KAKO SMRŠATI:)

KAKO SMRŠATI A DA NE GLADUJEMO…

                                            

“AKO BI STE ME PITALI , OVAKO DIREKTNO NE BIH VAM ZNALA KASTI”

Bivša anoreksičarka, koja je pisac sledećeh redova..

Jedini način, koji je meni poznat to je gladovanje, ali načisto, koje se s vremena na vreme prekida nekom voćkom, čajom ili posnom supom..Dakle svom onim vrstom hrane koja može da se guta i porguta jel u nekim slučajevima anoreksije, situacija je takva da ne možete da gutate, te je poželjna kašasta ili tečna hrana. Voće je nešto što se slatko pojede (bar u mom slučaju) a dan se prekrati litarskim šoljama čaja. I tako se dodje do sjajnog seksi izgleda ala Gvinet Paltrou, a slobodno možete da konkurišete i Kejt Mos; jedna Nataša Vojinović je za vas sitna riba; pa i jeste , dolazi iz bosanske žabokrečine. Ta riba je slučajno isplivala u Ellu, a danas je čak i predmet neke otužne knjige u kojoj nema ni jednog Beogradjanina; a posvećena je Beogradu..No pustimo knjigu i bljutavi Jat Sat, jer on je i onako do te mere ogavan; a vrlo brzo bi vam se smučio kad bi ste upoznali neke od njegovih likova.. U nekom od slučajeva; toliko vam se zgade; kad im omirišete parfeme; da vam do kraja života neće pasti na pamet da im se približite; jer zaudaraju na zmijsko leglo!

 Elem sa takvih sjajnih 43.kg završavate u bolnici, na intezivnoj nezi a svi okolo vas posmatraju sa čudjenjem..Ijuu pa ovo dete neće da jede..Zato što obično, ako imate sreće da kolabirate oko nekog praznika, kao što je Nova godina, završavate u Common hospital, na neurologiji, ne voze u vas u Lazu i njoj slične bolnice..Elem posle desetak dana a i kraće bivate otpušteni kući, nakljukani infuzijom uz časnu  reč:”Neće se ponoviti!” Dakle, opozit od toga je da vam je organizam posle četvrtog kruga izgladnjivanja toliko oslabio i već ste načeli pedesete, tja i počinjete opet da se gojite a imunitet vam je toliko opao da obolite od neke boleštine, baš da je neko i kinuo do vas u autobusu! Posle tri godine, samoinicijativnog sna, probudite se sa 30 kg. više..i gledate zaobljenu Kristinu Agiljeru sa sve sexy curves ; ali njoj je tek 32 a vama pedeseta.

 Iz ogledala viri simpatična buca..jooooj; a ni jedno parče garderobe vam ne pasuje no ono od 36 pa ni ono od 44. Strašno ,i to baš za Novu Godinu..Šta sad..Svi mogući časopisi, vam obečavaju vitku liniju, ako rešite da se pridržavate neke od njegovih dijeta ili vam preporučuju raznorazne Slim preparate; koje vam ubrzavaju probavu. Ahhhh da li je to mogućeee….Naravno da nije to je samozavaravnje..Da skinete, taj suvišni džak sa sebe, potrebna je svakodnevna šetnja, umerena ishrana, izbegavanje slatkiša i redovan seksualni life..ali sa voljenom osobom..(Al ga prekrdaši..) Da nije istinito I ovo treće bilo bi moguće..Da budem iskrena, mogla bih da pišem makrobiotičke kuvare, sa sve dijetalnom ishranom bolje nego što Džejmi Oliver prezentuje njegovo kuvanje praćen TV kamerama..Moje čorbe od zeleniša, proje od prosa i prženice od bulgura, sesama  i karfiola, pojeli bi ste u slast iako ste zakleti ljubitelj čvaraka I prasećine..One što izgleda kao bajadera: red slanine, red mesa; tj red čokolade, red oraha, red čokolade pa sve sa maslom.

 Da ne pričamo o palačanikama od heljde..i posnog sira..Dok su mi omiljeni napici zeleni čajevi ali sa dodatkom meda I to suncokretovog, dok mi mi Teddy prigovara da je to najeftiniji med..Eto to je jedini slatkiš..Pa sad otkud ta problema, da se makrobiotičar, ugoji ovako kao ja..da može sa svojim seksualnim oblinama da konkuriše Aniti Ekberg iz Slatkog života..Ubio me Bog ako znam..

