SOMETHING REALLY PERSONALLY..

Nešto sasvim lično,

Dolaze dani kad su Vam sva spoljašnja čula blokirana, kao da je to neko namerno učinio obloživši vas voskom. Sedite sasvim sami u svojoj sobi osećajući bodljikav bol  u svom telu koji se steže oko guše,koji polako steže veoma opasno u malim očnim suznim kanalima. Jedna reč, jedan gest i onda sve to što je zagušeno u vama – zagnojene uvrede, gangrenozne ljubomore, nepotrebne želje – još-uvek-neispunjene – sve to će odjedanput eksplodirati u vama kao potok suza nemoći – do  prihvaćenog otrežnjenja u prigušenom jecanju – zbog nečeg . A zašto ni sami ne znate! Niko tad neće biti uz Vas, nijedan glas neće kazati:''Ma hajde, hajde, spavaj i zaboravi.'' Ne, u Vašoj novoj i zastrašujućoj nezavisnosti predosećate bol, koji se radja u vama od nesanice i nervne napetosti sa gorkim osećajem da je sve, ama baš sve pred-odredjeno, daleko i odavno pre rodjenja. Odušak koji Vam je potreban je zapečaćen. Živite noć i dan u mračnoj komori sazdanoj od samog sebe za sebe. E i u ovaj dan osećate da će te eksolodirati, pući ako ne ispraznite rezervoar u koga ste strpali sve gubitke, iscuriće i isplivaće sve ono iz komore.

Danas, posle deset godina sela sam za klavir i odsvirala BEZ GREŠKE Šopenovu sonatu br.2 bez ijedne jedine greške i još nekoliko etida..

Dakle, to je nestalo. Ugrizla sam se za usne, prezrevši sebe zbog svog senzibiliteta čudeći se usput kako ljudska bića mogu da pate i trpe ne štiteći svoje JA-INDIVIDUALITET. Kako mogu sebi da dozvole da budu skršeni pod mašinom ili od čoveka – celog svog života.

Sloboda u ličnom-integritetu, bez obzira na vreme kroz koje prolazimo. Sve što se dešava nije gubitak u životu ;iako boli; možda nešto drugo dobro procveta.

EROTIKON TABOO

  

                                      EROTIKON kao TABU

         

Sve je jasno na početku seksualne igre sa stepskim vukom,  nema tajne, osim one skrivene u magičnoj potrebi za sjedinjavanjem koji se poništava slobodnim padom u kojima se igra drama energije . Dva tela uzimajući ritmičku formu, u pokretu njihanja povezani su kao oscilirajući krug.

          Veliko&Malo uživanje kada se duh izdiše iz tela i ono spaja sa drugim telom u beskonačnom zaboravu bića je nešto sasvim prirodno kao što je uživanje u međusobnom spajanju muško – ženskog.. U tom  momentu klimaksa, on se napaja sa ženskih grudi a ona uzima njegovu energiju. Isprelpeteni kao bršljenj u neznanju ko je animus a ko je anima igraju se, dodirijući se, milujući se rastopljeni kao čokolada u nežnosti čula, predajući se novumu otrkrivanja svake pojedine tačke.

 Muškarac i Žena mešaju tri svete tečnosti a da  nisu svesni toga: vodu, krv i spermu. Stvarajući mali mikrokosmos, u svakoj dinamici pokreta u svakom momentu ekstaze kad sve okolo tone u besmisao jer su samo njih dvoje važni na ovom svetu. Noseći talas erotske enregije koji ih preliva u svakom momentu, napetost u dubokoj nepekidnosti jer voda izaziva žeđ a žeđ izaziva vodu. Leopota je neiskaziva u, a to je ono što čini animu osetljivom na animusa prizivivajući ga da učini ono što bi on želeo da učini; ono što njeno telo bezuslovno zahteva predaujći se u bestidu; a to je da je on na kratko poseduje uzimajući ono što mu se prohtelo. Da sasvim zaroni u beskonačnost u kathazrisu čula u konačnoj formi kao večita potreba maskulinog – želja koju treba ostvariti u vrhunskm nesvesnom umjeću erotikon.Tu je početak i kraj , sadašnjost je veza sa telesnim uzbuđenjem – erotikonom / satirom /svecem. Nakon senzacije ispunjenja nastaje umor animusa, suprotonost više nije suprotnost već iscrpljna anima umornih udova od koje animus instinktivno želi da ode. Sve je iskušano, igra je završena a u ponavljanju nema Novuma, nema Experimentuma,  animus ide dalje u potrazi za odmorom u samoći povrativši svoju nadmoćnu samosvest.

 Kao stepski vuk odlazi napušatjući svoju draganu, zadovoljnih čula , samosvesnog slobodnog duha. On je s njom uživao,  bez obećanja, bez dubokih emocija, slučajno kao u prolazu zgrabivši momenat dok ona ostaje a da nije ostavljena jer je sve bilo jasno bilo već na početku oscilirajućeg kruga sa Erotikonom! Uživanje je svrha kojoj teži Stepski Vuk a  a ne puka igra zavođenja. Stoga je on slobodan....i savršeno lep u spoju duha i tela gde je njegova kuća bića nadmoćna nad svakom animom – ženskom. 

