Art, notes about life, sanity, insanity, books and music...but Terra incognita is still blog in construction either deconstruction...
5/08/2012
Notes about book LU SALOME
Komentar o knjizi..
LU ANDREAS SALOME BELEŠKE IZ ŽIVOTA..
„Kad podjete k ženama ponesite bič“
Fridirh
Niče....
Žena koja je do dana današnjeg ostala
inspiracija umetnicima: piscima, slikarima, poetama ali onima koji se bave
naukom psihoanalze. Stoga što
je ona bila medju prvim učenicima Sigmunda Frojda a docnije Adlera. U izvesnom
smislu njeno slaganje sa Frojdom u svakom pogledu ukazuje i na neke aspekte
njene ličnosti..Ali njeni odnosi sa drugim muškarcima ostaju svakako u senci sa
onim koji je imala sa Rajner Marijom Rilkeom.
Kao student
filozofije, teologije,istorije umetnosti,a docnije kako kaže autodidakt u
psihoanalizi njenja knjiga ili zabeleške ukazuju na ženu sofisticiranog znanja,
sjajnog rukopisa kao i valjanog poznavaoca ljudske psihe. Što se da primetiti u
njenim komentarima o familijarnim odnosima, majci, Paul Reu,Frojdu, Ničeu,
Andreasu (njenom suprugu),etc. Ali ti rukopisi jesu po prilično enigmatični kao
vrsta dnevnika i kazuju nešto što bi se u neku ruku moglo nazvati ekspresijom
unutrašnjih želja ili projekcijom kako je sve to moglo da izgleda. A da li je
to zbilja bilo tako; ostaje nam samo da prihvatimo ili ne; ili da se poigravamo
i projektujemo.
Rukopisi su bili
nakon njene smrti povereni Ernestu Pfajferu; koji ih je po njenoj slobodnoj
volji i želji priredio i izdao 1957 godine; dok ih je ona pisala tokom
tridesetih u nacističkoj Nemačkoj. Umrla je 1937 godine..u dubokoj starosti..
Rukopisi , sad
ponudjeni nam u knizi,ovakvi kakvi su, ne govore mnogo o jednoj biografiji koju
bi smo možda hteli da pročitamo o Lu koja je fascinirala najuticajnije i
najintersantnije muškarce njene epohe izmedju XIX I XX veka; već su zapisi o
jednom životu koji je kao da je tekao lagodno i bez ikakvih teških prepreka
tokom celog životnog veka. Za sebe kaže da je Nemačko-Danskog porekla; da joj je Rusija domovina a da joj je život
pesništvo.
„Život uopšte
jeste pesništvo. Mi ga nesvesno živimo dan za danom, deo po deo – ali u svojoj
neuhvatljivoj celovitosti on živi, on nas opeva.“ Lu Salome
Estetizovano, do
besvesti, lepo i dražesno kao da je u dubini duše nešto ostalo skriveno piše
nam iz prošlosti Lu;ako bi uporedili sa Bergmanovim autobiografskim zapisima
koji zasecaju debelo i bolno u živote njegovih roditelja; onda bi rekli da je
Lu Salome želela da za sobom ostavi samo ono što se njoj svijdalo:” Neverovatnu
lagodnost postojanja..” No svakom je dozvoljeno da čuva tajnu..Možemo sebi
dozvoliti sumnju da u njenom životu nije sve teklo baš tako glatko i sjajno
kako se da čitati iz ovih stranica pred nama; ali to je ipak pisala jedna
lady..koja u sebi nosi deo ruskog vaspitanja i duha; ma koliko bila Nemica u
duši.
Za Lu Andreas
Salome kažem da je Nemica jer joj je
biće jezika u nemačkom kao maternjem bez obzira na to što je mnoga toga ponela
sobom iz Rusije, koju je napustila kao veoma mlada; ali vraćala se toj zemlji
sve do Oktobarske revolucije. Interesantan je taj odnos prema Patrosu, onako kako bi
rekli stari Grci ; ocu, otadžbini ili Majčici Rusiji da u njoj vidi civilzaciju
koja je tek na nekom putu razvoja, ne tako stara a ne tako ni mlada ali daleko
od racionalnog. Njene beleške sa puta skupa sa Rilkeom pokazuju na to koliko ju
je Rusija privlačila ali i u izvesnom smislu odbijala; otadžbina Turgenjeva,
Tolstoja, Čehova, Dostojevskog, etc.Ali suština je u načinju pripovedanja
dogadjaja koju us sebi nose tu rusku, slovensku istančenost, filigransku finoću
i nekako prećutno prelaženje preko drastičnih ili intrigantnih, bezmalo
skandaloznih tema. Kao što je bio kraj njenog prijateljstva sa Ničeom.
