COLD SUNDAY IN WARM ROOM..

JOŠ JEDAN LEDENI WEEKEND…

“Hungry man, reach for the book: it is a weapon.” 
― Bertolt Brecht

Dok Laky promatra dešavanja kroz prozor sa više perspektive IV sprata..ja lagano ispijam čaj, razmišljajući kud da se udenem danas u nedelju. Vremenska prognoza kaže da nas sutra očekuje ledena oluja a neki astronomi kažu da su se na suncu dešavale promene; što nisam sasvim dobro razumela. Uglavnom napravila sam nekoliko fotografija koje pokazuju moju novu okolinu..medjutim mislim da je ceo grad tako zavejan...Brrrrrrrr....

Iskreno rečeno samoća prija, ma koliko ne verovali na reč ; jer s vremena na vreme prisustvo neke osobe može i te kako da iritira. U poslednje vreme i meni se to dešava da se sve više povlačim u sebe i da u meni više nema predjašnjih strahova koji su mi bili glavna zanimacija. Listajući blogove, naišla sam na jedan rafinirani rukopis koji ima fascinantan Tag a to je mačka i knjige.. Pisac bloga je Francuskinja Monik..Ideja kao refleksija šta jedem..kao mačka i gde spavam..dok moja drugarica piše..te ko mi je omiljen književnik..

Eh kao replika Laky nije jednostavan, ima tešku narav..mada voli knjige..i cveće..a takodje voli da jede ono što i ja jedem s vremena na vreme kao i mućena jaja..Definitvno ga je moj tata mnogo razmazio ali se la vi..(Rado bih ga menjala za pokojnog Budu mačora).Tata je umro sa poslednjom željom da mu čuvam Lakija i da se udam za Teddija..Ovo prvo ću mu ispuniti ali ovo drugo ikad bi to bilo moguće više i ne priželjkujem..Siroti tata umirao je a znao je da me ostavlja samu, bolesnu i neobezbedjenu na ovom svetu ali nije razmišljao o tome ranije..Nije...kad je trebalo onda je odizao tudju decu..Eh tata..niko i ne pita za tebe..da znaš...Niko aposlutno, svi ti tvoji sestrići i sestričine kao i deca koju si školovao..Niko..

Boli to još uvek, boli, ali mora da se oprosti jer tako će mi biti mnogo lakše...Samo ova zima me podseća na onaj period kad sam izašla iz bolnice sa dijagnozom u koju nisam htela da poverujem, a sad se mirim sa njom. Uspevam da živim..kao Floberov papagaj tražeći smisao u ovom lavirintu koji možda za mene i nikad neće imati izlaza. Mislim da i ne treba kriviti nekog drugog osim samog sebe..što je to tako...Možda je i genetika kriva..Ali sve više promišljam o onome što je Mišima uradio..Sylvia Plath..uzroci su bili različiti ali kraj je isti..Nadam se da ću imati dovoljno hrabrosti..da se tako obraćunam sama sa sobom..Mišima jeste bio nihilsta, racionalno je to učinio a Silvia Plath, pabi je to trenutak slabosti..

Dakle, dan bez pisanja je propušteni dan...a bilo ih je mnogo..

Dan bez čitanja je propušteni dan...a bilo ih je mnogo...

Najomiljeniji pisac, pa ne znam za koga bih se opredelila: Barns, Dostojevski, Pesoa, Murakami..Eko..

Mada priznajem Praško Groblje je bilo pravo razočarenje za mene; Eko ili je ostao bez ideja ili je opet rešio da smara čitalačku publiku..ali ko sam ja da ga kritikujem..Njegova replika Cionskih rukopisa u manirističkom, feljtonističkom tonu sa dozom cinizma biće prodata u stotine hiljade primeraka.  Lično mislim da je svetu već to postalo do zla Boga dosadno..ali avaj kad se neko proslavio kao Eko onda je tiraž za svakog njegovog izadavača garantovan...

http://en.wikipedia.org/wiki/Old_Jewish_Cemetery,_Prague

Sećam se tog Praškog Jevrejskog groblja zatrpanog spomenicima; mrtvi su ležali jedni preko drugih, vekovima..Posetli smo ga u jednom od porodičnih putovanja dok smo još bili porodica..Impresivno..istorija mnogih familija leži dole..ispod zemlje, kosti skrivaju genetski kod koji baš možda dans nekom njihovom potomku pomogao da reši neku svoju zabludu, problem, tajnu..ako je neko preostao iz te loze..