Rainy day in Belgrade,finally..

Kišni dan...

Sjajno, najava definitvnog dolaska jeseni mada bi trebalo proveriti prognozu. Elem, možda će nas sunce još koji put ogrejati ali ne i zagrejati do celih 31C. Kad bacim pogled kroz prozor naprosto mi se ne izlazi a tek kad pomislum na public trasnportation company tzv:GSP e onda mi se zbilja ne ide u grad. Ali trebalo bi da se pojavim, sa krajnje dobrom namerom predaje mojih poslednjih rukopisa. Zbog istih nisam spavala prošle noći jer umesto da gledam HBO sa sve Antonijom Banderasom i onu dosadnu Mildred Pirse ja sam ostala do 2 a.m. za stolom.

Na špretu mi se krčka bećar paprikaš a možda ćemo toj poslastici da dodamo još nešto da se zasladimo Teddy i moja malenkost. Npr:krofne..Svaki nutricionista bi reako odlučno :NEEEE.Ali kako ovu vrstu delatnosti kao i onu life couch trainer prezirem krofne će stajati na stolu. Treba mi nešto slatko..Oni definitvno prodaju maglu i spadaju u kategoriju onih:“Kako zaraditi parena lak način“..U smislu tetka Savete.

Naravoučenije kome je metabolizam spor a ne kreće se i ne bavi se minimalnom sportskom aktivnošću ugojiće se pa makar jeo 300 kalorija na dan. A to što vam kaže life couch trainer to možete da domozgate i sami; za to vam nije potrbeban kurs joge i meditacija. Uklonite sve što je negativno ukoliko možete a ono što morate istrpite u fazonu:“O GOSPODE DAJ MI DA SHVATIM ŠTA MI SE DOGADJA I POMOZI MENI U NEVOLJI TEŠKOJ“.-Pri čemu nemojte očekivati glas Boga jer bi vas onda proglasili za dusevno obolelu osobu; već unutrašnji glas;“Koja je vajda da se sad sekiram, ionako ništa neću promeniti.“

Upravo pijem svoju prvu kafu,Cup of Joy; dok pišem ovaj tekst, razmišljajući o tome kako je prošao Jesenji Fashion Week..cirkus, u kome je zbilja bilo dobrih ideja...zic..ali bez cara zvanog Galijano sve je bilo ogoljeno, ramotno dobri nekako deja vu. Čak i manekenke. Geniju se oprašta, jelt tako; kao npr. Hjadegeru ili Knutu Hamsunu,,to je ipak sve samo igra.

Sramotno dobri prikazi BITEFA su me pokolebali u mom dubokom uverenju da će i ovo godine biti jeziva žabokrečina ali možda se nešto promenilo i glavama selektora?????Inače BGD je u znaku PEN sastanka, prodaje udžbenika, hodnika punih mirisa koji podesećaju na spremanje zimnice.Mmm; to je radila nekad i moja majka a ja se zadoovljavam Bakinim proizvodima iz supermarketa.

Kao obožavalac Kozijeg jogurta juče sam pronašla definitvno dobar jogurt u slatkoj maloj ambalaži te sam ga isprobala i moram da kažem da je veoma ukusan; još ako uz to jedete pločice od lana onda je mmmmm.

Sve u svemu ostatak dana imam nameru da provedem u pidžami, što je izgleda novi modni trend. A koliko se sećam u arapskim zemljama je oduvek bio sa sve kapom za kupanje..Možda se večeras povapirim i napišem neki tekst..Inače obradovalo me je što je ona mala zloća dobila gremmy...; mislim da igra lorda u IGRI PRESTOLA...:)

Na kraju  dopisa želim vam da ostanete:

Snovi ili Halucinacije

Čudna neka noć iza mene..Spustila sam glavu na jastuk i zaspala kao da sam se opila čistim nektarom. Maštam da popijem čašu vina a znam da ne smem..Ali u celoj priči bitan je san..samo u tom snu ja nisam Orlando Virdžinije Vulf već slika Dorijana Greja u viktorijanskom Londonu. Pa ipak taj moj Dorijan je dobar nije zao, samo što je kuća ista i potret je moj samo je lik muški. Budim se i polako ustajem iz postelje, oblačim skupoceni renegdot, pažljivo biram kravatu kao i svaki dendy, dijamantsku iglu, zatičem zlatan sat i obuvam cipele. Te cipele su izradjene u radionici u koj danas dela Deni de Luis,“Moje Levo stopalo“-koješta- ali tako je to..Neverovano su udobne, osećam se u njima savršeno. Sluga me nudi doručkom ikao je već pao mrkli mrak i znam da mi je vreme da podjem na sve te lude zabave u četvrtima snobovskog Londona ..Da se sretnem sa muzama, kurtizanama, lordovima i koje kakvim likovima noble society..Koje u meni gleda večnu ikonu mladosti i lepote. Kao da sam je ukrala negde ili sklopila pakt kao Faust sa Mefistifelom. Sve vreme me iznutra muči moja ženska priroda dok se spremam da krenem jer znam da će me sve te lepe, ružne, dosadne, intersantne žene saletati. Ali saletaće me i muškarci jer oni zapravo znaju Dorijana Geja aja nisam on već neko ko se nastanio u njegovo telo za koji dan, možda samo ovu noć..

