12/10/2012

IZDAJA..SAMOG SEBE..

Drage moje i dragi moji...

"Svaka se bolest može nazvati bolešću duše"
                                        NOVALIS

Reče mi neko :“ TI SI IZDAJA PERSONIFIKOVANA U DELU I MISLI“, REČE i ostade živ/a..nakon petnaest godina prijateljstva..Jer rekoh ono što sam mislila da je istina, a možda sam bila u zabludi..ali verujem da moja mati, nije bila u zabludi kad je rekla za tu istu osobu „neko“ da joj ne verujem, da je se čuvam dok je još bila živa! Ali  istina zbilja moće biti apsurdna iluzija u kojoj svi mi živimo, egzistiramo, kao ljudska bića..No ništa ljudsko strano nam nije..
Kako je u taj dan bilo tačno pet godina od smrti moje majke, kad se sva ta gnusoba i potok reči slio na mene; a već me danima tištao jad da je zbilja tako kako sam rekla..Intuicija mi je govorila godinama da sam ja u toj kući tretirana oduvek kao kao jedna vrsta „ pala si u jeftine obrasce stvarnosti“- kako reče „neko“ – jeftina, priprosta jadna – bezvezna osoba – koja eto tako s vremena na vreme posluži nečemu..da bi se sujeta i oholost nahranili. Loša je to stvar, a i moja je to greška kad nisam videla ili nisam htela da vidim ono što je briljantni   Bunjuel  snimio za sva vremena:

Bunjuelovo remek delo „Diskretni šarm buržoazije“ uglavnom se smatra nadrealističkim filmom – ipak, čini se da u poređenju sa „Andaluzijskim psom“, na kome je, kako je već poznato, Bunjuel radio sa Dalijem, „Diskretni šarm“ pomalo odstupa od „tipične“ nadrealističke forme (mada je nadrealizmu teško pripisati bilo kakvu tipičnost kao i strogo definisanu formu), odnosno od onoga što mahom odlikuje nadrealizam. Andre Breton je u „Nadrealističkom manifestu“ nadrealizam definisao, između ostalog, kao prosti psihički automatizam čiji je cilj izražavanje stvarnog funkcionisanja mišljenja. Diktat misli u odsustvu bilo kakve kontrole razuma, s one strane svih estetičkih i moralnih stavova”. Još dva bitna momenta jesu „svemoć sna” i „bezinteresna igra misli”. Iako na prvi pogled deluje da se „Diskretni šarm” uklapa u Bretonovu definiciju usled elementa sna i apsurdnih situacija koje deluju kao da su proizvod ničeg drugog osim pomenute „bezinteresne igre misli”, ne može a da nam se ne učini da je film ipak nešto više od nadrealističkog poigravanja smislom.” Pogledati trailer filma:



