Check out this cool fan page I found!

Check out this cool fan page I found!

Who is Blind either who is Fool..Story about Crvenkapa

Blind monkey..for the colors..

Ko je Slepac a ko je Slep

      Pitam se pitam se da li su svi muškarvci postali moralne, psihološke, seksualne nakaze. Šta je to što skrivaju u svojoj podsvesti a da mi ne možemo da skontamo, skužimo ili razumemo. Cela ta muška , maskulina galaksija je uvek za jedan korak ili ispred ili nazad jer im mozak radi samo u jednom smeru; hoću reći jedna polovina mozga. Nekad uključe desnu polovinu a nekad levu ali ako im je potrebna još neka „para“ kao što su to alkoholna isparenja onda smo tek u gadnoj klopci ako pokušavamo da razmišljamo šta se takvom muškom subjektu vrti u glavi.Tu ne pomažu ni šifre ni dijagnoze, nego ono čuveno :“Beži i spašavaj se dok možeš.“ U svakom slučaju razvijanje tzv. Psihopatologije u stilu Markiza de Sada, trpeti kao mazohista a za uzvrat ne dobiti ništa a pružati sve nas dovodi u ozbiljnu poziciju da dobro razmislimo i da pokušamo da stvari postavimo na nove osnove. U principu to neće biti moguće posle godina i godina provedenih u sub kulturnim, sub self podčinjenim relacijama male female aber..trebalo bi na pragu pedesetih sabrati i oduzeti ono što mislim da je cool, lepo i pozitivno a sa druge strane trebalo bi sagledati sve ono što je negativno.

            Pa elem bilo je lepih momenata, vrlo lepih dok smo bili mladji. Bilo je mnogo sebičnih momenata dok smo bili mladji. Mnogo uskraćivanja ali iskreno rečeno ja sam pristala na sve to..Volela sam ga kao što ga i sad volim ali to je u izvesnom smislu vodilo ka samouništenju.Da znam reći će mi :“To je krivo vaspitanje tvoje majke“..Pa mogla si uvek da nadješ drugog..pa i nije daleko od istine ali bila sam luda od ljubavi.Verovatno što sam sa njim otrkila neke rupe u saksijama koje nisam sa drugima..U jeeeee..Možda bi neko drugi u svakom drugom pogledu bio sjajan kao i on ali mene mrzelo da tražim dalje..Uvek sam bila indolentna u tom pogledu..?????Verovatno me ja ta moja indolencija i dovela dovde..Ali sad već posle svega, posle toliko godina vidim ko je sebičan a ko nije..U principu, dosta mi je unjkave muzike i flaša za pivo, mirisa alkohola, ne javljanja na poziv kad mi je napotrebnije. Brinuo je o meni kad mi je bilo najgore ali neki bi rekli pa brinula si ti o njemu..Sećam se , otišli mi na more, skrasili se dva dana i njega pozovu na plovidbu ..Idemo kući..Da, da tako je bilo..

            Ne kažem da je bilo sjajnih momenata, ludih i nezaboravnih..zbog kojih se još uvek rastapam ali u ovim godinama razmišljam o sigurnosti..Meni je ludački potrebna sigurnost a ne neobavezna veza bez veze..Dovoljno sam bila poslušna prema majci, ujaku..zašto bih sad i prema njemu..? Ajde čoveče pokaži da Ti je stalo do mene..nemoj biti muška nakaza..Moje vreme ističe i nemam nameru da ga ne iskoristim..Taj Mit o Balkanskom muškarcu, taj mit o momku sa ulice je palio nekad sad ne više..Zar si Slep kod očiju ili ne želiš Sebi da priznaš da sam ja nešto više od obične ženske..krevet nije jedino mesto gde bih ja htela da izadjem..Ali očigledno da Ti pripadaš muškom čoporu koji traći vreme u fazonu:“Lažem sebe, lažem majku da ne mogu bez tebe a u stvari sve vas zajebavam.“ U suštini cakani, na kraju ćeš da zajebeš samog sebe..

            E pa drage moje ako želite nešto u fazonu Balkanskog macho type,  nemojte očekivati baš puno nežnosti..Samo ljubav..u fazonu ala Venice kurtizane, umjeće dobrog sexa,ali nećete biti ni nagradjeni tako raskošno. Njima su u krila padali dukati..kao i pariskim damama.. a to što su neke završile na lomači druga je stvar.Uostalom bolje lomača nego ludnica, padanje u depresiju i tome slično..što se meni dešavalo..Anoreksično-bulimične faze, gojenje –mršanje; još on serenda da mu se svidjam ovakva kakva sam. Ma šta mi reče..E pa ja se sebi ne dopadam..tačka..Trenutno sam na putu da se ugojim, što mi se ne dopada..Nikako..I neće nikad..To što se njemu svidjaju A la Rubens tipovi to je njegova stvar.. jer..pa i on bi mogao da bude dobar model za Rubensa da je živ..A to da je ala Romale čavale..to jeste..Srbijanski kabadahija..Dakle, Volim ja njega ali više volim sebe..Ako ne želi da se bar malčice promeni što mislim kategorički da neće pa mi ćemo onda da preduzmemo something......

