James Brown & Luciano Pavarotti - It's a Man's World

O KROKODILIMA, PANICI I AHILU

Primarni problem….

Strahovi I nade..

Gušenje u grlu i osećaj anksioznosti

Panika od gužve..

Panika od snova, produkuju je snovi..

Realni strahovi nastali gomilanjem nerešenih problema..

Pad Raspoloženja i ravnodušnost..sa pravljenjem haosa..u kući

Mentalni haos i dezorijentacija..

Loša memorija.., dezorijentacija u prostoru..

U principu se ne nadam više ničemu..apsolutno, bitno je da mi dan prodje a da mi nebo nije zelene boje..i da ispunim neke ciljeve koje sam zacrtala tog dana..Dakle, sutra ćemo razmišljati o problemima koji se pojave..Ali ne lezi vraže, imam strahove..S obzirom da sam materijalista, što je veliki greh ubija me svakodnevna nesigurnost u pitanju ne ispunjenih obaveza..glede države..E onda ne mogu celu noć da spavam..To je kao košmar..u vidu šikucije..Šta ako dodju da mi plene slike???????? Ne bojim se smrti, niti cancera..alchaimera..to je uteha jer ću završiti potpuno nesvesna..same sebe..jell to je to..Bojim se Epi napada ali pod kontrolom sam ali šta ako-onda..Ne bih želela da padnem u kadi i ostanem bogalj..Uvek radije biram dostjpnastvenu smrt a ne onu kao criple..Seneka mi se dopada u tom smislu..ISEKAO JE VENE KAD JE TO Kaligula zahtevao od njega..To ću i ja ako dobijem dijagnozu da imam neizlećiv rak, a neću ja čekati da me leče..Nothing to be afraid off...

Gušenje i nervoza..kako kad, povezano sa gore navedenim. Nekad me neko dovede do nervoze, nekad me sitnica isprovocira ili sam nervozna zbog gore navedenog. Kako se otresem..Bavim se šetanjem..jogom, sadim cveće, četkam mačora..Ali zbilja bez potštapalica ne mogu pa da se ubijem..

PARABOLA: KAKO SE REŠITI PANIKE KAD UPADNETE U REKU KONGO KOJA JE PUNA KROKODILA? Čoveče pa oglodju vas kolko trepnete..Probaj da staviš ruku..u vodu pa ostaćeš bez šake ..E to je suština panike..Ko je video pravog krokodila ja jesam a videla sam i aligatore; koji se razlikuju; nema šanse da im se umakne..u vodi.. To je kad taj talas straha dodje kao voda do grla sa sve panikom..i krokodilima i piranama i mambom..slatke male zmice.. Nema šanse..

Pad raspoloženja se rešava tako što se aktiviram silom ili milom..a kuću moram da spremim..osim toga mačor mi mnogo znači..

Mentalni haos to je kad ne mogu da se usredsredim ni na šta od Dalja Lame koji je sišao sa Vrha Himalaja do mog omiljenog porteka reči i stvari o čemu Elis pokušava da uputi pacijente..Ne znam gde su mi naočare a kao slepac sam bez njih..Drugo na um mi pada koješta..od Apokrifa, Jezekilje i Dzezabel..do Luj Vitona..i Vogue..New wave..Sve sami crno beli talasi..Mozak mi radi sto na sat..Lek..NEPOZNAT...

Dezorjentacija-ko nema u glavi ima u nogama....:)

Memorija..vežbam..ali ne ide baš..........To je kao u Zenonovim aporijama Ahila i Kornjača..Ja sam Ahil koji ne uspeva da stigne Kornjaču jer čim se ona makne za jednu tačku uvek je ispred mene..????????Kasnim..kao srbijasnke železnice..katastrofa..A navikla sam na Swiss železnice, preciznost i tačnost..To me ubija..Mada dementia..je normalna za moja age...

That is all for talks..

