PHILOSOPHY OF THE MASTERS

  

  Filozofija palanke !

  Let iznad kukavičijeg gnezda !

    Dve na prvi pogled ne - spojive ideje (;

Museum of the Holocaust
BERLIN

    Bezuslovna jednobraznost već je toliko očigledna

    da čovek bez uniforme postaje sumnjiv ili neobičan;

    u svakom slučaju neko ko ne pripada ovoj stvarnosti.

    Životinjski nagon i racio postaju istovetni ! U

    strategediji palanke čovek sledi samo ono što je

    korisno i traži ono što je štetno u toj svojoj

NEW YORK

    besciljnoj potrazi ničem drugom i ne teži (;

    Pri tome ovo nije nikakav urbani ekstremizam već

    konstatacija da subjekt/objekt zaokupljen sobom

    podredjen tehnici koja je uvek prisutna da popuni

    PRAZNINU bića ; tehnika kao najviša forma racionalnosti

    i odsustvo razmišljanja.

    Provincija/Palanka je nekad davno predstavljala savršenu

    sliku mira, reda i savršene porodične i društvene

    hijerarhije. Univerzalni recept provincije koji podrazumeva

    bezuslovnost nametnuo je jednobraznost današnjoj fenomenologiji

    urbanog života. Kao bića ljudi su jednaki ali ontološki su

    različiti ali duh provincije to danas više ne dozvoljava.

    Jedino što priznaje to je hijerarhija; princip piramide.

    Ja sam gore; JA znam sve; Ja radim u vašu korist. Ne obazire

    se na to što je to besciljno delovanje u vlastitu korist

    ili simulacija  rada kao jednobrazne aktivnosti. Jezik

    je već neki iskaz o nečem' što može da bude al' nije.

    To je već jedan korak do ukidanja individuma, koji daje

MUSEUM OF HOLOCAUST
BERLIN

    temelj za poredak koji će na zemlji još dugo da traje.

    Dok su nosioci takvog sistema glavni protagonisti filozofije

    PALANKE. Pri tome mislim da su Londond,NewYork,Paris,

    Belrin najveća sela globalnoj strategediji i

    postepenom nestajanju čoveka kao homo sapiensa.

    Činioci napretka nisu ni moralnost ni sistem pozitivnih

    vrednosti već pragmatično dobro nauke koja u post/post

    modernoj odredjuje samo linearnu evoluciju društva.

    Globalno selo raspolaže sa maksimalno razvijenom tehnikom

    koja je sve prisutna da ispuni prazninu koju joj ustupa

    čovek;a ne slika/simulacija čoveka. Stoga nastaje kralj

    IBI, genijalna prikaza  groteskne imaginacije, pun i debeo,

    takoreć' čovek renesanse  koji je sve upio, kobajagi

    sve prekršio i pretežno svestan da mu je narod

    poljoprivrednog tipa dok mu mama IBI dodaje nošu da bi

        nahranio narod. Uz to IBI je duhovit i vrlo pametan ;)

    Dakle, ovo je bio samo let iznad kukavičijeg gnezda.

    Ako nastavite da simulirate ludilo jer ne pristajete

    na pravila sistema desiæe vam se lobotomija...(:

LOBOTOMY.....

                       

Letter from Asylum..

VOYAGER

                        SATIRIČNA ANATOMIJA LJUDSKE GLUPOSTI

                                                I MIZERIJE

Početak ciklusa čiju fenomenologiju Anja posmatra do kraja treće decenije.

Pisano u maniru Ernsta Bloha, crtano u maniru Georga Grosa ali sa hogartovskom

Moralnom poukom, groteske su potpuno okrenute porocima života, da ukažu na njihovu

Opasnost , da ih ismeju, da im se narugaju, da ih istrebe kao ljudsko zlo.

Ti neobični skeleti u gaćama, s cilindrima, ogrnuti kaputom, predstavljali su za Anju

svojevrsni dans makabr, jedan morbidni svet koji se gubio u dimu, drogi, seksu i ludilu.

Iz takvog ambijenta izrasla je anatomija kao programska slika u kojoj je završen put od moralne pouke do bunta, što je Anju konačno privelo planeti zemlji.

Tačka jedan:

Svaki čovek koji dospe do mladalačke zrelosti duha, počinje da shvata da život nije

farsa; da nije ljudska komedija; da se rascvetava i da daje plodove na osnovu tragičnih

ponora suštinske gladi u koje porinu njegovog subjekta. Prirodno nasledje svakog od vas koji je spreman, GOSPODO, na duhovni život je gusta šuma u kojoj zavija vuk  i krešti bestidna noćna ptica.