            Odoh ja da radim nešto, u mom novom stančiću a ovo drugo...kao što neko reče :“Ima nešto u lovi nije sve u ljubavi..“A sad\dragi moji pitajte se ko je ovde Crvenkapa a ko je Sebičan.."..U suštini samo tražim svoja ljudska prava kao i svaki slobodan gradjanin koji voli i daje sve od sebe  a tako malo dobija za uzvrat; osim po nekog dimljenog lososa:), sa sve komplimentom :"Jel ti je neko rekao da si nalepša devojčica."To slušam od njega..jel.lepo zvuči..i nekad sam bila luda za tim iskazima..ali da li je on sasvim trezan kad mi to kaže..HMMMMMMMMMM?

CRVENKAPA KONTRA VUKA

NOVI STAN...

Da eto preselismo se u novi stan, Laki i moja malenkost..Koja strka, koji stres..Uf, jedva sam to sve skupa izdržala ali kad nešto rešim u principu to i sprovedem. Intersantno je da za sve to vreme nije bilo problema , mislim mog straha i panike nije bilo..Sasvim sam se normalno ponašala, ni u jednom trenutku nikakvog znaka od mojih ranijih schizofrenih ispada. Delovalo je sasvim normalno,cool..osim što mi se Lakica izgubio na noć preseljenja i što se Nebojša pokazao kao obična muška svinja, dozvolovši mi da toliko vučem. Da moja zverka je još jednom pokazala svoju naopaku narav i to je to..Nestalo je nešto stvari, kao Kroko tašna i puška..

Star stan mi užasno nedostaje; kad pomislim na one primitivce što su se uselili u moju dedovinu stomak mi se prevrne ali se la vi..Bili su fini dok nisu dobili kljuceve od stana a onda su kao i svi ostali pokazali svoju nature..No, Sonja je očigledno upravu u ovme gradu ima toliko primitivaca da i ne treba ničemu da se čudim pa makar taj bio i profesor univerziteta. Ljudska beda je neverovatna..kao i sve ostalo..Još ću se u nastavcima suočavati sa tim..Definitivno umor me je stigao i juče je usledio napad panike sa svim propratnim simptomima..Naravno Zverke nije bilo.., poslala sam poruku ali on je bančio negde u kafančini što se i dalo očekivati te me njegov nedolazak i nije iznenadio. Taj njegov alkoholizam mi sve više ide na živce.., uvidjam da se opija i da se apsolutno nikad neće oženiti sa mnom..Razbija se od alkohola..Kuda to vodi? U tunel bez izlaza ali ako misli da će se izvuži ja nisam u tom pogledu optimista..Ne znam šta bi Terrence rekao na sve to..Šta bih rekla ja:"Pa radi, šta hoćeš, samo ne dolazi ovamo pijan, dosta mi je te unjkave muzike." Uostalom ako nastavi tako uskoro će od njega postati evnuh sa velikim E..pa eto neka..Znaš volim ja tebe ali više volim sebe..što bi rekli neki..

Za sad ništa originalno od mene..sutra je komisija..Uf...

                                      Beskonačna

                                            prava

         

Neke žene sanjaju samo o tome kako da poseduju muškarca. Dok, one, druge, maštaju kako će da uteknu; pobeći po svaku cenu kao vrsta anticipiranog ispaštanja. One koje su se  unapred odrekle svoje ženstvenosti koje im ona može dati  bez obzira na lepotu predavanja zadovoljstvu. Bez obzira na seksualnu dispoziciju, poništiće je samo zbog jednog  sofisticiranog razloga.  Misao koja  uvek dominira svakim sledećim pokretom štiteći mentalnu dominaciju kod takve žene – ne namerava da menja njen svet, nego u cilju da ukine njenu senzualnost – goni je kao divljač kroz gustu šumu  sumnje gde krešti ptica rugalica. Ova ptica je oporicanje principa realnosti lepog, opominjući je da je svaki dan realnog vremena žrtveno vreme. Pa ipak dok ne utekne mušlarcu ona je potpuno animalna, jogunasta, nežna; ne zna da pokaže muškarcu da ga voli. Prisustvo muškog bića je izbezumljuje ; čisto prisustvo je  za takvu ženu nepodnošljivo jer kako sanajti o nekom u njegovom prisustvu. Sama nedokučivost muškarca je predmet melanholije ali nužan znak čednosti! Verovatnoća susreta ostaje minimalna a želja raste kao beskonačna prava.

Ponekad je dovoljan samo jedan pogled, pokret, izraz lica I eto ga dovoljan razlog za odlazak; dešava se urušavanje emocije I potpuno utvrdjuje uverenje da je baš taj sofisticirani razlog nužan razlog. Momenat kad nestaje čulna emocija,  trenutak kad ona više ne veruje da je voljena da su razlozi za povlačenje suptilniji od realnih da je zaista voljena. U tome nema ni zrnca ljubomore već čisti cogito; nema sumnje da postoji neka druga žena; već opsesija forme mišljenja kao što je tajna zavodljiva forma istine. Istina je skrivena u realnoj distanci nemogućnosti da se bude zajedno.  Postoji hiljadu razloga; njegovi su su verovatno nužni ali ona ih jednostavno ne prihvata. Onda njen ljubavnik jednostavno više nije njen, spremnost da ga odbije u svakom momentu raste sa dužinom čekanja iako bol kao potreba sve više raste. I tako iznova iz straha da nikom ne pripadne ostaje zatvorena u kući svog bića.