“MODA JE KAO ID. ĆINI DA ŽELITE STVARI KOJE NE BISTE SMELI.“

 BOB MORIS

Kad se približavate pedesetim počinjete da promišljate o vašem izgledu koji više nije tako savršen kao od majke rodjen. Pa ako ste još skloni tome da posegnete za časopisima namenjenim ženskoj populaciji pomislićete da sa vama zbilja nešto nije sasvim o.k. A to je da vam kosa ne izgleda shy, da vam je trbuh malo opušten, a grudi nemaju više onaj savršeni mladalački izgled a zubi su vam po malo žućkasti.Onda počinjete da promišlajte o malim rekonstrukcijama na telu: liposukcija, silikonski implatanti, zubni impaltanti, itd dok ne postanete mutant..jel..Ne promišlajući o tome da bi ste mogli malo vremena da posvetite vežbanju jer vam u svakom slučaju telo već uveliko zardjalo a I mišići su vam poprilično opušteni te oblepljeni otežalim celulitom.

Naravno svi ovi veštački zahvati tipa najednostavnijeg wellnesa , od massage body do pomenutih intervencija zahtevaju money, money and money..Ali šta nam je činiti kad je društvo toliko okrutno da nam diktira u svim mogućim časopisima izgled COVER VOGUE GIRL?! U FAZONU:”Kako biti stylish u ovoj sezoni?”

Pod jedan: Trebalo bi da se bacite na ozbiljnu dijetu..ako već ne bolujete od anoreksije..Ja sam taj slučaj koji je više pute hospitalizovan u Azilu za ludake (Čitaj Fuko: Ludilo I Civilizacija), te su me hanili na crevceJ))) Tužno ali istinito , a sve zato što sam umislila da sam ružna, ali  tu je bio prisutan I jo, jo efekat. No pustimo sad mene..Najdelotvornija dijeta za koju kažu da je najefikasnija u USA je NERA dijeta, izvestan mućkanac od javora I palminog mleka koji se zove sirup. Pijete to sa limunom I svaki dan jedan kg. less. OH yeah…really..Za to vreme vam predlažem da gledate da pronadjete sponzora ili da igrate lutirju da bi ste sebi priustili sve što van tekući Blogeri-Blogerke in/out predlažu za sledeću sezonu..Osim toga nemojte da propustite izdanja kao Vogue, Ella, Cosmo, Playboy..jer I oni imaju zbilja dobre savete za sve nas koji smo možda po malo losery..bez nekog Public Personality da bi nam Jacobs poklonio neku od svojih kreacija ili da bi smo dobili bar neki acekories od Luj Vatona ili mali, malecki prsten od Bulgarija, a nismo ni filmska zvezda niti znamo da pevamo..Elem, spadamo u common prosečnu žensku populaciju što bi urednica Vogue An Vintur nazvala :”Obična masa, ko ih jebe.”- jel na nama I ne mogu da zarade neke pare, jel da…?

Sav taj Glam up svet kao i cat walk je napravljen I samo za njih kao I svaki jesenji, zimski, prolecni fashion week..koji opet diktira nesalomljiva čelična ledy Ana Vintur..i sve se vrti oko para..Money makes world go on..A dotle obična žena sa prosečnim prihodom šeta avenijama mode I zamišlja sebe u Barbery mantilu, Miu Miu cipelicama,Crnoj Dior haljinici, Victoria secreet rublju, ..”JA JESAM HIHILISTA ALI VOLIM LEPOTU”- reče Niče; a tako misli bar I 30 % ženskog pola a 70 % njih poželi C.D. naočare za sunce..Prizaajte, biće vam lakše..Pa ko ne bi da izgleda bar za moment kao neodljiva Monika Beluči?

Dakle, da li ima šanse da promenimo LIFESTYLE ; TAKO ŠTO ĆE NEKO STAVITI ČAROLIJU I MAGIČNIM ŠTAPIĆEM te ćemo jednog jutra ustati I ugledati u ogledalu sebe mladju za bar dve decenije, bez bora, bez cellita, u kupatilu koju je dizajnirao Martin Margelia.

Sve to zvuči tako pervetirano, kao što je kompletna modna industrija, business koji vrti grdne pare I nikad ne gubi..kao što ni Prada nije izgubila iako su joj u vreme velike recesije pale akcije. Zato što su tu uvek devojke iz neke serije kao SEX AND CITY da je reklamiraju I njihov orman je predmet divljenja mnogih tinajdžerki jer je neki časopis slikao taj orman. Nikom ne pada na pamet da Haute Couture koštaju kao umetničko delo jer izgledaju tako pa nekim pomodarkama I vise po zidovima umesto slika. O la la..What are you people, on doupe..

