LU SALOME

Lu SALOME

Dobih compliment da sam LU SALOME..EH, kamo da sam te sreće das sam samo živela  u tom dobu a tek da su mi pisali  jedan Rilke, Niče ili Frojd. Lu Salome je bila i ostala enigma za sve post analitičare prošlog veka a mislim i ovog; tema mnogih pripovesti pa i inspiracija za mnoga umetnička dela. Zbilja je bila lik, personality a ne trendseterka koju bi danas An Vintur izabrala da pozira u Vogue. Zato što je bila I ostala paradigma intiligentne  ,  veoma jake žene koja je birala svoj put još od detinjstva.Njena intelektualnost obuzdavala je njenu seksualnost a od muškaraca je uzimala ono što joj je bilo potrebno…izmedju ostalog životnu energiju jer je docnije za svoje ljubavnike birala isključivo mladje muškarce..Moć da upravlja tudjim osećanima te da otvara duše najokorelijih intelektualaca kao što je bio Frojd ukazuje na modernu verziju veštice..večite protivnice maskulinog, večite protivnice Merlina..zla..Morgana…Kažu da je virginity izgubila tek u svojoj trideset I petoj godini. Tu se sličnost izmedju  mene  I nje okončava.

U suštinu Lu niko nije mogao da poseduje; jer je bilo dovoljno samosvesna ličnost koja je uspevala da manipuliše sa drugim muškarcima I uopšte svetom oko sebe. Kad se upuštala u ljubavne avanture činila  je to sa namerom baš kao što bi to uradio I neki muškarac. Hedonizam ali racionalni duboko promošljeni akt volje, kojim diktira potreba za podužetkom vrela života jer to I jeste seksualnost kod žene. Sve ostalo je bila strategedija zavodjena. Ali ne u nekom post modernističkom stilu, radi utilitarnih razloga. Rodjena je sa stilom,.spoznala je da će produžiti život pa I mladost birajući mlade ljubavnike u zrelom dobu dok je kao mlada sticala znanja od dr. Faustusa ali ne kao Margo već kao učenica dovoljno jaka da sve drži u svoj ruci..Zmija, orao , lav iz “Tako je govorio Zartustra” su bili njeni učitelji, uspela je da prepozna u Ničeu ono što će svet otkriti tek nekoliko desetina godina docnije. Zamislite sad tu gomilu nadobudnih filozofa koji su sa visine gledali na Ničeova dela; koji nisu uspeli da prepoznaju Genija, tvorca filozofije bez sistema..Ali što bi se reklo u svakom ludilu ima sistema..pa bilo ga je I u Ničeovom..

Nikad se ne bih usudila da sebe uporedjujem sa njom mada bi mi imponovalo da vodim tako dinamičan život I da stvaram takav krug  prijatelja koje je ona imala..Ali živeti u Cirihu tih godina, posećivati Beč , polemisati sa Frojdom danas je nemoguće. Vreme se ne vraća unazad već smo u XXI veku u kom bi žena kao ona bila možda čak I common personality..Možda bi joj suparnica bila neka Armanijeva muza, Galijanova, prazne glave ali fino oblikovanog tela; sa izvesnom dozom Jat Sat pedigree. U detinjstvu je eto pozirala Fransisu Bejkonu a u ranoj mladosti pisao joj je lično  ni manje ni više Barns..Čak je i pominje u svom delu..Interesting..Pa eto zaboga miloga I majka joj je bila bliska sa Moravijom pa se ona igrala na njegovim kolenima..

Na žalost ja nisam bila te sudbine; te s obzirom na moje porodično poreklo a roditelje koji nisu bili puppets u Vogue ne bih mogla da budem LU SALOME današnjice.