Meni bi verovatno pomoglo da sam na vreme saznala tajne koji su neki izgleda odlučili da ponesu sa sobom u grob; pa bih i ja spoznala tajne koje skriva moj gentski kod duše. Ali ovako ostaje mi da u nedeljni dan, u toplom išekujem još jedan dan..i da pokušam da se ne vrtim u krug kao mačka. Mačka koja lovi svoj rep..

Dakle Laki se sad uzjogunio negde na tepihu jer je Teddy omeo našu privatnost, dok svaki od nas kucka na svom kompjuteru..Zbilja smo manijaci..Ko kaže da moj mačor nije ljubomoran..

Omiljeni slikar..pa..ima ih mnogo..niko posebno, možda Fra Andjeliko..u hodnicima podsvesti a u hodnicima svesti..trenutno Magrit...

Pišite nam...o utiscima...Laki ja želimo da čujemo vaše mišljenje...

WINTER IS COMING

KAKO POSTATI POZNAT BLOGER&BLOGERKA

U današnjem vremenu je veoma bitno biti prozvan kao poznati bloger a sad ostaje to cvrc pitanje postavljeno u gornjem naslovu. Ako ste medijska ličnost, novinar, glumac, spisatelj dobićete prostor i za oglašavanje te ćete ukupiti i neku paru od oglašavanja na vašem sajtu. U suštini pitanje koliko nam se zbilja kvalitetnog nudi preko ciber space u verbalnom smislu od nekih tzv. Poznatih blogera; od ozbiljnih ekonomsko političkih analiza do modnih komentara različitih trendesterki. Ima sjajnih blogova o umetnosti sa kojih možete pokupiti sjajne informacije ali ima i onih deja vu koji nam prepričavaju stvari koje se mogu pročitati i u Wiki enciklopedy ili na stranicama Vogue. No comment..To se tiče onog što se u socijalnom smislu može nazvati mnogo buke ni oko čega i da poplava žutila na ovim prostorima; koji bi trebalo ipak da bude neka eksluziva; onemogućava one prave, kvalitetne blogere koji nemaju baš mnogo para i ni sredstava ostaju u zapećku.

Možda se ljudima dopadaju stvari tipa:“Moj ormar i šta je u modi u Londonu ove sezone?“ Komentari o „Siroti Laušević“; „Ugričić vice versus vlada Srbije“; „Blebetanje blogera iz Timesa o Putinovom kraju“- što mu oni priželjkuju..ali nikako da dokuče da je Rujama dobro sa ovom diktatorom i da će ponovo glasati za njega. Za takve zemlje kao što su China i Russia demokratija import from USA ne funkcioniše. Po pravilu Times i Time imaju dobre analitičare ali moram da priznam da zbilja zastranju glede nekih stvari..Možda su moji Britanci u tom smislu najbolji analitičari glede politike i geostradegedije ali s vremena na vremena na vreme daju sebi autogol. Po gotovu kad pod ovakvim temperaturama organizuju demonstracije..dobro finasirane..ali to još uvek nije Ukrajina koja se izgleda vraća na Putinov kurs..Ono abroad nikako da shvate da je mentalitet prosečnog Kineza ili prosečnog žitelja Rusije kvalitativno drugačiji od onog karakterističnog za USA! Ruje su dozvolile da ih Jeljcin sjebe jedanput ali neće i drugi put; ostavio je negde oko dvadeset miliona žrtava iza sebe. Samo što se o tome sad ćuti; a Ruje znaju da im je sa Putinom kao i sa njegovim oligarsima obezbedjeno sve pa i sigurne penzije sa sve zdrastvenim osiguranjem sa čim se najdemokratskija država na svetu ne može pohvaliti. Uprkos naporima njihovog NOBEL dobitnika; a zašto li je dobio price:“ZA MIR“...U JEEEE...

Dok Basaru ubi muka što Ćosić nije dobio Nobelovu nagradu za književnost a ne pita se što npr. Nije to dobio Cvetković za ekonomiju...Srbije kad su mu Ameri uvalili YU USA STILL..sad će Srbija opet da otplaćuje dugove koje nije napravila..