Dakle wish lista pomodarke ili COVER GIRL ili mondenke iz JAT SAT bi izgledala ovako:

Chanel, Miu Miu, Lanvin,Givenchy, Cloe, Prada, Dolce & Gabbana, Gucci,Dior, Burberry…ETC…do beskonačnosti…

This all about fashion..

But you could not recover your mladost ali tu je I botoksJ)))))), po neka postea wellness centru I ono večito sliku svoju ljubim..

Do djavola pojedite čokoladu ili burger..pa ni smo svi Kate MOSS…

Time of LUST

                                                Vremena požude

Pa kad doro razmislim, nakon nove godine i ja ću se opasno približiti pedesetim godinama. Kad bi me neko zapitao šta bih poželela za svoju zlatnu pedesetgodišnjicu ne bih znala šta da mu odgovorim jer nisam dovoljno mentalno sazrela za te godine. Pa ipak sačekajte na minutu, šta bih ja zapravo želela za taj tačni minut u ponoći kad ću ispuniti pola čaše od 100 godina samoće. Ogrlicu ala Kartije, party u Royaly sa sve kolačićima, čajem i pesmicom Happy Birthady to you obučena u fazonu Miju Miju, u crno beloj kombinaciji ala Cocot Chanel namirisana sa No.5 i praćena mirisima ruža koje ispnjavaju hol istog hotela. Možda bih poželela naki egzotični put na Filipine ili na Balerska ostrva, cvrc pa ne mora baš tamo sa Pirsom Bronsanom, pa i nije neki. Da ili bih volela da u kuferu vučem Nobelovu nagradu sa sve čekom koji dodeljuje Nobel comitee. NAJISKRENIJE, sve je poželjno a sve je i moguće ali da li bi mi me to učinilo zadovoljnom ženom, srećnom osobom ili bih ponovo pala u komu i završila u K.C. ZEMUN sa nekom sumanutom F dijagnozom. Verovatno da bih...

Dakle tu smo, šta je poželjno, možda verovatno i moguće da ja budem ona koja sam bez svih ovih velikih i malih drangulija pa makar primala socijalnu pomoć. Ama postoji jedna stvar na svetu koje se neću odreći pa makar me Al Kaida drala do kože jer sam preljubnica po šerijatu,elem. Ne bih se odrekla svake minute koje provodim sa čovekom koga volim već poslednjih trinaest godina i to je čovek sa kojim planiram da provedem ostatak mog seksualnog života mada su njegovi planovi različiti od mojih. Apsolutno je to ideja koja me opseda jer je vredna moje sulude gladi..Jer u suštini ja i nikad neću moći i da hoću da provodim sa nekim tako lepe i drgaoceno slatke trenutke u kojima se gubim kao što ih provodim sa njim. Ne mogu i da hoću jer  mi se čini a možda je i zbilja tako da je sex zbilja samo sa njim ljubav ili ono što ja baš hoću tako..I žao mi je što to nismo činili  to češće jer on sad jadikuje nad svojim godinama a tek mu je šezdeseta a ne pomišlja na moju paniku da ću ja možda ličiti na tetku ili da ću se zbabiti ili da će mi izvršiti histeroktomiju da bi me ozlečili od histerije. Da hvata me po malo zbog toga panika i strah i tuga ali zato mi je svaki momenat proveden sa njim toliko dragoceni važan.

