Creation and Deconstruction..

''The problem of man's existence , then is unique in the whole nature, he has fallen out of nature, as it is where, and still in it; he is partly divine, partly animal ;partly infinite, partly finite. The necessity to find ever/ new solutions for the contradictions in his existence, to find ever higher forms of unity with nature, his fellowmen and himself, is the source of all psychic forces which motivate man, of all his passions, affects and anxieties.’’

Creation and destruction, love and hate, is not two instincts which exist independently. They are both answers to the same need for transcendence, and the will destroy must rise when the will to create cannot be satisfied.

Did you ever think about yourself that you are FREAK?

Da li ste se nekad osetili kao nakaza?

Empatija je varljiva stvar u ljudi..Manje više sebičnost je ono što nas okružuje i često će te se naći suočeni sa tom osobinom kad se razbolite. Moja prijateljica koja boluje od M.S.( multipleks skleroze) mi je rekla da je tek onda kad se je saznala od čega boluje spoznala ko su joj pravi prijatelji. Da to je istina sa kojom morate da se suočite ma koliko to bilo tužno, mada neki ljudi ne mogu da poveruju  u to do samog kraja. Kao što moj otac nije mogao da veruje; ni kad je bio najteže bolestan da ga je njegova dragocena familija ostavila na cedilu. Njegova najdraža sestričina nije mogla da mu dodje na sahranu jer je imala zakazane gipsane radove u kući. Dodje mi da se nasmejem. Iskreno rečeno, bilo mi je drago što nije došla jer bi me samo i onako smarala. O predistoriji njegovih familijarnih odnosa suvišno je i goviriti.

Ali definitvno juče ; kad se meni dogodilo što mi se dogadja; jedna od mojih kriza; koja se nije manifestovala do kraja pa sam bila pri svesti; videla sam ponašanje ljudi oko mene. Tek docnije kad sam se ispavala setila sam se njihovih lica a pri tome izleda da su se i oni sami uplašili mog sindroma Knez Miškin ili  tzv. Floberov papagaj! A meni se samo pri tome snizio, gotovo spojio pritisak..Da ne pijem dozu ovih konjskih lekova možda bih i izgubila svest; nikad se ne zna!

To je dnevna bolnica za psihijatrijske i neurološke poremećaje; u kojoj su mahom žene koje u većini sede u odeljku za pušače i trkljaju po šest sati i ispijaju kafe..Razgovori se svode na lične probleme..Ima ih medju njima i ozbiljno bolesnih od šizofrenije, suicidnih premećaja ili fiksacija da im nokti i kosa ne rastu..Druge su opet pod depresijom jer  je ova socijalna i ekonomska situacija oterala u taj trougao koji je naizgled bez izalaza. Ima rodtelja čija su deca, ovisnici narkomani; pa jedan otac želi da umre jer ne može da pomogne svom sinu koji se raspada od AIDS-A. Jedan momak je operisan od tumora na mozgu; siroče od svoje 12. Godine..dečko je lep kao upisan, čak i studira..Sudbine su različite..Neki se leče od paničnih poremećaja ili od klaustrofobije ali većina kao da je došla tamo da se zabavlja ili to ja tako vidim iz tog ugla!

Sharlota..but I love myself..

Inetersantan personality je neurotična Šarlota, zvana Žanet, Jevrejka po ocu; koja se nameće kao vodeći lik tamo. Ne samo što je dobro ekonomski situirana, izrazito initligentna, takoreći socijalno nametljiva ali reklo bi se da ima ozbiljan narcisoidan poremećaj ličnosti. Ovo napominjem da je valjano situirana jer većina tamo nema novaca ni za kafu..Ona svoje skupocene Guči naočare ostavlja na stolu, razmeće se svojom garderobom i želi da se pokaže kao neko ko ima empatije prema svakome. Ali je nema..to je činjenica, vrlo očigledna. Ona dolazi u bolnicu da bi se praznila a da li to neko vidi nije mi jasno..neki su čak izjavili da je ona osoba koja im je izuzetno pomogla..Juče me je opomenula da kupim najskuplju Grand kafu; kao da je ona šef tamo. Lično učinila bih to; to je sitnica; manje od pet evra pola kilograma ali ko je ona da me uči tome!

