Some of thoughts..

Memoari jedne single women…o la la..

Dakle ako podjem od toga da sam se ostvarila kao ljudsko biće na nekoliko načina osim što nisam uspela da se udam, nisam uspela da rodim dete;ipak bih mogla da napišem memoare. Sad da li će to biti memoari jedne  women ili jedne zaludne intelektualke koja je iščitala vagon knjiga sasvim je ne bitno. Mislim da u svojoj blizu pedesetoj godini mogu da napišem nekoliko značajnih filozofskih, socioloških pa i psiholoških aspekata u mom reklo bi se naočigled siromašnom životu. Ali s obzirom na to da apsolutno niko i nije mogao da zaviri u moju glavu; bez obzira na savremena sredstva medicine kao što su M.R. SKENER, ILI EEG..ipak u mojoj glavi tj. u mojoj sivoj moždanoj masi ima dosta toga na čemu bi mi mnogi pozavideli ali ima i toga čega bih se i ja postidela. Kao što bi trebalo da se stide oni koji do zla boga iscrpljuju temu Cionskih protokola pa makar bili genijalni kao i sam Umberto Eko. Moram da kažem; jeste da je ovo digresija, da je knjiga totalno smorna, deja vu..; strašno sam se razočarala. Naravo da bih volela da izbacim smeće iz svoje glave i da ga recikliram; ali teši me da i kad čovek umre oni zapravo ništa ne mogu da pronadju u mozgu osim ako imate tumor ili nešto slično.

E sad< poenta je da u mom pamćenju postoje prazni momenti sećanja, svesti i samosveti kojih ne mogu da se setim pa i da hoću pod najžešćim pritiskom; ma koliko trenirala svoj mozak. Siroti on, ali sam sirota i ja jer kad mi padne mrak i u toku tog gubitka svesti u hodnicima podsvesti ja tragam sama za sobom; a kad se probudim ne sećam se apsolutno ničeg. Ko zna šta se dešava sa mnom u takvim trenucima, ali sasvim je izvesno da to i nije ništa tako strašno. U principu neki bi rekli da ništa u životu i nije ništa tako strašno ili ti :”Nihil humano alien puto”? Pedofilija, fetišizam, klepotimanija, sadomazohizam, alkoholizam , narkomanija; sve su to produkti naše nam bajne kulture i civilizacije. Svesti, samosvesti, razularenog uma ili posledica nedovoljnog vaspitanja od strane roditelja..Recimo transvestitsti i li gej populacija su danas sasvim normalno prihvaćeni jer nam Crkva više ne diktira šta da radimo a i ljudskoj populaciji je ostalo jedino to da uživa u samom sebi i onom što mu život pruža..A život je saga u četri toma:detinjstvo, mladost, zrelost i starost. Dakle, na to možemo gledati kao na žir koji je pao na zemlju , drvo je niklo i onda..počinje da daje plodove dobra i zla..ali u suštini nije sve tako crno belo..Drvo kao i leptir menja boje..u zavisnosti od perioda..Samo leptiri žive jedan dan a drva destlećima a ljudi; pa kako koji..Od nekih ostaje samo PANJ..A TO SAM JA- jer nemam dece…a od nekih ostaje šuma bezvrednih drva a od nekih nastaju plemeniti plodovi, koji nastavljaju vrstu..Zanimljiva teorija..jel da..Pa tako, recimo:

