Gay Culture of life personal view

Social GAY CULTURE of life….personal view

Hej ovo je XXI VEK, dakle ako prihvatamo multikultoroške razlike koje su am donele različite rase, religije i pa i kulture sa sve tim onda treba da se suočimo sa GAY PLANETOM, koja više nije subkultura već nešto sasvim common.  Oko nas živi ceo jedan svet ljudi i žena koji imaju svoj Own way in Life. Today they should not be pretenders..

Sećam se nekih osamdesetih godina u Milanu; šetajući se ulicama srela sam jedan gej par; Italijani su im se rugali a oni su bili prinudjeni da im uteknu. Bilu su odeveni krajnje šarmanto i maštovito i nikom nisu smetali; nisu se ni za ruke držali..Elem; to je bilo osamdestih..Sećam se nekih studentskih žurki u Swiss , Fraiburgu, gde se diskretno zuckalo o nekim zbilja zgodnim muškim likovima da su Gay..Yes this is man's world but it is not like it lock's..Iskreno rečeno, meni se taj male iskreno mnogo i dopao, sa jedne žurke i docnije smo u Frajburgu postali sjajni prijatelji..Iskreno mi je ispričao kako mnogo toga mora da skriva od svojih roditelja. Osim toga , bilo su to osamdesete; masovno se umiralo od AIDS-a. Bilu su progonjena vrsta; svi oni; kao veštice u Salemu.

Bili su prinudjeni da stvaraju svoju subkultru ; da se povlače na neka svoja mesta, specijalno za okupljanje ali su počeli da stvaraju i mejdusobne konekcije i da se potmomažu..Dok običan svet nije hteo da shvati da se ljudi ne radjaju uvek sasvim kako bi oni to hteli i da je to Jungu bilo sasvim jasno..Samo je pitanje šta će prevladati..Jer se muškarac i žena radjaju sa izvesnim seksualnim predispozcijama; i po nekad sa nesredjenom hormonalnom strukturom te se priroda poigrava sa njima; te nisu u prilici da baš osobito biraju(transekusalci,hermafroditi) .ALI  POSTOJI TU I SOCIJALNA KOMPONENTA a to je da je neko u porodici bio zlostavljan; najčešće majka pa se dešava da takvi dečaci- sinovi razvijaju jaku femininu-duševnu stranu ličnosti.Odnosno, da je želeo da napravi karijeru pa je počelo kako je počelo! No, kao što reče Vajninger svi se mi radjamo kao bipolarna bića; pa ako dečaka krenete još od pelena da oblačite kao žensko i da mu kupujete lutkice desiće se šta se dešava. Drugo; u svakom prijateljstvu; što retko ko hoće da prizna uvek postoji medju istovetnim polovima doza seksualne privlačnosti.  Čemu ona svadja izmedju Junga i Frojda? Ali retko ko; bilo da je žena ili muškarac će priznati ; takvo što. Najčešće se to zadržati samo na mašti..A mašta je čudnovata stvar..kao oni leptirići u stomaku; koji vam otvaraju curiosity u glavi i nateraju vas da eksperimentišete..

Umetnici su oduvek voleli da eksperimentišu; ali Flober, Prust ili Čajkovski bili su to što jesu..Žene su se oduvek držale svoje biseksualnosti..; pa su mogle da igraju višestruke uloge..Poznate su Margo Sackwile West(čiji je suprug bii takodje bio gay) i Margarte Violet Trefusis i Virdžinija Vulf..Ima mnogo tih primera..

Ono što je u Atini i Tebi  bilo normalno..homosekusalnost u antičkom dobu ili za Turke u velikim ratnim kampanjama tokom dugog vremena za vreme dok je Turska bila na vrhuncu moći; to je i na Istoku bilo sasvim common.  Čuveni film „Tursko kupatilo“- u kome mladić otkriva svoju pravu nature..Pa pročitajte malo Cama Sutru, pa ćete videti da fine devojke bivaju podučavane u seksualnosti od strane žena..Šta mislite da u Kini nema homoseksualnosti; pri tome ne mislim na Hon Kong i operisane osobe; koje su promenile pol..Ne već na one koje jesu ono što jesu; ali one moraju još uvek da se skrivaju u komunističkoj Kini..

