I pobedjenje ili gubitnike..

Možda sam zlja zbilja looser ali ipak me voli jedan čovek..i to je važno..jer ga volim ludo..a on je dovoljno lud da voli mene. Šta li je pronašao u ovakvoj ludači kao što sam ja..? Ali on je Teddy a ne Ted Hughes..koji je oterao na onaj svet Silviju kad joj je bilo najteže...

SREĆKO...JOY...

TUŽAN DAN...

Danas su uspavali Srećka...Ne znam zašto, ali taj tigrasti zelenkasti mačak osvojio me na prvi pogled..u mom novom komšiluku. Svaki put kad sam dolazila kući; čula sam ga kako stoji uz vrata i plače; osluškujući dolazak svojih ukućana dok je moj Lakica spavao mrtav ladan na krevetu. Neko bi rekao mačor kao i svaki drugi ali uz njega je išla topla ljudska priča koju je on preo u svojih 13 mačećih godina.Bio je poseban za one sa kojima je živeo a priča mi je potvrdila još jednu istinu:da mačke biraju ljude za saputnike a ne obratno.

Srećko me je podsetio na Kukicu, Budu..i ja sam njih nosila na uspavljivanje..jer su oboleli od raka..On je patio od raka..kosti su krckale i ništa nije jeo ali bilo mi je teško da kažem novoj komšinici šta mislim jer je toliko bilo očigledno, videlo se u pogledu..a da znate životinje pate isto kao i ljudi..a mi patimo uz njih..jer ne govorimo njihovim jezikom, ne razumemo šta ih muči.Nekad se i ne trudimo baš da ih shvatimo..ma koliko ih voleli. A Srećko je baš bio voljen jer je znao da se mazi i pazi..ne kao ovaj bandit Laki..; taj mačorac je izabrao svoju gazdaricu sam, uskočivši joj u krilo.. Danas ga je nosila kao bebu, umotanog u ćebe, da ga uspavaju; u mahu sam mu ugledala okice pune straha od budućeg nepoznatog a taj strah je sigurno nadjačao bolove koji cepaju. U dubini duše znam da će mu laknuti, spavaće negde u mačećem raju ali ne mogu da objasnim njegovoj Miri da je to tako..Teško joj je jer toliko lepih uspomena..koje nam ova bića pružaju..; izgubila je nešto svoje, delić duše a da to sam i ne zna i ko zna koje tajne koje je delila sa Srećkom. Za mene je svet stao dva put..Kukica i Buda..Sve se srušilo u meni..naročito kad je Buda otišao..a sa njim već je otišao sav moj rod, MOJA FAMILIJA.a SA NJIMA lepa vremena..toplina...ljubav...osećala sam se izdano..A borila sam se da živi..tako bolestan od raka..celu godinu, nisam htela da poverujem..a i on je skrivao od mene da je bolestan, da ne bi išao kod veterinara..

Da budem iskrena, suzu nisam pustila kad su mi roditelji umrli ali za Kukicom i Budom sam vrištala..OD BOLA..možda je u tome bio skriven sav moj jad siročeta u četrdesetim, bezdetne žene.

Sad imam Lakicu, tatinog mačora; koji se ne da ni pomaziti..danas sam shvatila šta mi znači..Otac mi ga je ostavio na brigu..Trebalo je da vidim Srećka i Miru..tako zajedno i da shvatim..da ni ja više nemam snage da izgubim mog mačorca..ma kakav mrgud bio..

Abuse of man Tisma Aleksandar

UPOTREBA ČOVEKA

ALEKSANDAR TIŠMA,AKADEMSKA  KNJIGA 2010

Upotreba čoveka, je roman koji se otvara kao višestruki dnevnik u paralelnim vremenima i prostorima, pre, za vrema i nakon WWII rata. U nekoj pravolinijskoj dimeziji stiče se utisak da će biti reč o dnevniku neke palanačke gospodjice iz Andrićevih pribeleški; kad pročitamo nekolika prvih stranica; a onda se susrećemo sa preciznim opisom upotrebe čoveka paradigmatično obuhvaćenim u krugu. Od početka do kraja živimo sa glavnim likovima knjige; gradjanima Novog Sada; sredini koja je specifična jer taj prostor dele :Madjari, Srbi, Nemci i Jevreji. Vezuju ih prijateljstva, ljubavi, strasti, patetika, na koncu i mržnja.Ova poslednja izlazi na svetlost dana kad IV Rajh ulazi na vrata Novog Sada. Onda sve postaje nekako drugačije obojeno izmedju svetlosti i tame; izmedju dobra i zla u Tišminom opisu psihologiji svesnog i podsvenog u graničnim situacijama spoznajemo do kojih granica čovek može pasti duboko u blato.