Dakle, gde sam tu ja u svem ovom pisaniju..pa u razmišljanjima o vremenu sadašnjem..i prošlom, koji se mogu čitati na ovom ciber space.. Razmišljamo svom životu i o njegovom smislu sa svim njegovim evolutivnim aspektima..Neću sebi postaviti nikakva pitanja kao Kant…već ću se samo zabrinuti da li je smisao mog postojanja opravdan.Zabrinuću se nad onim momentima u kojima ja nisam bila ja , već neko drugi transformisan u nekom drugom vremenu i prostoru. Naravno da te moje transformacije nisu kao one u Praškom groblju kapetana Simoninija u Opata Pikolinija u stvaranju iluzionističke mreže masonskih spletki i cionističkih zavera. Nisam ni onaj zlo duh Stavrogin koji je apsolutni nihilista u svakom pogledu do te mere da dovodi jednu devojčicu do samoubistva a nisam ni nabedjno dete genije koje mora da uspe po svaku cenu. Pa ipak dešava se..da je moj svet ispunjen iluzijama, fantazijama i ko zna još čim pa mi se dešava da mi i moji bližnji ne veruju sasvim. U suštini ja i nemam nikog više ko mi je blizak; sav moj rod je pokojan, da spokojniji ne može biti. Ostala sam samo ja od svih njih; a toliko su verovali u mene a ja ni na grob nemogu da im odem. A mislim da bi bilo sasvim kulturno da ih barem jednom već posetim. Barem oca, ako majku ne mogu; to je izmedju mene i nje ostalo zakopano.

Sada mi se plače..teško mi je..a suze nebeske eh..po ovoj zimi mi se lede na licu..nedostaju mi..svi oni..mama, tata,Buda, Slavko..oni su me voleli..Svesna sam da me Teddy ne voli ja samo zadovoljavan njegov libido..a on je meni potreban jer sam sebična..kao i on..

Verovatno da je to sve tako htela sudbina...ili Kod duše..sjajna knjiga...još uvek čitam...

QUESTION EITHER ...WHY WE ARE AFRAID OF LONELINESS ON

„Na kraju krajeva mi nešto značimo samo zbog suštine koje otelovljujemo.Ako je onetelovljujemo onda je naš život tada protraćen.“ –rekao K.G.JUNG.

KAD BI NEKO HTEO DA MI RAZJASNI RAZLIKU IZMEDJU FORMALNE I SUŠTINSKE ŽENE..?

Formalna to je ona na papiru a može biti i neki partnerka za neki zvaničan ručak. Suštinska žena ima višestruko značenje, to je ona koja ima neki sadržaj spram odredjenog sveta koji je okružuje..Ona koja svoju enetelehiju razvija i dospeva do vrhunca svog smisla i njena egzistencija na ovom svetu biva opravdana u odnosu na svet, na druge ljude i na prirodu po sebi. Takva žena može biti i suština za jednog čoveka, kao što je majka za svoje dete ili može biti suština za jednog ljubavnika baš kao što je to bila Žorž Sand za Šopena. Produžila mu je život i omogućila da stvara. Za Pikasa je svaka žena bila suštinska dok joj ne bi popio krv koja mu je bila nužna za njegovo stvarlaštvo. Ali siroti Pablo , nije za to on bio kriv već žene koje su se za njega lepile kao recimo Dora Mar..

Sartr i jegova pratilja Simon de Bovoar su bili duhovno vezani i ona je bila njegov intelektualni pratilac do kraja života..Postoji mnogo konotacija za to suštinsko, bitno je reći šta odredjuje taj suštinski odnos feminog i maskulinog u jednom periodu njihove zajednice; koja će potrajati možda i ceo život (idelana ideja-arhe)..Lično mislim da to niko zbilja i ne zna osim što se zanosimo common language school.

Formalna žena je ona na papiru i ona ima sva zakonska i legalna prava..Muškarac će to obično reći svojoj ljubavnici da je ona samo formalna jer i više voli ljubavnicu ali će se uvek vraćati kući svojoj ženi. To je ono što bi trebalo da svaka ljubavnica zna...jer beskonačno fini i lepi dragoceni momenti će jednog dana prerasti u dosadu sa jedne ili druge strane, pa će jedan od njih dvoje otići. Možda će ljubavnica poželeti da bude žena jer to zaslužuje; jer smatra da je došlo vreme tome ali njen ljubavnik na to ne pristaje i tu je vezi kraj. Definitivno će shvatiti da je to jedna nihilistička veza u koju ne treba upletati emocije pa onda ako to dobro razume trebalo bi da na vreme zaštiti sebe i povuče se na najmanji mogući bezbolan način. Možda je to i najpametnije jer takva veza ma koliko bila lepa, izazovna, seksualno fascinantna...nije valjana za onog koji ostaje sam. A to je ljubavnica; ma koliko joj ON puta rekao da je ona u suštini njegova žena..Treba biti racionalan i očuvati svoje Ja i ne uplašti se samoće jer davati se nekome bez rezervno i sa potpunim poverenjem ima svoje granice..Sebičnost je prva tačka sebeljublja.., nije da ne volite ali situacija zvana trougao postaje dosadna..

