Social GAY CULTURE of life….personal view
Hej ovo je XXI VEK, dakle ako prihvatamo multikultoroške razlike koje su am donele
različite rase, religije i pa i kulture sa sve tim onda treba da se suočimo sa
GAY PLANETOM, koja više nije subkultura već nešto sasvim common. Oko nas živi ceo jedan svet ljudi i žena koji
imaju svoj Own way in Life. Today they should not be pretenders..
Sećam
se nekih osamdesetih godina u Milanu; šetajući se ulicama srela sam jedan gej
par; Italijani su im se rugali a oni su bili prinudjeni da im uteknu. Bilu su
odeveni krajnje šarmanto i maštovito i nikom nisu smetali; nisu se ni za ruke
držali..Elem; to je bilo osamdestih..Sećam se nekih studentskih žurki u Swiss ,
Fraiburgu, gde se diskretno zuckalo o nekim zbilja zgodnim muškim likovima da
su Gay..Yes this is man's world but it is not like it lock's..Iskreno rečeno,
meni se taj male iskreno mnogo i dopao, sa jedne žurke i docnije smo u
Frajburgu postali sjajni prijatelji..Iskreno mi je ispričao kako mnogo toga
mora da skriva od svojih roditelja. Osim toga , bilo su to osamdesete; masovno
se umiralo od AIDS-a. Bilu su progonjena vrsta; svi oni; kao veštice u Salemu.
Bili
su prinudjeni da stvaraju svoju subkultru ; da se povlače na neka svoja mesta,
specijalno za okupljanje ali su počeli da stvaraju i mejdusobne konekcije i da
se potmomažu..Dok običan svet nije hteo da shvati da se ljudi ne radjaju uvek
sasvim kako bi oni to hteli i da je to Jungu bilo sasvim jasno..Samo je pitanje
šta će prevladati..Jer se muškarac i žena radjaju sa izvesnim seksualnim
predispozcijama; i po nekad sa nesredjenom hormonalnom strukturom te se priroda
poigrava sa njima; te nisu u prilici da baš osobito biraju(transekusalci,hermafroditi)
.ALI POSTOJI TU I SOCIJALNA KOMPONENTA a
to je da je neko u porodici bio zlostavljan; najčešće majka pa se dešava da
takvi dečaci- sinovi razvijaju jaku femininu-duševnu stranu ličnosti.Odnosno, da
je želeo da napravi karijeru pa je počelo kako je počelo! No, kao što reče
Vajninger svi se mi radjamo kao bipolarna bića; pa ako dečaka krenete još od
pelena da oblačite kao žensko i da mu kupujete lutkice desiće se šta se dešava.
Drugo; u svakom prijateljstvu; što retko ko hoće da prizna uvek postoji medju
istovetnim polovima doza seksualne privlačnosti. Čemu ona svadja izmedju Junga i Frojda? Ali
retko ko; bilo da je žena ili muškarac će priznati ; takvo što. Najčešće se to
zadržati samo na mašti..A mašta je čudnovata stvar..kao oni leptirići u
stomaku; koji vam otvaraju curiosity u glavi i nateraju vas da eksperimentišete..
Umetnici
su oduvek voleli da eksperimentišu; ali Flober, Prust ili Čajkovski bili su to
što jesu..Žene su se oduvek držale svoje biseksualnosti..; pa su mogle da
igraju višestruke uloge..Poznate su Margo Sackwile West(čiji je suprug bii
takodje bio gay) i Margarte Violet Trefusis i Virdžinija Vulf..Ima mnogo tih
primera..
Ono
što je u Atini i Tebi bilo
normalno..homosekusalnost u antičkom dobu ili za Turke u velikim ratnim
kampanjama tokom dugog vremena za vreme dok je Turska bila na vrhuncu moći; to
je i na Istoku bilo sasvim common. Čuveni film „Tursko kupatilo“- u kome mladić
otkriva svoju pravu nature..Pa pročitajte malo Cama Sutru, pa ćete videti da
fine devojke bivaju podučavane u seksualnosti od strane žena..Šta mislite da u
Kini nema homoseksualnosti; pri tome ne mislim na Hon Kong i operisane osobe;
koje su promenile pol..Ne već na one koje jesu ono što jesu; ali one moraju još
uvek da se skrivaju u komunističkoj Kini..
Za
vreme pedesetih godina XX veka moja majka je imala kolegu, lekara sjajnog dijagnostičara.