Slobode izbora nema; čovek je samo lutka koja se batrga na koncima koje poteže neko drugi. Kroz Turobna vremena provejava estetika lepote dok jedan od likova čita nemačke klasike momku svoje kćeri; nadajući se da će uspeti da izbegne sudbinu miliona evropskih Jevreja.Uveren do apsurda da jedna nacija koja je svetu darovala Getea i Šilera ne čini ono što čini; kao da će ga sama umetnost izbaviti iz tog vrtloga bezumlja. Njegova kćer na to sve gleda sasvim drugačije dok jednog dana ne otrkiva da ovozemasljki svet kao ni očeva kuća nije oaza sigurnosti jer završava u „Kući ljubavi“ koncentracionog logora.Vera Kroner, upečatljiv lik; devojčice koja je naglo probudjena i prinudjena da se bori za opstanak, podsećajući nas da je životni kod takav da je instinkt kao „volja za životom“ najači u čoveku. Preživeće logor i vratiće se u sredinu gde više ne pripada.

Svi likovi kao pojedinačni i posebni porteti jesu jedna fenomenologija u kojoj Tišma razvija dosledno psihologiju nasilja nad čovekom u više dimenzija: fizičkom, duhovnom, materijalnom.Liliteranim koracima; napred nazad; kao u nekoj simfonijskoj struktri :Adagio, Allegro,Pocco;  zatvara slike sa izložbe pred kojim ne možemo ostati ravnodušni. Čovek je čoveku najveći vuk, pa makar ti to bila i sama majka, brat ili blizak prijatelj.Neko bi možda rekao da je ovo Tišmino delo tekst koji se teško čita ali on the contrary..Nasuprot tome Upotreba Čoveka je epistola za sva vremena, jer istorija pa i prilike kao i deja vu situacije se ponavljajUu...

www.you tube.com/watch?=rJE_sC!wAGS

n.b. O umjeću pisanja Aleksandra Tišme, nećemo pisati ništa jer puno toga pisano o njemu ...kao da je ovo delo njegovo vrhunsko.. umetnost jeste „Čežnja da se ovaplotimo u večnosti“, pa ako Gutenbergova galaksija opstane, ostavriće se i želja našeg pisca koji je u rangu sa nekim dobitnicima Nobelove nagrade za književnost. Jer, na žalost nagrade ne dobijaju oni koji bi trebalo nekad već neki sasvim drugi..

Tople preporuke..za čitanje i ne odustajte do kraja poslednje stranice.

Anja Weber, filozof

Teddy's Fiest

TEDIJEVA GOZBA...ALAJ MI JE VEČERAS PO VOLJIJ

Elem mene su juče otpustili posle dva  mesec dana dotiranog boravka iz dnevne bolnice za neuropshijatrijske poremećaje sa zaključkom da sam se bitno kongitivno opravila te da mogu da radim. No sa povećanim rizikom daljeg uzimanja lekova baziranog na Valporinskoj kiselini ili ti Eftila. To što se ja vučem kao glista a stomak mi više ništa ne vari ne može da smiluje glavnog neurologa da me primi. Zbog razloga da bi mi uveo novi lek a polako ukidao stari jer patim od sindroma Idiot ili Floberov papagaj, kako vam drago! No dotle, ćemo biti slobodni u svakom smislu kao golub na grani..ali s obzirom da su oni ptice a ja sam ipak ljudsko biće koje mora da radi, moraću da se oslonim na pampers. Pri tome , apsolutno svi kažu da izgledam lepo što je i poslednji put dovelo do ozbiljnog poremećaja jer svi su mislili da izgledam lepo a ja sam se osećala loše. Tako da je moj ordinirajući psihijatar rekao posle opšteg kolapsa i boravka sa one strane  tj. u kliničkoj smrti: „Pa Vi ste izgledali tako lepo.“ – Sirota ja! Dobro život se nastavlja..elem ali ja sam i dalje gladna kao vuk, samo što mi se i taj osećaj gladi smanjuje sa sve više mučnim epizodama stomačnih tegoba.. Dobro izdržaće mo mi i to; možda konkurišemo i za neku sledeću Gotijevu reviju u Parizu ili Njujorku; pa da postanemo modna ikona kao Sara Džesika Parker ili Kejt Mos.!

Šta mislite kako bi izgledala. Uz sav cinizam, da “lepo izgledam”; posle dvo mesečnog smaranja sa depresivnim ženama na rubu nervnog sloma, alkoholičarima na skidanju sa alkohola, dangubama koje iščekuju penziju ja dobih befel da mogu da radim u praksi..Bez obzira na dijagnostikovane simptome. U principu to je i najvažnije osim da stomak prestane da me muči. Inače poznata je istina da onkolozi obole od raka, urolozi od raka prostate, neurolozi dobijaju šlogove a kardiovaskularci od srca. Psihijatre niko i ne primećuje oni su već profesionalno deformisani..Nas niko i ne uzima za ozbiljno dekonstruisane personality..Što jeste jeste..kao i filozofe..to mu dodje na isto..Samo što usput možemo nekog da ubijemo nekog a da za to i ne odovaramo na to se niko  i ne osvrće..