Činjenica da sam odana toj jednoj jednoj osobi nije u tome što sam ja osobito moralna, jer naravski je da svako voli da šara okolo,pa da se pari kao zečevi. Ali to je radnja koja je kod mene po malo kasno počela pa mi je želja za eksperimetisanjem prošla. Kad su drugi eksperimentisali u seksu ja sam to činila u knjigama i pisanju poezije. A onda sam naišla na laboranta koji je to radio prilično često pa mi valjda nije ni palo na pamet da posle toga tragam za novim ekspereimentatorom. Elem moj ljubavnik na koga ja gledam kao na svoju „ružičastu kartu“ koja me podmaldjuje bolje nego bilo koji spa centar ili pilates ili ne daj Bože botoks je u dilemi zbog svojih šezdesetih ali ja nisam u dilemi glede njegovih godina. Naprotiv.. činjenica je da ima ono što ja neći nikad imati: mir i sigurnost u sebe. Jednostavnost i fabulozni izgled, barem za mene a i trudi se..igra fudbal i jedri..Ipak dok razmišljam o tome pomislim da nas to ne razdovoji..da nas nešto ne razdvoji..Huš, huš, drži jezik za zubima i ćuti ma koliko bila nestrpljiva i vrpoljila se kao na iglama..Pa ipak taj sladki osećaj leptirića u stomaku, oznojena bedra,bestežinsko stanje, gubitak svesti..pa kako da se odreknem toga a i toliko je to bilo malo, previše malo za sve ove godine. Požuda, ljubav , sex, prijateljstvo, briga, lepota, nežnost, bol, želja sve je to pomešano u meni..Taj intezivni osećaj koji se menja kao u stanju manijačno deprsivne psihoze taj over dose obsesivne želje se uvek ponavlja, a dovoljno je da me dodirne..Ne mogu da poreknem taj tinajdžerski osećaj iščekivanja da telefon zazvoni, taj kvalitet ispunjavanja u sjedinjenom danu,slatkoću iščekivanja u raznovrsnosti ljubavnih igara u kućnoj atmosferi.

To je tonik za Fausotov eliksir mladosti, pa možda po koji  orah i miris kao mošus i čokolada koja luči dopamin / taj slatki osećaj želje pomešane sa srećom. To je onaj suludi osećaj da smo još živi, da možemo da se ljubimo, razmenjujemo skove i da se svet kreće u svom nekom pravcu. A onda krenem i ja nekud i  neko primeti da sam procvetala a da niko ne zna moju slatku tajnu u mojim poznim četrdesetim da ja preživljavam svoju devojačku priču sa svojim dečkom i osećam se kao neko kome se konačno svetlost upalila u duši. Da baš tako, osećam se tako..posle mojeg virtualnog stvarnog erotskog čina, osećam se kao prinzeca poželjna i nedodirljiva za sve osim za  jednog muškarca, a taj jedan je moj čovek. Moj libido, ako je ikada postojao, a definitno jeste, je živ da živčaniji ne može biti. Ne sanjam ja erotske snove, ne.. ja ih živim ...i gledam u njih otvorenih očiju..on me jednostavno tera da maštam dok drema popodne na kanabeu..Neka ga nek drema samo da je tu...“Moj dečko“- koji će u mojim očima ostati uvek takav kakavje bio kad sam ga pogledala licem lice a to je bilo kad smo se prvi put dodirnuli...

Po nekad ima nečeg malo nedostajanstvenog u tome. Kad čekaš a on ne dodje..Ali i ako prodje dan, mesec, godina ma koliko da si vitalan i dosledan pobedjuje želja..da učiniš nešto bar još jedan put..Ta luda, divlja želja iznova dokazuje da smo besmrtna bića, da smo divlje životinje koje privlače mirisi i ukusi jednog tela..Čemu anestezija zaborava..jer uvek postoji ono pitanje:“Sećaš li se telo onih očiju koje su te gledale, sećaš li se telo onih usana koje su te bez pogovora ljubile, sećaš li se ...““E pa sećam se i boriću se za svoja sećanja koja su i jača od moje volje da zaboravim..Jer libido i domapmin so dovoljno jaki da ne zaboravim...tebe..Sad dok razmišljam koji će to biti tajanstveni poklon meni samoj za moj pedesti rodjendan, ako ga doživim, biće taj da vodim ljubav sa svojom boljom polovinom...jer on jeste zbilja to; stoga što me uči da živim...

Taj neodoljivi divljački osećaj koji se ne može kontrolisati, koliko je samo uzbudljiv, koliko je životan i vitalan, ma koliko čovek bio mudar ne može ga savladati...a zove se ljubav ili požuda ili sex ili kako vam drago...je beočug koji nas spaja...

Ja...speculus philospicus.....

n.b. Šta dopunjuje čaroliju cele veze...to što u meni vidi samo ženu..čvak..sasluša me po nekad, mada nisam baš ubedjena...zato je požuda ono što:“zahteva, tiraniše, vlada“ ili kako neki Englez reče to je: „ Požuda je kad čovek koji umire od žedji u pustinji žudi za solju.“...a fotomorgana je kad vidiš u pustinji oazu...Jel pa sad je dosta..Pametna sam ja devojčica...ali čemu to ako nemaš čoveka..sa kojim ćeš da deliš svoje ja...Treba se podrediti...u tome je lepota..davanja i uzimanja...  