No kako godinama vučem  svoj kufer pun patnje I ohole bolesti koja mi polako razara mozak I dušu; ali se trudim da živim jer sam voljena I tek učim da živim punom egzistencijom kao ljudsko biće, zanemarila sam to! Ne mislim loše jer nisam mizantrop, poput Selina, mada me je život potukao do nogu u poslednih deset godina..Uspinjem se ponovo, goilim rukama uz stenje Materhorna I učim se da se borim. Teško mi ide, jer znate kako je na tim visinama ali kad pomislim kakva me belina I sjaj sunca čekaju na tom vrhu nastavljam..Takav je life..ruke su mi krvave..oči pune suze od jakog vetra (patetično rečeno ali istinito) I zime ali nastavljam dalje kao svaki planinar kao Leni Rifenštal ili poput nekog lika iz dela Čarobnjak –Džona Faulsa, dovedena do ludila u mizanscenu..na ostrvu sa kog nema izlaza, na kome su sve veze sa svetom presečene- nemoćna da preduzmem išta razumno. U takvom mizanscenu, teatru ljudskih gnusoba, nakaza I fetišiziranih vrednosti egzistiram kao biljčica..Život a biće mi pedeset leta, me nije naučio da izvesni ljudi jesu tzv. Energetski vampiri..simulakrum nečeg što bi se nazvalo dobrim jer su im reči prefinjene u kojima trtljaju kako “su nebitni trenuci bitna je suština”..pričaju o ljubavi spram bližnjeg a nisu u stanju da spoznaju sami sebe, da se izvuku iz magluštine I močvare sopstvenih zabluda o sebi o svom tu bitku..a da ne znaju ili neće da vide sloboduo I lepotu raznolikog sveta već se napajaju tudjom energijom…Eh našta ja rasipam svoje reči..jer nikako nisam shvatala godinama da ne treba bacati bisere pred svinje a da je pri tom Paskal bio sasvim u pravu kad je rekao da je “Čovek najgora zver dok se čini da je Andjeo”..Eh, čitava mudrost filozofije koju sam upijala I još uvek to činim ostaje golo slovo na papiru jer nemam ljudsko iskustvo sa društvom, ne poznajem ljude; a kad na letim na najgori soj onda me zjebu..Dakle, dragi moji I dragi moji..istina je samo iluzija ili samo puku privid..kad okrenete tepih ili zagrebete livadu imaćete šta I da vidite..Ako progovrite proglasiće vas ili Ludim ili najmračnijom, najgnusnijom osobom koja se mogla dogoditi..
Elem sve me je to podstaklo da promislim o mojima koji više nisu živi, o tome kako je reč “Smrt” za mene isto kao kad mi neko kaže “Dobar dan” – priznajem da sam se molila Bog-u; iako u njega ne verujem al ga se bojim; da moja majka ode jer više nisam mogla da gledam tu patnju..gledati kost svoje kosti kako joj bol razara svaku moguću ćeliju I kako to ona trpi je strašno!  Gledala sam I negovala je iako sam ceo svoj život mislila da je ne volim..Ali svoja se kost čuva..a naročito majka..i da mi taj “neko” kaže “ako ti uopšte znaš šta pojam smrti uopšte nešto znači”..Kamo sreće da ne znam..gde bi mi bio kraj..ne bih vukla ovaj kufer..sa sve izvodima iz matičnih knjiga..zajedno sa mojim mrtvim detetom..koga ni rabin nije hteo da oppeva..Danas nemam ni muškarca u kući koji bi mi zapalio sveću za Kadiš, jer to samo muškarci čine..a moj čovek je Goj..znam da on to ne bi uradio pa I ne tražim to od njega….
Sedim I mislim gde sam pogrešila, gde sam zgrešila I ne iščekujem sa sažaljenje već razumevanje..mislim prvo da svoju samosvet ukrotim I da prestanem da divljam u svakoj ćeliji svog bića, da patim zbog reči od ne – ljudi…koji u meni nikad nisu videli humanoida..već Goluma…Boli me jer sam bila SLEPA…

9/02/2012

JOHN FOWLES THE MAGUS


<a href="http://www.goodreads.com/book/show/16286.The_Magus" style="float: left; padding-right: 20px"><img alt="The Magus" border="0" src="http://photo.goodreads.com/books/1344264891m/16286.jpg" /></a><a href="http://www.goodreads.com/book/show/16286.The_Magus">The Magus</a> by <a href="http://www.goodreads.com/author/show/10039.John_Fowles">John Fowles</a><br/>
My rating: <a href="http://www.goodreads.com/review/show/383859818">5 of 5 stars</a><br /><br />
Books in the book, at one point, no one knows who is who and what takes all the plays. The main director of the enigmatic "possible “psychoanalyst and wealthy, who manipulates people in real life sometimes bringing reality to the phenomenology  of DE Sadov drama, which looks really nasty. Manipulation of people over their sexual libido goes to the extreme and then manipulation of the spirit as any man wanted to know more about this mysterious character.<br />The plot is on the Greek island, the plot enough to light through the crystal and all the legends of hidden islands again take on a new level. At the moment it is painful to read; certain passages just like in Lord of the Flies,  because this touches on that side of the human personality. Perverted torture of others. Lacanian violent fit people in the structure, with anything he did not agree nor Foucault once... short, it is a brilliant analysis of clinical insanity of a man who is powerful and it can be to play ..<br />The book is recommended for all to read, because we'll pull out of it. Many lessons about greed and manipulation, borderline situations, life choices and weaknesses of people. Not to mention the great figures of the set...<br />I would like to say Thanks to BOOKSTORE PLAVI KRUG..which give to me this book. Mrs. Zona, owner of bookstore, actually recommend to me this book..Belgrade..
<br/><br/>
<a href="http://www.goodreads.com/review/list/4908521-anja-weber">View all my reviews</a>

8/21/2012

My own choice, my library...


