Da li ste ste se ikad uplašili da se ujutru nećete probuditi?

"I don't ask why patients lie, I just assume they all do." [#107]

                                                                DR.HOUSE..!

 Pre neko veče sam preživela jak anafilatički šok, bila sam pirgava kao ćureće jaje a onda sam počela da se gušim.

 Izmedju sna i jave vidle sam moju psihiajtricu kako struže nokte dok me pita:“A jelte da li ste sugurni da je sve to od kada ste se preselili , sav taj stres i uopšte fizički problemi_?“ Opet je moj psihijtar br. X na kvadrat posumnjao da ja ne fantaziram ili da izmišljam svoje probleme izgubio svaki kontakt sa mnom. Obaška što je i uopšte nisam interesovala ni kao bipolarac, ni kao potencijalni epileptičar ni kao potencijalni samoubica..ništa Nicht..Bitno da mi je nagruvala dozu Eftila koja bi ubila i konja i koji me je doveo u situaciju da se gušim...da mi alregija izbija napolje i iznutra..i da se gušim..

 "Pretty much all the drugs I prescribe are addictive and dangerous." [#105]

                                                                                                                                                           Dr. House…!

Elem, smanjili su mi dozu na pola ; za sad dok se ne javim mojoj mučiteljki u ponedeljak..

Zaista sam se uplašila da se ne probudim; šta će biti sa Lakijem; šta će biti sa mojom knjigom..; setila sam se testamenta koji još nisam napisala jer ne želim da ostane mojoj tzv. Familiji koja mi nije ništa, ni komad od moje majušne imovine. Onda sam mi je bilo žao što neću Sa Rašom i Zlatom u leto gledati sunce sa Tornika sa terase na Zlatiboru; jer mi je to svetla tačka da se izvučem iz ove zime..

Ne znam šta je bilo jače gušenje ili moj strah; da neću uspeti da učinim mnoštva stvari koje bi želela da uradim a još nisam zato što sam bila moron u svom predjašnjem životu; ali očito je pobedila volja za životom. Te se ja nisam ugušila koa rezulatat medicinskog eksperimenta moje doktorke koja naprosto ne zna šta će sa mnom ili negde u podsvesti oseća da je ne zarezujem ni za smrdljiv sir. U suštini ja i  po nekad želim da umrem i da se ne probudim izjutra, samo da bih okončala tu svoju egzistencijalnu neizvesnost ali za sve to još uvek ima vremena..Ono što me čini žilavom ispočetka je verovatno uobrazilja da je život ipak moguć..u granicama podnošljivog kvaliteta.

Ta tanka granica izmedju Erosa i Thanatosa je kod mene često istanjena da se gubi linija; u stanju sam da sebe ubija do besvesti;  podsvensno; kao što sam to činila u poslednjih desteak godina. Od bulimično anoreksičnih stanja; debljanja i gojenja do vezivanja sa muškarca koji je aposlutni nihilista kao i likovi Dostojevskog Nečajev & Stavrogin..samo u balkanskoj formi..Mada mi u ovim godinama njegov nihilizam i ne pada teško..Boli me uvo..manje više; bitno mi je da je živ i zdrav a to što misli da sam učinila ono što nisam ; nek mu bude. Dovoljno sam sebična, da ga želim uz sebe u umerenim količinama do kraja života..

Opet male digresija o mojoj psihjatrici:“Pa dobro, sad kad su umrli, baš svi koji su trebali da umru, šta Vam je sad?“-Sa čudjednjem sam je pogledala; par zar treba da mi umru i prijatelji..Imam ja prijatelje..koje mi znače..itekako..pa i moje biljke mi znače..I to su mojji prijatelji kao i stablo Bendžamina..Ona stvarno nije normalna..To što sam ja diganostikovana kao bipolarna..ne znači da je moj I.Q. ispod morbidnog nivoa..kako su napisali.

Dakle, žestoko sam se uplašila da se ne probudim jer želim još da poživim, pa jo malo pa će budjenje proleća..jel tako..

http://www.youtube.com/watch?v=q3hEH1M_0kM

n.b. Mada iskreno priznajem, nikad ne bih pristala da me Dr. House leči..A ID OD OVE LUJKE SAM REŠILA DA POBEGNEM, NIŠTA NIJE BOLJA OD ONE PRETHODNE..A MOŽDA SA MNOM NEŠTO IPAK NIJE O.K. AAAAA?

Creation and Deconstruction..

''The problem of man's existence , then is unique in the whole nature, he has fallen out of nature, as it is where, and still in it; he is partly divine, partly animal ;partly infinite, partly finite. The necessity to find ever/ new solutions for the contradictions in his existence, to find ever higher forms of unity with nature, his fellowmen and himself, is the source of all psychic forces which motivate man, of all his passions, affects and anxieties.’’

Creation and destruction, love and hate, is not two instincts which exist independently. They are both answers to the same need for transcendence, and the will destroy must rise when the will to create cannot be satisfied.

Did you ever think about yourself that you are FREAK?

Da li ste se nekad osetili kao nakaza?

Empatija je varljiva stvar u ljudi..Manje više sebičnost je ono što nas okružuje i često će te se naći suočeni sa tom osobinom kad se razbolite. Moja prijateljica koja boluje od M.S.( multipleks skleroze) mi je rekla da je tek onda kad se je saznala od čega boluje spoznala ko su joj pravi prijatelji. Da to je istina sa kojom morate da se suočite ma koliko to bilo tužno, mada neki ljudi ne mogu da poveruju  u to do samog kraja. Kao što moj otac nije mogao da veruje; ni kad je bio najteže bolestan da ga je njegova dragocena familija ostavila na cedilu. Njegova najdraža sestričina nije mogla da mu dodje na sahranu jer je imala zakazane gipsane radove u kući. Dodje mi da se nasmejem. Iskreno rečeno, bilo mi je drago što nije došla jer bi me samo i onako smarala. O predistoriji njegovih familijarnih odnosa suvišno je i goviriti.