E sad ništa ne bi bilo meni čudno da mi se kriza svesti dogodila na nekom drugom mestu kao što je npr. Samoposluga. Mislim da bi i tamo ljudi reagovali sa više saosećanja a ne da naprave krug oko mene kao da sam gubava. Uplašili su se..kad su počele ruke da mi se tresu..i samo mi je prišla majka čija je ćerka narkoman..Ni moja majka mi nije prilazila kad sam povraćala iz noći u noć ustajao je tata..Ta žena me je držala za ruku i još uvek osećam taj miris..miris majke koja mi sad u ovom momentu nedostaje. Na sreću, moja doktorka je stigla brzo; sredilo se i tako su su dolazile u intervenciju jedna po jedna da vide kako sam. A i moja doktorka je posebna priča u priči te klinike..Ja kao neurološki slučaj sedim na psihijatriji, u meni većina vidi kolegu tih doktora; obraćaju mi se da im pročitam dijagnozu, gledaju na mene kao na pametnicu. Moja psihijatrica, kad god zinem da se požalim ima druga pametnija posla; a meni je fizički loše. Za ceo mesec izmenile smo desetak rečenica..pri tome; moram da je vučem za rukav..A juče, zbog jake zime nije trebalo da izlazim napolje jer ...je vreme bilo loše..hladno i zato sam imala kolaps ali ona je insistirala da dodjem! Šta sad..moglo je da ispadne i gore od ovog; novi moždani udar i pridužih se ja mom rodu na onom svetu.. Ali kao što rekoh ne bojim se ja smrti, ima dana kad je i priželjkujem; bilo bi mi lakše jer na moj mapi ima toliko malo tačaka da su gotovo nevidljive.

Juče kad sam se povratila nakon nekih šest sati spavanja; probudila sam se i setila njihovih likova i reči jedne od žena:“Izvini ali nisam mogla da Ti pridjem, uplašila sam se!“..A uvek je pokazivala brižnost prema meni..i tako je nežna dok priča o svojoj deci..Niko je nije vukao za jezik da to kaže..meni nije potrebno ničije sažaljenje, mogu ja da živim ovako kako živim dok imam snage i samosvesti..Ali očigledno ju je mučio osećaj krivice. E u tom momentu kad sam se setila toga ostila sam se kao nakaza..prvi put nakon dugog vremena..Taj osećaj znala je moja majka da izazove u meni, nabijanjem kojekavih krivica..da sam moralna ili fizička nakaza..Pitam se ja kako su se oni osećali kad se to dogadjalo..Šta su videli..u meni?

Definitivno većina je sebična..Majority...

  

Studio Alfirevic arhitekti | arhitektura i dizajn enterijera

Studio Alfirevic arhitekti | arhitektura i dizajn enterijera

THE MAP OF LOVE

TAG:ISKRENOST,POVERENJE,ODANOST,DAIMON

MAPA LJUBAVI

AGAPE *   ALTRUISTIČKA LJUBAV

PRAGMA* SEKSUALNO PARTNERSTVO

EORS*       EROTSKA INTIMNOST,ETC...ALI..

Ljubavno ponašanje human beings je daleko od njihovih kodova nasledjenih genetski od roditelja, dedova, čukundedova...Ljubavna strast je nešto sasvim drugo..i hajde da vidimo šta je to toliko specifično u njoj..

„Mapa Ljubavi“ je nešto čiji je tvorac psihologija , način na koji ona pokušava da objasni misteriju ljubavnog zanosa. Odrastajući u specifičnom porodičnom okruženju mi usvajamo i odedjena pravila i vrednosti, to je jedan vrsta klišea koji bi trebalo da nas uvede u vezu sa osobom koja je naša druga polovina (po Platonu) – idelan srodna duša..? No tu se dešava kratki spoj i ono što bi rekli, izuzetak potvrdjuje pravilo?

MedjitIm mapa ljubavi je toliko slojevita, čak i promenljiva da to što mi imamo u sebi predstavu idealnog dragog ili idelane dragane , to nije ipak to; pogotovu ne u mladalačkom dobu*_?

