CRNI GRUJA - Neoklasicizam u Srbiji - Deaf Ex-Yu No.4

<a href="http://www.goodreads.com/book/show/3501673-my-name-is-red" style="float: left; padding-right: 20px"><img alt="My Name Is Red" border="0" src="http://www.goodreads.com/assets/nocover/111x148.png" /></a><a href="http://www.goodreads.com/book/show/3501673-my-name-is-red">My Name Is Red</a> by <a href="http://www.goodreads.com/author/show/1728.Orhan_Pamuk">Orhan Pamuk</a><br/>

My rating: <a href="http://www.goodreads.com/review/show/152459370">5 of 5 stars</a><br /><br />

This is the best novel of Orhan Pamuk, with such plot, mystery, murder, political background in Otoman Empire before V centuries. It is story about painting, what is by Muslim law not allowed, by Islam man should not make it images, because this is just Lord's job..But Sultan, Emperor would love it to have depicted books..Story is lace of word as fine Eastern filigran. The battle between several schools of painting and their masters..And the riddle, who has been killed by him and why..As real masters work book is example of real situation in Otoman Empire, relation ships and beyond all is art of depicting. You could imagine how is one manuscripte illuminated..and comapare this one wiht Orhan's writing.<br />Book should be read it several times..because each time you would discover something...

<br/><br/>

<a href="http://www.goodreads.com/review/list/4908521-anja-weber">View all my reviews</a>

FRIDA KAHLO - Tango Lila Downs

Notes about book LU SALOME

Komentar o knjizi..

LU ANDREAS SALOME BELEŠKE IZ ŽIVOTA..

                                                                                „Kad podjete k ženama ponesite bič“

                                                                                                Fridirh Niče....

Žena koja je do dana današnjeg ostala inspiracija umetnicima: piscima, slikarima, poetama ali onima koji se bave naukom psihoanalze. Stoga što je ona bila medju prvim učenicima Sigmunda Frojda a docnije Adlera. U izvesnom smislu njeno slaganje sa Frojdom u svakom pogledu ukazuje i na neke aspekte njene ličnosti..Ali njeni odnosi sa drugim muškarcima ostaju svakako u senci sa onim koji je imala sa Rajner Marijom Rilkeom.

Kao student filozofije, teologije,istorije umetnosti,a docnije kako kaže autodidakt u psihoanalizi njenja knjiga ili zabeleške ukazuju na ženu sofisticiranog znanja, sjajnog rukopisa kao i valjanog poznavaoca ljudske psihe. Što se da primetiti u njenim komentarima o familijarnim odnosima, majci, Paul Reu,Frojdu, Ničeu, Andreasu (njenom suprugu),etc. Ali ti rukopisi jesu po prilično enigmatični kao vrsta dnevnika i kazuju nešto što bi se u neku ruku moglo nazvati ekspresijom unutrašnjih želja ili projekcijom kako je sve to moglo da izgleda. A da li je to zbilja bilo tako; ostaje nam samo da prihvatimo ili ne; ili da se poigravamo i projektujemo.

Rukopisi su bili nakon njene smrti povereni Ernestu Pfajferu; koji ih je po njenoj slobodnoj volji i želji priredio i izdao 1957 godine; dok ih je ona pisala tokom tridesetih u nacističkoj Nemačkoj. Umrla je 1937 godine..u dubokoj starosti..

Rukopisi , sad ponudjeni nam u knizi,ovakvi kakvi su, ne govore mnogo o jednoj biografiji koju bi smo možda hteli da pročitamo o Lu koja je fascinirala najuticajnije i najintersantnije muškarce njene epohe izmedju XIX I XX veka; već su zapisi o jednom životu koji je kao da je tekao lagodno i bez ikakvih teških prepreka tokom celog životnog veka. Za sebe kaže da je Nemačko-Danskog porekla; da joj  je Rusija domovina a da joj je život pesništvo.