KNJIGE I MOJA BIBLIOTEKA..
Da, reći će neki ; pa knjige to je koješta..Mogu ja da živim svoj život I bez njih. Ali ima I onih koji ne mogu a meni se čini da spadam u tu kategoriju..Nisam “Čitač”, već pasionirani čitalac koji živi skupa sa onim što je napisano u jednoj knjizi..Priznajem, mnogo sam naučila a mnogo mi je I pomoglo u mom novom životu da se povratim na neke stare koloseke…U celom nizu pročitanih naslova koje se mogu naći na web sajtu Goodreads pod mojim imenom, otrkila sam mnogo toga što ranije I nije postojalo. Knut Hamsun, Mišima, Luj Ferdinad Selin, Akunjin, Džon Fauls, etc..DA ne pričam o sjajnom  dobrom Darelu..i njegovim putopisima o Grčkoj, sjajnoj ediciji Fedona iz  psihijatrije I psihoanalize koje su mi mnogo pomogle da raščlanim neke svoje dileme..Filozofske I dramske knige ; apsolutno sam sve gutala kao usisivač. Radoslava Petkovića I njegov Vizantijski internet, Savršeno sećanje na smrt, etc..sve što sam mogla od njega iščitala sam..Možda će neko reći, dosadan pisac; koji je prevazišao svoje najbolje dane ali da li je Henri Miler uvek pisao besprekorno ili Vida Ognjenović..Da  zaboravih  Milerovog Koloseja iz Maruseja..njegov mi omiljeni putopis o Grčkoj..osetio je duhove Grčke..on američki divljak..bar za mene; po onome što je pisao..
Otrovno vino maslačka sam iščitala na web-u, zahvaljujući mom internet prijatelju Davidu..sad je prevedeno I u nas..
Potom Pesoa I Sebastijana..poemu o xxxx
Barnsa..i Pola Ostera..uvek novo..
A dar pa  to beše knjiga Slepilo od Saramaga..od njega sam čitala , pa svi već znaju šta..
Mnogo naslova, puno slova, beskonačno mudrih misli..
Čitajuči Faulsovog Čarobnjaka nisam znala kud da se okrenem, čak mi je na momente bilo veoma mučno jer bila je to meta – knjiga- kniga u knjizi..Da li sam izvukla neke pouke..
Da..Mari Luiz Franz me povratila u život kao i sjajna Marion Wodman.., psihološki..
Hana Arent mi je dala snagu da drugačije razmišljam o svom identitetu..
Miler i Darel su me iznova vratilu  u moju Grčku..
Ne želim da nabrajam naslove  jer ću uskoro otvoriti novi blog o knjigama iz moje biblioteke; koje će možda i neko pročitati..

Želim da se zahavlim svojim prijateljima:
Sneži iz legendarnih Stubova kulture...
Krug, medijskog knjižari..i
Plavom Krugu..(Zona i Vesna)
Kao i mom Sidru i životonom partneru, koji me je naučio da živim sasvim drugim životom...

Želim da se zahvalim i svim onim sjajnim izdavačima, prevodiocima, piscima..koji nam čine život lepšim..

n.b. Naslovi u ovom blogu su oskudni, jer u toku ove dve godine, mnogo više je iščitano..ne računajući neke knjige sa studija filozofije i u toku mog predjašnjeg života..koji se prelama nakon kome na Novu godinu 2009/2010..

Na koncu pročitajte Noćni voz za Lisabon..and enjoy..autora potražite ili Gubitnnika..ili..Aion..

Do vidjenja..do sledećeg pisanija...


6/02/2012

SELF VIEW OR ANOREXIC/BULIMIC DISORDER..


MENTALNA ANOREKSIJA U OBIČNOM SVETU...
ILI BULIMIJA.........

ŠTA JE TO U NAMA ŠTO NAS TERA DA BUDEMO SAVRŠENI. TO JE TZV.TREĆI RODITELJ ILI NAŠA MAMA KOJA NAS VASPITAVA DA BUDEMO IDEALNO PERFEKTNI PREMA NJENIM MERILIMA ALI DA NIJE SVESNA KOLIKO GREŠI.

Neki psihijatri ili psiholozi će anoreksiju objasniti kao problem današnjice; kad nam savremeno društvo diktira izgled savršenog kostura kojeg propisuje modna industrija ali nije samo to na stvari..Postoje i druge opcije koje se javljaju kod problema i poremećaja ishrane kod mladih devojaka a da su povezane sa izgladnjivanjem ili preždreravanjem ili relativno normalnim uzimanjem hrane povezanim sa povraćanjem (bulimijom) te korišćenjem različitih laksativnih sredstava. Suština je da kad dodjete do jedne ekstremne granice potrebne su godine da se povratite na neku normalu ali to je ono što morate prvo da debelo rašćišćavate svoj podrum, podsvest; a onda da zbilja krenete u borbu za uravnoteženje ishrane. Nekada se tokom celog repoduktivnog života protegne  pa se dešava da smo hronično debeli ili hronično mršavi..a pod tim mislim na ekstremitete..