THIS IS A NOT A PIPE....

 Kad  ti se u životu kaže: „ne shataj stvari ozbiljno“; a život je itekako ozbiljan onda si zbilja u blesavoj situaciji. Kako da shvataš stvari koje ti se dešavaju a dodiruju je te i bezmalo zavisiš od njih je pitanje koje ćeš sasvim normalno da postaviš samom sebi; pa onda i onom ko ti saopštava tako nešto.

To nije kao kad Magritte naslika lulu pa kaže :“Ceci n 'est pas e pipe.“ – pogravajući se svetom jezika i image već nešto stvarno što se tiče našeg postojanja. Postojanje nije samo slika, image, izrečena reč, već je to život koji ima svoje različite oblike. To onda nije situacija u kojoj tragamo za krokodilom ispod kreveta znajući da ga nema; ali smo uplašeni od samog življenja u svetu; već je zbilja vrsta egzistencije. Uz to vezujemo se za takvu osobu; emotivno, seksualno, materijalno, jednostavno zavisimo od nje..A ona vam neprekidno odgovara:“Ne shvataj stvari ozbiljno!“- Ko ovde beži od realnog ili ko je konfuzan a ko zbunjen?

Naravoučenije:

1.    pokušaj da ne shvatiš bukvalno ono što je rečeno kako je rečeno ili pokušaj da ne shvatiš osobu ozbiljno osobu koja ti kaže „tako nešto“!  

2.    pokušaj da pronadješ smisao u besmislu kao Lewis Carol pa ćeš možda zeca i uhvatiti za rep da se izvučeš iz rupe u koju si upala a pri tome da u svemu tome vidiš i nešto lepo.

3.    Pokušaj da se praviš lud ...i dalje igraj ulogu dvorske budale..

TO BI BILA ONDA AN ART QUANTUM...O LA LA...

Pa ipak kad kažem :“Da volim, to i mislim“..ako osećam da mi je uzvraćeno..ako  kažem da mi se nešto svidja onda tako i mislim..Samo kako da izadjem na kraj sa osobom koja celog života cunja kao Stepski Vuk..a čak ni pri tome nije dosledna O LA LA..

Ima DANA

Ima dana, eh ima dana

Ima dana kad ste toliko nervozni da ne možete da se kontrolišete. Prag osetljivosti je toliko nizak da je sasvim dovoljno da vam neko ne odgovori ne sms nervoza počinje da guši. Sve je to ono što se gomila u nama danima, nedeljama u satima dok čekamo a ne znamo šta čekamo. Život je zamka sa mnogo prepreka i ne možeš od njega da iščekuješ uvek ono što želiš, što ti je zbilja potrebno ili čak ono što voliš bezuslovno.

Sve je to optička varka u poretku stvari i reči, dogadjaja u vremenu i prostoru ta ludačka relativnost svega i svačega; kao da se vrtimo u beskonačno istom ograničenom prostoru. Tu nema ni slobode volje, ni slobode željenog, nema aposlutno ničega..sve je neki besomučni factum..A to što mi umišljamo da smo slobodni, da možemo da uzimamo od života ono što nam se pruža to je iluzionistička igra reči kojom pristalice teorije slobodne volje misle da mogu „šta im se oće..“ ..Apsolutno je sve to Igra dekonstruktivnog sveta oko nas i u nama bez poretka i to je ono što narušava duševni mir i ekvilibrijum koji bi smo hteli da postignemo..

Ovo je jedan od ovakvih dana, u kojim me nemoć da bili šta odlučim ili uradim u životu konstruktivno a da ne zavisim od drugih ; dana u kojem bih plakala a ne mogu, jer me sve boli i suviše i bol mi sliazi polako do srži kičme da se osećam kao pupet. Lutkica, lutkica, ženica, beskoristan stvor koji ne poseduje ni svoje ja, ni svoje fucken Myself, Iself..Ich..U mojoj samosvesti je sazrela misao da negde treba sa pokrenem u ovom svetu za koji mene izgleda zastrašujuće sirov i bezuslovno simulakrum simulakrua, pun foliranata naučenih da prežive. Ili-Ili; dobiti bitku ili časmo se povući iz nje..

