Ivana Hadži Popović..POIGRAVANJE

POIGRAVANJE U SEDAMNEST SLIKA....

                                               „Jedino najveći umetnici iz sebe uspevaju da izbace krik,

                                   Onaj što budućnosti otvara vrata.“ Ivana Hadži Popović

New age philosophy, new age art..,new age life se utapa u nihilizmu...Ljubav postaje dokoni čin ponavljanja a umjeće ljubavi iščezava u XXI veku. U novoj knjizi Ivane Hadži Popović gledamo licem u lice umetnike, glasnike novog doba koji su nagovestili „Prizore Paklene Pomorandže“ ..Ako želimo da razbijemo krčag  onda bi trebalo da se vratimo Spinozinoj Etici, podseća nas Ivana, kao uputstvo za zdrav život. Možda je to valjan predlog ali da li je moguć u već zatvorenom krugu gde je izgubljena svaka nada za moguće racionalno osim simuklakruma naslućujemo, spoznajemo kroz Ivanine eseje. O likovima, umetnicima koji su stvarali u jednoj veličanstvenoj epohi XX veka..ali uz mala odstupanja El Greko postaje kao i Spinoza njihov savremenik kao i Marko Aurelije i Hadrijan.Usput nas prati krik epohe Edvarda Munka uz opscene slike u bolmnoj potrazi za ljubavlju.

Možda bi jedan Kavafi ili daleki ciničniji Darel zna odgovre na sva pitanja, nedoumice u „Pogravanju“ u potrazi za lepotom..jer kao što reče Niče „Ja jesam nihilista ali volim lepotu“..Ona se ne skriva u japanskoj kutiji; niti na vrhu Jung Frau..jer ta lepota jeste zbilja uzvišena što bi rekao Kant ona je svud oko nas u životu što pulsira u časovima, carpe diem, ispunjenim momentima u kojima bivstvujemo. Likovi, tako nam dragi i bliski kao što su Lewis Carol, Pesoa, Hemingvej,Margo?,Crnjanski & Delvo kao da vode paralelen dijaloge..kao da su još uvek na nekoj „Svadbi u Kani“ koju sad baš ovog časa portetiše El Greko..ili možda po malo pervertirani Nabokov dok u pozadini muzicira Jonesko ili Beket iščekujući ćelavu pevačicu..za čas geografije...hmmm...Šta bi na sve ovo rekla druga Margo Diras..NA SVE TE SPEKULACIJE O LJUBAVI I EROSU..ČEŽNJI..TAJANAMA RAZVRATA U ALEKSANDRIJI.

Samo onaj koji nije živeo u tom gradu ne zna da je razvrat bio način života i da je Fiesta de la Lus..kao i Veneciji čarolija ,magija mediterasnke lepotice koja polako ali sigurno umire u gradu Aleksandriji. Kavafi je to osećao napisavši pesmu o Varvarima..Kavafi kao i Darel..nisu izabrali melanholiju već su je živeli ali naša Ivana misli drugačije..Pa nek onda pita Kijekegarda..koji je izgarao u melanholiji kao i Šopenhauer zbog svoje nakazne prirode..te je pisao o ljubavi ono što nikad nije ni spoznao a to da se djavo oglašava čim se ljubavni čin okonča..?Neobično, Darel bi rekao da je to Katarza..Draga Ivana u Kvartetu..iz koje se radja mikrokosmos..Eros..Erot..Pornografija..Zbog čega toliki strah od ljubavi, predavanja, sladostrašća..

Cela ta igra izmedju pasivnog i aktivnog, jina i janga, crnog i crvennog; kao u violonskom ključu..daje Ivaninimm esejima kolorit Maneovih impresija crvenih trešanja, Goldberg varijacija u raljama Gubitnika Tomasa Berhandharta.Genije može biti samo jedan a ostali su samo reproduktivci..Što je Hemingveju bilo jasno kad je potegao pušku na sebe ; ne zbog svoje skrivene homoseksualne prirode već stoga što je imao podstanara koji se zove tumor. Samoubistvo je čin slobodne volje, a ne potez očajnika..baš kao i kod Virdžinije Vulf..Orlanda i njene nikad ne prevazidjene ljubavi Margo Sackwile West..Samo onaj koji je preživeo napad katalepsije; kako su ga onda definisali; zna da da je sledeći još pogubniji i taj strah i drhtanje nas odvodi u vodu gde sebe vidimo kao u ogledalu..Sva ljubav pa bila i ona incestna je ljubav, seksualna, duhovna, perverzna-a perverzno je samo što drugi smatra perverznim; je čista i savršena po sebi. Ona je dar Bogova od koga ne treba uzmicati kao što uzmiču Ivanini likovi.

Kakvi su  to poljupci bez usana, kakve su to haotične nade..u ljubavi..i zašto je Luis Carol pedoifl, kad su to danas generacije midlle age males?Nabokov i Luis Carol..Lolita i Alisa..Na ovoj bajci su odrastale generacije i generacije devojčica i sama bih pristala da budem ta Češir mačka..:)Zašto je lik muškarca uvek pasivan a žena tako hladna u iščekivanju, ničega...Ako se female u njoj poigrava, njen Jang..ako je mladi samoubilački genije ; kao što je Oto Vaininger; bio u pravu kad je rekao da smo svi biseksualni onda je i Delvaux sa svojim nimficama sasvim iskren kad uvidja bespolnost u ranoj mladosti..Pitam se ja ex nihilo nihil est...Ali nemoguće da je tako..

Dakle, svaki žanr je dobar osim dosadnog..Ali molim vas bez poigravanja jer su Semiti Personlishe narod koji ima lik, Jevrejin je neko ko ima self idnetity i nemoj te se pozivati na onu pesmu o Zen ratniku koji je legao da spava i poredjao sva svoja lica uza zid..Pesoa,Cvajg, Spinoza, Frojd jesu imali svoj identitet..Baš kao što ga ima i Alisa ili zaljubljeni car Aurelije...

Svaki žanr je dobar osim foliranja..i puke estetike..Jer svi ovi likovi Ivane su likovi u paralelnim prostorima i vremenima, likovi koji nose u sebi mnogo duševnih jada koje je Prust tako sjajno opisao..Dok ih je naša slikarka duše izvadile iz svoje „Crne Zen kutije“ na čijem dnu piše KOKORO...

Iskreno rečeno moj omiljeni slikar voleo je da slika žene koje su nasušni hleb zaradjivale na ulici..kao Svetice, zbog čega je Karavadjo dospeo i do ušiju Inkvizicije..Šta to znači da je žena kurva..ništa..Jer ima ih od onih što ih finijom sirtom nazivaju a to je dama.. sve se svodi na isto..Ljubav je ljubav..ona se ne kupuje a umetnost nije poigravanje već Večnost....