Onda tek takva žena može za sebe da kaže da ima nečeg u njoj jer može i hoće da kaže sad je dosta; ja mogu i hoću da se odreknem tog zadovoljstva, ljubavi koja u suštini nije ljubav već zadovoljavanje libida. On zadovoljava svoj libido a ona samozavarava sebe da je on voli..CVRC..Drugo iskre nepoverenje u njega..čemu to boli...nju...ljubavnicu...S vremena na vreme treba promeniti tu strategediju i postaviti sebi pravila..Veza nema budućnosti..uživajmo dok nam je lepo a onda hajde lepo da se rastanemo...Onda nas više ništa neće boleti osim samoće a i ona je toliko često prisutna u ovakvim vezama..da ...je pitanje zašto jednostavno!?

Lepo je osećati bliskost ljudskog tela na svojoj koži, dodir ruke, milovanje, slatki drhtaj u momentu vrhunca, osećati sam život ali to je možda nekih dvadeset minuta u toku dana..koji možda iščekujete ako ste ljubavnica, ceo dan. A onda On odlazi..i Vi ste kao budala srećni..ali vaša suština je tu neostvarena..Jer ne ručate zajedno,nemate zajedničku decu, ne delite brige..zajednički..Ali jedna poenta ostaje..prijateljstvo..to je ono čega se ljubavnica teško odriče..

U današnjoj kulturi žena koja je se ostvarila kao majka je ostvarila svoju suštinu, ma koliko bila dobar Hegelov primerak onog luka što ga ljuštiš , ljuštiš a do srži nikako da dodješ. U današnjoj kulturi udata žena je zaštićena vrsta jer je na vreme sebe parkirala u mirnu luku te izrodila potomstvo..Bilo kako bilo ona je sebe ostvarila na neki način pa čak i u danima kad riba ivice štednjaka a da svom suprugu i ne kuva ručak..

Ona neudata..je bila i ostala predmet sumnje..Uvek joj nešto nedostaje..fali..Ali možda je ona daleko više sebe ostvarila nego ona druga udata, recimo formalna..U tom smislu njenja egzistencija na ovom svetu će biti opravdana sve dok bude ostvarivala svoju suštinu kao misleći bitak

......jer nije sve u sexu ima nešto i u xxxxxxx...životu ORLANDO Virdžinije Vulf..

Tako je govorila....Margo Sackvile West...

LU SALOME

Lu SALOME

Dobih compliment da sam LU SALOME..EH, kamo da sam te sreće das sam samo živela  u tom dobu a tek da su mi pisali  jedan Rilke, Niče ili Frojd. Lu Salome je bila i ostala enigma za sve post analitičare prošlog veka a mislim i ovog; tema mnogih pripovesti pa i inspiracija za mnoga umetnička dela. Zbilja je bila lik, personality a ne trendseterka koju bi danas An Vintur izabrala da pozira u Vogue. Zato što je bila I ostala paradigma intiligentne  ,  veoma jake žene koja je birala svoj put još od detinjstva.Njena intelektualnost obuzdavala je njenu seksualnost a od muškaraca je uzimala ono što joj je bilo potrebno…izmedju ostalog životnu energiju jer je docnije za svoje ljubavnike birala isključivo mladje muškarce..Moć da upravlja tudjim osećanima te da otvara duše najokorelijih intelektualaca kao što je bio Frojd ukazuje na modernu verziju veštice..večite protivnice maskulinog, večite protivnice Merlina..zla..Morgana…Kažu da je virginity izgubila tek u svojoj trideset I petoj godini. Tu se sličnost izmedju  mene  I nje okončava.