Bio je Gay; što je očajnički hteo da potisne ali nije mogao; čak je bio i
veren. Umro je ipak u srećnoj zajednici sa svojim partnerom..Bio je kum moje
majke na njenom venčanju..Bili us prijatelji do kraja njenog života..Pre nekolika
godina mi je rekao da eto:“Kamo sreće da sam se rodio pedeset godina kasnije; ne
bih prolazio kroz pakao kroz koji sam morao da prodjem zbog onog što sam.“ U
struci nikad nije napredovao..Ismejavali su ga zbog onog što je bio..Pokušao je
ali nije bio licemer..i živeo je svoj own life..otvoreno..što i treba ceniti..A
ne kao suprug moje prijateljice koja je to otkrila nakon pet godina braka..Došla
je da mi se žali, ali nije mi je bilo žao jer kao i svaka žena a i profesionlac
trebalo je da otkrije da je on gay..Moja bivša prijateljica je lekar,
psihijatar..O njegovoj bedi duha neću ni da komentarišem..Lagao je do poslednjeg
daha..pa gde će mu duša i gay ponos..
Elem,
odlaskom u Njujork razrešila sam mnoge svoje dileme..i shvatila da zbilja mogu
da žive svojim životima; da se otvoreno sastaju i da žive skupa ne skrivajući
se..Mesta okupljanja su im bila sjajna; intelektualni razgovori u svakom
pogledu high..medju njima je bilo svih nacija, boja, vera..i klasa..Svako je
bio prihvaćen..Ono što je nekad bila subkultura, postala je kultura življenja i
socijalno prihvatanje..ljudi na Zapadu; prihvatanje razlika..
Danas
kad pogledam video i za mene nikad umrlog Freddie Mercury; puštajući pesmu I am
the pretender..setim se koliko društvo može da bude surovo..banalno surovo..ne
znajući šta se zapravo biološki dešava u duši jedne homosekusalne osobe..A tek
kakve pshološke pritiske trpi, nametnutim mu šablonima to je strašno...
Parada
ponosa; pa nije im više potrebna; jer oni su du kao i common people. Mslim da
je ta parada budalaština kako u Berlinu tako i u Riu; zato što ih društvo
prihvata!
Danas se to u psihijatriji ne
gleda kao na bolest; danas se na to gleda u društvu kao na savim normalnu
stvar. Čemu biti ponosan ako jesi ono što jesi..danas je to cool..Živiš svoj
život onako kako želiš i kako možeš..Crkva ne bi trebalo da se meša u to..još
manje mačističke grupe navijača koje se već dovoljno iživljavaju na stadionima
u..Jer iskreno rečeno; na zapadu je poznato da su mnogi članovi Ragbi timova
gay..Ponekad, psihijatrijski rečeno preterano trenirana i predimenzionirana
maskulinost ukazuje na duboko potisnutu homoselsualnost koja se manifestuje
kroz homofobiju.
Ono
što još uvek ne mogu da prihvatim je to da im se dozvoli usvajanje dece..jer se
pitam kakav će njihov uticaj na tu decu biti? Pružiće im u materijalnom i
duhovnom smislu mnogo ali pitanje je kakav će biti psihološki uticaj na razvoj
deteta..s obzirom na sociološku dimenziju gay brakova..Kao što smatram da je
besmisleno sklapati brak u crkvi; za to je dovoljna opština; da bise partneri
obezbedili zakonski u svakom pogledu..
Društvo
se razvija, na sociološkom, kulturološkom i ekonomskom planu. U tom smislu
mislim da bi trebalo da prihvatamo razlike..koje egzistiraju po kraj nas..Neki
od nas su hetersokesualni; (meni bi se lično gadilo da me dodiruje ženska ruka)..ali
neki su bi seksualni a neki straight gay..Neki od nas tu tako rodjeni, neki su
sociološki formirani a sa nekima se priroda poigrala..
Ali
ono što je činjenica je da ni pravno ni sociološki nemam prava da ograničavamo
život ljudi koju imaju svoju vlastitu socio-kultorološku dimenziju življenja..
n.b.
Neću da nagvaždam koliko je medju njima slavnih i uspešnih kreativnih ličnosti;
koji su obogatili nauku i civilizaciju uopšte..to je uglavnom svima poznato..
By the
way moj životoni paratner ne mirše pozitivno gay populaciju...ali ja sam počela
da shvatam da ih treba prihvatati onakve kakvi jesu...Ne samo Excentričnog
Galijana..već i svakog drugog..common human being....Uostalom to je njegov free
will..ili daimon..