Srbin koji je opčinio svet ovih dana je Novak Djoković, u meču Titana pobedio je Nadala; a fight je trajao gotovo 6 h. Neverovano ali istinito; teniser za koga se verovalo da će ostati večiti drugi prošle godine je počistio i isprašio skoro sve uprkos svojoj astmi..? Prosto da ne poverujete ali mali /veliki je sjajan. Priznajem da sam bila oduvek navijač Nadala ali moje simpatije su bile na strani ovog Srbina, popularnog Noleta; medjutim stvari mi nisu sasvim jasne..Posebno Srbijanska nacija; koja se odjedanput postala zainteresovana za tenis a do juče nisu znali ni za termin gem...

Ono što me nasmejalo poslednjih dana u svom ovom sivilu da je Bekam izabran za najsekepilnijeg muškarca na planeti..Plavi, arijevski ideal, muškarca, nametnut je po ko zna koji put kroz medije. Elem ne samo da nije seksepilan, već je i loš fudbaler ali je Englez sa valjanim body perfromacama ali da je sexy naj na planeti nije. Ima ih; pa osvrnite se na ulici; a tek medju sportistima..Ti koji su glasali ili su slepi ili su u igri jake multinacionalne kompanije koje zaradjuju novac na krpicama i stvarčicama što ih braćni par Bekam reklamira. Od gaćica do food..te Viktorijinih krpica koje tobož ona kreira..Tja danas svako može biti kreator..

Zima je potpuna ovladala ovim prostorom kao i ekonomska kriza..sa sve beskućnicima koji spavaju na ulicama Atine..Ovo me podseća na alegoričnu seriju HBO „DOLAZI ZIMA“ ali i na Tolkinovog „Gospodara Prstenova“..Namrčaniji prognozeri najavljuju krizu još jaču od one tridestih godina XX veka..Mnogi su već osetili njene zub a od oporavka ekonomije ništa..Tako da i ja sebi postavljam pitanje da li ću i ja stati jednog dana u redu za hranu pred nekom javnom kuhinjom..ako ih bude..

Sve je počelo sa Brother & Limman bankom i hipotekarnim tržištem u USA..a prelilo se na sirotu E.U. koja ama baš ništa nije skrivila..sa ratovima koji su nekiju tamo vodili zbog tudjih demokratija ili golden oil..a..ne mislim na maslinke a sad..

Pitam se hoće li bogati kao Rotštildovi ili Morganovi osetiti krizu, hoće li ona dotaći Sorosa..*Ili će ona opet pogadjati i ubijati isključivo common people..

Hladno mi je..

A to kako postati poznat bloger..pa ne znam..pokušavam ali ne uspevam..možda sam dosadna..

HUGS

http://www.youtube.com/watch?v=Hd_DuEU6Mvg&playnext=1&list=PL981C4EF799029464

Some of thoughts..

Memoari jedne single women…o la la..

Dakle ako podjem od toga da sam se ostvarila kao ljudsko biće na nekoliko načina osim što nisam uspela da se udam, nisam uspela da rodim dete;ipak bih mogla da napišem memoare. Sad da li će to biti memoari jedne  women ili jedne zaludne intelektualke koja je iščitala vagon knjiga sasvim je ne bitno. Mislim da u svojoj blizu pedesetoj godini mogu da napišem nekoliko značajnih filozofskih, socioloških pa i psiholoških aspekata u mom reklo bi se naočigled siromašnom životu. Ali s obzirom na to da apsolutno niko i nije mogao da zaviri u moju glavu; bez obzira na savremena sredstva medicine kao što su M.R. SKENER, ILI EEG..ipak u mojoj glavi tj. u mojoj sivoj moždanoj masi ima dosta toga na čemu bi mi mnogi pozavideli ali ima i toga čega bih se i ja postidela. Kao što bi trebalo da se stide oni koji do zla boga iscrpljuju temu Cionskih protokola pa makar bili genijalni kao i sam Umberto Eko. Moram da kažem; jeste da je ovo digresija, da je knjiga totalno smorna, deja vu..; strašno sam se razočarala. Naravo da bih volela da izbacim smeće iz svoje glave i da ga recikliram; ali teši me da i kad čovek umre oni zapravo ništa ne mogu da pronadju u mozgu osim ako imate tumor ili nešto slično.