Od rane mladosti
napustila je crkvu; uprkos docnijem manifestu Maljeviča;
Bog još uvek nije umro; i priklonila se filozofiji koja slavi život. Sami
razlozi; ili ih nisam dobro shvatila nisi dovoljno jasni; ali očigledno je da
nije verovala u postojanje jednog Aposlutnog Bića iz Anselmovog dokaza. Ili je
bila dovoljno hrabra da se suprostavi društvenom kodeksu tog doba..Zbilja; kao
da je to bio neki kapric..
Da li je njen
život slavio življenje ili je bio istraživački put; to nam ne odgovara u svojim
pribeleškama. Ali nas u izvesnim crtama približava duhu epohe i lagodnosti
življenja ljudi iz viših slojeva sa izvesnom površnom lakoćom koja pokušava da
sledi salonske filozofe i pesnike tog doba. Bila je veoma intiligentna ,
snalažljiva žena izuzetne lepote, egzotičnog porekla; generalska kći iz Rusije,
koja dolazi u Swiss da se školuje i usput sklapa prijateljstva sa ljudima
neopisivo lako. Mladost , šarm i lepota osvajaju ali i distantno i mistično
ponašanje Lu Salome ostavljaju neizbrisiv trag u delima Ničea, Rilkea, Pola
Rea..Interesantno je da je većina ovih veza bila platonskog karaktera, čak i
brak sa Andreasom do kraja njihovog života nije bio konzumiran; jasno je da
nije volela strarije muškarce i da je jedina duboka intimna veza bila i
postojala sa Rilkeom koji je bio daleko mladji od nje. Verovatno da je Frojdova
misao o nesvesnom koje je zapravo naše postisnuta seksualnost; kao vrlo moćna
institucija libida; uticala na LU..ili nešto sasvim drugo. Tu tajnu ponela je
sobom u grob; kad je sahranjena u Getingenu.
Svakako da je
znala mnogo o tajnama Erosa ali Filiosa i Agapea..jer je studirala Filozofiju;
stoga je posedovala ono što bi se danas reklo jaku volju ili slobodu volje da
bude ono što ona želi. Od muškaraca je uzimala ono što je ona isključivo
želela; sofiju, znanje..to je bio taj istraživaćki eros..a ljubav..možda samo
sa Rilkeom..U izvesnom smilu uporedila bih je sa mačkom; koja natera lude da
misle da je ona tu zbog njih a zapravo svi su oni tu oko nje radi same
nje..Očigledno da je taj prirodni talenat da osvaja i a da pruža tako malo ili
sa merom bila dominatna crta njene ličnosti; koja je u jednoj svojoj dimenziji
sofsticirano sebična..
Ako se sve uzme u
obzir Lu Salome je po izvesnom stečenom utisku bila prosečan Pisac..Lična
opaska..
No pročitajte
knjigu…
5/07/2012
Gay Culture of life personal view
Social GAY CULTURE of life….personal view
Hej ovo je XXI VEK, dakle ako prihvatamo multikultoroške razlike koje su am donele
različite rase, religije i pa i kulture sa sve tim onda treba da se suočimo sa
GAY PLANETOM, koja više nije subkultura već nešto sasvim common. Oko nas živi ceo jedan svet ljudi i žena koji
imaju svoj Own way in Life. Today they should not be pretenders..
Sećam
se nekih osamdesetih godina u Milanu; šetajući se ulicama srela sam jedan gej
par; Italijani su im se rugali a oni su bili prinudjeni da im uteknu. Bilu su
odeveni krajnje šarmanto i maštovito i nikom nisu smetali; nisu se ni za ruke
držali..Elem; to je bilo osamdestih..Sećam se nekih studentskih žurki u Swiss ,
Fraiburgu, gde se diskretno zuckalo o nekim zbilja zgodnim muškim likovima da
su Gay..Yes this is man's world but it is not like it lock's..Iskreno rečeno,
meni se taj male iskreno mnogo i dopao, sa jedne žurke i docnije smo u
Frajburgu postali sjajni prijatelji..Iskreno mi je ispričao kako mnogo toga
mora da skriva od svojih roditelja. Osim toga , bilo su to osamdesete; masovno
se umiralo od AIDS-a. Bilu su progonjena vrsta; svi oni; kao veštice u Salemu.
