'via Blog this'Pokoravanje
Mišel Uelbek,
Paris 2015 – Beograd 2015..
Paris 2015 – Beograd 2015..
BOOKA,Beograd
2015.
2015.
S
francuskog preveo Vladimir D. Janković
francuskog preveo Vladimir D. Janković
Preciznost
"POKORAVANJA" , Mišela Uelbeka ne iznenadjuje ; čak ne skandalizuje
ni mogućnost JOŠ - UVEK - NE - UTOPIJE..zapravo potopa judeo - hrišćanske
civilzacije ali verovatnoća je velika..
"POKORAVANJA" , Mišela Uelbeka ne iznenadjuje ; čak ne skandalizuje
ni mogućnost JOŠ - UVEK - NE - UTOPIJE..zapravo potopa judeo - hrišćanske
civilzacije ali verovatnoća je velika..
Dok se niko od nas nije
posebno osvrtao na drastične demografske oscilacije koje su dešavale u Zapadnoj
Evropi poslednjih decenija; dogodile su
se raznovrsne promene; iz višestrukih razloga.
Evropa kao da je zaboravila na
svoje kolonijalne ambicije tokom poslednjih pet vekova ali te su se ambicije
manifestovale na jednom drugom planu. U takvoj
magično savršenoj zajednici ; u kojoj su precizno razvijena prava i
slobode čoveka; o kojoj neki od nas mogu samo mogu da maštaju dogadja se tiha
politička revolucija po zakonima većine. Nakon te velike metamorfoze ostaju
samo veliki lokvanji tišine; kao da je sve to postalo logično, racionalno
opravdano prihvatljivo iz svakog ugla. Društvena- Misaona – Politička
konverzija postaje nešto sasvim prihvaćeno bez pogovora kroz fenomenologiju
Islama.
posebno osvrtao na drastične demografske oscilacije koje su dešavale u Zapadnoj
Evropi poslednjih decenija; dogodile su
se raznovrsne promene; iz višestrukih razloga.
Evropa kao da je zaboravila na
svoje kolonijalne ambicije tokom poslednjih pet vekova ali te su se ambicije
manifestovale na jednom drugom planu. U takvoj
magično savršenoj zajednici ; u kojoj su precizno razvijena prava i
slobode čoveka; o kojoj neki od nas mogu samo mogu da maštaju dogadja se tiha
politička revolucija po zakonima većine. Nakon te velike metamorfoze ostaju
samo veliki lokvanji tišine; kao da je sve to postalo logično, racionalno
opravdano prihvatljivo iz svakog ugla. Društvena- Misaona – Politička
konverzija postaje nešto sasvim prihvaćeno bez pogovora kroz fenomenologiju
Islama.
Fransoa je glavni lik; profesor na Sorboni. Za nas je lično
Fransoa paradigma svoje genercije; intelektualnog staleža ali i fenomena
Uismansovog paradoksa:“ Nasuprot“. Dezesent alias Fransoa je vrhunski
intelektualac koji svoje najbolje godine provodi razmišljajući o totalitetu
zapadno evropske kulture; komunicira sa vrhunskim literalnim delima , čovek
koji dane, mesece, godine provodi u društvu knjiga, radikalizacijom dokolice i
upornim zurenjem u večnost. Kao što je Uismansovo delo „Nasuprot“ ( 1844);
predmet Fransoovog zanimanja te doktorata; interesovanje pa i paradigma kojoj
se stalno vraća; besprekornoj estetizaciji ali i paradoksalnom konstatcijom da
je višak ključni produkt društva. Ako je delo „Nasuprot“ bilo proglašeno
biblijom dekadencije XIX veka šta onda reći za delo Mišela Uelbeka. Besprekorno
skeniranje ravnodušnosti koju manifestuje mladež te Europe, koncept Sorbone,
najstarijeg katoličkog univerziteta na svetu, kolotečina kojom ide skoro svaka
profesorska karijera, malodušnost u personalizaciji medjuljudskih kontakata. „
Društvena zajednica koja kao da pliva u materijalnim viškovima“. Sama činjenica
da Fransoa i ne komunicira sa svojo roditeljima; što jeste slika moderne
Europe; do toga da mu je ljubavni život sveden na isključivu seksualnost.
Fransoa nema ni ličnih prijatelja i čini se da ga i plaši svaka pomisao na
dublju komunikaciju. Otudjen je baš kao neki predmet analize iz eseja Žorža
Bataja.