E sad< poenta je da u mom pamćenju postoje prazni momenti sećanja, svesti i samosveti kojih ne mogu da se setim pa i da hoću pod najžešćim pritiskom; ma koliko trenirala svoj mozak. Siroti on, ali sam sirota i ja jer kad mi padne mrak i u toku tog gubitka svesti u hodnicima podsvesti ja tragam sama za sobom; a kad se probudim ne sećam se apsolutno ničeg. Ko zna šta se dešava sa mnom u takvim trenucima, ali sasvim je izvesno da to i nije ništa tako strašno. U principu neki bi rekli da ništa u životu i nije ništa tako strašno ili ti :”Nihil humano alien puto”? Pedofilija, fetišizam, klepotimanija, sadomazohizam, alkoholizam , narkomanija; sve su to produkti naše nam bajne kulture i civilizacije. Svesti, samosvesti, razularenog uma ili posledica nedovoljnog vaspitanja od strane roditelja..Recimo transvestitsti i li gej populacija su danas sasvim normalno prihvaćeni jer nam Crkva više ne diktira šta da radimo a i ljudskoj populaciji je ostalo jedino to da uživa u samom sebi i onom što mu život pruža..A život je saga u četri toma:detinjstvo, mladost, zrelost i starost. Dakle, na to možemo gledati kao na žir koji je pao na zemlju , drvo je niklo i onda..počinje da daje plodove dobra i zla..ali u suštini nije sve tako crno belo..Drvo kao i leptir menja boje..u zavisnosti od perioda..Samo leptiri žive jedan dan a drva destlećima a ljudi; pa kako koji..Od nekih ostaje samo PANJ..A TO SAM JA- jer nemam dece…a od nekih ostaje šuma bezvrednih drva a od nekih nastaju plemeniti plodovi, koji nastavljaju vrstu..Zanimljiva teorija..jel da..Pa tako, recimo:

Dakle, gde sam tu ja u svem ovom pisaniju..pa u razmišljanjima o vremenu sadašnjem..i prošlom, koji se mogu čitati na ovom ciber space.. Razmišljamo svom životu i o njegovom smislu sa svim njegovim evolutivnim aspektima..Neću sebi postaviti nikakva pitanja kao Kant…već ću se samo zabrinuti da li je smisao mog postojanja opravdan.Zabrinuću se nad onim momentima u kojima ja nisam bila ja , već neko drugi transformisan u nekom drugom vremenu i prostoru. Naravno da te moje transformacije nisu kao one u Praškom groblju kapetana Simoninija u Opata Pikolinija u stvaranju iluzionističke mreže masonskih spletki i cionističkih zavera. Nisam ni onaj zlo duh Stavrogin koji je apsolutni nihilista u svakom pogledu do te mere da dovodi jednu devojčicu do samoubistva a nisam ni nabedjno dete genije koje mora da uspe po svaku cenu. Pa ipak dešava se..da je moj svet ispunjen iluzijama, fantazijama i ko zna još čim pa mi se dešava da mi i moji bližnji ne veruju sasvim. U suštini ja i nemam nikog više ko mi je blizak; sav moj rod je pokojan, da spokojniji ne može biti. Ostala sam samo ja od svih njih; a toliko su verovali u mene a ja ni na grob nemogu da im odem. A mislim da bi bilo sasvim kulturno da ih barem jednom već posetim. Barem oca, ako majku ne mogu; to je izmedju mene i nje ostalo zakopano.

Sada mi se plače..teško mi je..a suze nebeske eh..po ovoj zimi mi se lede na licu..nedostaju mi..svi oni..mama, tata,Buda, Slavko..oni su me voleli..Svesna sam da me Teddy ne voli ja samo zadovoljavan njegov libido..a on je meni potreban jer sam sebična..kao i on..

Verovatno da je to sve tako htela sudbina...ili Kod duše..sjajna knjiga...još uvek čitam...

QUESTION EITHER ...WHY WE ARE AFRAID OF LONELINESS ON

„Na kraju krajeva mi nešto značimo samo zbog suštine koje otelovljujemo.Ako je onetelovljujemo onda je naš život tada protraćen.“ –rekao K.G.JUNG.

KAD BI NEKO HTEO DA MI RAZJASNI RAZLIKU IZMEDJU FORMALNE I SUŠTINSKE ŽENE..?

Formalna to je ona na papiru a može biti i neki partnerka za neki zvaničan ručak. Suštinska žena ima višestruko značenje, to je ona koja ima neki sadržaj spram odredjenog sveta koji je okružuje..Ona koja svoju enetelehiju razvija i dospeva do vrhunca svog smisla i njena egzistencija na ovom svetu biva opravdana u odnosu na svet, na druge ljude i na prirodu po sebi. Takva žena može biti i suština za jednog čoveka, kao što je majka za svoje dete ili može biti suština za jednog ljubavnika baš kao što je to bila Žorž Sand za Šopena. Produžila mu je život i omogućila da stvara. Za Pikasa je svaka žena bila suštinska dok joj ne bi popio krv koja mu je bila nužna za njegovo stvarlaštvo. Ali siroti Pablo , nije za to on bio kriv već žene koje su se za njega lepile kao recimo Dora Mar..