Ajde zamislite LU SALOME kao blogerku, u čiji orman zavirujemo..Koja nam iz nedelje u nedelju preporučuje šta bi trebalo da obučemo I kako da se nosimo..Danas malo ljudi čita knjige a I ako ih pročita I postavi to na svom sajtu to je poza..savremenih mladih žena koja se trude da budu trendseterke..one nikad neće biti ono što je bila jedna Anais Nin, LU SALOME, ALMA MALER ili Žilijet Greko..Čuvena crna rolka Žilijer Greko, inspracija egzistencijalista šezdesetih kao I muza sa sva vremena Odri Hepbern..

One su rodjene sa kodom u duši….čarolijom koja  ih  je učinila onim što jesu..Njihov demon ili karakter je iscrtao njihove puteve baš kao I put Dirasove kad je krenule iz Indokine…Podala se Kinezu I izvukla svoju osiromašenu familiju u poslednji čas a to joj je omogućio njen LJUBAVNIK; koji će joj ostati ljubavnik možda I jedini pravi celog života; ma koliko ih ona imala fizički….

U tom smislu..LU SALOME je bila fascinantna za muškarce jer je bila nedodirljiva, seksualno nepristupačna I hladna; svesna svoje lepote I nemarna..sve do odredjenog momenta..Bila joj je bitna komunikacija..a o tome nam svedoče sva ta pisma..Eh kamo sreće da je meni pisao jedan Rilke ali Frojdova pisma nikad ne bih prihvatila..Dok bih sa Ničeom rado provodila sate..ma koliko on bio odbojan..

Da li je LU mogla da voli? Šta mislite...

Niče je bio toliko bespomoćan da je njegov opstanak bezuslovno tražio ljubav...

Rilke..pa on je pesnik..eh... 

Tiers....

NA SUDNJI DAN BROJAĆE SE SAMO SUZE

Priznajem samo subjektivnu istinu, ona objektivna ne postoji niti će postojati.Ma koliko duboko istraživali sebe, svet koji nas okruđuje, bliske prijatelje, oca, majku, ženu, muža, ljubavnika, ljubavnicu; vidimo da objektivne istine nema. Nema je i nikad je neće ni biti kao što je VERA simbol zajedništva sa Bogom, svetom, bližnjim, simbol ljubavi, simbol života koji je svud oko nas i u nama. Nije bitno da li taj BOG postoji bitno je da mi postojimo kao BIĆA koja pulsiraju s verom u drugo BIĆE. Ako nemaš VERE onda je to vrhunac benadja, teskobe, očajanja. Kad je sve do sad doživljeno do beznadja , teskobe i očajanja, dovedeno do egzistencijalnog dna..Kad je sve do sad doživljeno do sad dovedeno do paradoksa dospeo si u stanje u kome nije više moguće opstati, egzistencija nema smisla i sam život je paradoks.Kad<prodje ovaj momenat ekstatičkog vrhunca u kome ti se prividja da si dosegao maksimum, da si ostvario sopstvo i da ga sad pustinjska oluja nihilizira kao u Sahari onda polako odustaješ od samog sebe. Nema ni jednog jedinog argument za život a posebno kroz ljubav koja je nepotrebna za unutrašnje sopstvo ali ni nužnu stimulaciju životne iluzije kroz sopstvenu fikciju. Postojim jer se ostvarujem kroz drugog kao biće. To je onaj moment kad ti je bezuslovno potrebna druga osoba a ti se gušiš  u samoočajanju u ljubavi  spram te druge osobe a ona je totalno gluva. A to se dešava jer umišljaš da je tvoja ljuspa bića prazna , da ne može da postoji bez onog drugog ja..U suštini biva da ti ne upravljaš sobom već neko drugi..Onda je svaki život skok u ništa, beskonačno prazno, jer smo svi zatvoreni jedni zadruge osim u nekim retkim dragocenim momentima.U čemu je stari, dobri Sokrat bio sasvim u pravu:”Da nikad ne možeš da znaš šta I koliko boli onog drugog.”