Za vreme pedesetih godina XX veka moja majka je imala kolegu, lekara sjajnog dijagnostičara. Bio je Gay; što je očajnički hteo da potisne ali nije mogao; čak je bio i veren. Umro je ipak u srećnoj zajednici sa svojim partnerom..Bio je kum moje majke na njenom venčanju..Bili us prijatelji do kraja njenog života..Pre nekolika godina mi je rekao da eto:“Kamo sreće da sam se rodio pedeset godina kasnije; ne bih prolazio kroz pakao kroz koji sam morao da prodjem zbog onog što sam.“ U struci nikad nije napredovao..Ismejavali su ga zbog onog što je bio..Pokušao je ali nije bio licemer..i živeo je svoj own life..otvoreno..što i treba ceniti..A ne kao suprug moje prijateljice koja je to otkrila nakon pet godina braka..Došla je da mi se žali, ali nije mi je bilo žao jer kao i svaka žena a i profesionlac trebalo je da otkrije da je on gay..Moja bivša prijateljica je lekar, psihijatar..O njegovoj bedi duha neću ni da komentarišem..Lagao je do poslednjeg daha..pa gde će mu duša i gay ponos..

Elem, odlaskom u Njujork razrešila sam mnoge svoje dileme..i shvatila da zbilja mogu da žive svojim životima; da se otvoreno sastaju i da žive skupa ne skrivajući se..Mesta okupljanja su im bila sjajna; intelektualni razgovori u svakom pogledu high..medju njima je bilo svih nacija, boja, vera..i klasa..Svako je bio prihvaćen..Ono što je nekad bila subkultura, postala je kultura življenja i socijalno prihvatanje..ljudi na Zapadu; prihvatanje razlika..

Danas kad pogledam video i za mene nikad umrlog Freddie Mercury; puštajući pesmu I am the pretender..setim se koliko društvo može da bude surovo..banalno surovo..ne znajući šta se zapravo biološki dešava u duši jedne homosekusalne osobe..A tek kakve pshološke pritiske trpi, nametnutim mu šablonima to je strašno...

http://www.youtube.com/watch?v=l-EGT3yY41E

Parada ponosa; pa nije im više potrebna; jer oni su du kao i common people. Mslim da je ta parada budalaština kako u Berlinu tako i u Riu; zato što ih društvo prihvata!

 Danas se to u psihijatriji ne gleda kao na bolest; danas se na to gleda u društvu kao na savim normalnu stvar. Čemu biti ponosan ako jesi ono što jesi..danas je to cool..Živiš svoj život onako kako želiš i kako možeš..Crkva ne bi trebalo da se meša u to..još manje mačističke grupe navijača koje se već dovoljno iživljavaju na stadionima u..Jer iskreno rečeno; na zapadu je poznato da su mnogi članovi Ragbi timova gay..Ponekad, psihijatrijski rečeno preterano trenirana i predimenzionirana maskulinost ukazuje na duboko potisnutu homoselsualnost koja se manifestuje kroz homofobiju.

Ono što još uvek ne mogu da prihvatim je to da im se dozvoli usvajanje dece..jer se pitam kakav će njihov uticaj na tu decu biti? Pružiće im u materijalnom i duhovnom smislu mnogo ali pitanje je kakav će biti psihološki uticaj na razvoj deteta..s obzirom na sociološku dimenziju gay brakova..Kao što smatram da je besmisleno sklapati brak u crkvi; za to je dovoljna opština; da bise partneri obezbedili zakonski u svakom pogledu..

Društvo se razvija, na sociološkom, kulturološkom i ekonomskom planu. U tom smislu mislim da bi trebalo da prihvatamo razlike..koje egzistiraju po kraj nas..Neki od nas su hetersokesualni; (meni bi se lično gadilo da me dodiruje ženska ruka)..ali neki su bi seksualni a neki straight gay..Neki od nas tu tako rodjeni, neki su sociološki formirani a sa nekima se priroda poigrala..

Ali ono što je činjenica je da ni pravno ni sociološki nemam prava da ograničavamo život ljudi koju imaju svoju vlastitu socio-kultorološku dimenziju življenja..

n.b. Neću da nagvaždam koliko je medju njima slavnih i uspešnih kreativnih ličnosti; koji su obogatili nauku i civilizaciju uopšte..to je uglavnom svima poznato..

By the way moj životoni paratner ne mirše pozitivno gay populaciju...ali ja sam počela da shvatam da ih treba prihvatati onakve kakvi jesu...Ne samo Excentričnog Galijana..već i svakog drugog..common human being....Uostalom to je njegov free will..ili daimon..