Ja spadam u grupu sa devijacijama anoreksija- bulimija-anoreksija-jo-jo efekat i tako u krug; jer moja mama je još uvek vrlo jaka persona u meni i ma koliko trudila da je se oslobodim ne polazi mi za rukom. Za ceo život mi je natovarila kufer pun strahova, tako da i sama ne znam šta bih bez njih; prosto bih bila očajna; možda bi mi u životu bilo dosadno ; kao i bez depresije ili povremenih suicidnih ispada. Anoreksija jeste sklonost ka suicidnosti, težnja kao ocu Hadu; ako bi me neko pitao; to je jedna vrsta kukavičkog samoubistva ; jer se na taj način ubijate sporo ali sigurno. Onog momenta kad padnete na neku kilažu ispod 34.kg.garantovana vam je smrt; a povratak u neko relativno normalno stanje ne garantuje dobro zdravlje; već narušeno...Svi prateći efekti su: depresija, neuroza, psihoza, napadi panike, pored bezvoljnosti, totalne nezaintresovanosti do neba koje je potpuno sivo..Svaki zalogaj koji stavite u usta..ne da je suvišna kalorija već vas podseća na sirotu voćku, sirotu životinjicu, sirotu biljčicu; pri tome sve što unesete u sebe je toliko bljutavo da jedva čekate da ga izbacite...iz sebe.<A TEK DA NE PRIČAMO o griži savesti dok se jede, pa ako je moguće onda i to malo što nam se činilo da treba da uzmemo povratimo i osetimo strašno olakšanje.

Drugi primerak je devojaka koja neumereno ždere, i svaki put kad je pojela kolačić, slatkiš zaklinje se da ga sledeći put neće okusiti. Onda prolazi pored izloga i gleda sa tugom prelepe pantalone od lana i kupuje ih iako ih navlači samo do pola kolena. Uspeva da oslabi; dolazi na posao ili koledž; a da to niko nije primetio i ona razočarano shvata da njena dijeta nije imala nikakvog efekta i onda počinje krug ponovnog prežderavanja. Jednog dana kad stane na vagu ona ima oko 160 kila. Naravno u tom telu je zatvoreno jedno drugo telo; koje bi da izadje napolje ali psiha i metabolizam su krenuli naopako..Prežderavanje je takodje sucidno i takodje dovodi do mnogih poremećaja kao i dijeta  jer ima jo jo efekat; kilaža se vraća ako ne uspete da raščistite sa trećim roditeljem, avetinjama i ostalim stvarima koje držite skrivene u podrumu..Podrum podsvesti je pun odloženih stvari, pozitivnih i negativnih; kad je reč o poremećajima o ishrani onda su to negativne stvari! Kad se dogodi neka stvar koja nas uznemiri i baci u situaciju koju ne možemo da rešimo ili smo prinudjeni da je rešavamo onda se bacamo na hranu ili je odbacujemo. Treći roditelj ; to jest mama koja je bila previše brižna pa i previše stroga znala je da odloži zdelicu hrane koju vi ne biste možda voleli ili nikako niste hteli da jedete pa bi ste ostali gladni ceo dan; a onda bi ste posegli za tom zdelicom do kraja dana; a tokom noći povratili. Mama bi Vas kaznila, jer to je bi znak razmaženosti i onda bi vi ste kao malo dete jeli tu hranu a tokom noći izbacivali. U suprotnom dešavalo ste da budete mala debeljuca od koje su svi bežali u školi, podsmevali se i nikako niste uspevali da uhvatite u korak sa svojim vršnjakinjama. Jer hrana; to je bio porodični obred koji je označavao krug krugova i iznad svega poštovanje prema Learima, bogovima kućnog praga; te bi se i mrvice sa stola skupljale. Mislim u metaforičkom smislu, pri čemu je mamina torta ili palačinke uvek bila zavodljiva nagrada. Debeljuškasta devojčica je rasla, organizam se navikao na odredjenu vrstu i količinu hrane; ali nije mogla da udje u željenu , fashion poželjnu odeću...A i nije bila poželjna u društvu; drugo vreme Rubensvih devojaka je prošlo...Eh...No; ovde je slučaj o ekstremno debelim ženama a ne elegantno popunjenim.

