Notes about book LU SALOME

Komentar o knjizi..

LU ANDREAS SALOME BELEŠKE IZ ŽIVOTA..

                                                                                „Kad podjete k ženama ponesite bič“

                                                                                                Fridirh Niče....

Žena koja je do dana današnjeg ostala inspiracija umetnicima: piscima, slikarima, poetama ali onima koji se bave naukom psihoanalze. Stoga što je ona bila medju prvim učenicima Sigmunda Frojda a docnije Adlera. U izvesnom smislu njeno slaganje sa Frojdom u svakom pogledu ukazuje i na neke aspekte njene ličnosti..Ali njeni odnosi sa drugim muškarcima ostaju svakako u senci sa onim koji je imala sa Rajner Marijom Rilkeom.

Kao student filozofije, teologije,istorije umetnosti,a docnije kako kaže autodidakt u psihoanalizi njenja knjiga ili zabeleške ukazuju na ženu sofisticiranog znanja, sjajnog rukopisa kao i valjanog poznavaoca ljudske psihe. Što se da primetiti u njenim komentarima o familijarnim odnosima, majci, Paul Reu,Frojdu, Ničeu, Andreasu (njenom suprugu),etc. Ali ti rukopisi jesu po prilično enigmatični kao vrsta dnevnika i kazuju nešto što bi se u neku ruku moglo nazvati ekspresijom unutrašnjih želja ili projekcijom kako je sve to moglo da izgleda. A da li je to zbilja bilo tako; ostaje nam samo da prihvatimo ili ne; ili da se poigravamo i projektujemo.

Rukopisi su bili nakon njene smrti povereni Ernestu Pfajferu; koji ih je po njenoj slobodnoj volji i želji priredio i izdao 1957 godine; dok ih je ona pisala tokom tridesetih u nacističkoj Nemačkoj. Umrla je 1937 godine..u dubokoj starosti..

Rukopisi , sad ponudjeni nam u knizi,ovakvi kakvi su, ne govore mnogo o jednoj biografiji koju bi smo možda hteli da pročitamo o Lu koja je fascinirala najuticajnije i najintersantnije muškarce njene epohe izmedju XIX I XX veka; već su zapisi o jednom životu koji je kao da je tekao lagodno i bez ikakvih teških prepreka tokom celog životnog veka. Za sebe kaže da je Nemačko-Danskog porekla; da joj  je Rusija domovina a da joj je život pesništvo.

„Život uopšte jeste pesništvo. Mi ga nesvesno živimo dan za danom, deo po deo – ali u svojoj neuhvatljivoj celovitosti on živi, on nas opeva.“ Lu Salome

Estetizovano, do besvesti, lepo i dražesno kao da je u dubini duše nešto ostalo skriveno piše nam iz prošlosti Lu;ako bi uporedili sa Bergmanovim autobiografskim zapisima koji zasecaju debelo i bolno u živote njegovih roditelja; onda bi rekli da je Lu Salome želela da za sobom ostavi samo ono što se njoj svijdalo:” Neverovatnu lagodnost postojanja..” No svakom je dozvoljeno da čuva tajnu..Možemo sebi dozvoliti sumnju da u njenom životu nije sve teklo baš tako glatko i sjajno kako se da čitati iz ovih stranica pred nama; ali to je ipak pisala jedna lady..koja u sebi nosi deo ruskog vaspitanja i duha; ma koliko bila Nemica u duši.

Za Lu Andreas Salome  kažem da je Nemica jer joj je biće jezika u nemačkom kao maternjem bez obzira na to što je mnoga toga ponela sobom iz Rusije, koju je napustila kao veoma mlada; ali vraćala se toj zemlji sve do Oktobarske revolucije. Interesantan  je taj odnos prema Patrosu, onako kako bi rekli stari Grci ; ocu, otadžbini ili Majčici Rusiji da u njoj vidi civilzaciju koja je tek na nekom putu razvoja, ne tako stara a ne tako ni mlada ali daleko od racionalnog. Njene beleške sa puta skupa sa Rilkeom pokazuju na to koliko ju je Rusija privlačila ali i u izvesnom smislu odbijala; otadžbina Turgenjeva, Tolstoja, Čehova, Dostojevskog, etc.Ali suština je u načinju pripovedanja dogadjaja koju us sebi nose tu rusku, slovensku istančenost, filigransku finoću i nekako prećutno prelaženje preko drastičnih ili intrigantnih, bezmalo skandaloznih tema. Kao što je bio kraj njenog prijateljstva sa Ničeom.

Od rane mladosti napustila  je  crkvu; uprkos docnijem manifestu Maljeviča; Bog još uvek nije umro; i priklonila se filozofiji koja slavi život. Sami razlozi; ili ih nisam dobro shvatila nisi dovoljno jasni; ali očigledno je da nije verovala u postojanje jednog Aposlutnog Bića iz Anselmovog dokaza. Ili je bila dovoljno hrabra da se suprostavi društvenom kodeksu tog doba..Zbilja; kao da je to bio neki kapric..

Da li je njen život slavio življenje ili je bio istraživački put; to nam ne odgovara u svojim pribeleškama. Ali nas u izvesnim crtama približava duhu epohe i lagodnosti življenja ljudi iz viših slojeva sa izvesnom površnom lakoćom koja pokušava da sledi salonske filozofe i pesnike tog doba. Bila je veoma intiligentna , snalažljiva žena izuzetne lepote, egzotičnog porekla; generalska kći iz Rusije, koja dolazi u Swiss da se školuje i usput sklapa prijateljstva sa ljudima neopisivo lako. Mladost , šarm i lepota osvajaju ali i distantno i mistično ponašanje Lu Salome ostavljaju neizbrisiv trag u delima Ničea, Rilkea, Pola Rea..Interesantno je da je većina ovih veza bila platonskog karaktera, čak i brak sa Andreasom do kraja njihovog života nije bio konzumiran; jasno je da nije volela strarije muškarce i da je jedina duboka intimna veza bila i postojala sa Rilkeom koji je bio daleko mladji od nje. Verovatno da je Frojdova misao o nesvesnom koje je zapravo naše postisnuta seksualnost; kao vrlo moćna institucija libida; uticala na LU..ili nešto sasvim drugo. Tu tajnu ponela je sobom u grob; kad je sahranjena u Getingenu.

Svakako da je znala mnogo o tajnama Erosa ali Filiosa i Agapea..jer je studirala Filozofiju; stoga je posedovala ono što bi se danas reklo jaku volju ili slobodu volje da bude ono što ona želi. Od muškaraca je uzimala ono što je ona isključivo želela; sofiju, znanje..to je bio taj istraživaćki eros..a ljubav..možda samo sa Rilkeom..U izvesnom smilu uporedila bih je sa mačkom; koja natera lude da misle da je ona tu zbog njih a zapravo svi su oni tu oko nje radi same nje..Očigledno da je taj prirodni talenat da osvaja i a da pruža tako malo ili sa merom bila dominatna crta njene ličnosti; koja je u jednoj svojoj dimenziji sofsticirano sebična..

Ako se sve uzme u obzir Lu Salome je po izvesnom stečenom utisku bila prosečan Pisac..Lična opaska..

No pročitajte knjigu…