U suštinu Lu niko nije mogao da poseduje; jer je bilo dovoljno samosvesna ličnost koja je uspevala da manipuliše sa drugim muškarcima I uopšte svetom oko sebe. Kad se upuštala u ljubavne avanture činila  je to sa namerom baš kao što bi to uradio I neki muškarac. Hedonizam ali racionalni duboko promošljeni akt volje, kojim diktira potreba za podužetkom vrela života jer to I jeste seksualnost kod žene. Sve ostalo je bila strategedija zavodjena. Ali ne u nekom post modernističkom stilu, radi utilitarnih razloga. Rodjena je sa stilom,.spoznala je da će produžiti život pa I mladost birajući mlade ljubavnike u zrelom dobu dok je kao mlada sticala znanja od dr. Faustusa ali ne kao Margo već kao učenica dovoljno jaka da sve drži u svoj ruci..Zmija, orao , lav iz “Tako je govorio Zartustra” su bili njeni učitelji, uspela je da prepozna u Ničeu ono što će svet otkriti tek nekoliko desetina godina docnije. Zamislite sad tu gomilu nadobudnih filozofa koji su sa visine gledali na Ničeova dela; koji nisu uspeli da prepoznaju Genija, tvorca filozofije bez sistema..Ali što bi se reklo u svakom ludilu ima sistema..pa bilo ga je I u Ničeovom..

Nikad se ne bih usudila da sebe uporedjujem sa njom mada bi mi imponovalo da vodim tako dinamičan život I da stvaram takav krug  prijatelja koje je ona imala..Ali živeti u Cirihu tih godina, posećivati Beč , polemisati sa Frojdom danas je nemoguće. Vreme se ne vraća unazad već smo u XXI veku u kom bi žena kao ona bila možda čak I common personality..Možda bi joj suparnica bila neka Armanijeva muza, Galijanova, prazne glave ali fino oblikovanog tela; sa izvesnom dozom Jat Sat pedigree. U detinjstvu je eto pozirala Fransisu Bejkonu a u ranoj mladosti pisao joj je lično  ni manje ni više Barns..Čak je i pominje u svom delu..Interesting..Pa eto zaboga miloga I majka joj je bila bliska sa Moravijom pa se ona igrala na njegovim kolenima..

Na žalost ja nisam bila te sudbine; te s obzirom na moje porodično poreklo a roditelje koji nisu bili puppets u Vogue ne bih mogla da budem LU SALOME današnjice.

Ajde zamislite LU SALOME kao blogerku, u čiji orman zavirujemo..Koja nam iz nedelje u nedelju preporučuje šta bi trebalo da obučemo I kako da se nosimo..Danas malo ljudi čita knjige a I ako ih pročita I postavi to na svom sajtu to je poza..savremenih mladih žena koja se trude da budu trendseterke..one nikad neće biti ono što je bila jedna Anais Nin, LU SALOME, ALMA MALER ili Žilijet Greko..Čuvena crna rolka Žilijer Greko, inspracija egzistencijalista šezdesetih kao I muza sa sva vremena Odri Hepbern..

One su rodjene sa kodom u duši….čarolijom koja  ih  je učinila onim što jesu..Njihov demon ili karakter je iscrtao njihove puteve baš kao I put Dirasove kad je krenule iz Indokine…Podala se Kinezu I izvukla svoju osiromašenu familiju u poslednji čas a to joj je omogućio njen LJUBAVNIK; koji će joj ostati ljubavnik možda I jedini pravi celog života; ma koliko ih ona imala fizički….