Sva moja ludost I beskonačna detinjasta poverljivost se istopila sa mojim godinama, sva moja strast I ljubav je tu ali ona više nije ono što je bila..Drugačija sam, neki drugi demon je izleteo iz mene. U jednom momentu ovaj život je bio pravi Inferno za mene; jer ništa nisam uspela da donesem na ovaj svet. Mrtva novodjenčad, neuspela naučna karijera, totalna pasivnost u životu koja se na koncu završila u nemuštom kriku:”APSOLUTNO NIŠTAVILO”. Kao da sam osudjena na večitu tišinu , samoću, nesposobna da se oslobodim iracionalin zakona koji vladaju u post modern frick worldu ; svetu punom zverstava, licemerja, negativne energije. Ovaj svet je u fazi raspadanja u u igri  gospodara i sluge; po ravilima samo kasta mediokriteta može da preživi. Stoga se ne treba žaliti da su ljudi takvi kakvi  jesu jer smo i mi odgovrni z ato..Ajde da potražimo taj sparckle, iskricu ljubavi u sebi..toplinu i da pokušamo da se ukrcamo na Nojevu Barku..koja nas iščekuje..  

Razmislimo dobro o tome šta ćemo poneti sa sobom na tu Nojevu barku..:)

DID TOMORROW BELONGS TO HUMANITY

Tomorrow belongs to me

Ima trenutaka kod još uvek verujem da budućnost pripada meni. Ali kakva je to budućnost kad sam potrošila polovinu svoje zemaljske egzistencije na zemlji ne postigavši ništa što bi bilo za pohvalu. Posipanje popelom nije moja zanimacija a ni kajanje a ni samosažaljenje. Ako sebe strpam u kategoriju Rute ili Sare onda mi je verovatnoća da tomorrrow belongs to me realizujem; ali čisto sumnjam da je Sara živela baš tako dugo i da je uspela da u devedestoj godini rodi Isaka. Ali dešava se jel, takve greške se dogadjaju , možda neka uvrnuta genetika.  Ali bilo je tu još dostignuća ako malo prelistate S.Z.u povesti čovečanstva, prosto neverovatno šta je izabrani narod podneo sasve Holokoaustom.Čemu i onda sad  tolike patnje na ovom svetu; ko uopšte veruje suzama ljudskim kao i glupavo pitanje :“Zašto je Hrist umro na krstu, ako je bio sin Boga.“? To je bio politički interes Pontija Pilata i Kavafe da održe mir u vreme Pashe te je siroti Isus stradao umesto BARABE..Što se danas dešava danas svakom od nas, slučajno jer je ovaj svet sirov i kao što Koen peva da su siromašniji još siromašniji a bogati još bogatiji i da ništa na ovom svetu nemože da uspostavi ravnotežu pa da ama baš svima bude potaman, baš kao u nekoj UTOPIJI.

To je kao u onoj priči kad nemačka podmornica potapa britanski putnički brod ; nekog čudnog naziva Lakonija; zvuči utopistički jel da. Kad se komandant te iste podmornice približi uvidja da su žrtve njegove lovine žene i deca. Nema šta ali postupio je viteški ,pokušao je da ih spase, poslao poziv u pomoć Britancima a oni su sve sjebali tako što su poslali Amere. Oni su po sirotim utopljenicima raspalili  BOMBAMA, kao i svi tipski Ameri..koji umišljaju da su spasili Europu od Nemaca. Pri čemu je nas sa sve Jevrejima poginulo oko 30 miliona a njih oko 40.ooo..Ali objasni ti to njima jer su nakon WWII postali svetska sila a nakon čega je došlo do sinking G.B. Ruje su nagrbosile ko niko ali majčica Rusija je velika zahvaljujući Mariji Tereziji, koja ironija Nemačkoj Carici; a tek Poljaci..Cela zbrka jer je jedan malecki čovek odlučio da pokori ostatak sveta..

U suštini Berlin nikad i nije pao..Nemci su moćna nacija, jel da..