Bili
su prinudjeni da stvaraju svoju subkultru ; da se povlače na neka svoja mesta,
specijalno za okupljanje ali su počeli da stvaraju i mejdusobne konekcije i da
se potmomažu..Dok običan svet nije hteo da shvati da se ljudi ne radjaju uvek
sasvim kako bi oni to hteli i da je to Jungu bilo sasvim jasno..Samo je pitanje
šta će prevladati..Jer se muškarac i žena radjaju sa izvesnim seksualnim
predispozcijama; i po nekad sa nesredjenom hormonalnom strukturom te se priroda
poigrava sa njima; te nisu u prilici da baš osobito biraju(transekusalci,hermafroditi)
.ALI POSTOJI TU I SOCIJALNA KOMPONENTA a
to je da je neko u porodici bio zlostavljan; najčešće majka pa se dešava da
takvi dečaci- sinovi razvijaju jaku femininu-duševnu stranu ličnosti.Odnosno, da
je želeo da napravi karijeru pa je počelo kako je počelo! No, kao što reče
Vajninger svi se mi radjamo kao bipolarna bića; pa ako dečaka krenete još od
pelena da oblačite kao žensko i da mu kupujete lutkice desiće se šta se dešava.
Drugo; u svakom prijateljstvu; što retko ko hoće da prizna uvek postoji medju
istovetnim polovima doza seksualne privlačnosti. Čemu ona svadja izmedju Junga i Frojda? Ali
retko ko; bilo da je žena ili muškarac će priznati ; takvo što. Najčešće se to
zadržati samo na mašti..A mašta je čudnovata stvar..kao oni leptirići u
stomaku; koji vam otvaraju curiosity u glavi i nateraju vas da eksperimentišete..
Umetnici
su oduvek voleli da eksperimentišu; ali Flober, Prust ili Čajkovski bili su to
što jesu..Žene su se oduvek držale svoje biseksualnosti..; pa su mogle da
igraju višestruke uloge..Poznate su Margo Sackwile West(čiji je suprug bii
takodje bio gay) i Margarte Violet Trefusis i Virdžinija Vulf..Ima mnogo tih
primera..
Ono
što je u Atini i Tebi bilo
normalno..homosekusalnost u antičkom dobu ili za Turke u velikim ratnim
kampanjama tokom dugog vremena za vreme dok je Turska bila na vrhuncu moći; to
je i na Istoku bilo sasvim common. Čuveni film „Tursko kupatilo“- u kome mladić
otkriva svoju pravu nature..Pa pročitajte malo Cama Sutru, pa ćete videti da
fine devojke bivaju podučavane u seksualnosti od strane žena..Šta mislite da u
Kini nema homoseksualnosti; pri tome ne mislim na Hon Kong i operisane osobe;
koje su promenile pol..Ne već na one koje jesu ono što jesu; ali one moraju još
uvek da se skrivaju u komunističkoj Kini..
Za
vreme pedesetih godina XX veka moja majka je imala kolegu, lekara sjajnog dijagnostičara.
Bio je Gay; što je očajnički hteo da potisne ali nije mogao; čak je bio i
veren. Umro je ipak u srećnoj zajednici sa svojim partnerom..Bio je kum moje
majke na njenom venčanju..Bili us prijatelji do kraja njenog života..Pre nekolika
godina mi je rekao da eto:“Kamo sreće da sam se rodio pedeset godina kasnije; ne
bih prolazio kroz pakao kroz koji sam morao da prodjem zbog onog što sam.“ U
struci nikad nije napredovao..Ismejavali su ga zbog onog što je bio..Pokušao je
ali nije bio licemer..i živeo je svoj own life..otvoreno..što i treba ceniti..A
ne kao suprug moje prijateljice koja je to otkrila nakon pet godina braka..Došla
je da mi se žali, ali nije mi je bilo žao jer kao i svaka žena a i profesionlac
trebalo je da otkrije da je on gay..Moja bivša prijateljica je lekar,
psihijatar..O njegovoj bedi duha neću ni da komentarišem..Lagao je do poslednjeg
daha..pa gde će mu duša i gay ponos..
Elem,
odlaskom u Njujork razrešila sam mnoge svoje dileme..i shvatila da zbilja mogu
da žive svojim životima; da se otvoreno sastaju i da žive skupa ne skrivajući
se..Mesta okupljanja su im bila sjajna; intelektualni razgovori u svakom
pogledu high..medju njima je bilo svih nacija, boja, vera..i klasa..Svako je
bio prihvaćen..Ono što je nekad bila subkultura, postala je kultura življenja i
socijalno prihvatanje..ljudi na Zapadu; prihvatanje razlika..