Sa prozora gledam komšinicu, koju iz sprdnje nazivaju Sumo rvač; ali ona sa takvom lakoćom nosi svoju debljinu , tako je okretno simpatična te se sigurno čini da se ona  ne zamajava svojim oblinama! Ona je kanda sasvma pomirena i zadovoljna sa svojim izgledom za razliku od miliona žena koje će pokušati da izgube koji kg. da bi ušle u omiljenu im haljinu; kao da su u debitantkinje za Novu godinu..Dok će se druge, bacati na dijetu posle Božićnih i Novogodišnjih praznika..lolJ

Priznajem, nije mi lako; ali s obzirom da ne bih opet u bolnicu, a opet smišljam nešto novo za prilog novogodišnjoj trpezi, verovatno da neću na dijetu..ali pokušaću da izgubim koji kilogram..Kako videćemo..ali sigurno neću početi da gladujem..već sam prkedrašila sa nesvesnim pokušajima samoubistva..

Zaključak je kratak i jednostavan..Manje porcije, ne slana variva i više kretanja..Drugo, neko je rodjen jednostavno takav.., vitak po sebi!

Poenta je da naglo slabljenje ima samo jo jo efekat; dok u nekim slučajevima anoreksija ostaje neizlečiva do kraja života i ostavlja trajne posledice, na mozgu I drugim vitalnim organima..Treće debeli su ukras sveta…ali ne oni bolesno debeli već fino popunjeni..JEDITE I NE SEKIRAJTE SE..SA ZAHVALNOŠĆU DA NISTE GLADNI, DA IMATE NA TRPEZI ONO ŠTO ŽELITE..

IZDAJA..SAMOG SEBE..

Drage moje i dragi moji...

"Svaka se bolest može nazvati bolešću duše"
                                        NOVALIS

Reče mi neko :“ TI SI IZDAJA PERSONIFIKOVANA U DELU I MISLI“, REČE i ostade živ/a..nakon petnaest godina prijateljstva..Jer rekoh ono što sam mislila da je istina, a možda sam bila u zabludi..ali verujem da moja mati, nije bila u zabludi kad je rekla za tu istu osobu „neko“ da joj ne verujem, da je se čuvam dok je još bila živa! Ali  istina zbilja moće biti apsurdna iluzija u kojoj svi mi živimo, egzistiramo, kao ljudska bića..No ništa ljudsko strano nam nije..

Kako je u taj dan bilo tačno pet godina od smrti moje majke, kad se sva ta gnusoba i potok reči slio na mene; a već me danima tištao jad da je zbilja tako kako sam rekla..Intuicija mi je govorila godinama da sam ja u toj kući tretirana oduvek kao kao jedna vrsta „ pala si u jeftine obrasce stvarnosti“- kako reče „neko“ – jeftina, priprosta jadna – bezvezna osoba – koja eto tako s vremena na vreme posluži nečemu..da bi se sujeta i oholost nahranili. Loša je to stvar, a i moja je to greška kad nisam videla ili nisam htela da vidim ono što je briljantni   Bunjuel  snimio za sva vremena:

„Bunjuelovo remek delo „Diskretni šarm buržoazije“ uglavnom se smatra nadrealističkim filmom – ipak, čini se da u poređenju sa „Andaluzijskim psom“, na kome je, kako je već poznato, Bunjuel radio sa Dalijem, „Diskretni šarm“ pomalo odstupa od „tipične“ nadrealističke forme (mada je nadrealizmu teško pripisati bilo kakvu tipičnost kao i strogo definisanu formu), odnosno od onoga što mahom odlikuje nadrealizam. Andre Breton je u „Nadrealističkom manifestu“ nadrealizam definisao, između ostalog, kao prosti psihički automatizam čiji je cilj izražavanje stvarnog funkcionisanja mišljenja. Diktat misli u odsustvu bilo kakve kontrole razuma, s one strane svih estetičkih i moralnih stavova”. Još dva bitna momenta jesu „svemoć sna” i „bezinteresna igra misli”. Iako na prvi pogled deluje da se „Diskretni šarm” uklapa u Bretonovu definiciju usled elementa sna i apsurdnih situacija koje deluju kao da su proizvod ničeg drugog osim pomenute „bezinteresne igre misli”, ne može a da nam se ne učini da je film ipak nešto više od nadrealističkog poigravanja smislom.” Pogledati trailer filma:

http://www.youtube.com/watch?v=GJ7m-Jb4a5g

No kako godinama vučem  svoj kufer pun patnje I ohole bolesti koja mi polako razara mozak I dušu; ali se trudim da živim jer sam voljena I tek učim da živim punom egzistencijom kao ljudsko biće, zanemarila sam to! Ne mislim loše jer nisam mizantrop, poput Selina, mada me je život potukao do nogu u poslednih deset godina..Uspinjem se ponovo, goilim rukama uz stenje Materhorna I učim se da se borim. Teško mi ide, jer znate kako je na tim visinama ali kad pomislim kakva me belina I sjaj sunca čekaju na tom vrhu nastavljam..Takav je life..ruke su mi krvave..oči pune suze od jakog vetra (patetično rečeno ali istinito) I zime ali nastavljam dalje kao svaki planinar kao Leni Rifenštal ili poput nekog lika iz dela Čarobnjak –Džona Faulsa, dovedena do ludila u mizanscenu..na ostrvu sa kog nema izlaza, na kome su sve veze sa svetom presečene- nemoćna da preduzmem išta razumno. U takvom mizanscenu, teatru ljudskih gnusoba, nakaza I fetišiziranih vrednosti egzistiram kao biljčica..Život a biće mi pedeset leta, me nije naučio da izvesni ljudi jesu tzv. Energetski vampiri..simulakrum nečeg što bi se nazvalo dobrim jer su im reči prefinjene u kojima trtljaju kako “su nebitni trenuci bitna je suština”..pričaju o ljubavi spram bližnjeg a nisu u stanju da spoznaju sami sebe, da se izvuku iz magluštine I močvare sopstvenih zabluda o sebi o svom tu bitku..a da ne znaju ili neće da vide sloboduo I lepotu raznolikog sveta već se napajaju tudjom energijom…Eh našta ja rasipam svoje reči..jer nikako nisam shvatala godinama da ne treba bacati bisere pred svinje a da je pri tom Paskal bio sasvim u pravu kad je rekao da je “Čovek najgora zver dok se čini da je Andjeo”..Eh, čitava mudrost filozofije koju sam upijala I još uvek to činim ostaje golo slovo na papiru jer nemam ljudsko iskustvo sa društvom, ne poznajem ljude; a kad na letim na najgori soj onda me zjebu..Dakle, dragi moji I dragi moji..istina je samo iluzija ili samo puku privid..kad okrenete tepih ili zagrebete livadu imaćete šta I da vidite..Ako progovrite proglasiće vas ili Ludim ili najmračnijom, najgnusnijom osobom koja se mogla dogoditi..

Elem sve me je to podstaklo da promislim o mojima koji više nisu živi, o tome kako je reč “Smrt” za mene isto kao kad mi neko kaže “Dobar dan” – priznajem da sam se molila Bog-u; iako u njega ne verujem al ga se bojim; da moja majka ode jer više nisam mogla da gledam tu patnju..gledati kost svoje kosti kako joj bol razara svaku moguću ćeliju I kako to ona trpi je strašno!  Gledala sam I negovala je iako sam ceo svoj život mislila da je ne volim..Ali svoja se kost čuva..a naročito majka..i da mi taj “neko” kaže “ako ti uopšte znaš šta pojam smrti uopšte nešto znači”..Kamo sreće da ne znam..gde bi mi bio kraj..ne bih vukla ovaj kufer..sa sve izvodima iz matičnih knjiga..zajedno sa mojim mrtvim detetom..koga ni rabin nije hteo da oppeva..Danas nemam ni muškarca u kući koji bi mi zapalio sveću za Kadiš, jer to samo muškarci čine..a moj čovek je Goj..znam da on to ne bi uradio pa I ne tražim to od njega….

Sedim I mislim gde sam pogrešila, gde sam zgrešila I ne iščekujem sa sažaljenje već razumevanje..mislim prvo da svoju samosvet ukrotim I da prestanem da divljam u svakoj ćeliji svog bića, da patim zbog reči od ne – ljudi…koji u meni nikad nisu videli humanoida..već Goluma…Boli me jer sam bila SLEPA…