Ono što je umobolno u toj celoj situaciji jesu logori, osmišljeni kao masivne tvornice smrti..Stravično..Roditelji su me odveli prvi put u petoj godini života da to vidim u Birkenau, Aušvic. Ta teorija o rasnim razlikama, o Arijevcima kao uzvišenoj kasti koja jedino zaslužuje da opstane na kuglu zemlajskoj. A Arijevci su Nemci..Osudjeni na smrt su:Jevreji, Cigani, Sloveni..Neverovatno je kako su to samo sjajno organizovali..do detalja..bolesno..sick mind....Ali Mengele je nastavio da radi svoj posao nakon pada IV RAJHA..?

Medjutim ono što mene ždere je da će teorija o rasnoj segergaciji uspostaviti u jednom izvesnom smislu i da na tome uveliko rade genetičari u svojim radionicama, eksperimentišući potajno. Činjenica da mi Zbilja ne znamo šta se dogadja u svim tim laboratorijama a da su 2/3 sveta pretvorene u leglo bolesti, siromaštva, propadanja; gubljenje humanuma. Stoga suze nebeske neće nikog dotaći kao ni suze ljudske..jer je čovek sebično biće..a da toga i nije svestan..Suština je da se ljudi radjaju različiti sa manjim ili većim IQ; a da većinja nema šanse da se iščupa iz situacije I put spell on you..Modernom dr.Mengeleu nije potreba jedan Birkenau da bi pravio eksperimente on ima na raspolaganju Afriku, Aziju, sirotinju vascelog sveta............

Da li Tomorrow belong to HUMANITY..? SUMNJAM..

KLONOVI I SIMULAKRUMI ĆE VEROVATNO POSTATI NAŠA STVARNOST..KAO ŠTO JE TO DANAS INTEARAKTIVNA TV..

Zašto sam postala MORON

VICE VERSUS PANJ?

                                    „Kad Stavrogin veruje da veruje on ne veruje da veruje

                                    U suprotnom kad ne veruje Stavrogin ne veruje da ne veruje“

                                                            Dostojevski Zli Dusi...

 Taj tip nihilizma ubija onog koji ga nosi u sebi ali ubija i njegove bližnje. Voleti takvu osobu koja nema poverenja ni u svoju senku je totalna UTOPIJA, jedna vrsta tihog samoubistva ili dobrovoljnog priznavanja na nihilizaciju od iste osobe. Možda je Nečajeva ili Ničea bilo moguće voleti, možda i Rilkea, ko zna..ali Stavrogin je oličenje Zlih duhova koji svi mi po malo imamo u sebi..DEMONA..

Dakle, elem, suština je u tome kad nešto nisu uradio a osoba za koju misliš da te voli i poštuje nema poverenja u tebe onda to duboko boli i obrušava se na ego. Jeste da je ta osoba sumnjičava po prirodi i teške naravi ali za godine i dane zajedničkog života ona postavlja pitanje poverenja. Da li si preturao po njegovim ličnim stvarima, a ako jesi onda će se veza nastaviti ali sve što dalje budem izrekla biće prihvaćeno sa rezervom :“Može da bude ovako ili onako“- u mene neće imati nekog poverenja. Za sve ove godine svaki njegov potez me je pogadjao jer ga nisam dovoljno razumela ili sam bila suviše opsednuta sama sobom. Suština je u tome da ne spadam u radoznale osobe da je za mene to deo čovekove privatnosti da ono što želiš da kažeš ili da ispovediš u nekom trenutku neke slabosti reći ćeš. U suštini postoje stvari koje i ne želim da znam o njemu; niti bih se potrudila da da ih saznam.

