Scizofrenie uma

Stvari nisu inakve kakve kakve jesu već onakve kao mi želimo da ih vidimo. Dakle, fenomenalno se uvek razlikuje od noumenalnog. Dakle ako je Magrit naslikao Klavir  on je hteo da kaže aaaaaa; a šta. Razmišljaj, pogađaj, jer slika je oslikana u racionalističkom maniru .Savršeno simetrična kao što je i Gospodin Hegel otišao na odmor ili Ljubavnici:. 

LOVERS

Ajde da kažemo ljubav je slepa a klavir je predmet koji izaziva niz asocijacija kao i jaje i ’’Zov krvi’’ šta se krije iza slike da li to mene poziva Haimat ili moja blood line – genetski kod, misao, predmet iz podsvesti, snovi, čaša ispunjena kristalnim vazduhoma sve se skriva u Lažnom ogledalu. Najviše mi se sviđa da budem Alisa u zemlji čuda, kao u onoj sjajnoj slici Magrita koju je pisao matematičar alijas Luis Gospodin psihoanalitičar me gleda i priča a ja mogu da ga lažem a da ljudi zure u sobu, zaveden na stranputicu. Ne vredu mu mudrost ni diploma pa ni doktorat – kaine saznanje – zato što sam ja Veliki Manipulator – folirant. Jer kao što neko reče:’’Nikad ne verujte filozofima oni su veliki opsenari’’ – duha. Jer onaj koji ima saznaje taj ima moć ne onaj ko ima pare već onaj koji prepoznaje, ima treće oko a sve se krije iza treće maske. Seducer: i Empire of lite, imaju toliko sličnosti jer ih vezuje moć zavođenja.

A na kraju dragi moji ostaju samo Memories..

Psychiatrist..

Mr.Hegel is on Holiday say's MAGRRITE

Gospodin Hegel je na Odmoru

Kaže Rene Magrit

            Gospodin profesor je na odmoru i ostavio sveukupni humanum da razmisli šta je hteo da kaže? Magrit ili Hegel? Podjednako sistematični, dosledni i  i uporni u razvijanju svoje fenomenologije sveta. Naravno da današnji svet ne bi mogao bez Hegela pa nam je stoga i ostavio punu čašu, bistre bode, veoma krhku, i gotovo da čovek poželi da se napije vode. Hegelov sistem je zastupljen na tri nivoa i po horizontali i po vertikali, neprotivrečan je i koherentan. Uz to sastoji se onog čuvenog teza – sinteza – antiteza, što bi trebalo da bude i suština njegovog sistema.

            Ako pažljivije pogledamo, slika se sastoji iz tri elementa: čaše, ambrela i drške kišobrana ako bi se jedan od tih elemenata uklonio celokupni sistem bi se urušio u ružičastu pozadinu; koja je gotovo simetrično podeljena na 4 dela. Da li bi to valjalo za sveukupno čovečanstvo koje je zasnovano na ovako krhkoj ravnoteži, tako – reći oslonjeno o  pozadinu, okačeno u vazduhu. Jer ako je Hegel, pisao nauku o biću Ontologiju – Logiku – nauku o biću koju je ovde Magrit ostavio da visi o koncu  čaši vode – personifikaciji Uma.. Mene cela priča asocira na to da je profesor otišao jednom zasvagda a da je taj profesor sam Bog lično i ostavio Ambrel da visi nepodnošljivo u vazduhu. Ako bude poremećena i jedna strana il bilo koji elemenat u slici sveta, urušiće se sistem. A čaša me asocira na Logos, jer na kraju Hegelovog sistema je Logos, vrhunac sistema – samosvest sjedinjena u jedinstvu subjektivnog i objektivnog.

            Dakle, to je moja asocijacija povezana sa Hegelovom fenomenologijom Duha.

Jer ipak na početku beše logoi,(reč)- Evandjelje apostola Ivana. Dakle bivstvujuće zavisi od uma čoveka i njegovie samosvesti.

                                                           

            Kako je celokupan sistem Hegela apstraktan tako je i ova fenomenologija ili Magritovog razmišljanja zagonetna ali jasno je da ceo sistem likovno drži simetrija i crtež. A odsutvo čoveka je možda upozorenje na njegov nihilizam koji je surealistički.

SOMETHING REALLY PERSONALLY..