The Treachery of Images, René Magritte | Tate Blog

The Treachery of Images, René Magritte | Tate Blog

DREAM

In thinking of this dream I have been distinct feeling that I did not have to where I was at all but have chosen a comfortable walk paved streets. I had gone to the squalid and muddy district because I preferred  adventure, and , having begun, I had to go on.. When I think of how persistently I kept going straight ahead in the dream , it seems to me as thought I must have known there was something fine ahead, like the lovely, grassy river and the secure high , paved road beyond . Thinking of it on those terms, it is like a determination to be born - or rather  - or rather to be born again - in sort of spiritual sense.Perhaps a some of us have to through dark and devious ways before we can find the river of peace or the highroad to the<soul's destination. 
ANJA 

Tags: strah, mira, dream

Dancing Elephant.........

I am daying..Mr..!

What concerns me among multitudes of other sad questions which one had better try to lure aside with parfaits and sunshine, is that there is great sorrow in me now, with many facets as fly’s eye, and I must give birth to this monstrosity before I am light again. Otherwise I shall resemble as dancing elephant. I am tormented by a question of the devils which wave my fibbers with grave ghost and human dung, and have not ability or genius to write a big letter to the world about this. When one makes of one’s heavens and hells a few hunks of neatly written paper and nobody is listening either reading this. It would be too childish of me to say: I want Teddy bear. JUST IN THIS PECULIAR MOMENT if DID NOT WONT HIM! Nevertheless, I do want theatre, light, colour, paintings, wine and wonder. Yet not all these can do more than I try to lure the soul from its den where its sulks in busy heaps of filth and obstinate clods of bloody pulp. I must find a core of fruitful seeds in me. I must stop identifying the seasons all seasons are past tense! I am child of Balkan.Serbia, vice-verse child of mother,from another land!,land of Jewish people! My mother has been Jewish.Somebody has told me:\\"You are Jewish, fuck up!’’Imao, lol/he just thought about his bloody money, did he...?’’ I do not care for your money...Just wash it  in see..eiTher in  bier...lol....O.K. Just stop to  watch me, forward me, listening  my phone calls, spy bags  in p.c.  BECAUSE YOU DON'T CARE..bekac mlekac...idi dodjavola ti i tvoje grabljivice...Greedy birds...Sky over the Belgrade is full of this greedy birds, which come from  Bosnia...made in Bosnia..

Who has imported this  bloody civil war!?Here....Mafia and Radovan Karadzic...Biljana Srbljanovic she is greedy, she has earned money ...How...?She is great  writer, married for vice  ambassador of France..Famous lady..lol..Radovan has been always gambler did you know!? Moreover he is great pshihopatplogist...All of them are made in..out of Serbia...So what my mother is not from here!? I am Jewish..I am alien here. Nikola Tesla has been alien, but he is also Serb but sweat mother land never give it to him hand. Serbia is killing ,eating, her own children..HEAVEN just know this...! Serbian ORtHODOX CHURCH does not have mercy for aliens..So.....

I am watching a pale blue sky to be torn across by wind fresh from the Russian steps. Outside is heat! Why is it that difficult to accept the present moment, whole as apple, without cutting and hacking at to find a purpose or setting up on a shelf with other apples to measure its worth or trying to pickle it in brine to preserve it, and crying to find it turns all brown and is no longer simply to lovely apple I was given in the morning.

Perhaps when we find ourselves wanting everything it is because we are dangerously near to wanting nothing? There are two opposing poles of wanting nothing: for instance, just apple from Garden! When one is so full and rich and has so many inner worlds that outer world is not necessary for joy, because joy emanates from the inner of one is being. When one is dead and rotten inside and there is nothing in the world; not all the woman, food, sun, or mind / magic of others that can reach the wormy core of one has gutted soul planet. No, you could not reach me teddy bear. You are death man, inside; you are shell who has loosed pearl. Where are you now, somewhere on the see?

I want to live each day for itself like a string of collared beads, and not kill the present but cutting it up cruel little snippets to fit some some desperate architectural draft a Paradise the future.