Ulazim u kočiju, onu viktorijansku, cab..i krećem u noćnu avanturu, misleći sve na to kako je Oskar Vajld zamišljao Dorijana a to nisam ja..već samo njegov odraz. Da li me je neko stavio na iskušenje da vidim i doživim kako izgleda taj svet.....u kome je sve dozvoljeno i ništa nije van moći Dorijana. Od toga da ubije do toga da poseduje što god poželi i koga poželi jer je demonski lep..Ljudi se dive lepoti..mislim da je to po nekad bez razloga..Jer savršeno lep čovek možeda bude zao iznutra kao što je Oskarov Dorijan. Stoga je to portret..A i ja imam portet ; koji je odvratan; zatvorila sam ga u drugu sobu. Nisam nikad spadala u savršeno lepe ljude, unatoč čak mislim da sam ružna i debela..Ali noćas sam u prvom licu muškarac koji klizi kroz salone Londona, centar pažnje što zbog loocka što zbog britkog intelekta...Prilazi mi nepoznati muškarac i priča mi o prethodnoj noći? Gledam ga praznim pogledom i jedini zaključak koji izvlačim je da poznaje dobro Dorijana i da je noć bila kombinacija rimskih bahnalija u pubisterijumu kombinovana sa posetom čajdćinici gde se puši opijum..Druga dama mi se zahvaljuje na daru koji sam joj poslala..Par mindjuša od rubina i svileni rubac..nudeći mi se..bez ikakve učtivosti da odemo do biblioteke...O da bilo je takvih ponuda..te noći..Pokušavam da vodim konverzaciju, da se ne odam; da mi se ne bi neko podsmehivao ali vidim da me svi shvataju ozbiljno čak kad citiram Puškina. Englezi, teško da su u viktorijansko doba čitali ovog pisca..Slike, mi se redjaju kao slike sa izložbe, samo je još falio Musgorski i Baba Jaga..a ponda počinje košmar jer želim da pobegnem iz tog ZATVORA...Ne želim da me dodiruju, miluju svojim pogledima, ne želim da mi se iko više primakne uz toda vodim konverzaciju. Ali taj osećaj da sam muškarac, koji je superioran u svakom pogledu, koga priželjkuju i muškarci i žene mi imponuje..Osećaj da mogu da ih manipulišem..da ih zavodim a da samo simuliram je neverovatan..Koliko li je samo jedan običan muškarac tek zadovoljan..a kamo li neki Dorijan..Taj neverovatna  moć dok osećaš kako im čula igraju, kao ti zavide, kako te priželjkuju..da ih zavedeš..i poniziš..Ima tu nečeg..A onda sam se probudila...  

Koliko je to posledica mog čitanja knjige Nasuprot Uismansa, koja vrvi estetskim ludorijama glavnog junaka koji se posle povukao u ilegalu nakon suludog ekscentričnog života u Parizu..?Čoveka koji je od svoje kuće napravio kavez nalik eksperimentu u finom filigranu od najskupocenijih detalja kao što su stakla na prozorima, biblioteka ukoričena po sistemu što čudnije to bolje, koji čita sve te pisce kritički i odnosi se prema njima sa prosudjivanjem onog koji ima prava da odbacuje i nihilizira.Pervertirani odnos sa hranom i iskvareni stomak do totalnog kolapsa..baš kao i Floberov slučaj..Dakle posle toga susret sa doktorom koji mi ozbiljno kaže da je dijagnoza definitvna..susret sa psihijatrom..koji je žena..vrlo muškobanjasta..Ništa mi nije jasno..Razmišljanje o prethodnim incestima u mojoj familiji; da li ih je bilo; ko je koga tu lagao a ko je govorio istinu? Pa Blago njima, sad su svi mrtvi pa mogu i da mi se podsmevaju. Ako sam mislila da su ono oduvek bili u pravu; zašto im se nisam suprostavila. Dorijan Grej je simbol lepog muškarca koji je prodao dušu djavolu i sva njegova zlodela skriva Portet..U istoriji knjizevnosti nema žena; Orlando je bipolarna a njen autor je biseksualna..Mene žene nikad nisu zanimale, osobito; ni kao društvo a još manje seksualno. Mislim da su zlobne negde u dubini duše, površne i sebične..dok veoma vešto skrivaju tu svoju osobinu. Za muškarce..pa drugačiji su od nas alii m je život u izvesnom smislu oslobodjeniji..

Mislim da danas podjednako i jedna i druga strana vešto simulira, pretvara is i igra svoje male-female uloge..Dok pokušavam da maštam a davno nisam bojim se da opet ne padnem na zemlju..razmišljam o mojim ne-mogućnostima..Šta bi bilo kad bi bilo I da nije bilo..Možda je taj san želja za transformacijom, preobražaj..sam Bog zna..

E da mi je da se ošišam…..