Nešto sasvim lično,

Dolaze dani kad su Vam sva spoljašnja čula blokirana, kao da je to neko namerno učinio obloživši vas voskom. Sedite sasvim sami u svojoj sobi osećajući bodljikav bol  u svom telu koji se steže oko guše,koji polako steže veoma opasno u malim očnim suznim kanalima. Jedna reč, jedan gest i onda sve to što je zagušeno u vama – zagnojene uvrede, gangrenozne ljubomore, nepotrebne želje – još-uvek-neispunjene – sve to će odjedanput eksplodirati u vama kao potok suza nemoći – do  prihvaćenog otrežnjenja u prigušenom jecanju – zbog nečeg . A zašto ni sami ne znate! Niko tad neće biti uz Vas, nijedan glas neće kazati:''Ma hajde, hajde, spavaj i zaboravi.'' Ne, u Vašoj novoj i zastrašujućoj nezavisnosti predosećate bol, koji se radja u vama od nesanice i nervne napetosti sa gorkim osećajem da je sve, ama baš sve pred-odredjeno, daleko i odavno pre rodjenja. Odušak koji Vam je potreban je zapečaćen. Živite noć i dan u mračnoj komori sazdanoj od samog sebe za sebe. E i u ovaj dan osećate da će te eksolodirati, pući ako ne ispraznite rezervoar u koga ste strpali sve gubitke, iscuriće i isplivaće sve ono iz komore.

Danas, posle deset godina sela sam za klavir i odsvirala BEZ GREŠKE Šopenovu sonatu br.2 bez ijedne jedine greške i još nekoliko etida..

Dakle, to je nestalo. Ugrizla sam se za usne, prezrevši sebe zbog svog senzibiliteta čudeći se usput kako ljudska bića mogu da pate i trpe ne štiteći svoje JA-INDIVIDUALITET. Kako mogu sebi da dozvole da budu skršeni pod mašinom ili od čoveka – celog svog života.

Sloboda u ličnom-integritetu, bez obzira na vreme kroz koje prolazimo. Sve što se dešava nije gubitak u životu ;iako boli; možda nešto drugo dobro procveta.

EROTIKON TABOO

  

                                      EROTIKON kao TABU

         

Sve je jasno na početku seksualne igre sa stepskim vukom,  nema tajne, osim one skrivene u magičnoj potrebi za sjedinjavanjem koji se poništava slobodnim padom u kojima se igra drama energije . Dva tela uzimajući ritmičku formu, u pokretu njihanja povezani su kao oscilirajući krug.

          Veliko&Malo uživanje kada se duh izdiše iz tela i ono spaja sa drugim telom u beskonačnom zaboravu bića je nešto sasvim prirodno kao što je uživanje u međusobnom spajanju muško – ženskog.. U tom  momentu klimaksa, on se napaja sa ženskih grudi a ona uzima njegovu energiju. Isprelpeteni kao bršljenj u neznanju ko je animus a ko je anima igraju se, dodirijući se, milujući se rastopljeni kao čokolada u nežnosti čula, predajući se novumu otrkrivanja svake pojedine tačke.

 Muškarac i Žena mešaju tri svete tečnosti a da  nisu svesni toga: vodu, krv i spermu. Stvarajući mali mikrokosmos, u svakoj dinamici pokreta u svakom momentu ekstaze kad sve okolo tone u besmisao jer su samo njih dvoje važni na ovom svetu. Noseći talas erotske enregije koji ih preliva u svakom momentu, napetost u dubokoj nepekidnosti jer voda izaziva žeđ a žeđ izaziva vodu. Leopota je neiskaziva u, a to je ono što čini animu osetljivom na animusa prizivivajući ga da učini ono što bi on želeo da učini; ono što njeno telo bezuslovno zahteva predaujći se u bestidu; a to je da je on na kratko poseduje uzimajući ono što mu se prohtelo. Da sasvim zaroni u beskonačnost u kathazrisu čula u konačnoj formi kao večita potreba maskulinog – želja koju treba ostvariti u vrhunskm nesvesnom umjeću erotikon.Tu je početak i kraj , sadašnjost je veza sa telesnim uzbuđenjem – erotikonom / satirom /svecem. Nakon senzacije ispunjenja nastaje umor animusa, suprotonost više nije suprotnost već iscrpljna anima umornih udova od koje animus instinktivno želi da ode. Sve je iskušano, igra je završena a u ponavljanju nema Novuma, nema Experimentuma,  animus ide dalje u potrazi za odmorom u samoći povrativši svoju nadmoćnu samosvest.

 Kao stepski vuk odlazi napušatjući svoju draganu, zadovoljnih čula , samosvesnog slobodnog duha. On je s njom uživao,  bez obećanja, bez dubokih emocija, slučajno kao u prolazu zgrabivši momenat dok ona ostaje a da nije ostavljena jer je sve bilo jasno bilo već na početku oscilirajućeg kruga sa Erotikonom! Uživanje je svrha kojoj teži Stepski Vuk a  a ne puka igra zavođenja. Stoga je on slobodan....i savršeno lep u spoju duha i tela gde je njegova kuća bića nadmoćna nad svakom animom – ženskom.