Sartr i jegova pratilja Simon de Bovoar su bili duhovno vezani i ona je bila njegov intelektualni pratilac do kraja života..Postoji mnogo konotacija za to suštinsko, bitno je reći šta odredjuje taj suštinski odnos feminog i maskulinog u jednom periodu njihove zajednice; koja će potrajati možda i ceo život (idelana ideja-arhe)..Lično mislim da to niko zbilja i ne zna osim što se zanosimo common language school.

Formalna žena je ona na papiru i ona ima sva zakonska i legalna prava..Muškarac će to obično reći svojoj ljubavnici da je ona samo formalna jer i više voli ljubavnicu ali će se uvek vraćati kući svojoj ženi. To je ono što bi trebalo da svaka ljubavnica zna...jer beskonačno fini i lepi dragoceni momenti će jednog dana prerasti u dosadu sa jedne ili druge strane, pa će jedan od njih dvoje otići. Možda će ljubavnica poželeti da bude žena jer to zaslužuje; jer smatra da je došlo vreme tome ali njen ljubavnik na to ne pristaje i tu je vezi kraj. Definitivno će shvatiti da je to jedna nihilistička veza u koju ne treba upletati emocije pa onda ako to dobro razume trebalo bi da na vreme zaštiti sebe i povuče se na najmanji mogući bezbolan način. Možda je to i najpametnije jer takva veza ma koliko bila lepa, izazovna, seksualno fascinantna...nije valjana za onog koji ostaje sam. A to je ljubavnica; ma koliko joj ON puta rekao da je ona u suštini njegova žena..Treba biti racionalan i očuvati svoje Ja i ne uplašti se samoće jer davati se nekome bez rezervno i sa potpunim poverenjem ima svoje granice..Sebičnost je prva tačka sebeljublja.., nije da ne volite ali situacija zvana trougao postaje dosadna..

Onda tek takva žena može za sebe da kaže da ima nečeg u njoj jer može i hoće da kaže sad je dosta; ja mogu i hoću da se odreknem tog zadovoljstva, ljubavi koja u suštini nije ljubav već zadovoljavanje libida. On zadovoljava svoj libido a ona samozavarava sebe da je on voli..CVRC..Drugo iskre nepoverenje u njega..čemu to boli...nju...ljubavnicu...S vremena na vreme treba promeniti tu strategediju i postaviti sebi pravila..Veza nema budućnosti..uživajmo dok nam je lepo a onda hajde lepo da se rastanemo...Onda nas više ništa neće boleti osim samoće a i ona je toliko često prisutna u ovakvim vezama..da ...je pitanje zašto jednostavno!?

Lepo je osećati bliskost ljudskog tela na svojoj koži, dodir ruke, milovanje, slatki drhtaj u momentu vrhunca, osećati sam život ali to je možda nekih dvadeset minuta u toku dana..koji možda iščekujete ako ste ljubavnica, ceo dan. A onda On odlazi..i Vi ste kao budala srećni..ali vaša suština je tu neostvarena..Jer ne ručate zajedno,nemate zajedničku decu, ne delite brige..zajednički..Ali jedna poenta ostaje..prijateljstvo..to je ono čega se ljubavnica teško odriče..

U današnjoj kulturi žena koja je se ostvarila kao majka je ostvarila svoju suštinu, ma koliko bila dobar Hegelov primerak onog luka što ga ljuštiš , ljuštiš a do srži nikako da dodješ. U današnjoj kulturi udata žena je zaštićena vrsta jer je na vreme sebe parkirala u mirnu luku te izrodila potomstvo..Bilo kako bilo ona je sebe ostvarila na neki način pa čak i u danima kad riba ivice štednjaka a da svom suprugu i ne kuva ručak..

Ona neudata..je bila i ostala predmet sumnje..Uvek joj nešto nedostaje..fali..Ali možda je ona daleko više sebe ostvarila nego ona druga udata, recimo formalna..U tom smislu njenja egzistencija na ovom svetu će biti opravdana sve dok bude ostvarivala svoju suštinu kao misleći bitak

......jer nije sve u sexu ima nešto i u xxxxxxx...životu ORLANDO Virdžinije Vulf..

Tako je govorila....Margo Sackvile West...