Tačka dva:

Podela prostora na dve dimenzije; moderna dvodimenzionalna površinska organizacija prostora redjanjem horizontalnih traka i podizanjem horizonta sa plitkim isečcima svedenim na minimalnu komunikaciju. Okretanje ka vremenu kao unutrašnjoj dimenziji; intimne beleške i svedočanstvo da kroz vreme koje je nešto konkretno i usmereno kao permanentna promena ili hod - napred nazad, Anja dolazi do paradoksalne spoznaje.

Vreme nije nešto izvan nas, niti je nešto što prolazi pored nas kao kazaljke na časovniku; mi sami smo to vreme i nisu godine te koje prolaze već mi. Mi prolazimo kroz ovaj prostor to je naša urbana egzistencija.

Tačka tri:

U želji da duhovne vrednosti iz kojih se tka život ovog grada; koji je sve mnogoljudniji a duhovno sve manji; prenese poruke iz prošlosti! Vrednosti koje su samo ezoterične, apstraktne,Anja pokušava da ih postavi u plan gde su one čiste vrednosti uopšte; vrednosti jasne i apsolutne, u suštastvu svog postojanja i u odnosu prema svemu što postoji. U svojoj suštini one su već mnogo šire kazivane nego što ovaj virtuelni prostor zahteva. Njen greh  je bio u tome što je pokušala da saopšti svoj unutrašnji doživljaj u svoj njegovoj složenoj apsolutnosti. Ni jednog momenta ona nije promenila svoj motiv obznanivši svoj unutrašnji život, to je bila intezivnost s kojom je sagorela sve što može da se sagori u stvaranju i ljubavi i to je ukupna lepota preinačenog i prekaljenog izraza. Sve ranije studije i analize pretvorile su se u iskustvo.Anja je smatrala da je stečeno znanje oslonac  jednoj intimističkoj filozofskoj ispovesti pa je sigurnost pretpostavila riziku, spokojnost nemiru da saopšti i podeli poeziju prostora i vremena sa svima vama koji ćete čitati  epistole ili ste ih možda već čitali. Znam da jeste!

Tačka četri:

Lirska osećajnost Anje razvila se i produbila na Levantu: Atini, Kairu, Aleksandriji, Jerusalimu. To su  njeni duhovni prostori u kojima je ona živela, odrastala; to su gradovi u koje se sa radošću uvek vraća! Levantu duguje koliko i rodnom podneblju, jer sve što nosi u sebi stekla je na obalama Mediterana. Sve što je ponela u svom prtljagu onog koji je osudjen na večite SEOBE dobili je u Atini konačnu dimenziju i oblik. Ta ljubav za patinu, za kamen, za starinu, za antičko doba čini osnovni impuls i pravi podsticaj za živo treperenje svetlosti u potrazi za izgubljenim vremenom. Hodčašća u Delfe, Jerusalim, Memfis i Tebu, vraćaju Smilju da se iznova vraća izglačanim stepenicama ovih svetilišta sa večitim pitanjima: ''Bog, Sloboda, Besmrtnost.'' Ako krenete za Anjom možda ćete je i sresti na nekom od ovih puteva!

                                                                        Anja 

See a World Tour of Tribal Artifacts at Paris's Non-Western Art Fair 

http://www.artinfo.com/news/story/38528/see-a-world-tour-of-tribal-artifacts-at-pariss-non-western-art-fair/

Dok je BGD i dalje u fazonu beskonacnih repeticija u fazonu trash umetnosti ili deja vu koncept art dotle se elem u Parizu moze videti dosta toga intersantnog ako ne i awesome for eye of coomon Belgarde art fan. S obzirom da većina nas ne može da putuje ali ima sreću barem da se konektuje preko neta pa progleda na svet art crafta i u drugačijem fazonu. Nego što ih diktiraju neki već penzionisani profesori istorije umetnosti i self-ubedjeni kvazi intelektualci, koji pokušavaju da nam serviraju dubrište u K.C.B. kao svoje memoare. Blago takvima kad im je omogućeno ali dajte i da pogledamo ono što nije isključivo konceptual art. Što ne zanči da ga potpuno odbacujem jel i koncept može biti dobar pod uslovom da je zbilja invetivan. 

No ovo nije mesto za kritiku već samo osvrt na ono što je tekuće. Znam reći se da nemamo sredstava za kulturu, umetnost, valjane prostore ali imamo dovoljno kreativnog potencijala. Isključivost u forsiranju jednog jedinog pravca u umetnosti ne vodi nikud a stvara kvazi pogled na kreativnost. Ovde nije u pitanju devijantnost uma kao genijalnost već smaranje duha a po nekad i smrad kao onaj u K.C.B. Nije čak ni sumrak uma niti kraj iscrpljenosti umetničke kreativnosti već foliranje..

Ovo je mali prilog..o mom stavu.. 

Sharing from Vogue.com

Sharing from Vogue.com