Fransoa paradigma svoje genercije; intelektualnog staleža ali i fenomena
Uismansovog paradoksa:“ Nasuprot“. Dezesent alias Fransoa je vrhunski
intelektualac koji svoje najbolje godine provodi razmišljajući o totalitetu
zapadno evropske kulture; komunicira sa vrhunskim literalnim delima , čovek
koji dane, mesece, godine provodi u društvu knjiga, radikalizacijom dokolice i
upornim zurenjem u večnost. Kao što je Uismansovo delo „Nasuprot“ ( 1844);
predmet Fransoovog zanimanja te doktorata; interesovanje pa i paradigma kojoj
se stalno vraća; besprekornoj estetizaciji ali i paradoksalnom konstatcijom da
je višak ključni produkt društva. Ako je delo „Nasuprot“ bilo proglašeno
biblijom dekadencije XIX veka šta onda reći za delo Mišela Uelbeka. Besprekorno
skeniranje ravnodušnosti koju manifestuje mladež te Europe, koncept Sorbone,
najstarijeg katoličkog univerziteta na svetu, kolotečina kojom ide skoro svaka
profesorska karijera, malodušnost u personalizaciji medjuljudskih kontakata. „
Društvena zajednica koja kao da pliva u materijalnim viškovima“. Sama činjenica
da Fransoa i ne komunicira sa svojo roditeljima; što jeste slika moderne
Europe; do toga da mu je ljubavni život sveden na isključivu seksualnost.
Fransoa nema ni ličnih prijatelja i čini se da ga i plaši svaka pomisao na
dublju komunikaciju. Otudjen je baš kao neki predmet analize iz eseja Žorža
Bataja.
Uelbek surovo analizira stvarnost ali nam predočava
moguću perspektivu. Bez okolišanja; bez suvišnog nadmudrivanja ; preciznim
jezikom analitičara secira stvarnost kao na „Času anatomije“. To što se
dogodilo u vreme izlaska ove knjige: tragedija savremenika; divljanje islamskih
fundamentalista; spaljivanje knjiga; uništavanje humanuma i budjenje
fašistoidnog razmišljanja na Zapadu koje ne nudi ništa osobito pametno. Jer
Uelbek nam jasno predočava vitalnost Islama koji priznaje praoce Isaka,
Abrahama i Jakova te istinitost Talmuda i pravorečje Jevandjelje koji su
Muhamedu predani na staranje negde tamo u dalekom VI veku. Predočava nam sve
prednosti ove verosipovesti bez ikakvog kompromisa sa dekadentnim savremenim
društvom. Koje je do tog paradoksa mekano u svojim najelitnijim krugovima da će
se bez pogovora prikloniti promenama – preobražaju u Islam. Šta će se zbilja
dogoditi sa kolevkom ove nam do sad poznate Civilizacije ukorenjene u antičkoj
tradicji a razvijene iz korena judeo –hrišćanskog kad dodje do sumraka Zapada.
Ima tu dosta Špenglerovog utopizma ali i Beketovskog apsurda u koji smo sami
upali; živeći život kakav živimo.
moguću perspektivu. Bez okolišanja; bez suvišnog nadmudrivanja ; preciznim
jezikom analitičara secira stvarnost kao na „Času anatomije“. To što se
dogodilo u vreme izlaska ove knjige: tragedija savremenika; divljanje islamskih
fundamentalista; spaljivanje knjiga; uništavanje humanuma i budjenje
fašistoidnog razmišljanja na Zapadu koje ne nudi ništa osobito pametno. Jer
Uelbek nam jasno predočava vitalnost Islama koji priznaje praoce Isaka,
Abrahama i Jakova te istinitost Talmuda i pravorečje Jevandjelje koji su
Muhamedu predani na staranje negde tamo u dalekom VI veku. Predočava nam sve
prednosti ove verosipovesti bez ikakvog kompromisa sa dekadentnim savremenim
društvom. Koje je do tog paradoksa mekano u svojim najelitnijim krugovima da će
se bez pogovora prikloniti promenama – preobražaju u Islam. Šta će se zbilja
dogoditi sa kolevkom ove nam do sad poznate Civilizacije ukorenjene u antičkoj
tradicji a razvijene iz korena judeo –hrišćanskog kad dodje do sumraka Zapada.
Ima tu dosta Špenglerovog utopizma ali i Beketovskog apsurda u koji smo sami
upali; živeći život kakav živimo.
Za kraj možemo da kažemo da je Vladimir D. Jankvović
sjajno preveo knjigu; prateći doslovno misao pisca. Tako da je sama racepcija
dela utoliko estetski i intelktualno prijemčiva.
sjajno preveo knjigu; prateći doslovno misao pisca. Tako da je sama racepcija
dela utoliko estetski i intelktualno prijemčiva.
Mišel Uelbek nas je opet iznenadio; ne dozvolimo da
nas istorija iznenadi!
nas istorija iznenadi!
