Snovi ili
Halucinacije
Čudna neka noć iza mene..Spustila sam glavu na jastuk i
zaspala kao da sam se opila čistim nektarom. Maštam da popijem čašu vina a znam
da ne smem..Ali u celoj priči bitan je san..samo u tom snu ja nisam Orlando
Virdžinije Vulf već slika Dorijana Greja u viktorijanskom Londonu. Pa ipak taj
moj Dorijan je dobar nije zao, samo što je kuća ista i potret je moj samo je
lik muški. Budim se i polako ustajem iz postelje, oblačim skupoceni renegdot,
pažljivo biram kravatu kao i svaki dendy, dijamantsku iglu, zatičem zlatan sat
i obuvam cipele. Te cipele su
izradjene u radionici u koj danas dela Deni de Luis,“Moje Levo
stopalo“-koješta- ali tako je to..Neverovano su udobne, osećam se u njima
savršeno. Sluga me nudi doručkom ikao je već pao mrkli mrak i znam da mi je
vreme da podjem na sve te lude zabave u četvrtima snobovskog Londona ..Da se
sretnem sa muzama, kurtizanama, lordovima i koje kakvim likovima noble society..Koje u meni gleda večnu ikonu
mladosti i lepote. Kao da sam je ukrala negde ili sklopila pakt kao Faust sa
Mefistifelom. Sve vreme me iznutra muči moja ženska priroda dok se spremam da
krenem jer znam da će me sve te lepe, ružne, dosadne, intersantne žene
saletati. Ali saletaće me i muškarci jer oni zapravo znaju Dorijana Geja aja
nisam on već neko ko se nastanio u njegovo telo za koji dan, možda samo ovu
noć..
Ulazim u kočiju,
onu viktorijansku, cab..i krećem u noćnu avanturu, misleći sve na to kako je
Oskar Vajld zamišljao Dorijana a to nisam ja..već samo njegov odraz. Da li me
je neko stavio na iskušenje da vidim i doživim kako izgleda taj svet.....u kome
je sve dozvoljeno i ništa nije van moći Dorijana. Od toga da ubije do toga da
poseduje što god poželi i koga poželi jer je demonski lep..Ljudi se dive
lepoti..mislim da je to po nekad bez razloga..Jer savršeno lep čovek možeda
bude zao iznutra kao što je Oskarov Dorijan. Stoga je to portret..A i ja imam
portet ; koji je odvratan; zatvorila sam ga u drugu sobu. Nisam nikad spadala u
savršeno lepe ljude, unatoč čak mislim da sam ružna i debela..Ali noćas sam u
prvom licu muškarac koji klizi kroz salone Londona, centar pažnje što zbog loocka
što zbog britkog intelekta...Prilazi mi nepoznati muškarac i priča mi o
prethodnoj noći? Gledam ga praznim pogledom i jedini zaključak koji izvlačim je
da poznaje dobro Dorijana i da je noć bila kombinacija rimskih bahnalija u
pubisterijumu kombinovana sa posetom čajdćinici gde se puši opijum..Druga dama
mi se zahvaljuje na daru koji sam joj poslala..Par mindjuša od rubina i svileni
rubac..nudeći mi se..bez ikakve učtivosti da odemo do biblioteke...O da bilo je
takvih ponuda..te noći..Pokušavam da vodim konverzaciju, da se ne odam; da mi
se ne bi neko podsmehivao ali vidim da me svi shvataju ozbiljno čak kad citiram
Puškina. Englezi, teško da su u viktorijansko doba čitali ovog pisca..Slike, mi
se redjaju kao slike sa izložbe, samo je još falio Musgorski i Baba Jaga..a
ponda počinje košmar jer želim da pobegnem iz tog ZATVORA...Ne želim da me
dodiruju, miluju svojim pogledima, ne želim da mi se iko više primakne uz toda
vodim konverzaciju. Ali taj osećaj da sam muškarac, koji je superioran u svakom
pogledu, koga priželjkuju i muškarci i žene mi imponuje..Osećaj da mogu da ih
manipulišem..da ih zavodim a da samo simuliram je neverovatan..Koliko li je
samo jedan običan muškarac tek zadovoljan..a kamo li neki Dorijan..Taj neverovatna moć dok osećaš kako im čula igraju, kao ti
zavide, kako te priželjkuju..da ih zavedeš..i poniziš..Ima tu nečeg..A onda sam
se probudila...
Koliko je to
posledica mog čitanja knjige Nasuprot Uismansa, koja vrvi estetskim ludorijama
glavnog junaka koji se posle povukao u ilegalu nakon suludog ekscentričnog
života u Parizu..?Čoveka koji je od svoje kuće napravio kavez nalik
eksperimentu u finom filigranu od najskupocenijih detalja kao što su stakla na
prozorima, biblioteka ukoričena po sistemu što čudnije to bolje, koji čita sve
te pisce kritički i odnosi se prema njima sa prosudjivanjem onog koji ima prava
da odbacuje i nihilizira.Pervertirani odnos sa hranom i iskvareni stomak do
totalnog kolapsa..baš kao i Floberov slučaj..Dakle posle toga susret sa
doktorom koji mi ozbiljno kaže da je dijagnoza definitvna..susret sa
psihijatrom..koji je žena..vrlo muškobanjasta..Ništa mi nije jasno..Razmišljanje
o prethodnim incestima u mojoj familiji; da li ih je bilo; ko je koga tu lagao
a ko je govorio istinu? Pa Blago njima, sad su svi mrtvi pa mogu i da mi se
podsmevaju. Ako sam mislila da su ono oduvek bili u pravu; zašto im se nisam
suprostavila. Dorijan Grej je simbol lepog muškarca koji je prodao dušu djavolu
i sva njegova zlodela skriva Portet..U istoriji knjizevnosti nema žena; Orlando
je bipolarna a njen autor je biseksualna..Mene žene nikad nisu zanimale,
osobito; ni kao društvo a još manje seksualno. Mislim da su zlobne negde u
dubini duše, površne i sebične..dok veoma vešto skrivaju tu svoju osobinu. Za
muškarce..pa drugačiji su od nas alii m je život u izvesnom smislu
oslobodjeniji..
Mislim da danas
podjednako i jedna i druga strana vešto simulira, pretvara is i igra svoje
male-female uloge..Dok pokušavam da maštam a davno nisam bojim se da opet ne
padnem na zemlju..razmišljam o mojim ne-mogućnostima..Šta bi bilo kad bi bilo I
da nije bilo..Možda je taj san želja za transformacijom, preobražaj..sam Bog
zna..
E da mi je da se
ošišam…..