Danas
kad pogledam video i za mene nikad umrlog Freddie Mercury; puštajući pesmu I am
the pretender..setim se koliko društvo može da bude surovo..banalno surovo..ne
znajući šta se zapravo biološki dešava u duši jedne homosekusalne osobe..A tek
kakve pshološke pritiske trpi, nametnutim mu šablonima to je strašno...
Parada
ponosa; pa nije im više potrebna; jer oni su du kao i common people. Mslim da
je ta parada budalaština kako u Berlinu tako i u Riu; zato što ih društvo
prihvata!
Danas se to u psihijatriji ne
gleda kao na bolest; danas se na to gleda u društvu kao na savim normalnu
stvar. Čemu biti ponosan ako jesi ono što jesi..danas je to cool..Živiš svoj
život onako kako želiš i kako možeš..Crkva ne bi trebalo da se meša u to..još
manje mačističke grupe navijača koje se već dovoljno iživljavaju na stadionima
u..Jer iskreno rečeno; na zapadu je poznato da su mnogi članovi Ragbi timova
gay..Ponekad, psihijatrijski rečeno preterano trenirana i predimenzionirana
maskulinost ukazuje na duboko potisnutu homoselsualnost koja se manifestuje
kroz homofobiju.
Ono
što još uvek ne mogu da prihvatim je to da im se dozvoli usvajanje dece..jer se
pitam kakav će njihov uticaj na tu decu biti? Pružiće im u materijalnom i
duhovnom smislu mnogo ali pitanje je kakav će biti psihološki uticaj na razvoj
deteta..s obzirom na sociološku dimenziju gay brakova..Kao što smatram da je
besmisleno sklapati brak u crkvi; za to je dovoljna opština; da bise partneri
obezbedili zakonski u svakom pogledu..
Društvo
se razvija, na sociološkom, kulturološkom i ekonomskom planu. U tom smislu
mislim da bi trebalo da prihvatamo razlike..koje egzistiraju po kraj nas..Neki
od nas su hetersokesualni; (meni bi se lično gadilo da me dodiruje ženska ruka)..ali
neki su bi seksualni a neki straight gay..Neki od nas tu tako rodjeni, neki su
sociološki formirani a sa nekima se priroda poigrala..
Ali
ono što je činjenica je da ni pravno ni sociološki nemam prava da ograničavamo
život ljudi koju imaju svoju vlastitu socio-kultorološku dimenziju življenja..
n.b.
Neću da nagvaždam koliko je medju njima slavnih i uspešnih kreativnih ličnosti;
koji su obogatili nauku i civilizaciju uopšte..to je uglavnom svima poznato..
By the
way moj životoni paratner ne mirše pozitivno gay populaciju...ali ja sam počela
da shvatam da ih treba prihvatati onakve kakvi jesu...Ne samo Excentričnog
Galijana..već i svakog drugog..common human being....Uostalom to je njegov free
will..ili daimon..
5/05/2012
<a
href="http://www.goodreads.com/book/show/10357575-1q84"
style="float: left; padding-right: 20px"><img
alt="1Q84" border="0"
src="http://photo.goodreads.com/books/1316729331m/10357575.jpg" /></a><a
href="http://www.goodreads.com/book/show/10357575-1q84">1Q84</a>
by <a
href="http://www.goodreads.com/author/show/3354.Haruki_Murakami">Haruki
Murakami</a><br/>
My rating: <a
href="http://www.goodreads.com/review/show/243609662">5 of 5
stars</a><br /><br />
THE NOVEL, STORY ABOUT PARALLEL WORLDS;ONE WITH TWO MOONS,
AND ONE WITHOUT IT.Story about love between two weird persons, because their
life and childhood was such as in some jail..But from childhood Tengo and
Aomame, love each other and dream about their meeting. From another side is
mystical plot which could be provoking beyond lot of mask's. Murders,
money,dirty sex, alienation..in post modern world..<br />Each page was
something new..Each personality puzzle..<br />Finally third book is new
twist, with END...Love is something what is eternal and meeting of lovers in
reality..<br />Murakami would not be Haruki if he is not made such
plot..Master work..<br />Critics could speak that Haruki is writer which
is very comerciall but what so ever..he is master of the story..dreamer,
player, seducer in world of words..
<br/><br/>
<a
href="http://www.goodreads.com/review/list/4908521-anja-weber">View
all my reviews</a>
Пријавите се на:
Постови (Atom)