Uporno insistiranje na tome da priznam da sam preturala po njegovim krpicama me je prvi dan dovelo do ivice ludila i do još jedne suicidne faze; neodoljive želje da na sebe dignem ruku. Ali verovatno, ovi konjski lekovi koji pijem su me sprečili u tome da sprovedem naumljeno delo, jer kao što rekoh  to ću i uraditi jednog dana kad moj život  izgubi smisao. Ali sam zaključila da jedna svadja ne znači početak stormy faze. Sutradan se pojavio, uključeni TV okrenuo je na fudbalski kanal i nakon pola sata ćutanja nakon pitanja:“Da li si još uvek ljut?“- potvrdan odgovor, sa zaključkom diskusije da sam ja to uradila ; nisam se trudila da mu dokazujem kao malo dete da to nisam jer to nikad i ne bih. Prvi dan sam se ponašala kao poslednji moron plačući sa sve krokodilskim suzama; pokušavajući da dokažem da nisam.  Uhvatio me ludački napad panike, kao da me neko tera da udjem reku Kongo, punu krokodila. Osetila sam se kao malo dete koga njegov treći roditelj optužuje za nešto što nije skrivio i zašta se malo dete u meni grčevito pobunilo. Zbilja nisam preturala jer je to deo moje prirode, ali to mučenje i ponižavajuće ispitavanje pokrenulo je u meni lavinu gorkih osećanja  iz proteklih godina, godine i godine lomljenja ..Prethodni slom se dogodio pre dve godine sa epizodom epi napada. Čemu, jer za sve ove godine nisam bila sposobna da sebi pronadjem drugom muškarca ili nisam ni htela da ga tražim. On mi je na neki način imponovao, odgovarao i kad je odlazio i kad je bio samo fantazija ali ne i stvarnost.

Suština je u tome da je negde kvaka i u meni koja ima prilično jaku mazohističku crtu da dozvoljavam sebi da me on tretira kao morona; ponašajući se prema meni kao tipični Turčin. Očigledno  je da zna da me dobro nagazi gde treba kao što čini mačor kad se dočepa mačke. Za sve ove godine ja prelazim preko toga jer ne mogu bez njega; ovako i onako iako se suštinski razlikujemo. Ne znam ni sad da li ću moći bez njega jer sam previše vezana..Znam da možda nikad nećemo doslovno živeti zajedno, znam da ne možemo da imamo više decu u ovim godinama,znam da on ima svoj paralelni život u kome sam ja samo jedan mali delić. U odnosu na mene gde je on vrlo bitan faktor moje egzistencije, emotivne , fizičke, seksualne pa i intelektualne. Uz njega funkcionišem kompletno ovako ne znam kuda..Ali ostaje pitanje dokle idu granice tolerancije i dokle smem sebi da dozvolim da  budem moron.

U prirodi postoji tzv.selekcija na one koji su pasivni i na one koji su aktivni; to je kao jing i jang, desno i levo, crno i crveno. Prema filozofima starog veka žensko je ono što je uvek levo a prema starim Kinezima to je pasivno u cirkulusu Jin Jang kruga. U osovini naše veze ja sam taj pasivni subjekt već godinama koji sedi u iščekivanju toga da će se nešto promeniti za svo ovo vreme ali to ovo se ne menja. Žensko je oduvek bilo definisano u civilizaciji nakon Hrista kao nešto prljavo i nižerazredno biće..E pa tako se i on odnosi prema meni..Objašnjavajući da je žena kokoška koja pati svoja jaja u kući..čekajući svog lovca da dodje i da joj donese lovinu. Prilično zastarelo mišljenje ali po mojoj logici stvari:” Ako misli da je tako, nek misli; onda mu nisu sve daske na broju, ali prihvati čoveka takvog kakav je.” U celoj toj igri ja se pravim blesava kao i svaka kućna mačka i dobijam onoliko koliko mogu da dobijem od njega. Jer od čoveka kao što je on malo se može iščekivati ali su zato ti tako dragoceni i lepi, retki trenuci toliko važni, egzistencijalno. Barem se meni tako čini..mada to ne vodi u dobrom pravcu ni u jednom smislu..Ne želim da ga izgubim, iako mi to nanosi bol; ali ne želim da nastavljam nešto u čemu nema poverenja još od Plavih Horizonata.

Ne bojim se samoće, ne bojim se ni svog ludila, bojim se samo jedne stvari da ću prestati da funkcionišem bez njega..Još uvek..osim ako..