U tom smislu..LU SALOME je bila fascinantna za muškarce jer je bila nedodirljiva, seksualno nepristupačna I hladna; svesna svoje lepote I nemarna..sve do odredjenog momenta..Bila joj je bitna komunikacija..a o tome nam svedoče sva ta pisma..Eh kamo sreće da je meni pisao jedan Rilke ali Frojdova pisma nikad ne bih prihvatila..Dok bih sa Ničeom rado provodila sate..ma koliko on bio odbojan..

Da li je LU mogla da voli? Šta mislite...

Niče je bio toliko bespomoćan da je njegov opstanak bezuslovno tražio ljubav...

Rilke..pa on je pesnik..eh... 

Tiers....

NA SUDNJI DAN BROJAĆE SE SAMO SUZE

Priznajem samo subjektivnu istinu, ona objektivna ne postoji niti će postojati.Ma koliko duboko istraživali sebe, svet koji nas okruđuje, bliske prijatelje, oca, majku, ženu, muža, ljubavnika, ljubavnicu; vidimo da objektivne istine nema. Nema je i nikad je neće ni biti kao što je VERA simbol zajedništva sa Bogom, svetom, bližnjim, simbol ljubavi, simbol života koji je svud oko nas i u nama. Nije bitno da li taj BOG postoji bitno je da mi postojimo kao BIĆA koja pulsiraju s verom u drugo BIĆE. Ako nemaš VERE onda je to vrhunac benadja, teskobe, očajanja. Kad je sve do sad doživljeno do beznadja , teskobe i očajanja, dovedeno do egzistencijalnog dna..Kad je sve do sad doživljeno do sad dovedeno do paradoksa dospeo si u stanje u kome nije više moguće opstati, egzistencija nema smisla i sam život je paradoks.Kad<prodje ovaj momenat ekstatičkog vrhunca u kome ti se prividja da si dosegao maksimum, da si ostvario sopstvo i da ga sad pustinjska oluja nihilizira kao u Sahari onda polako odustaješ od samog sebe. Nema ni jednog jedinog argument za život a posebno kroz ljubav koja je nepotrebna za unutrašnje sopstvo ali ni nužnu stimulaciju životne iluzije kroz sopstvenu fikciju. Postojim jer se ostvarujem kroz drugog kao biće. To je onaj moment kad ti je bezuslovno potrebna druga osoba a ti se gušiš  u samoočajanju u ljubavi  spram te druge osobe a ona je totalno gluva. A to se dešava jer umišljaš da je tvoja ljuspa bića prazna , da ne može da postoji bez onog drugog ja..U suštini biva da ti ne upravljaš sobom već neko drugi..Onda je svaki život skok u ništa, beskonačno prazno, jer smo svi zatvoreni jedni zadruge osim u nekim retkim dragocenim momentima.U čemu je stari, dobri Sokrat bio sasvim u pravu:”Da nikad ne možeš da znaš šta I koliko boli onog drugog.”

Sva moja ludost I beskonačna detinjasta poverljivost se istopila sa mojim godinama, sva moja strast I ljubav je tu ali ona više nije ono što je bila..Drugačija sam, neki drugi demon je izleteo iz mene. U jednom momentu ovaj život je bio pravi Inferno za mene; jer ništa nisam uspela da donesem na ovaj svet. Mrtva novodjenčad, neuspela naučna karijera, totalna pasivnost u životu koja se na koncu završila u nemuštom kriku:”APSOLUTNO NIŠTAVILO”. Kao da sam osudjena na večitu tišinu , samoću, nesposobna da se oslobodim iracionalin zakona koji vladaju u post modern frick worldu ; svetu punom zverstava, licemerja, negativne energije. Ovaj svet je u fazi raspadanja u u igri  gospodara i sluge; po ravilima samo kasta mediokriteta može da preživi. Stoga se ne treba žaliti da su ljudi takvi kakvi  jesu jer smo i mi odgovrni z ato..Ajde da potražimo taj sparckle, iskricu ljubavi u sebi..toplinu i da pokušamo da se ukrcamo na Nojevu Barku..koja nas iščekuje..  

Razmislimo dobro o tome šta ćemo poneti sa sobom na tu Nojevu barku..:)