Ali definitvno juče ; kad se meni dogodilo što mi se dogadja; jedna od mojih kriza; koja se nije manifestovala do kraja pa sam bila pri svesti; videla sam ponašanje ljudi oko mene. Tek docnije kad sam se ispavala setila sam se njihovih lica a pri tome izleda da su se i oni sami uplašili mog sindroma Knez Miškin ili  tzv. Floberov papagaj! A meni se samo pri tome snizio, gotovo spojio pritisak..Da ne pijem dozu ovih konjskih lekova možda bih i izgubila svest; nikad se ne zna!

To je dnevna bolnica za psihijatrijske i neurološke poremećaje; u kojoj su mahom žene koje u većini sede u odeljku za pušače i trkljaju po šest sati i ispijaju kafe..Razgovori se svode na lične probleme..Ima ih medju njima i ozbiljno bolesnih od šizofrenije, suicidnih premećaja ili fiksacija da im nokti i kosa ne rastu..Druge su opet pod depresijom jer  je ova socijalna i ekonomska situacija oterala u taj trougao koji je naizgled bez izalaza. Ima rodtelja čija su deca, ovisnici narkomani; pa jedan otac želi da umre jer ne može da pomogne svom sinu koji se raspada od AIDS-A. Jedan momak je operisan od tumora na mozgu; siroče od svoje 12. Godine..dečko je lep kao upisan, čak i studira..Sudbine su različite..Neki se leče od paničnih poremećaja ili od klaustrofobije ali većina kao da je došla tamo da se zabavlja ili to ja tako vidim iz tog ugla!

Sharlota..but I love myself..

Inetersantan personality je neurotična Šarlota, zvana Žanet, Jevrejka po ocu; koja se nameće kao vodeći lik tamo. Ne samo što je dobro ekonomski situirana, izrazito initligentna, takoreći socijalno nametljiva ali reklo bi se da ima ozbiljan narcisoidan poremećaj ličnosti. Ovo napominjem da je valjano situirana jer većina tamo nema novaca ni za kafu..Ona svoje skupocene Guči naočare ostavlja na stolu, razmeće se svojom garderobom i želi da se pokaže kao neko ko ima empatije prema svakome. Ali je nema..to je činjenica, vrlo očigledna. Ona dolazi u bolnicu da bi se praznila a da li to neko vidi nije mi jasno..neki su čak izjavili da je ona osoba koja im je izuzetno pomogla..Juče me je opomenula da kupim najskuplju Grand kafu; kao da je ona šef tamo. Lično učinila bih to; to je sitnica; manje od pet evra pola kilograma ali ko je ona da me uči tome!

E sad ništa ne bi bilo meni čudno da mi se kriza svesti dogodila na nekom drugom mestu kao što je npr. Samoposluga. Mislim da bi i tamo ljudi reagovali sa više saosećanja a ne da naprave krug oko mene kao da sam gubava. Uplašili su se..kad su počele ruke da mi se tresu..i samo mi je prišla majka čija je ćerka narkoman..Ni moja majka mi nije prilazila kad sam povraćala iz noći u noć ustajao je tata..Ta žena me je držala za ruku i još uvek osećam taj miris..miris majke koja mi sad u ovom momentu nedostaje. Na sreću, moja doktorka je stigla brzo; sredilo se i tako su su dolazile u intervenciju jedna po jedna da vide kako sam. A i moja doktorka je posebna priča u priči te klinike..Ja kao neurološki slučaj sedim na psihijatriji, u meni većina vidi kolegu tih doktora; obraćaju mi se da im pročitam dijagnozu, gledaju na mene kao na pametnicu. Moja psihijatrica, kad god zinem da se požalim ima druga pametnija posla; a meni je fizički loše. Za ceo mesec izmenile smo desetak rečenica..pri tome; moram da je vučem za rukav..A juče, zbog jake zime nije trebalo da izlazim napolje jer ...je vreme bilo loše..hladno i zato sam imala kolaps ali ona je insistirala da dodjem! Šta sad..moglo je da ispadne i gore od ovog; novi moždani udar i pridužih se ja mom rodu na onom svetu.. Ali kao što rekoh ne bojim se ja smrti, ima dana kad je i priželjkujem; bilo bi mi lakše jer na moj mapi ima toliko malo tačaka da su gotovo nevidljive.

Juče kad sam se povratila nakon nekih šest sati spavanja; probudila sam se i setila njihovih likova i reči jedne od žena:“Izvini ali nisam mogla da Ti pridjem, uplašila sam se!“..A uvek je pokazivala brižnost prema meni..i tako je nežna dok priča o svojoj deci..Niko je nije vukao za jezik da to kaže..meni nije potrebno ničije sažaljenje, mogu ja da živim ovako kako živim dok imam snage i samosvesti..Ali očigledno ju je mučio osećaj krivice. E u tom momentu kad sam se setila toga ostila sam se kao nakaza..prvi put nakon dugog vremena..Taj osećaj znala je moja majka da izazove u meni, nabijanjem kojekavih krivica..da sam moralna ili fizička nakaza..Pitam se ja kako su se oni osećali kad se to dogadjalo..Šta su videli..u meni?

Definitivno većina je sebična..Majority...

  

Studio Alfirevic arhitekti | arhitektura i dizajn enterijera

Studio Alfirevic arhitekti | arhitektura i dizajn enterijera