I ANOREKSIČNA I DEBELJUCA BI HTELE DA REŠE SVOJ PROBLEM..U POREMEĆAJU ISHRANE..Iz ličnog iskistva, ne znam kako se to radi..jer moji ciklusi se ponavljaju na nekih pet godina iako sam sad već midlle age..female..U nekim periodima života izgledam kao Kalista Folkharts ili ti Ali Mek Bil; a u nekim kao elegatno popunjena damica sve dok ne počne bulimični period..i pražnjene creva a onda gadljivost na hranu jer se užasavam svog izgleda..Jer mi mama iz podsvesti kaže pa @Dušo Ti nisi savršena“-previše –ne jedeš! Porok savršenosti, što bi rekao Jung je nedostižan i za anoreksičnu i za debelu osobu; jer samo bogovi mogu da budu idealni kao što je idalan apstraktan torugao ili beskonačna prava ili arhetipska Afrodita ali mi smo ljudi i možemo samo da težimo ka idealno savšenom, da budemo bolji ali nikad nećemo postići perfekciju. To bi trebalo da znamo, ali ta negativna majka uvek negde proviruje..i šta onda? Jeste da je arhetipski obrazac celovit , potpun u sebi. Ali to je samo jedan vid ljudskosti jer kao što je žena kroz Idealizaciju Device Marije ili Atine Partenos apsolutno nedodirljivo savršenstvo, zemaljska žena od krvi i od mesa to nije. Ona mora i da prihvata svoju seskualnost, bludnicu u sebi; želju da se dopada i da bude voljena kroz put..A  mi postajemo neurotični što tragamo za savršenošću izdvajajući i preuveličavajući svoje sopstvene pojedinačne delove.

Glavno ako ne i dominantno obeležje je opsesivnost, fiksacija isključivo za samo jedan deo ličnosti; umesto da se pozitivna energija disperzivno rasporedi na sve delove ličnosti. To je vrsta katatonije, paničnog straha..kao što je opsesija da se bude večno mlad, savršenog tela, izvajanog i pri tome počinjemo da odbacujemo hranu..Kod gojazne osobe svaki postupak, uglavnom in majority izaziva osećaj krivice i ona poseže za kolačem, slatkišem i eto kilogram po kilogram..Jer to što je uradila nije valjano ma koliko se ona trudila da bude dobra devojčica..Taj osećaj koji je u nama nas stalno podstiče da se trudimo da budemo nešto idealno kao što je idealna  glumica na platnu. Često se iza njihovih sjajnih prikaza na crvenom tepihu kriju tužne priče, sa sucidnim završetkom. Fiksacija jeste sucidna i Felix culpa, ali anoreksičar i debeljko podjednako gaje isti sindrom, hod u praznom; ma koliko valjane rezultate ostvarivali na profesionalnom planu; život im je u duševnom smislu ispunjen patnjom..Pitanje je kako uspostaviti ravnotežu izmedju tela i duha..?





Bitno je uspostaviti ravnotežu izmedju ega i tela, tako da hranjenje tela postane briga ega..Ego, sopstvo, se mora naučiti da postavlja pitanja na koje je telo spremno da odgovori u smislu koje su njegove potrebe, šta želi da jede, šta bi nahranilo moj duh a ne da žderem čokoladu, želim li ja da živim svoj stvarni život,etc.Ego je taj koji omalovažava telo i stalno ga budno prati u ogledalu..kao što nas je mama nekad pratila kritičkim pogledom..Suština je da sebe prihvatimo onakvi  kakvi  jesmo a onda ćemo uspeti da se izborimo „ „ sa „poješću stotinu kolačića“ ili „ idem u wc  da povratim ovo što sam pojela na partiju“-bilo je ukusno..!Polako ali sigurno moramo da počenmo da volimo sebe..

E sad ako bi ste mene pitali:“Da li sam ja uspela“- Nisam..ali poslednje izgladnjivanje me je dovelo u vrlo tragičnu situaciju da ne znam da li ću se kad povratiti pa i trajne posledice na neurološkom planu. Učim se da volim sebe, kad se pogledam u ogledalu; učim se da zaboravim majčine reči da izgledam ružno..da sam debela i nezgrapna; učim se da uživam..jer ne želim više da mi se ponovi ono što mi se desilo poslednji put..Učim se da na ovom svetu ništa nije tao grešno kao mamino Felix Culpea..pa da Nihil human alien puto est…


N.B. u prilogu su platna Paule Modershon Becker, nemačke slikarke s kraja XIX veka, kada nije bilo biti lako žena i umetnik...
Literatura: Tomas Mur: NEGA DUŠE
                   Marion Vudman: Porok savršenosti
                   K.G.Jung: Aion
                   K.G.JUNG:Psihološki tipovi
                   Ingrid Ridel :Majke i Kćeri