Primer 1:Čovek pije plavix, lek za razredjivanje krvi..prepisan od kardiologa jer je imao masivni infartks miokarda

Primer 2.:Isti paćenik za depresiju dobija zoloft ; jer većina teže obolelih srčanih bolesnika zapada u depresiju;..od psihijatra. Ta dva leka su u kontradikciji..jer zoloft dovodi u pitanje preteranu koagulaciju kod srčanih oboljenja težeg karaktera..i eto jedan mali tromb posle svih patnji od trostrukog bajpasa i paćenik više nije ni pacijent već sprema prijemni za Sv Petra. Tj. Čita Bible..

Primer 3. Bromazepam izaziva narkomansku zavisnost, i zahteva povećavanje a njega prepisuju svi lekari od a do š. Jednog dana dolazi se do tačke da pacijent ne može da funkcioniše bez bromazepama, postaje agresivan ili menja raspoloženja i šta sad..Ko kaže da su oni u Teodora Drajzera samo narkomani..To vam je kao iz one knjige Cela nacija na Prozaku a u Srbiji cela nacija na bromazepamu..

Primer 4. Kad vam vaš ordinirajući lekar kaže nemojte da Googlate, a vi nemojte da slušate, lekovi su otrov koji nam pomažu da preživmo ali imajuu svoje kontraindikacije, koje sad ja trpim.

Add caption

Ovih nekoliko poslednjih dana kad je moja glad dosegla vrhunac u smislu da sam se uželela uštipaka, sremskih kobasica, gurmanskih pljeskavica, gibanica i u principu svega onog što ja ne jedem Teddy je kao za inat doneo u kuću domaće kobasice iz Vojovodine..nešto izmedju kulena i sremske i domaću slalninu koja liči više na pršutu. Gospode, ako te ima na nebesima smiluj mi se.To je tako mirisalo po kući da sam počela i njega da njuškam. Tako je slatko jeo tu ogromnu količinu holesterola; koju bih ja ranije sa indignacijom iskritikovala i odbacila kao poželjnu hranu jer je to meso a kao drugo nije zdravo. Kažu da je ljudsko meso najukusnije jer čovek jede svašta kao i svinjče..To bi mogli da nam posvedoče ili kanibali koji se skrivaju u Amazoniji ili oni što su svojevremeno ispali iz aviona pa da bi preživeli;  jeli su ljudsko meso. A svinjče u Srbiji kao i Nemačkoj pa i u Kini je vrlo popularno meso; a u nas su naročito popularne preradjevine od istog..

Add caption

Sledeće što mi je palo na pamet to su bile pite iz fima Sweenney Tod sa Džonijem Depom i Helen Bonam Carter. Pite koje su ova dva poremećena lika pravila od ljudskog mesa..Pogledajte film..

London ih je prosto obožavao, što potvrdjuje onu tezu o ukusu mesa..jel..

http://www.youtube.com/watch?v=2TItdr5uRzg

A i Dep je uvek privlačan..ma kakvog manijaka igrao..mada mi se baš i ne svidja kao pirat, već prelazi u lakrdijaša..

Dakle Teddy me je sumnjičavo pogledao, kad sam počela da ga njušim; kao da sam ja neki kanibal; pa je zaključio da je konačno vreme da počnem da jedem neko meso. Kao npr. Belo pileće..Tu nema crvene boje..Hmm..Nije mu palo na pamet, šta bi mi se dogodilo kad bi probala i okrajak te kobasice..a kamo li da bi mi palo na pamet da probam nešto drugo!:) Samo mislim da nije bilo fer od njega da me stavlja na takve muke, kad si ti gladan a svaki miris hrane je toliko upečatljiv da te pokreće i na 1000 metara razdaljine a kamo li ne u zajedničkom stanu. Jedva čekam da mu ponestane taj špek pa ću i ja valjda da se smirim..U principu Tedijeva dijeta je tzv. Proteinska pa ona uključuje: čvarke, slaninu, meso, jaja, sir, ribu svih vrsta, mrs..uopšte, bez hleba i slatkiša..Ako je to dijeta za gubljenje kilaže onda sa mnom nešto nije O.K. Ali nutricionisti nisu u pravu..greše..on je izgubio na težini..Meda tzv. Teddy Bear..ima pet kilograma manje..Njemu je ama baš sve po volji..baš kao u pesmi Olivere Katarine a mene i dalje muči stomak..