E sad kolektivni nivo: muškarci gledaju na široka bedra, lepe grudi; materijalne pa i druge osobine njihove dragane..a opet u muškaraca žena gleda na sigurnost, maskulinost pa i  na valjanog oca budućeg potomstva. Ali to su sve projekcije dok se stvarno ne zaljubimo do guše i zavaramo sva pravila društvene prihvatljivosti , kao što veli španski filozof Ortega i Gaset da se s obzirom na dužinu života retko zaljubljujemo..?

Jung bi rekao da je to projekcija, visoko individualizovanih crta; jedna vrsta fenomenologije ljubavnog osećanja koje samo po sebi izgleda kao zov sudbine.Što je predstava lika u kojeg smo se zaćorili što opsesivnija, ludo, neodoljiva to tzv. Zov sudbine prima facie osnovni uzrok..Ko zna šta je sve naša glava isprojektovala u tu predstavu ali osećamo se kao da lebdimo na „sedmom nebu“- prema Jungu to su Anima i Animus. Možda i jesu neke od crta mapa ljubavi ali ne i dominatne, rekli bi neki..Šta sad?

Anima je duša dok je Animus Duh..- dakle ako nam se i srce zaljubi u neku složenu predstavu našeg detinjstva  u to je upleteno čudo i tajna..HMMMM.U tome je neodoljiva LJUBAV..jer nas trasncedira u druge svetove, što bi rekao Jung. Da li to moguće, voleti se kao Tristan i Izolda? Pa sumnjam..Ali ajde..

Iskustvo takve ljubavi traži od nas bezgraničnu odanost a to je slika baš romantične ljubavi. Pa baš ništa u životu se ne može meriti sa onim trenucima ljubavne strasti i zanosa koja dostiže svoj akme..kome se uvek iznova vraćamo sa voljenom osobom! Ovo nema veze sa genetikom i okruženjem tu je u igri hemija; jel tzv. Feremoni; Voljena osoba nas privlači jer ima u sebi što nema milion drugih osoba ili 100.000 drugih sa kojim smo u prilici da se susrtenemo i ako smo te sreće da to proživimo onda smo zbilja odabrani. Nije to romantika; to je nešto što izmiče svakom objašnjenju kao i ona teorija o jednoj jajnoj ćeliji i stoinu hiljadu spermatozoida; koje radjaju baš tog i tog čoveka. Pa nam se dogodi da se sretnemo van svih pravila..u nekom paralelnom svetu i ispostavi se da mama i tata nisu baš bili u pravu već da je nešto drugo u pitanju. Naravno da tu projekcija i mašta igraju veliku ulogu, pa i idelizacija partnera ali iskonsko prirodno je mnogo jače u ljubavnim relacijama.

Ako želimo da se uverimo u Heraklitove reči:“Karakter (daimon) je čovekova sudbina.“- dovoljno je da se samo jednaput zaljubimo, pa ćemo videti da u sebi nosimo neki unutrašnji demon koji će nas podstaknuti da krenemo putem slobode.U ćelji da se izborimo za svoju individualnost dok se borimo za ljubav onog drugog..koji ispada iz šablona koji su nam nametali u familiji, školi, okruženju. Taj drugi, naravno mora da bude nešto što bi se nazvalo“ jedinstvena ljubavna priča“. Koja u sebi sadrži snagu onog drugog ; ne zato što sam ja slab već što je to tako po sebi predodredjeno u prirodi..Moju mapu ljubavi cepa dajmon na komadiće i ja više nisam ja već neko sasvim treći.. Ali u to sve ulazi deljenje, briga, solidarnost,erotizam...Medjutim jasno je da se mi ne zaljubljujemo u nekog zbog njegovog bankovnog računa ili lepog torzoa već zato što je ona ta osoba ili on jedinstvena po sebi za nas na ovom svetu i naše srce ga bira..

To je možda jedini momenat u životu kad stojimo ogoljeni sami pred sobom; bez imalo sebičnosti spremni na sve; spremni da pokažemo ko smo i šta smo zaista; da budemi iskreni..