„Život uopšte jeste pesništvo. Mi ga nesvesno živimo dan za danom, deo po deo – ali u svojoj neuhvatljivoj celovitosti on živi, on nas opeva.“ Lu Salome

Estetizovano, do besvesti, lepo i dražesno kao da je u dubini duše nešto ostalo skriveno piše nam iz prošlosti Lu;ako bi uporedili sa Bergmanovim autobiografskim zapisima koji zasecaju debelo i bolno u živote njegovih roditelja; onda bi rekli da je Lu Salome želela da za sobom ostavi samo ono što se njoj svijdalo:” Neverovatnu lagodnost postojanja..” No svakom je dozvoljeno da čuva tajnu..Možemo sebi dozvoliti sumnju da u njenom životu nije sve teklo baš tako glatko i sjajno kako se da čitati iz ovih stranica pred nama; ali to je ipak pisala jedna lady..koja u sebi nosi deo ruskog vaspitanja i duha; ma koliko bila Nemica u duši.

Za Lu Andreas Salome  kažem da je Nemica jer joj je biće jezika u nemačkom kao maternjem bez obzira na to što je mnoga toga ponela sobom iz Rusije, koju je napustila kao veoma mlada; ali vraćala se toj zemlji sve do Oktobarske revolucije. Interesantan  je taj odnos prema Patrosu, onako kako bi rekli stari Grci ; ocu, otadžbini ili Majčici Rusiji da u njoj vidi civilzaciju koja je tek na nekom putu razvoja, ne tako stara a ne tako ni mlada ali daleko od racionalnog. Njene beleške sa puta skupa sa Rilkeom pokazuju na to koliko ju je Rusija privlačila ali i u izvesnom smislu odbijala; otadžbina Turgenjeva, Tolstoja, Čehova, Dostojevskog, etc.Ali suština je u načinju pripovedanja dogadjaja koju us sebi nose tu rusku, slovensku istančenost, filigransku finoću i nekako prećutno prelaženje preko drastičnih ili intrigantnih, bezmalo skandaloznih tema. Kao što je bio kraj njenog prijateljstva sa Ničeom.

Od rane mladosti napustila  je  crkvu; uprkos docnijem manifestu Maljeviča; Bog još uvek nije umro; i priklonila se filozofiji koja slavi život. Sami razlozi; ili ih nisam dobro shvatila nisi dovoljno jasni; ali očigledno je da nije verovala u postojanje jednog Aposlutnog Bića iz Anselmovog dokaza. Ili je bila dovoljno hrabra da se suprostavi društvenom kodeksu tog doba..Zbilja; kao da je to bio neki kapric..

Da li je njen život slavio življenje ili je bio istraživački put; to nam ne odgovara u svojim pribeleškama. Ali nas u izvesnim crtama približava duhu epohe i lagodnosti življenja ljudi iz viših slojeva sa izvesnom površnom lakoćom koja pokušava da sledi salonske filozofe i pesnike tog doba. Bila je veoma intiligentna , snalažljiva žena izuzetne lepote, egzotičnog porekla; generalska kći iz Rusije, koja dolazi u Swiss da se školuje i usput sklapa prijateljstva sa ljudima neopisivo lako. Mladost , šarm i lepota osvajaju ali i distantno i mistično ponašanje Lu Salome ostavljaju neizbrisiv trag u delima Ničea, Rilkea, Pola Rea..Interesantno je da je većina ovih veza bila platonskog karaktera, čak i brak sa Andreasom do kraja njihovog života nije bio konzumiran; jasno je da nije volela strarije muškarce i da je jedina duboka intimna veza bila i postojala sa Rilkeom koji je bio daleko mladji od nje. Verovatno da je Frojdova misao o nesvesnom koje je zapravo naše postisnuta seksualnost; kao vrlo moćna institucija libida; uticala na LU..ili nešto sasvim drugo. Tu tajnu ponela je sobom u grob; kad je sahranjena u Getingenu.

Svakako da je znala mnogo o tajnama Erosa ali Filiosa i Agapea..jer je studirala Filozofiju; stoga je posedovala ono što bi se danas reklo jaku volju ili slobodu volje da bude ono što ona želi. Od muškaraca je uzimala ono što je ona isključivo želela; sofiju, znanje..to je bio taj istraživaćki eros..a ljubav..možda samo sa Rilkeom..U izvesnom smilu uporedila bih je sa mačkom; koja natera lude da misle da je ona tu zbog njih a zapravo svi su oni tu oko nje radi same nje..Očigledno da je taj prirodni talenat da osvaja i a da pruža tako malo ili sa merom bila dominatna crta njene ličnosti; koja je u jednoj svojoj dimenziji sofsticirano sebična..

Ako se sve uzme u obzir Lu Salome je po izvesnom stečenom utisku bila prosečan Pisac..Lična opaska..

No pročitajte knjigu…